I- Ko je kralj Džon? II- Testament kralja Džona
I- Ko je kralj Džon?
Engleski kralj Džon je rođen kao najmlađi sin kralja Henrija II i kraljice Eleonore od Akvitanije, ( 1166- 1216. vladao od 1199- 1216 ). Na prestolu je nasledio svog brata, kralja Ričarda Lavljeg srca. Dobio je nadimak " Bez zemlje" jer je izgubio većinu poseda koje je nasledio od svojih predaka, oca i brata.
Za njegovu vladavinu vezuje se sukob sa Francuskom, papstvom i građanski rat koji se završio potpisivanjem Velike povelje slobode kojom je znatno oslabljena kraljevska vlast.
II- Testament kralja Džona
Napisan je u ime kralja Džona, oktobra 1216. Sada, Kejti Har ( Katie Har, engl. ) koja je deo tima koji je radio na izložbi- ispituju njegov sadržaj. U jesen 1216. kraljevstvo je bilo i dalje upetaljno u građanski rat. Kralj Džon se razboleo, verovatno od dizenterije dok je bio u bogatom gradu- i još važnije, koji je bio naklonjen Kruni- luci i gradu Linu ( Lynn, engl. ). Njegova bolest koja se stalno pogoršavala prilikom povratka kroz Linkolnšir ( Lincolnshire, engl. ) koji je bio udaljen kao i zamak biskupa od Linkolna u Njuarku, preko granice u Notingemširu ( Nottinghamshire, engl ). Zatim, 18. ili 19. oktobra ( u zavisnosti kom se izvoru više veruje ) Džon je podlegao svojoj bolesti. U poslednjim danima pred svoju smrt, Džon je sastavio svoju poslednju volju. U testamentu je posebno naveo da ga je težina bolesti sprečila u detaljnom sastavljanju tako da je imenovao trinaest ljudi da nadgledaju ispunjenje njegovih želja.
Ovo je tekst njegove poslednje volje ( preuzet od S. Čurča / S. Church, engl. /, English Historical Review, 125 /2010/.
Ja, Džon, po milosti božijoj kralj Engleske, gospodar Irske, vojvoda od Normandije i Akvitanije, grof od Anžua, oslabljen smrtnom slabošću i u nemogućnosti da u ovom momentu mojom nemoći unesem po stavkama sve moje stvari da bih načinio testament, imenujem posredovanje i upravu za moj testament sa poverenjem u moje verne ljude čija su imena napisana ispod bez čijih saveta, čak i da sma dobrog zdravlja, ne bih imao uređen testament tako da će oni verno organizovati i odrediti sve u vezi mojih stvari onako kako bi udovoljili Gospodu i svetoj Crkvi za štetu i povrede napravljene njima šaljući im kao utehu u zemlji Jerusalimskoj pod punom podrškom pojačanje preko mojih sinova da zadrže i odbrane svoje nasleđe i da nagrade one koji su nas služili verno kao i da učine zadovoljstvo siromašnima i svetim domovima za spas moj duše, budite uvereni. Kažem dalje, ko god treba da im da savet ili pomoć u sastavljanju mog testamenta primiće milost i naklonost od Boga. Ko god bude prekršio njihov sporazum i sve ono što je napisano neka se suoči sa prokletstvom i ogorčenjem svemoćnog Boga i blažene Marije i svih svetaca.
Stoga, na prvom mestu, izražavam želju da moje telo bude sahranjeno u crkvi Svete Marije i svetog Vulfstena u Vorčesteru. Štaviše, imenujem sledeće posrednike i upravu: lorda Gualu, po milosti božijoj, kardinal- sveštenik sa titulom svetog Martina i legata Svete stolice; Lorda Petera, biskupa od Vinčestera; lorda Ričarda, biskupa Čičestera; lorda Silvestra, biskupa od Vorčestera, brata Ejmerija od Sent Mura; Viljema Maršala, erla od Pembruka; Ranulfa, erla od Čestera; Viljema, erla od Ferersa; Viljema Brevera; Voltera de Lejsija i Džona od Monmauta; Savarika de Muleona; Fulka de Brouta.
Pošto je napravljen ustupak u praksi, pečat umesto potpisivanja dokumenta, ovo je punovažan testament kakav poznajemo i danas. Ispunjava sve kriterijume: osoba koja zapisuje volju mora da bude starija od 18 godina, da su uradili to svojevoljno, da su ga zapisali zdravog razuma, potpisali u prisustvu dva svedoka koji su stariji iznad 18 godina i da je potpisan od strane dvojice svedoka u njihvom prisustvu. Možda, ukoliko pratimo upotrebu latinske reči „ testamentum“ u ovom dokumentu, trebalo bi da ima značenje testamenta, više nego „volje“. Naša moderna upotreba reči „volje“ vraća nas na staru englesku frazu „ Ic wille“- „Ja želim“ koja se koristila u anglosaksonskom periodu u dokumentima u kojima se navodi stavljanje na raspolaganje i upravljanje nečije svojine posle smrt njenog vlasnika.
Iako postoji čitav korpus ovakve vrste dokumenata ukoliko pogledamo duboko u prošlost u anglosaksonski period, volja kralja Džona je najraniji kraljevski testament koji u originalu postoji i danas. Posedujemo dve kopije testamenata dvojice anglosaskih kraljeva, Alfreda ( umro 899. ) i Edreda ( 955. ) kao i mnoštvo kopija testamenta Džonovog oca, kralja Hnerija II ( umro 1189 ). Spominju se ali nema teksta, one od njegovog brata Ričarda ( umro 1199. ) ili njegove majke Eleonore od Akvitanije ( umrla 1204 ). Nije postojala redovna praksa zapisivanja ili potrebe da se pažljivo čuvaju kraljevski testamenti u vladinim evidencijama, isto kao i pod Džonovom vladavinom i zatim pod njegovim sinom, Henrijem III. Tako da je možda slučajnost da je ovaj dokument preživeo do današnjih dana.
Dokument je sam po sebi mali, otprilike veličine razglednice. Od vrha ka dnu pronadjeni su prorezi tamo gde je nekad visio kraljevski pečat na kraju testamenta, verovatno u društvu drugih pečata, od osmorice prisutnih izvršitelja potpisnika testamenta. U vreme njegove smrti, tek polovina kraljevstva je pod kraljevskom kontrolom, jedna od dužnosti ljudi koji su izabrani da budu izvršitelji Džonove poslednje volje je da „ pruže podršku njegovim sinovima da zadrže i odbrane njihovo nasleđe“. Među tih trinaest potpisnika pronaši smo ime Guala ( umro 1227. ) papskog legata i budućeg regenta, Viljema Maršala, erla od Pembruka ( umro 1219). Obojica su igrali glavne uloge u očuvanju prestola za Henrija III koji su pripadali vremenu kada je izdana Velika povelja, 1216.
Testament kralja Džona je velikodušno ustupljen od strane katedrale u Vorčesteru na najvećoj izložbi britanske biblioteke, „Velika povelja: Pravo, Sloboda i zaostavština“. Džon je sahranjen prema uslovima njegovog testamenta. Sledeće godine, vorčesterska katedrala će obeležiti osam stotina godina od smrti kralja Džona i u 2015. i 2016. će održati seriju specijalnih izložbi koje su povezane sa kraljem Džonom i Velikom poveljom.
Napisala: Katarina Har ( Katherine Har, engl. )
Preveo: Berislav Kangrga
Izvor: http://britishlibrary.typepad.co.uk/digitisedmanuscripts/2015/04/king-johns-last-will-and-testament.html