I- Uvod          II- Istorijska dešavanja          III- Srpska Venecija- Smederevo          IV- Pitanje koje se javlja          V- Sudbina vladarske porodice i države          VI- Zaključak


I- Uvod

Despotica Jerina Kantakuzin Branković- Lik sa Esfigmenske povelje... http://wannabemagazine.com/prokleta-jerina-i-legenda-o-zakopanom-blagu/

Irina Kantakuzin u srpskom narodu poznata kao “ prokleta” Jerina. Bila je srpska despotica, vladarka, supruga despota Đurđa Brankovića ( rođ. 1377- 1456. vl: 1427- 1456 ) i posle toliko vekova i dalje je nastavila da živi. Njeno ime živi kroz legende i izmišljotine. Prokleta Jerina je postala besmrtna ali nepravedno razapeta u narodu pod optužbama da je ohola, pohlepna, vlastoljubiva, prokleta. Ovaj članak sam posvetio ovoj srpskoj despotici da prikažem kako je opisuje narodna tradicija, a kako istorija. Zadatak je da čitatelji postanu svesni razlike između mašte, izmišljenog,  činjenica i istorijske nauke. Javlja se pitanje zbog čega je srpski narod toliko loše predstavio sliku svoje srednjovekovne vladarke? Šta kaže istorija na to? Da li se nešto promenilo u mentalitetu i shvatanju srpskog naroda u odnosu prema ženama na vlasti? Da li se taj odnos prema ženama menjao kroz vreme ili je ostao isti? Da li se može naći isti model ponašanja prema nizu žena koje su obeležile srpsku istoriju, a i svetsku?

            Priča o prokletoj Jerini vezana je za poslednje trenutke srpske srednjovekovne države. Irina Kantakuzin rođena je početkom XV veka, oko 1400. Pripadala je carskoj romejskoj          ( vizantijskoj ) porodici. Njen pradeda bio je poznati istoričar ali i uzurpator prestola; istaknuta figura u dinastičkim sukobima u Romeji.  Umesto vasilevsa Jovana V; njen pradeda Jovan Kantakuzin postao je  Jovan VI. Vladao je romejskim carstvom od 1347 do 1354. Despotica Jerina bila je lepa žena. Njen lik ostao je sačuvan zavhaljujući Esfigmenskoj povelji iz 1429. na kojoj su naslikani ona, suprug Đurađ i njihova deca.
Klikom na link možete pročitati tekst povelje: http://www.smederevo.org.rs/OPSTINA-SMEDEREVO-Esfigmenska-povelja_83____cir

Sultan Murat II ( 1421-1451 ) https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82_II

II- Istorijska dešavanja

Početkom XV veka sreća se osmehivala ali samo na kratko i za Srbiju i za oslabljeno i raskomadano romejsko carstvo. Sultan Bajazit I doživeo je težak poraz u bici kod Angore 1402. Turski poraz je bio toliko jak da je imao i uticaj na Srbiju i Romeju- onemogućio je njihovo osvajanja od strane Turaka i produžio život ovim zemljama još narednih pola veka. Turski sultan Bajazit I bio je uhvaćen i držan u kavezu, a po nekim pričama služio je kao oslonac za noge mongolskom vođi Tamerlanu.
Đurađ Branković je bio sin onog Vuka Brankovića koji je nepravedno etiketiran u srpskom narodu i narodnoj poeziji kao izdajnik koji se živ vratio sa Kosova posle bitke 1389. Izgleda je bilo sramota vratiti se živ posle jedne takve sudbonosne bitke. Srbijom je posle kosovske bitke upravljala kneginja Milica ( 1335- 1405 ) kao regent u ime svog maloletnog sina Stefana koji će postati despot i koji će vladati Srbijom sve do 1427. Pošto despot Stefan nije imao dece odlučio je da vladarske insignije preda svom sestriću Brankoviću.

Đurađ je bio, kako sam napisao sin Vuka Brankovića i Mare koja je bila ćerka kneza Lazara i kneginje Milice. Dakle, Đurađ je bio sestrić despota Stefana.

Kada je Jerina imala oko četrnaest godina, 26. decembra 1414. sklopljen je brak između nje i Brankovića koji je od nje bio stariji preko dve decenije. Đurađ je već za sobom imao jedan brak. Međutim, istoiji je ostalo nepoznato ime njegove prve supruge. U braku između Đurđa i Jerine rodilo se petoro dece; četiri sina i jedna ćerka: Teodor ili Todor, Grgur, Kantakuzina ili u Srbiji poznata kao Katarina i Stefana i Lazara.

Brak je za ono vreme bio savremen. Despot i despotica uživali su međusobno poverenje i razumevanje. Jerina je bila obrazovana i pametna. Pomagala je despotu svojim savetima. Prokleta Jerina nije ulazila u one kalupe srednjovekovnih žena koje su trebale da budu mirne, ćutljive, pokorne i izvan političkih zbivanja.  Jedna od retkih pesama u kojoj je ona prikazana kao pozitivna ličnost je pesma “Đurđeva Jerina” gde ona nagovara svog supruga da pozove Srbe na venčanje iako se Đurađ protivi jer, kako mu je rečeno: “ Srbi su kavgadžije i pijanice”.

Ti ne zovi Srba u svatove,
„Jer su Srbi teške pijanice,
„A u kavzi ljute kavgadžije,
U putu ga sitna knjiga stiže
Od Jerine lijepe đevojke.
,Čuješ mene, Smederevče Đuro!
„Kad :ti dođeš b’jelu Smederevu,
„Te ti staneš kupiti svatove,
„Ti ne slušaj starca baba moga:
„Ti ne zovi Grka ni Bugara,
„Ne ćeš izić’ ni iznijet’ glave
„Iz našega grada Dubrovnika,
„Ja nekmoli izvesti đevojke;
„Veće zovi Srbe u svatove:
U putu ga sitna knjiga stiže
Od Jerine lijepe đevojke.
,Čuješ mene, Smederevče Đuro!
„Kad :ti dođeš b’jelu Smederevu,
„Te ti staneš kupiti svatove,
„Ti ne slušaj starca baba moga:
„Ti ne zovi Grka ni Bugara,
„Ne ćeš izić’ ni iznijet’ glave
„Iz našega grada Dubrovnika,
„Ja nekmoli izvesti đevojke;
„Veće zovi Srbe u svatove:

III- Srpska Venecija- Smederevo

Stoni grad Smederevo http://wannabemagazine.com/prokleta-jerina-i-legenda-o-zakopanom-blagu/

Smederevska tvrđava https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%281439%29#/media/File:Smederevo_small_town_panorama_2.jpg

Despot Stefan je pred svoju smrt potpisao ugovor u Tati prema kome Beograd vraća u posed Ugarske, a ugarski kralj Žigmund ( vladao od 1387- 1437 ) obavezao se da će prihvatiti Stefanovog sestrića Đurđa za novog vladara. Predaja Beograda u ruke Ugara je navela novog despota Đurđa na ideju da Srbija dobije novu prestonicu- Smederevo.

Gradnja srpske Venecije odnosno Smedereva trajala je vrlo kratko. Od 1428 do 1430. U kratkom roku sagrađeno je velelepno i moćno kameno utvrđenje. Ipak, na izgradnji nove prestonice žrtvu je podneo ceo srpski narod. Svi su bili angažovani na izgradnji. I stari i mladi. Posao je bio izuzetno težak. U to vreme veliki broj Grka je dolazio u Srbiju. Despotica Jerina bila je stranac. Grkinja. Mnogi Grci dobijali su povlašćene položaje u Srbiji. Uveden je i romejski dvorski ceremonijal na srpskom dvoru što je smetalo srpskoj vlasteli.  

Obični ljudi smatrali su  da je u pitanju despotičin hir; želi da se oseća kao kod svoje kuće pa uvodi navike kao sa svog roditeljskog dvora. Da bi izgradnja smederevske tvrđave bilo završena u što kraćem roku angažovani su grčki vojnici da zavode red umesto srpske vojske koja je imala često obzira prema stanovništvu koje je teško podnosilo “ gradozidanije”. Sve je to doprinelo da narod pomisli da se radi o hiru jedne žene koja muči svoj narod samo da bi se ona osećala kao da je kod svoje kuće. Tada je Jerina zaradila svoj nadimak “ Prokleta”.

Ali, upravo ta tvrđava je bila bedem u prodiranju turske opasnosti. Međutim, na izgradnji tvrđave glavnu reč vodili su rođena braća srpske despotice. Narod koji je verovatno mogao da ih vidi kako šetaju i pričaju njima nepoznatim jezikom bio je još više ubeđen da je izgradnja masivnog utvrđenja njena ideja.

U međuvremenu šta se dalje zbivalo na političkoj pozornici Srbije i Evrope XV veka?
Despot Đurađ je važio za jednog od najbogatijih vladara srednjovekovne Evrope. U svom posedu imao je veliki broj rudnika iz kojih je dobijao plemenite metale. Postao je ugarski i turski vazal. Posedovao je palate u Budimu i u Kupinovu na Savi kao i letnjikovac u Nekudimu. Na taj način pokušao je da za svoju zemlju nađe mesto između čekića i nakovnja. Odlagao je sudbinu. Između Ugarske i Turske.

http://lancia88.blogspot.rs/2010/10/objektivom-po-srbiji-smederevska-tvrava.html

IV- Pitanje koje se javlja

Osim što je narodno kazivanje već dovoljno oklevetalo srpsku despoticu na nju je bačena još jedna kleveta. Osim što je okarakterisana kao ohola, samovoljna, vlastoljubiva- ona je okarakterisana kao majka kojoj je više stalo do vlasti nego do sopstvene dece.

Evo kako je pokazuje pesma “ Oblak Radosav”:

...„O gospođo, Đurđeva Jerino!
„Pokloni mi dvije vojevode,
„Ta nemoj ih mlade pogubiti!“
Al’ govori gospođa Jerina:
„Nos’ te đavo, Oblačiću Rade!
„I tebe ću sjutra objesiti
„Sa unukom Zmaj-despotom Vukom.“

Navodno, ona je ubedila svog supruga da njihovu ćerku četrnaestogodišnju Maru ( 1418- 1487 ) daju u harem sultanu Muratu II ( 1421-1444 ) koja je postala poznata kao carica Mara ili sultanija Mara.

Ali, tu se javlja jedno logično pitanje: Zašto je zbog tog postupka despotica Jerina još jednom negativno oslikana? Zar nije isto učinila i kneginja Milica kada je svoju ćerku Oliveru dala u harem sultanu Bajazitu? Iz istog razluga- da se spase Srbija tim brakovima.  Zbog čega je kneginja Milica ostala kao pozitivna ličnost u narodu, a despotica Jerina ozloglašena? Inače, nije neobično za srednji vek da se na ovakav način trguje ženama. Žene su bila zalog mira. Mržnja je još jednom bačena na ženu.

V- Sudbina porodice i države

Teritorija srpske despotovine od 1455- 1459 https://sh.wikipedia.org/wiki/Srpska_Despotovina#/media/File:Serbian_despotate_1455_1459.png

Šta se dalje dešavalo?

Despot Đurađ je pokušavao brakovima svoje dece i svojim diplomatskim veštinama da se veže za jednu i drugu silu: Ugarsku  i Tursku. Jedna ćerka je već bila u haremu sultana Murata II. Druga ćerka Kantakuzina ili Katarina udala se za Ulriha II Celjskog (Ulrich II von Cilli, nem. 1406- 1456 ) i na taj način se povezao sa ugarskom kraljevskom kućom i rimsko- nemačkom državom. Ipak to nije zaustavilo Tursku koja je krenula u rat protiv Ugarske da napadne Srbiju 1439. Sultanu je smetalo despotovo povezivanje sa evropskim vladarskim kućama koje su bili sultanovi neprijatelji. Zidine srpske Venecije- Smedereva izdržale su opsadu puna tri meseca. Međutim, došlo je do gladi i Smederevo je u avgustu 1439. palo u turske ruke. Taj događaj ostao je poznat kao Prvi pad despotovine.

Despot i njegova porodica su prešli na ugarsku teritoriju. Na teret despotice Jerine pala je još jedna neosnovana optužba. Zajedno sa svojom ćerkom sultanijom Marom i svojim lošim savetima  navodno je doprinela  da njena dva sina Grgur i Stefan koji su bili taoci na turskom dvoru budu oslepljeni. Tek pet godina kasnije ( 1444. ) despotovina je ponovo oslobođena i despot se zajedno sa porodicom vratio u „ stono Smederevo“.

Pred kraj despotovog života, 1455. izbila je epidemija kuge. Despot i despotica sklonili su se u Kupinovo gde je despota napao beogradski zapovednik Mihajlo Silađi i tom prilikom mu naneo teške povrede. Prokleta Jerina koja je u pesmama opevana i kao preljubnica ( u pesmi „Šetala je Jerina gospođa“ ) otišla je u Beograd kao talac da oslobodi svog supruga.

Govorila Jerina gospoja:
"Ljubi mene, Damnjan Šainović."
Govorio Damnjan Šainović:
"A boga mi, Jerino gospođo,
[ja] kada sam k Smederevu doš'o.
a ja sam se Đurđu zaklinjao,
da ja Đurđu vrlo pravo služim,
da mu hile nikad ne učinim
ni u gradu ni u b'jelu dvoru,
a kamoli da mu ljubu ljubim."
Al' govori Jerina gospođa:
"A boga mi, Damnjan Šainović,
moli boga da ja još poživim,
vratiću ti žalost za sramotu."

Lazar Branković se obratio za pomoć ugarskom kralju Vladislavu  V (László, mađ. vl: od 1444- 1457 )  koji je kada je saznao kako se tretiraju despot i despotica naredio momentalno oslobađanje.
Nekoliko godina pre ovog žalosnog događaja hrišćansku Evropu, a najviše pravoslavni svet potresao je do temelja pad Carigrada 1453. Srpska despotovina ostala je jedina brana  protiv prodiranja Turaka u ostatak Evrope. Jedini pravoslavni bedem u katoličkoj Evropi ako izuzmemo ruske kneževine koje su bile daleko.

VI- Zaključak

http://lancia88.blogspot.rs/2010/10/objektivom-po-srbiji-smederevska-tvrava.html

Ono što je karakteristično za srpsku istoriju i što nas vekovima prati kao usud je nesloga. U vladarskoj porodici Branković došlo je do razdora. Posle smrti despota Đurđa krajem decembra 1456. porodica se podelila na dve struje: turkofilsku koju su predvodili despotica Jerina, sultanija Mara i despotičin brat, a sa druge strane bila je ugrofilska struja koju su predvodili novi despot Lazar i  njegova supruga despotica Jelena Paleolog. Nesloga je u stvari simbol propasti srpske države i naroda i slika vremena u kome se Srbija nalazila kao i situacije koja je pretila i postala neizbežna. Kao da nas oduvek prati ta nesreća: Kojoj sili se prikloniti? Da li menjati zemaljsko kraljevstvo za carstvo nebesko? Da li ići u rat ili se povinovati? Da li se pokoriti tuđim zakonima ili nebeskim? Pitanja su koja i danas muče Srbiju.

Prema legendi, maja 1457. prokleta Jerina je otrovana od strane sina, despota Lazara koji joj je sipao otrov u salatu. Time se završio život ove srpske vladarke.
Obožavana i voljena, oklevetana i prokleta. Razapeta mržnjom i predrasudama. Supruga i majka koja je sahranila jednog sina. Druga dvojica oslepljeni. Ćerku dala turskom sultanu, a prema legendi otrovana od drugog sina. Šta je to što su zamerali Jerini? Helenofilstvo?

U narodnim pesmama Jerinu krive za propast Srbije. Da li je ljudima oko nje smetao uticaj koji je imala na muža koji ju je poštovao i uvažavao njene savete? Ženin zadatak je da bude poslušna. Srpski narod kao da istim očima gleda na uticajne žene u svom društvu onda i sada. Od nesrećne Evdokije Nemanjić proterane sa dvora, preko tužne sudbine kraljice Simonide do Drage Obrenović koju nikad nisu prihvatili pa je i danas nazivaju Mašin umesto Obrenović. Da li je zla Jerina simbolg zlog vremena? Da li je Srbima smetao veliki uticaj pridošlih Grka? Da li je bilo lakše svaliti mržnju na nju umesto na despota? Na nju kao ženu, slabiju i strankinju koja je došla u Srbiju u loše vreme? Ili je u pitanju pramotiv o ženinoj krivici. O ženi koja je više kriva od muškarca.  

Na kraju koje su to njene zasluge zbog kojih je ostala upamćena kao “ prokleta”? Jerina je demonizovana. Prikazana je kao mitsko biće. U legendama se opisuje kako je slala trudnice da učestvuju u izgradnji gradova. U nekim drugim pričama ona je u lagumima ispod tvrđave bacala roblje  ribama. U užičkom kraju veruje se da je reka Đetinja dobila ime zbog toga što je Prokleta Jerina u reku bacala “đecu”- otud Đetinja, sa utvrđenja kog su gradile trudnice.

U narodnoj tradiciji, pesmama i pričama često je uobičajeno zamena jedne ličnosti drugom. Da li u negativnom oslikavanju Jerine ima ulogu i negativno osećanje prema omrznutom rodu Brankovića? Istih onih Brankovića koji su prema tom narodnom predanju napustili Svetog kneza Lazara? Rod Brankovića i dalje živi u mnogim evropskim aristokratskim porodicama po ženskoj liniji. Ili je Jerina nosila mržnju jer sui  njeni preci učestvovali u slabljenju romejske imperije u dinastičkim sukobima. I danas se dešava da se na našu istoriju gleda kroz prizmu mitskog mišljenja. Narodnja književnost predstavlja naše književno blago ali ne oslikavaju istorijsku realnost. Da li je Jerina zaslužila da ostane prokleta Jerina? U čemu se ogleda njena krivica?

Berislav Kangrga

Izvori:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:317923-Jerina-nije-prokleta
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/07/article-04.html
https://www.academia.edu/5352517/jerina_brankovi%C4%87_prokleta_jer_je_ru%C5%A1ila_poredak_
http://www.palelive.com/reportaze/smederevska-tvrdjava-djurdjev-grad-na-vodi
http://saznajlako.com/2013/06/21/istina-o-prokletoj-jerini/

Preporuka za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/sveta-kraljica-jelena.html