Fontana di Trevi, Rim
http://www.lovdell.se/wp-content/uploads/2011/09/fontana-di-trevi.jpg
Istorija često nije blagonaklona prema moćnim ženama. Često je istorijski sud pripisivao i ono što nije i ono što jeste urađeno i ono što je izgovoreno i ono što nije. Bila je supruga i majka dvojici ljudi koji su bili vladari u sistemu u kome su njih dvojica bili „prvi među jednakima“- principatu. Naravno, to je bila priča za plebs- običan svet. Ona je bila žena koja je iz pozadine vukla konce; gospodarica života i smrti, carica i posle smrti boginja. Zbog svoje lukavosti, mudrosti i političke prefriganosti ponela je nadimak „rimska vučica“. Bila je to Livija Druzila.
Nomen est omen- njeno ime je njen znak. „Livija“ je latinsko ime i skraćenica je od pojma „Olivia“ što znači maslina. Maslina je od davnina simbol mira i harmonije. „Lividus“ znači „plavo“, a „liveo“ je pojam koji je označavao zavist. Donosila je mir i zaštitu svojim prijateljima, bila je aristokratske, plave krvi, dok je ona svojom pojavom izazivala zavist kod drugih.
Rođena je 58. godine pre naše ere, a doživela je za ono vreme izuzetno duboku starost. U vreme kada je prosečni ljudski vek bio između trideset i četrdeset godina, ona je umrla u svojoj 87. godini, krajem septembra 29. nove ere. Bila je ćerka Marka Druza Klaudijana i Alfidije.
Kada je imala petnaest godina udala se za svog rođaka, Tiberija Klaudija Nerona sa kojim je dobila sina, budućeg cara Tiberija (vladao od 14. n.e. do 37.). U početku, sudbina joj nije bila naklonjena. Njen otac i muž učestvovali su u građanskom ratu koji je izbio posle Cezarove smrti kao protivnik Livijinog drugog muža, Oktavijana Avgusta (rođen 63. pre naše ere i umro 14. n.e). Zajedno sa svojom porodicom morali su da pobegnu prvo na Siciliju, zatim u Grčku. Par godina kasnije, pošto je vlast donela odluku o amnestiji, vratili su se u Rim. Tada je i srela neprijatelja svoje porodice, Oktavijana, svog budućeg supruga. Onog dana kada je Oktavijanova supruga Skribonija rodila njihovu ćerku Juliju prestala je da bude njegova supruga. Oktavijan je zatražio i dobio Tiberijevu suprugu Liviju koja je bila trudna. Da li sa Tiberijem ili Oktavijanom ostaće pitanje. Tiberije je predao svoju suprugu Liviju, Oktavijanu „baš kao što bi otac učinio“, zapisao je Dion Kasije. Prešla je iz jedne kuće u drugu koja će joj doneti slavu. Ubrzo je rodila drugog sina, Nerona Klaudija Druza.
Priča o Liviji je zanimljiva priča o tome kako je jedna žena u senci svog moćnog supruga, Oktavijana Avgusta, dosegla neslućene visine, gde je retko koja ženska noga kročila. To je priča o ženi, koja je pored lepote bila darovana i mudrošću. Ni surovost joj nije bila strana. Živela je u vremenu u kom ljudski život nije mnogo vredeo. Sa Avgustom je provela u braku pola veka. Nisu imali zajedničku decu. Iako je njemu pored ćerke bio potreban muški naslednik koga nije dobio ona je uspela da ga zadrži pored sebe. Međutim, pored svoje sigurnosti, obezbedila je sigurnost i za svoje sinove koje je oženila ženama koje su pripadale Avgustovoj porodici. Starijeg sina je oženila za Avgustovu ćerku, Juliju, a mlađeg sina je oženila za Antoniju, ćerku rođene sestre Julija Cezara. Imala je jasan cilj. Zadržati ono što već ima i ići ka još većoj slavi.
Slava njenog supruga mu je donosila i prolazne avanture. Druge žene bi se bunile. Ona nije. Kratkoročno, njene suparnice su uživale u kratkim trenucima užitaka, a ona je radila na tome da stekne potpuno poverenje svog supruga. I u tome je uspela. Time je dobila ono što je želela. Slavu, moć i uticaj. Njoj nije trebao skupoceni nakit niti skupa garderoba. Time je odavala utisak skromne žene iako je sve to mogla da ima. Nije uživala u stvarima koje mogu da se vide već u onim nevidljivim, a koji su itekako postojali i koje je dobijala svojim statusom idealne rimske supruge. Kao supruga bila je pokorna dok je kao majka bila drugačija; stroga, nametljiva i često surova. Dobila je ono što je retko koja žena imala. Imala je pravo na svoje prihode tj. finansije. Posle Avgustove smrti, njen lik se nalazi i na metalnom novcu.
Avgust je umro 14. godine naše ere. Njegova smrt je prilično misteriozna. Postoji uverenje da je čak Livija Druzila kriva za njegovu smrt pošto je umro ubrzo pošto je pojeo smokve za koje se veruje da su bile otrovane.
Nomen est omen- njeno ime je njen znak. „Livija“ je latinsko ime i skraćenica je od pojma „Olivia“ što znači maslina. Maslina je od davnina simbol mira i harmonije. „Lividus“ znači „plavo“, a „liveo“ je pojam koji je označavao zavist. Donosila je mir i zaštitu svojim prijateljima, bila je aristokratske, plave krvi, dok je ona svojom pojavom izazivala zavist kod drugih.
Rođena je 58. godine pre naše ere, a doživela je za ono vreme izuzetno duboku starost. U vreme kada je prosečni ljudski vek bio između trideset i četrdeset godina, ona je umrla u svojoj 87. godini, krajem septembra 29. nove ere. Bila je ćerka Marka Druza Klaudijana i Alfidije.
Kada je imala petnaest godina udala se za svog rođaka, Tiberija Klaudija Nerona sa kojim je dobila sina, budućeg cara Tiberija (vladao od 14. n.e. do 37.). U početku, sudbina joj nije bila naklonjena. Njen otac i muž učestvovali su u građanskom ratu koji je izbio posle Cezarove smrti kao protivnik Livijinog drugog muža, Oktavijana Avgusta (rođen 63. pre naše ere i umro 14. n.e). Zajedno sa svojom porodicom morali su da pobegnu prvo na Siciliju, zatim u Grčku. Par godina kasnije, pošto je vlast donela odluku o amnestiji, vratili su se u Rim. Tada je i srela neprijatelja svoje porodice, Oktavijana, svog budućeg supruga. Onog dana kada je Oktavijanova supruga Skribonija rodila njihovu ćerku Juliju prestala je da bude njegova supruga. Oktavijan je zatražio i dobio Tiberijevu suprugu Liviju koja je bila trudna. Da li sa Tiberijem ili Oktavijanom ostaće pitanje. Tiberije je predao svoju suprugu Liviju, Oktavijanu „baš kao što bi otac učinio“, zapisao je Dion Kasije. Prešla je iz jedne kuće u drugu koja će joj doneti slavu. Ubrzo je rodila drugog sina, Nerona Klaudija Druza.
Priča o Liviji je zanimljiva priča o tome kako je jedna žena u senci svog moćnog supruga, Oktavijana Avgusta, dosegla neslućene visine, gde je retko koja ženska noga kročila. To je priča o ženi, koja je pored lepote bila darovana i mudrošću. Ni surovost joj nije bila strana. Živela je u vremenu u kom ljudski život nije mnogo vredeo. Sa Avgustom je provela u braku pola veka. Nisu imali zajedničku decu. Iako je njemu pored ćerke bio potreban muški naslednik koga nije dobio ona je uspela da ga zadrži pored sebe. Međutim, pored svoje sigurnosti, obezbedila je sigurnost i za svoje sinove koje je oženila ženama koje su pripadale Avgustovoj porodici. Starijeg sina je oženila za Avgustovu ćerku, Juliju, a mlađeg sina je oženila za Antoniju, ćerku rođene sestre Julija Cezara. Imala je jasan cilj. Zadržati ono što već ima i ići ka još većoj slavi.
Slava njenog supruga mu je donosila i prolazne avanture. Druge žene bi se bunile. Ona nije. Kratkoročno, njene suparnice su uživale u kratkim trenucima užitaka, a ona je radila na tome da stekne potpuno poverenje svog supruga. I u tome je uspela. Time je dobila ono što je želela. Slavu, moć i uticaj. Njoj nije trebao skupoceni nakit niti skupa garderoba. Time je odavala utisak skromne žene iako je sve to mogla da ima. Nije uživala u stvarima koje mogu da se vide već u onim nevidljivim, a koji su itekako postojali i koje je dobijala svojim statusom idealne rimske supruge. Kao supruga bila je pokorna dok je kao majka bila drugačija; stroga, nametljiva i često surova. Dobila je ono što je retko koja žena imala. Imala je pravo na svoje prihode tj. finansije. Posle Avgustove smrti, njen lik se nalazi i na metalnom novcu.
Avgust je umro 14. godine naše ere. Njegova smrt je prilično misteriozna. Postoji uverenje da je čak Livija Druzila kriva za njegovu smrt pošto je umro ubrzo pošto je pojeo smokve za koje se veruje da su bile otrovane.
