Codex Mendoza, astečko žrtvovanje.
https://en.wikipedia.org/wiki/Human_sacrifice#/media/File:Codex_Magliabechiano_%28141_cropped%29.jpg
Bio je to jul mesec 1520. kada su Asteci bili željni krvi svojih osvajača koji su dokrajčili njihove ljude mačevima i puškama; kada su zarobili karavan koji je dolazio iz Verakruza ( Veracruz, špan. ) sa 550 ljudi. Većina njih bili su Španci koji su došli da se susretnu sa Hernanomazuje da su zarobljenici nadgledani od strane Akolhuasa ( koji su naselili region i bili astečki saveznici ) i da su bili podvrgnuti Kortesom ( Hernan Cortes,špan. ) u Tenoćtitlanu,
prestonici astečkog carstva. Domoroci su bili veoma okrutni jer su u
narednim mesecima vršili pokolj nad muškarcima, ženama i decom u čast
svojih bogova na najstrašniji mogući način tražeći od njih da proteraju
one bradate monstrume svojim kućama. Prema istorijskim zapisima svi su
umrli.
Iako ova priča odgovoara nekom filmu naučne fantastike istina odgovara usmenom predanju o događaju koji se odigrao tokom osvajanja budućeg Meksika od strane Kortesa i njegovih ljudi. Kako bilo, pet vekova kasnije zahvaljujući timu Enrikea Martineza ( Enrique Martinez, špan. ) iz nacionalnog institute antropologije i istorije pronađeni su ostaci nekoliko zarobljenika u blizini Tekskokoa u Meksiku. Ovo otkriće uk raznim oblicima mučenja.
Konkretno, do otkrića je došlo uz pomoć arheološkog projekta “Zultepek- Tekoak” ( Zultepec- Tecoaque, špans. ) uz pomoć kog je tokom dve decenije trajanja pronađeno deset hiljada predmeta 2006. godine povezanih sa narodom koji je izvršio ovaj masakr koji su tada bili poznati pod imenom Zultepek. Danas je već pronađeno oko 15 hiljada predmeta koji su glavna atrakcija i ukazuju na tragične događaje.
Iako ova priča odgovoara nekom filmu naučne fantastike istina odgovara usmenom predanju o događaju koji se odigrao tokom osvajanja budućeg Meksika od strane Kortesa i njegovih ljudi. Kako bilo, pet vekova kasnije zahvaljujući timu Enrikea Martineza ( Enrique Martinez, špan. ) iz nacionalnog institute antropologije i istorije pronađeni su ostaci nekoliko zarobljenika u blizini Tekskokoa u Meksiku. Ovo otkriće uk raznim oblicima mučenja.
Konkretno, do otkrića je došlo uz pomoć arheološkog projekta “Zultepek- Tekoak” ( Zultepec- Tecoaque, špans. ) uz pomoć kog je tokom dve decenije trajanja pronađeno deset hiljada predmeta 2006. godine povezanih sa narodom koji je izvršio ovaj masakr koji su tada bili poznati pod imenom Zultepek. Danas je već pronađeno oko 15 hiljada predmeta koji su glavna atrakcija i ukazuju na tragične događaje.
Prinošenje ljudske žrtve, majanska vaza.
https://en.wikipedia.org/wiki/Human_sacrifice#/media/File:Maya_vessel_with_sacrificial_scene_DMA_2005-26.jpg
Kao što nam je objasnio hroničar Frej Bernardino de Sahagun i Kortes lično u svojim pisanjima o tragičnim događajima koji su se desili juna 1520. Stručnjak za civilizaciju Maja, Erik Taladire ( Eric Taladoire, špan. ) u svom izveštaju “Rat dva sveta” napisao je da je u to vreme u karavanu bilo Indijanaca, tamnoputih, mulata i mesteka koji su išli kod Kortesa i njegovih ljudi da zbace astečkog cara Moktezumu. Delegacija je bila potpuna sa domorodačkim saveznicima osvajača ( Totonaca i Tlakskalanaca ). Po rečima istraživača, bili su pod komandom Huana de Alkantare ( Juan de Alcantara, špan. ) i bili su deo grupe pod vođstvom Panfila de Narvaeza (Pánfilo de Narváez, špans. ).
U karavanu je bilo žena ( ukupno 50 ) i dece ( uzrasta od 3 do 10 godina ) i ipak bili su napadnuti od strane ratnika Tekskoka koji su zarobili i životinje koje su bile sa njima i koje su došle prvi put sa teritorije Evrope. Zarobljenici su prvo odvedeni u grad Zultepek gde su kao zarobljenici držani otprilike šest meseci da bi bili žrtvovani njihovim bogovima na različitim proslavama. Prema Martinesovim rečima, ljudska žrtva je ponuđena Huicilopoktliju- bogu rata; ipak ubijanje nije izbegnuto kao ni okrutno mučenje u čast Iskali- boginje vatre. Martinez otkriva da je mučenje članova karavana bilo veoma brutalno. Veči broj zarobljenika je bio odvojen u različitim prostorijama u ovom gradu. Iz razloga da ne bi mogli komunicirati među sobom. Stručnjaci smatraju da su bili upotrebljeni kao robovi pre nego što su ponuđeni njihovim bogovima da bi umirili gnev zbog dolaska osvajača u njihov region.
Na proslavi u čast Huicilopoktila ubijena je jedna trudna žena i devet muškaraca
U karavanu je bilo žena ( ukupno 50 ) i dece ( uzrasta od 3 do 10 godina ) i ipak bili su napadnuti od strane ratnika Tekskoka koji su zarobili i životinje koje su bile sa njima i koje su došle prvi put sa teritorije Evrope. Zarobljenici su prvo odvedeni u grad Zultepek gde su kao zarobljenici držani otprilike šest meseci da bi bili žrtvovani njihovim bogovima na različitim proslavama. Prema Martinesovim rečima, ljudska žrtva je ponuđena Huicilopoktliju- bogu rata; ipak ubijanje nije izbegnuto kao ni okrutno mučenje u čast Iskali- boginje vatre. Martinez otkriva da je mučenje članova karavana bilo veoma brutalno. Veči broj zarobljenika je bio odvojen u različitim prostorijama u ovom gradu. Iz razloga da ne bi mogli komunicirati među sobom. Stručnjaci smatraju da su bili upotrebljeni kao robovi pre nego što su ponuđeni njihovim bogovima da bi umirili gnev zbog dolaska osvajača u njihov region.
Na proslavi u čast Huicilopoktila ubijena je jedna trudna žena i devet muškaraca
Mnogi stručnjaci se slažu da su Asteci na ovim proslavama žrtvama otvarali njihove grudi da bi pojeli njihovo srce jer su smatrali da je to najbolji deo ljudskog tela. Ipak, ovu teoriju ne podržavaju drugi istraživači kao što je arheolog Himena Čavez ( Ximena Chavez, špan. ) koja veruje da su zarobljenicima odsecane glave i da Asteci nisu koristili toliko često ljudsko meso koliko bi drugi voleli da jesu.
Luis Pankorbo Lopes (Luis Pancorbo López, špan. ) u svojoj knjizi “ Čovek na jelovniku: kulturološka istorija kanibalizma” je pristalica Čavezove teorije. “ Asteci nisu ostavili mnogo prostora za kanibalizam u svom kalendaru. U osamnaest meseci od po dvadeset dana, izuzimajući pet praznih dana, dva meseca su bila predviđena za prinošenje žrtve: trinaesti mesec posvećen bogu Tlaloku je obilje ljudskih žrtava; a desetog meseca slavilo se opadanje voća uz veliko žrtvovanje ljudi”- završava istraživač.
Meso je sečeno nožem napravljenim od ostataka kamenja vulkanskog porekla, skuvano da bi zatim bilo pojedeno. I posle dvadesetogodišnjeg istraživanja područija, Martinez veruje u teoriju kanibalizma:”Žrtve bi se dovodile u paru, izvadili bi srce i njihovo bi telo bilo bačeno niz stepenice hrama. Telo bi bilo raskomadano i skuvano i kosti bi bile podeljene između plemenitih ratnika i lobanje bi bile izložene u “compantliju”- hramu lobanja.”
Luis Pankorbo Lopes (Luis Pancorbo López, špan. ) u svojoj knjizi “ Čovek na jelovniku: kulturološka istorija kanibalizma” je pristalica Čavezove teorije. “ Asteci nisu ostavili mnogo prostora za kanibalizam u svom kalendaru. U osamnaest meseci od po dvadeset dana, izuzimajući pet praznih dana, dva meseca su bila predviđena za prinošenje žrtve: trinaesti mesec posvećen bogu Tlaloku je obilje ljudskih žrtava; a desetog meseca slavilo se opadanje voća uz veliko žrtvovanje ljudi”- završava istraživač.
Meso je sečeno nožem napravljenim od ostataka kamenja vulkanskog porekla, skuvano da bi zatim bilo pojedeno. I posle dvadesetogodišnjeg istraživanja područija, Martinez veruje u teoriju kanibalizma:”Žrtve bi se dovodile u paru, izvadili bi srce i njihovo bi telo bilo bačeno niz stepenice hrama. Telo bi bilo raskomadano i skuvano i kosti bi bile podeljene između plemenitih ratnika i lobanje bi bile izložene u “compantliju”- hramu lobanja.”
Astečki bog Kecalkoatl,
https://www.pinterest.com/chriso0860/quetzalcoatl/
Isti pogled na ovu teoriju ima i Taladir:” U otkrića koju su pronašli spadaju i predmeti kao što su skuvane ljudske kosti što nas upućuje na su zarobljeni članovi karavana bili žrtve ritualnog kanibalizma. Drugi ostaci kao što su lobanje su bili prikazani od straneAsteka i Teksokokanaca kao upozorenje osvajačima.”
Martinez se usuđuje da takođe izloži teoriju koja nije proverena da su glave muškaraca, žena i dece bili nabodeni na štapove oko sela kao upozorenje španskim osvajačima. Taj čin nazivao se “compantli” koji se obavljao tako što bi glava bila postavljena na drvenim štapovima. Sve ovo moglo je da se desi definitivno marta 1521.
Međutim, ova tužna priča se ne završava pošto je Kortes poslao svoje najodanije vojnike, među njima, Gonzala de Sandovala da uništi selo. Zajedno sa nekoliko španskih vojnika nisu uspeli da iz utvrđenja oslobode zarobljenike već su svi bili ubijeni. Većina domorodaca, uključujući ženu i decu bili su posečeni. Neki su sačuvani da bi služili kao robovi.Vojska nije imala milosti prema statama podignutim u čast astečkih bogova. Posle nekoliko godina i zbog onoga što su videli Hernanovi ljudi, mesto je nazvano Tekoak ( Tecoaque, špan. ) terminom koji se može prevesti kao “ mesto gde su pojedeni”.
Izvor:
http://www.abc.es/cultura/20151010/abci-hernan-cortes-caravana-canibal-201510092201.html
Prevod: Berislav Kangrga
Napisao: Manuel Perez Viljatoro ( Manuel P. Villatoro, de la Universidad de la Compultense, de Madrid )
Preporučujemo za čitanje: http://berislavkangrga.weebly.com/tajne-rapa-nuia--uskrscaronnje-ostrvo.html
Martinez se usuđuje da takođe izloži teoriju koja nije proverena da su glave muškaraca, žena i dece bili nabodeni na štapove oko sela kao upozorenje španskim osvajačima. Taj čin nazivao se “compantli” koji se obavljao tako što bi glava bila postavljena na drvenim štapovima. Sve ovo moglo je da se desi definitivno marta 1521.
Međutim, ova tužna priča se ne završava pošto je Kortes poslao svoje najodanije vojnike, među njima, Gonzala de Sandovala da uništi selo. Zajedno sa nekoliko španskih vojnika nisu uspeli da iz utvrđenja oslobode zarobljenike već su svi bili ubijeni. Većina domorodaca, uključujući ženu i decu bili su posečeni. Neki su sačuvani da bi služili kao robovi.Vojska nije imala milosti prema statama podignutim u čast astečkih bogova. Posle nekoliko godina i zbog onoga što su videli Hernanovi ljudi, mesto je nazvano Tekoak ( Tecoaque, špan. ) terminom koji se može prevesti kao “ mesto gde su pojedeni”.
Izvor:
http://www.abc.es/cultura/20151010/abci-hernan-cortes-caravana-canibal-201510092201.html
Prevod: Berislav Kangrga
Napisao: Manuel Perez Viljatoro ( Manuel P. Villatoro, de la Universidad de la Compultense, de Madrid )
Preporučujemo za čitanje: http://berislavkangrga.weebly.com/tajne-rapa-nuia--uskrscaronnje-ostrvo.html
