I deo- Uvod II deo- Prvi deo vladavine III deo- Drugi deo vladavine IV deo- Kraj epohe
http://www.history.com/topics/cold-war/cold-war-history/pictures/communist-leaders/closing-of-romanian-communist-party-congress
I deo- Uvod
Osamdesete godine dvadesetog veka su bili prekretnica ze svet i Evropu. Posebno za zemlje istočnog bloka kome je pripadala i Rumunija. Ovo je članak posvećen godišnjici pada socijalizma u Rumuniji. Pad socijalizma u Rumuniji je bio potpuno drugačiji od onoga kako se to dešavalo u drugim zemljama istočnog bloka. Pad je bio težak i surov. Prolivena je krv civila. Ali svetom je projurio snimak Nikolaja i njegove supruge, Elene Čaušesku, predsednika Rumunije i njegove supruge koji su se našli pred streljačkim vodom. Život je čudan. Nekoliko dana pre toga živeli su u bogatstvu. Tog, 25. decembra 1989. njihova beživotna tela ležala su u lokvi krvi i u prašini.
Nikolaj i Elena ( Petresku ) Čaušeski, bili su bračni par. Poticali su iz siromašnih slojeva rumunskog društva. Nikolaj je rođen na početku 1918. dok je Elena bila nekoliko godina starija. Venčali su se posle II sv. rata. Tada je počeo energični uspon Nikolaja Čaušeskog.
Nikolaj je posle II svetskog rata živeo u zemlji koja se našla iza gvozdene zavese. Rumunija je, kao i ostale zemlje istočnog bloka bila samo marioneta u Staljinovim rukama. Staljinove metode su bile pokazatelj kako održati vlast i kako biti „mali Staljin“ u sopstvenoj državi koja se nalazila okružena zemljama koje su živele pod staljinističkim sitemom.
______________________________________________________________________________________
Osamdesete godine dvadesetog veka su bili prekretnica ze svet i Evropu. Posebno za zemlje istočnog bloka kome je pripadala i Rumunija. Ovo je članak posvećen godišnjici pada socijalizma u Rumuniji. Pad socijalizma u Rumuniji je bio potpuno drugačiji od onoga kako se to dešavalo u drugim zemljama istočnog bloka. Pad je bio težak i surov. Prolivena je krv civila. Ali svetom je projurio snimak Nikolaja i njegove supruge, Elene Čaušesku, predsednika Rumunije i njegove supruge koji su se našli pred streljačkim vodom. Život je čudan. Nekoliko dana pre toga živeli su u bogatstvu. Tog, 25. decembra 1989. njihova beživotna tela ležala su u lokvi krvi i u prašini.
Nikolaj i Elena ( Petresku ) Čaušeski, bili su bračni par. Poticali su iz siromašnih slojeva rumunskog društva. Nikolaj je rođen na početku 1918. dok je Elena bila nekoliko godina starija. Venčali su se posle II sv. rata. Tada je počeo energični uspon Nikolaja Čaušeskog.
Nikolaj je posle II svetskog rata živeo u zemlji koja se našla iza gvozdene zavese. Rumunija je, kao i ostale zemlje istočnog bloka bila samo marioneta u Staljinovim rukama. Staljinove metode su bile pokazatelj kako održati vlast i kako biti „mali Staljin“ u sopstvenoj državi koja se nalazila okružena zemljama koje su živele pod staljinističkim sitemom.
______________________________________________________________________________________
Nikolaj Čaušesku i severnokorejski vođa, Kim Il Sung,
http://www.movingimagesource.us/articles/how-was-ceausescu-possible-20110929
II deo- Prvi deo vladavine, 1965- 1978
Sredinom šezdesetih godina (1965.) Nikolaj Čaušesku je došao na čelo Rumunske Komunističke partije kao generalni sekretar. Na tom položaju zadržao se sve do smrti, 1989. Pored partije, on je prigrabio i svu vlast u zemlji kada je proglašen i ze predsednika Socijalističke Republike Rumunije, 1967.
Bio je na čelu države od 1965. do 1989. Njegova vladavina bi mogla da se podeli na dva dela: prvi deo se završava izdajom visokog funkcionera tajne državne službe koja se odigrala 1978. Ovaj događaj sam uzeo kao prekretnicu u njegovoj vladavini i kao graničnik jer je svakako uzdrmala temelje njegove vladavine i jedan su od razloga njegovog krvavog pada. I naravno, drugi deo vladavine koji se završava krvavim obračunom sa dikatorom i njegovom suprugom, 1989.
1965- 1978.
Čaušeski je preuzeo vlast u vreme kada se pedesetih i šezdesetih javio pokret u zemljama istočnog bloka da se stisak čeličnog socijalizma olabavi. Sigurno da je Titova politika nesvrstavanja ni u jedan blok između dve super-sile bila putokaz Čaušeskuovoj spoljnoj politici. Čaušesku nije imao male apetite i nije se zadovoljavao slavom u svojoj zemlji. Priželjkivao je svetsku slavu, baš kao i Tito. Činilo se kao da Rumunija sa novim vođstvom kopira Titovu spoljnu politiku. U ovom prvom periodu izgledalo je da Rumunija istinski želi da krene novim putem u socijalizam i da radi na reformi društva i države. Međutim, unutrašnja politika nije se mnogo promenila. Tu kao da je vreme stalo.
Čaušeskuova spoljna politika našla se pred izazovom nekoliko godina pošto je preuzeo vlast. Prvi test je bila invazija članica Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. Lenjinovi naslednici, Hruščov i Brežnjev uplašili su se da bi zahtevi zemalja istočnog bloka mogli da sruše crvenu imperiju kao kulu od karata. Silom su ugušeni ustanci u Istočnoj Nemačkoj 1953. u Mađarskoj 1956. i ovaj put „praško proleće“ 1968. Jedan od zahteva iz Čehoslovačke je i „socijalizam sa ljudskim likom.“ Čaušesku je odlučio da Rumunija koja je bila članica Varšavskog pakta ne učestvuje u invaziji. Čak je javno osudio taj atak (napad) od strane drugih socijalističkih zemalja. Takvom politikom on je izazivao sovjetski autoritet. Rumunsko prkošenje Kremlju nije bilo samo u vidu osude invazije na Čehoslovačku već i u odbijanju da se izvrši unutrašnja destaljinizacija sistema. Dakle, može se reći da je Čaušesku vodio dve politike. Jednu u inostranstvu; otvarao je vrata Rumunije svetu i unutrašnju kada bi koristio staljinističke metode prema svakom ko bi mogao da ugrozi njegovu poziciju.
Bio je opčinjen zapadom. Ugledao se na Jugoslaviju. Zapad bi mogao doneti potreban kapital da modernizuje zemlju. Ali, bio je i opčinjen istokom, pre svega socijalističkim zemljama: Korejom i Kinom. Bio je opčinjen kultom ličnosti. U svetu je hteo da bude priznat kao mirotvorac i borac za slobodu, a u zemlji je želeo da bude „ Conducator“, rum.- vođa.
Početkom sedamdesetih godina posetio je Narodnu Republiku Kinu i DNR Koreju. Bio je opčinjen korejskim „đuče“ sistemom o tome da jednoj zemlji ne treba niko i ništa, da je dovoljna da sama preživi i prehrani stanovništvo i da napreduje. Možda se na tom azijskom putu kod Čaušeskuove supruge, Elene, rodila pritajena ljubomora prema supruzi Mao Ce Tunga, Čijang Čing. Elena je možda poželela da ima svoju ulogu u vlasti kakvu je imala njena koleginica, „prva drugarica Kine“. Od tada je počeo i uspon Elene Čaušesku. Prvo je postala cenjena naučna radnica iz oblasti hemije. Dobila je pogrdan nadimak „Kodoj“ prema hemijskoj formuli CO2- na rumunskom se „C“ čita kao „Ko“ i „2“ kao „doj“. Da li je bila to ljubomora prema uspehu ili je zaista istina? Mnogi su pričali da je ona neuka i nepismena i da su njene naučne radove pisali drugi.
Čaušesku je učestvovao u pregovorima između Sjedinjenih Država i Kine što je kasnije dovelo do istorijskog susreta dva predsednika: Ričarda Niksona i Mao Ce Tunga, 1971 i otopljavanju odnosa između dve zemlje. Rumunija je bila prva zemlja istočnog bloka koja je primila Međunarodni monetarni fond i priznala Saveznu Republiku Nemačku. I, takođe, Rumunija kao deo istočnog bloka prva je ugostila američkog predsednika Ričarda Niksona. To je bilo na planu spoljne politike.
U unutrašnoj politici takođe je sprovodio promene koje su gledamo sa današnje tačke svakako na duži period obećavale samo katastrofu.
U Rumuniji je ugradio korejski sistem vlasti. Iz korena je želeo da promeni rumunsko društvo. Želeo je da ga prikaže kao napredno i moderno. Ali stvarna slika je bila drugačija. Uveo je strogu zabranu abortusa. I uveo je beneficije za majke četvoro i desetoro dece. Majke koje su rodile desetoro dece dobile bi i titulu „majke heroine“. Igrajući se sa prirodnim priraštajem i strogom zabranom abortusa Čaušesku je izazivao prirodu. Rumunija je posle ovih mera bila suočena sa velikim brojem ostavljene i napuštene dece. Zakonom je uređeno da se razvod braka teže dobija. Ovim merama, Čaušeski je želeo da u statistikama Rumuniju prikaže svetu kako je njegova zemlja- zemlja napretka u kojoj se rađaju deca, gde je mali procenat razvoda brakova, kako je društvo modernizovano i kako se država brine o porodici i planiranju porodice. Iako je tim činom silom ušao u osnovnu ćeiju svakog društva – u porodicu i poremetio prirodni ritam. Po ugledu na Kinu sproveo je „mini kulturnu revoluciju“. Kultura i umetnost su stavljeni kao arsenal u službi kulta ličnosti i socijalizma. Ipak, šezdesete i sedamdesete godine su bile godine razvoja u Rumuniji.
Njegov megalomanski um nije se zadovoljavao postojećim titualama. Smislio je još jednu. Sebe je nazivao „Geniul din Carpati“, rum. – „Genijem sa Karpata.“
I period njegove vladavine obeležen je strašnom izdajom.
1978. visoki službenik organizacije koja se brinula o „neprijateljima“ ideologije, sistema i države, Sekuritatea, Jan Mihai Pačepa ( Ian Mihai Pacepa, rum. 1928- ) je pobegao u Sjedinjene Američke Države. Sigurno da je ovo Nikolaju bio jak šamar. Jedan od njegovih ljudi, iz službe koja je kao u Orvelovoj knjizi „1984.“ kontrolisala sve pobegao je u zemlju koja se smatra imperijalističkom u zemlji koja je kapitalistička. To je bio prvi takav događaj da jedna osoba sa takvim činom ( sa trostrukim odlikovanjem ) pobegne u neprijateljski tabor. Možda ovako nama deluje kao nebitan događaj. Ali, ovaj događaj je svakako obeležio drugi period diktatorove vladavine. U njemu se sigurno pojavila sumnja i strah. Koliko ljudi je još spremno na izdaju? Kome može verovati? Pad socijalizma je 1978. izgledao trenutno nemoguće ali stid, strah i sramota obeležili su kraj prvog dela te epohe. Ako nije u stanju da uvede red u svojoj službi kako može da vodu državu i društvo. Ako je u takvom sistemu sve valjalo, ako se beležio konstantan napredak zašto je jedan takav čovek pobegao? Kakve je tajne mogao da oda? Isti taj Pačepa je zadao još jedan udarac kada je objavio svoju knjigu 1986. „Red Horizons: Chronicles of a Communist Spy Chief.“
Sredinom šezdesetih godina (1965.) Nikolaj Čaušesku je došao na čelo Rumunske Komunističke partije kao generalni sekretar. Na tom položaju zadržao se sve do smrti, 1989. Pored partije, on je prigrabio i svu vlast u zemlji kada je proglašen i ze predsednika Socijalističke Republike Rumunije, 1967.
Bio je na čelu države od 1965. do 1989. Njegova vladavina bi mogla da se podeli na dva dela: prvi deo se završava izdajom visokog funkcionera tajne državne službe koja se odigrala 1978. Ovaj događaj sam uzeo kao prekretnicu u njegovoj vladavini i kao graničnik jer je svakako uzdrmala temelje njegove vladavine i jedan su od razloga njegovog krvavog pada. I naravno, drugi deo vladavine koji se završava krvavim obračunom sa dikatorom i njegovom suprugom, 1989.
1965- 1978.
Čaušeski je preuzeo vlast u vreme kada se pedesetih i šezdesetih javio pokret u zemljama istočnog bloka da se stisak čeličnog socijalizma olabavi. Sigurno da je Titova politika nesvrstavanja ni u jedan blok između dve super-sile bila putokaz Čaušeskuovoj spoljnoj politici. Čaušesku nije imao male apetite i nije se zadovoljavao slavom u svojoj zemlji. Priželjkivao je svetsku slavu, baš kao i Tito. Činilo se kao da Rumunija sa novim vođstvom kopira Titovu spoljnu politiku. U ovom prvom periodu izgledalo je da Rumunija istinski želi da krene novim putem u socijalizam i da radi na reformi društva i države. Međutim, unutrašnja politika nije se mnogo promenila. Tu kao da je vreme stalo.
Čaušeskuova spoljna politika našla se pred izazovom nekoliko godina pošto je preuzeo vlast. Prvi test je bila invazija članica Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. Lenjinovi naslednici, Hruščov i Brežnjev uplašili su se da bi zahtevi zemalja istočnog bloka mogli da sruše crvenu imperiju kao kulu od karata. Silom su ugušeni ustanci u Istočnoj Nemačkoj 1953. u Mađarskoj 1956. i ovaj put „praško proleće“ 1968. Jedan od zahteva iz Čehoslovačke je i „socijalizam sa ljudskim likom.“ Čaušesku je odlučio da Rumunija koja je bila članica Varšavskog pakta ne učestvuje u invaziji. Čak je javno osudio taj atak (napad) od strane drugih socijalističkih zemalja. Takvom politikom on je izazivao sovjetski autoritet. Rumunsko prkošenje Kremlju nije bilo samo u vidu osude invazije na Čehoslovačku već i u odbijanju da se izvrši unutrašnja destaljinizacija sistema. Dakle, može se reći da je Čaušesku vodio dve politike. Jednu u inostranstvu; otvarao je vrata Rumunije svetu i unutrašnju kada bi koristio staljinističke metode prema svakom ko bi mogao da ugrozi njegovu poziciju.
Bio je opčinjen zapadom. Ugledao se na Jugoslaviju. Zapad bi mogao doneti potreban kapital da modernizuje zemlju. Ali, bio je i opčinjen istokom, pre svega socijalističkim zemljama: Korejom i Kinom. Bio je opčinjen kultom ličnosti. U svetu je hteo da bude priznat kao mirotvorac i borac za slobodu, a u zemlji je želeo da bude „ Conducator“, rum.- vođa.
Početkom sedamdesetih godina posetio je Narodnu Republiku Kinu i DNR Koreju. Bio je opčinjen korejskim „đuče“ sistemom o tome da jednoj zemlji ne treba niko i ništa, da je dovoljna da sama preživi i prehrani stanovništvo i da napreduje. Možda se na tom azijskom putu kod Čaušeskuove supruge, Elene, rodila pritajena ljubomora prema supruzi Mao Ce Tunga, Čijang Čing. Elena je možda poželela da ima svoju ulogu u vlasti kakvu je imala njena koleginica, „prva drugarica Kine“. Od tada je počeo i uspon Elene Čaušesku. Prvo je postala cenjena naučna radnica iz oblasti hemije. Dobila je pogrdan nadimak „Kodoj“ prema hemijskoj formuli CO2- na rumunskom se „C“ čita kao „Ko“ i „2“ kao „doj“. Da li je bila to ljubomora prema uspehu ili je zaista istina? Mnogi su pričali da je ona neuka i nepismena i da su njene naučne radove pisali drugi.
Čaušesku je učestvovao u pregovorima između Sjedinjenih Država i Kine što je kasnije dovelo do istorijskog susreta dva predsednika: Ričarda Niksona i Mao Ce Tunga, 1971 i otopljavanju odnosa između dve zemlje. Rumunija je bila prva zemlja istočnog bloka koja je primila Međunarodni monetarni fond i priznala Saveznu Republiku Nemačku. I, takođe, Rumunija kao deo istočnog bloka prva je ugostila američkog predsednika Ričarda Niksona. To je bilo na planu spoljne politike.
U unutrašnoj politici takođe je sprovodio promene koje su gledamo sa današnje tačke svakako na duži period obećavale samo katastrofu.
U Rumuniji je ugradio korejski sistem vlasti. Iz korena je želeo da promeni rumunsko društvo. Želeo je da ga prikaže kao napredno i moderno. Ali stvarna slika je bila drugačija. Uveo je strogu zabranu abortusa. I uveo je beneficije za majke četvoro i desetoro dece. Majke koje su rodile desetoro dece dobile bi i titulu „majke heroine“. Igrajući se sa prirodnim priraštajem i strogom zabranom abortusa Čaušesku je izazivao prirodu. Rumunija je posle ovih mera bila suočena sa velikim brojem ostavljene i napuštene dece. Zakonom je uređeno da se razvod braka teže dobija. Ovim merama, Čaušeski je želeo da u statistikama Rumuniju prikaže svetu kako je njegova zemlja- zemlja napretka u kojoj se rađaju deca, gde je mali procenat razvoda brakova, kako je društvo modernizovano i kako se država brine o porodici i planiranju porodice. Iako je tim činom silom ušao u osnovnu ćeiju svakog društva – u porodicu i poremetio prirodni ritam. Po ugledu na Kinu sproveo je „mini kulturnu revoluciju“. Kultura i umetnost su stavljeni kao arsenal u službi kulta ličnosti i socijalizma. Ipak, šezdesete i sedamdesete godine su bile godine razvoja u Rumuniji.
Njegov megalomanski um nije se zadovoljavao postojećim titualama. Smislio je još jednu. Sebe je nazivao „Geniul din Carpati“, rum. – „Genijem sa Karpata.“
I period njegove vladavine obeležen je strašnom izdajom.
1978. visoki službenik organizacije koja se brinula o „neprijateljima“ ideologije, sistema i države, Sekuritatea, Jan Mihai Pačepa ( Ian Mihai Pacepa, rum. 1928- ) je pobegao u Sjedinjene Američke Države. Sigurno da je ovo Nikolaju bio jak šamar. Jedan od njegovih ljudi, iz službe koja je kao u Orvelovoj knjizi „1984.“ kontrolisala sve pobegao je u zemlju koja se smatra imperijalističkom u zemlji koja je kapitalistička. To je bio prvi takav događaj da jedna osoba sa takvim činom ( sa trostrukim odlikovanjem ) pobegne u neprijateljski tabor. Možda ovako nama deluje kao nebitan događaj. Ali, ovaj događaj je svakako obeležio drugi period diktatorove vladavine. U njemu se sigurno pojavila sumnja i strah. Koliko ljudi je još spremno na izdaju? Kome može verovati? Pad socijalizma je 1978. izgledao trenutno nemoguće ali stid, strah i sramota obeležili su kraj prvog dela te epohe. Ako nije u stanju da uvede red u svojoj službi kako može da vodu državu i društvo. Ako je u takvom sistemu sve valjalo, ako se beležio konstantan napredak zašto je jedan takav čovek pobegao? Kakve je tajne mogao da oda? Isti taj Pačepa je zadao još jedan udarac kada je objavio svoju knjigu 1986. „Red Horizons: Chronicles of a Communist Spy Chief.“
Nikolaj i Elena Čaušesku na prijemu u Bakingemskoj palati, 1978. kod kraljice Elizabete II i princa Filipa, vojvode od Edinburga,
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu#mediaviewer/File:Ceausescu_-_Queen_Elisabeth_II_-_1978.jpg
III deo - Drugi deo vladavine, 1978- 1989
II period njegove vladavine počeo je posle 1978.
Može se reći da je to bio spori kraj opadanja. Čaušesku je zadužio zemlju koja je imala veliki inostrani dug. Pored kulta ličnosti i megalomanije, nepotizam je postao jedna od glavnih karakteristika njegove vladavine. Pačepina izdaja je uzdrmala diktatora. Kome predati važne državne funkcije? Kome može verovati osim članovima svoje porodice i najbližim prijateljima i saradnicima. Tako su članovi njegove porodice, pre svega supruga Elena i njihova deca na mala vrata ušli na vodeće položaje u zemlji. Sigurno da stanovništvo to nije odobravalo koje je živelo sve teže i teže. Sva važna mesta su bila unapred namenjena miljenicima režima. Bilo da su oni sposobni ili nesposobni.
Kondukator je 1980. naredio da se sprovede referendum. Tražio je mišljenje i podršku svojih građana da li odobravaju da se u Ustav unese klauzula da u budućnosti Rumunija ne uzima strane zajmove da bi se rešili inostranog duga. Naravno, potvrda je bila jednoglasna. Vođa je ugledajući se na korejski sistem da jednoj državi nije potreban niko već da može i mora sama da opstane i da se prehrani rešio da povećanim izvozom poljoprivrednih i industrijskih proizvoda vrati dug. Međutim, ovakav model je rešavao jedan problem, a stvarao drugi. Povećanim izvozom dug jeste smanjen. Čak je učinio nešto što mnoge zemlje ne mogu. Ali, povećanim izvozom on je izazvao nestašice u svojoj zemlji. Građani su satima i u redovima čekali na osnovne namirnice. Zemlja je polako tonula. Ipak, genije sa Karpata i dalje je vodio trku sa vodećim državama sveta. Jedna od njegovih zaostavština je i rumunsko arhitektonsko čudo. Naredio je gradnju „Casa Poporului, rum. – veliku Palatu Naroda“, danas zgrada Parlamenta. To nije bila obična zgrada. Ona je bila druga po veličini zgrada administrativnog karaktera, odmah posle američkog Pentagona.
Iz tog straha od izdaje uveo je još veću cenzuru u medijima. Da li je cilj bio da se stanovništvo kojem je bila otežano kretanje i komunikacija usled ekonomskih problema udalji jedno od drugih i time onemogući svako povezivanje u grupe koje bi mogle da dovedu u pitanje opstanak režima? Svakako je cilj bio da se građani nekim čudom uvere da zemlja ide u pravcu napretka. Genije sa Karpata je nalazio prosta rešenja za složene i komplikovane probleme koji su postojali sve brojniji.
Da nešto ozbiljno nije u redu u zemlji dva događaja su dali nagoveštaj. 1984. došlo je do neuspelog vojnog udara, a 1987. se odigrao neuspeli radnički štrajk u rumunskom gradu Brašovu.
Naredne godine, Kondukator je dobio jedno odlikovanje. To odlikovanje je simbolična slika neprihvatanja promena u svetu i društvu u kom je živeo diktator. Jedinstvena Socijalistička Parija Nemačke pod rukovodstvom Eriha Honekera ga je odlikovala ordenom Karla Marksa zato što nije prihvatio Gorbačovljeve reforme u sumrak socijalizma u Evropi. Da li je to bila nagrada za neprihvatanje činjenica?
1989. Čaušesku je sprovodeći plan isplate inostranog duga nameravao da sprovede „sistematizaciju“. Nameravao je da sruši sedam hiljada sela i da na njihovo mesto podigne veliki poljoprivredni centar. Ponovo se igrao sa prirodom. Međutim našao je protivnika svoje politike u čoveku koji je oko sebe okupljao mase ljude. Bio je to mađarski sveštenik, Laslo Tokes (Tőkés László, mađ. 1952- ). Iste te godine u novembru, samo mesec dana pred njegov tragičan kraj na XIV kongresu Rumunske Komunističke Partije izjavljuje da ne prihvata antikomunističke revolucije u drugim zemljama.
Režim nije shvatio da će spor sa mađarskim sveštenikom prerasti u pravi revolt. Režim je pokušao da prikaže spor na nacionalnoj osnovi koristeći višedecenijski otpor Rumuna prema Mađarskoj koja je decenijama u proteklim epohama onemogućavala ujedinjenje Rumunije u prošlosti. Laslo Tokeš je optužen za širenje nacionalne mržnje i vlast je rešila da ga protera u drugo mesto. Međutim, prvo su mu kao podrška prišli Mađari iz Rumunije da bi im se kasnije, posle nekoliko dana pridružili i studenti pri čemu je okupljanje dobilo karatker anti-vladinih demonstracija.
Čaušesku je odlučio da primeni kineski model u ovom slučaju. Ne zaboravimo da je tada, samo par meseci pre ovih dešavanja u Rumuniji, Kina silom ( otvorila vatru na demonstrante na trgu Tijenanmen ) rešila problem antikomunističkih demonstracija. Čaušesku je mislio da će na taj način i on rešiti problem. 17. decembra vojska je otvorila vatru na demonstrante. Međutim, ovaj incident je raspršio iskru koja je zapalila Rumuniju. Usled velike cenzure medija, Rumuni nisu saznali za ovaj incident u Temišvaru. Zahvaljujući zapadnim radio- stanicama informacije o ovom događaju su ipak došle do ušiju Rumuna.
Četiri dana kasnije, diktator se pojavio pred narodom u zgradi Centralnog komiteta vladajuće partije. Optužio je „fašističke agitatore da žele da slome socijalizam u Rumuniji“ i da se radi o uplitanju stranih sila u unutrašnje probleme Rumunije. Prilikom govora desilo se nešto što je pre bilo nezamislivo. Ljudi su počeli da zvižde i da uzvikuju „ Temišvar“ podsećajući ga na obračun sa demonstrantima. Konačno je Čaušesku pred kamerama svojim izrazom lica kada je začuo negodovanje pokazao da je shvatio realnost. Povukao se i ostao u zgradi Centralnog komiteta sve do sledećeg dana kada je masa provalila i zgradu, a on pobegao helikopterom zajedno sa svojom suprugom. Vojska je naredila da se prizemlje. Diktator i njegova supruga su uhapšeni i odvedeni na suđenje.
________________________________________________________________________________________________
II period njegove vladavine počeo je posle 1978.
Može se reći da je to bio spori kraj opadanja. Čaušesku je zadužio zemlju koja je imala veliki inostrani dug. Pored kulta ličnosti i megalomanije, nepotizam je postao jedna od glavnih karakteristika njegove vladavine. Pačepina izdaja je uzdrmala diktatora. Kome predati važne državne funkcije? Kome može verovati osim članovima svoje porodice i najbližim prijateljima i saradnicima. Tako su članovi njegove porodice, pre svega supruga Elena i njihova deca na mala vrata ušli na vodeće položaje u zemlji. Sigurno da stanovništvo to nije odobravalo koje je živelo sve teže i teže. Sva važna mesta su bila unapred namenjena miljenicima režima. Bilo da su oni sposobni ili nesposobni.
Kondukator je 1980. naredio da se sprovede referendum. Tražio je mišljenje i podršku svojih građana da li odobravaju da se u Ustav unese klauzula da u budućnosti Rumunija ne uzima strane zajmove da bi se rešili inostranog duga. Naravno, potvrda je bila jednoglasna. Vođa je ugledajući se na korejski sistem da jednoj državi nije potreban niko već da može i mora sama da opstane i da se prehrani rešio da povećanim izvozom poljoprivrednih i industrijskih proizvoda vrati dug. Međutim, ovakav model je rešavao jedan problem, a stvarao drugi. Povećanim izvozom dug jeste smanjen. Čak je učinio nešto što mnoge zemlje ne mogu. Ali, povećanim izvozom on je izazvao nestašice u svojoj zemlji. Građani su satima i u redovima čekali na osnovne namirnice. Zemlja je polako tonula. Ipak, genije sa Karpata i dalje je vodio trku sa vodećim državama sveta. Jedna od njegovih zaostavština je i rumunsko arhitektonsko čudo. Naredio je gradnju „Casa Poporului, rum. – veliku Palatu Naroda“, danas zgrada Parlamenta. To nije bila obična zgrada. Ona je bila druga po veličini zgrada administrativnog karaktera, odmah posle američkog Pentagona.
Iz tog straha od izdaje uveo je još veću cenzuru u medijima. Da li je cilj bio da se stanovništvo kojem je bila otežano kretanje i komunikacija usled ekonomskih problema udalji jedno od drugih i time onemogući svako povezivanje u grupe koje bi mogle da dovedu u pitanje opstanak režima? Svakako je cilj bio da se građani nekim čudom uvere da zemlja ide u pravcu napretka. Genije sa Karpata je nalazio prosta rešenja za složene i komplikovane probleme koji su postojali sve brojniji.
Da nešto ozbiljno nije u redu u zemlji dva događaja su dali nagoveštaj. 1984. došlo je do neuspelog vojnog udara, a 1987. se odigrao neuspeli radnički štrajk u rumunskom gradu Brašovu.
Naredne godine, Kondukator je dobio jedno odlikovanje. To odlikovanje je simbolična slika neprihvatanja promena u svetu i društvu u kom je živeo diktator. Jedinstvena Socijalistička Parija Nemačke pod rukovodstvom Eriha Honekera ga je odlikovala ordenom Karla Marksa zato što nije prihvatio Gorbačovljeve reforme u sumrak socijalizma u Evropi. Da li je to bila nagrada za neprihvatanje činjenica?
1989. Čaušesku je sprovodeći plan isplate inostranog duga nameravao da sprovede „sistematizaciju“. Nameravao je da sruši sedam hiljada sela i da na njihovo mesto podigne veliki poljoprivredni centar. Ponovo se igrao sa prirodom. Međutim našao je protivnika svoje politike u čoveku koji je oko sebe okupljao mase ljude. Bio je to mađarski sveštenik, Laslo Tokes (Tőkés László, mađ. 1952- ). Iste te godine u novembru, samo mesec dana pred njegov tragičan kraj na XIV kongresu Rumunske Komunističke Partije izjavljuje da ne prihvata antikomunističke revolucije u drugim zemljama.
Režim nije shvatio da će spor sa mađarskim sveštenikom prerasti u pravi revolt. Režim je pokušao da prikaže spor na nacionalnoj osnovi koristeći višedecenijski otpor Rumuna prema Mađarskoj koja je decenijama u proteklim epohama onemogućavala ujedinjenje Rumunije u prošlosti. Laslo Tokeš je optužen za širenje nacionalne mržnje i vlast je rešila da ga protera u drugo mesto. Međutim, prvo su mu kao podrška prišli Mađari iz Rumunije da bi im se kasnije, posle nekoliko dana pridružili i studenti pri čemu je okupljanje dobilo karatker anti-vladinih demonstracija.
Čaušesku je odlučio da primeni kineski model u ovom slučaju. Ne zaboravimo da je tada, samo par meseci pre ovih dešavanja u Rumuniji, Kina silom ( otvorila vatru na demonstrante na trgu Tijenanmen ) rešila problem antikomunističkih demonstracija. Čaušesku je mislio da će na taj način i on rešiti problem. 17. decembra vojska je otvorila vatru na demonstrante. Međutim, ovaj incident je raspršio iskru koja je zapalila Rumuniju. Usled velike cenzure medija, Rumuni nisu saznali za ovaj incident u Temišvaru. Zahvaljujući zapadnim radio- stanicama informacije o ovom događaju su ipak došle do ušiju Rumuna.
Četiri dana kasnije, diktator se pojavio pred narodom u zgradi Centralnog komiteta vladajuće partije. Optužio je „fašističke agitatore da žele da slome socijalizam u Rumuniji“ i da se radi o uplitanju stranih sila u unutrašnje probleme Rumunije. Prilikom govora desilo se nešto što je pre bilo nezamislivo. Ljudi su počeli da zvižde i da uzvikuju „ Temišvar“ podsećajući ga na obračun sa demonstrantima. Konačno je Čaušesku pred kamerama svojim izrazom lica kada je začuo negodovanje pokazao da je shvatio realnost. Povukao se i ostao u zgradi Centralnog komiteta sve do sledećeg dana kada je masa provalila i zgradu, a on pobegao helikopterom zajedno sa svojom suprugom. Vojska je naredila da se prizemlje. Diktator i njegova supruga su uhapšeni i odvedeni na suđenje.
________________________________________________________________________________________________
Laslo Tokes, mađarski sveštenik,
http://en.wikipedia.org/wiki/L%C3%A1szl%C3%B3_T%C5%91k%C3%A9s#mediaviewer/File:T%C5%91k%C3%A9s_L%C3%A1szl%C3%B3_2007.JPG
IV deo- Kraj epohe
25. decembra 1989. Bračni par Čaušesku je optužen za nepotizam, korupciju, kriminal protiv sopstvenog naroda, da su ga doveli do ruba gladi. Optuženi su na improvizovanom sudu proglašeni krivima, a kazna je bila smrt streljanjem. Moćni bračni par Čaušesku suočen sa besom svog naroda završio u lokvi svoje krvi i u prašini. Slika uspešnog para koji živi u izobilju i uživa u slavi i bogatstvu je nestala. U prašini izgledali su kao prosjaci.
Postavlja se pitanje da li je ovo bio civilizovan čin na pragu XXI veka? Ali, da li je smrću dvoje ljudi sprečena smrt hiljada ili miliona ljudi? Da li bi Rumunija upala u građanski rat da je ovaj diktator samo proteran ili ostavljen u životu? Da li se može izvući neka pouka iz sudbine ovog čoveka? Njegova megalomanija, neprihvatanje činjenica da se svet osamdesetih nalazio na prekretnici su doveli do njegovog krvavog pada. Početkom osamdesetih sa političke i istorijske scene nestajali su velikani. Tito, Brežnjev, Mao je već bio mrtav. Poljska je bila na ivici građanskog rata, a iz Kremlja je počeo da duva vetar promena. Okružen verovatno nesposobnim ljudima koji su na te položaje došli kao karijeristi iz začaranog kruga ljudi jer diktator nije imao poverenja bio je uljuljkan u lažnu stvarnost. Oko njega se istočni blok rušio kao kula od karata. Mirnim revolucijama socijalizam je pao u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj. Rumunija je bila malo ostrvo izgubljeno u vremenu. Nije video nesreću i bedu svog naroda. On i njegova supruga imali su status polubožanstva. Moć, slava i bogatstvo su ih zaslepili. Rumunija je ostala kao zaleđena u vremenu i sistemu. Ipak, nekoliko meseci pre krvavog božića, Čaušesku je ostvario jednu svoju ideju. Rumunija je posle njegove smrti bila jedna od retkih zemalja bez inostranog duga. I na pragu XXI veka Rumuni su šokirali svet baš kao i nekad u prošlosti. Vlad Cepeš, poznat kao Drakula ( pripadao je redu Zmaja- rumunski „Dracul“ ) se surovo obračunao sa Osmanlijama šokirajući tada poznati svet svojim metodama. Lekcija je ponovljena. Isto to desilo se Rumuniji nekoliko vekova kasnije, na pragu XXI veka. Snimak je obišao svet bračnog para koji stoji pred streljačkim vodom. Čaušesku je pevao „Internacionalu“ dok je Elena vređala sve oko sebe. Bio je to kraj jedne epohe.
Berislav Kangrga
Izvori:
http://www.bbc.com/news/magazine-24368485
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu
http://www.ceausescu.org/
http://www.dw.de/new-information-on-the-end-of-the-ceausescu-era/a-18133176
http://touristinromania.net/2014/03/15/nicolae-ceausescu-elena-place-execution/
Transkript sa suđenja na engleskom jeziku:
http://www.ceausescu.org/ceausescu_texts/revolution/trial-eng.htm
25. decembra 1989. Bračni par Čaušesku je optužen za nepotizam, korupciju, kriminal protiv sopstvenog naroda, da su ga doveli do ruba gladi. Optuženi su na improvizovanom sudu proglašeni krivima, a kazna je bila smrt streljanjem. Moćni bračni par Čaušesku suočen sa besom svog naroda završio u lokvi svoje krvi i u prašini. Slika uspešnog para koji živi u izobilju i uživa u slavi i bogatstvu je nestala. U prašini izgledali su kao prosjaci.
Postavlja se pitanje da li je ovo bio civilizovan čin na pragu XXI veka? Ali, da li je smrću dvoje ljudi sprečena smrt hiljada ili miliona ljudi? Da li bi Rumunija upala u građanski rat da je ovaj diktator samo proteran ili ostavljen u životu? Da li se može izvući neka pouka iz sudbine ovog čoveka? Njegova megalomanija, neprihvatanje činjenica da se svet osamdesetih nalazio na prekretnici su doveli do njegovog krvavog pada. Početkom osamdesetih sa političke i istorijske scene nestajali su velikani. Tito, Brežnjev, Mao je već bio mrtav. Poljska je bila na ivici građanskog rata, a iz Kremlja je počeo da duva vetar promena. Okružen verovatno nesposobnim ljudima koji su na te položaje došli kao karijeristi iz začaranog kruga ljudi jer diktator nije imao poverenja bio je uljuljkan u lažnu stvarnost. Oko njega se istočni blok rušio kao kula od karata. Mirnim revolucijama socijalizam je pao u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj. Rumunija je bila malo ostrvo izgubljeno u vremenu. Nije video nesreću i bedu svog naroda. On i njegova supruga imali su status polubožanstva. Moć, slava i bogatstvo su ih zaslepili. Rumunija je ostala kao zaleđena u vremenu i sistemu. Ipak, nekoliko meseci pre krvavog božića, Čaušesku je ostvario jednu svoju ideju. Rumunija je posle njegove smrti bila jedna od retkih zemalja bez inostranog duga. I na pragu XXI veka Rumuni su šokirali svet baš kao i nekad u prošlosti. Vlad Cepeš, poznat kao Drakula ( pripadao je redu Zmaja- rumunski „Dracul“ ) se surovo obračunao sa Osmanlijama šokirajući tada poznati svet svojim metodama. Lekcija je ponovljena. Isto to desilo se Rumuniji nekoliko vekova kasnije, na pragu XXI veka. Snimak je obišao svet bračnog para koji stoji pred streljačkim vodom. Čaušesku je pevao „Internacionalu“ dok je Elena vređala sve oko sebe. Bio je to kraj jedne epohe.
Berislav Kangrga
Izvori:
http://www.bbc.com/news/magazine-24368485
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu
http://www.ceausescu.org/
http://www.dw.de/new-information-on-the-end-of-the-ceausescu-era/a-18133176
http://touristinromania.net/2014/03/15/nicolae-ceausescu-elena-place-execution/
Transkript sa suđenja na engleskom jeziku:
http://www.ceausescu.org/ceausescu_texts/revolution/trial-eng.htm
Grobno mesto Nikolaja Čaušeskog,
https://www.travelblog.org/Photos/3813742
