Potala, Tibet. http://whc.unesco.org/en/list/707

Grad bogova ( Lasa ) ukrašen je pravim primerkom svete arhitekture. Potala palata je rezidencija dalaj lame- budističkog spiritualnog i političkog vođe Tibeta. Lasa, prestonica Tibeta svojim položajem kao da želi da dosegne nebeske visine; naime, to je najviša prestonica na svetu

Zastava Tibeta: snežni lavovi predstavljaju duhovnu i svetovnu vlast. Drže crveni plamen koji simbolizuje istinu, vrline i Budu. Nalazi se ispod svetog sunca na vrhu piramide. 12 plavo-crvenih krakova predstavljaju dvanaest plemena od kojih su potekli Tibetanci, http://www.wallpaper4computer.com/wallpaper/?flag-asia/31920/flag-tb

Tibetanski budizam ( poznat kao lamaizam ) više kao filozofsko učenje, a manje kao religija u klasičnom smislu naziva se još i tantričkim budizmom. Unutar tibetanskog budizma stvorene su podele na pristalice reformacije u smislu da se vrate svojim korenima i na one koji su zahtevali promene: na školu žutih i crvenih kapa. Dalaj lama pripada školi žutih kapa koja zagovara celibat za razliku od crvenih kapa koji su protiv celibata. Sem toga, tibetanski budizam je interesantan i zbog čubilgunskog ( mongolska reč ) nasleđivanja titule. Odnosno duhovna vlast se prenosi putem inkarnacije. 

http://www.architecturerevived.com/tibets-sacred-architecture-the-potala-palace/

Dalaj lama - „ veliki okean mudrosti“ ili učitelj bira se tako što nakon smrti dalaj lame sveštenici odlaze u potragu za detetom koje će biti proglašeno za inkarnaciju. Otkrivaju ga po tome što dete prepoznaje predmete koji su postavljeni pred njega, a koristio ih je prethodni dalaj lama. 

http://www.tibetdiscovery.com/what-to-see/potala-palace/

Počeci gradnje na crvenom brdu ( Marpo Ri ) na kome se nalazi Potala započeli su u vreme vladavine kralja Songcen Gampa koji je prvi ujedinio Tibet. Sa izgradnjom su počeli 637. godine i posvećena je njegovoj supruzi Ven Čeng. Ovaj kralj je ostao poznat po braku sa princezama koje su došle iz Nepala i Kine. Kralj Songcen ostao je upamćen i po jednoj priči. Da bi kralj zadobio ruku kineske princeze morao je zatvorenih očiju da prepozna sobu u kojoj je prespavao. Lako je otkrio. U sobi u kojoj je spavao ostavio je upaljene mirisne štapiće i po mirisu je saznao da se nalazi o prostoriji u kojoj je proveo noć. Ovim brakom Tibet se vezao za kinesku dinastiju Tang. 

​Palata Potala nadvisuje svoju okolinu. Njeni zidovi stopljeni su sa stenama na brdu i kao da su deo masivne konstrukcije. Ova palata u sebi sadrži mnoga umetnička dela. A kako budisti veruju da je sve prolazno mnoga imena umetnika velikih sposobnosti danas su nam ostala nepoznata. Borba za prosvetljenje i duhovnu čistotu nadjačali su individualnost. Ali, među svima njima treba izdvojiti „ tibetanskog Leonrda da Vinčiji“, Tangtonga Gielpoa. 

https://www.flickr.com/photos/hagleitn/7284564434/sizes/o/

Dvorski kompleks deli se na dva dela: na crvenu palatu ( Portrang Karpo ) i na belu palatu ( Portrang Morpo ). Bela palata je simbol mira dok je crveni deo palate rezidencijalan i ima hiljadu dvorana gde se nalaze posmrtni ostaci dalaj lama ( od petog do trinaestog ). Osim toga u crvenoj palat nalaze se veliki murali kao i presto „ nesutrašivog lava“. Ono što povezuje evropsku arhitekturu i tibetansku su statue poput gargojla čiji je zadatak da odvode kišnicu sa krova.

Berislav Kangrga

Izvori:

http://www.architecturerevived.com/tibets-sacred-architecture-the-potala-palace/
Marija Savin, U dodiru sa nebom, Sremski Karlovci, Kairos, 2007. 216.

Preporuka za čitanje:
​
http://berislavkangrga.weebly.com/budizam---i-deo.html
http://berislavkangrga.weebly.com/budizam---ii-deo.html