Elagabal
http://www.fotosimagenes.org/heliogabalo
Bio je jedan od nekoliko rimskih vladara koji su upamćeni po zlu. Često je svojim delima prelazio granice razuma u ludilo. Uživao je maksimalno u svom hedonizmu. Gazio je viševekovnu tradiciju i običaje. Mlad, a veoma surov i podložan niskim strastima. Bio je gospodar života i smrti, gospodar nad kojim je gospodarila njegova mračna strana ličnosti. Rođen kao Varius Avitus Basijanus (Varrius Avitus Bassianus ) 203. naše ere, a ubijen 11. marta 222. Kada je seo na presto postao je poznat kao Cezar Marko Aurelije Antonin Avgust (Caesar Marcus Aurelius Antoninnus Augustus )- posle smrti postao je poznat pod imenom Elagabal.
Antijunak ove istorijske priče bio je sirijskog porekla. Bio je sin Seksta Vara Marsela i Julije Semije. Majka Julije Semije, Julija Mesa je bila sestra rimske carice (Julije Domne ) i tetka rimskog cara Karakale.
U Siriji je obožavano lokalno božanstvo pod imenom Elagabal- bog Sunca. Budući car je rastao pod uticajem obožavanja lokalnog božanstva koje će uticati da on kao car počne da sprovodi versku reformu koja se graničila sa srednjovekovnom jeresi.
Posle ubistva cara Karakale (217. naše ere) koji je isto tako upamćen po zlu, vlast je preuzeo Makrin, prefekt (komandant) pretorijanske garde. Makrin nije imao aristokratsko poreklo niti je pripadao senatorskoj klasi.
U međuvremenu u čitavu priču umešala se tetka ubijenog cara Karakale, Julija Mesa. Ona je tvrdila da postoji osoba koja ima pravo na presto i koja je krvno povezana sa ubijenim carem. Bio je to sin njene ćerke, njen unuk, budući Elagabal. Ambiciozna Julija Mesa je čak išla toliko daleko sa ciljem da prigrabi vlast da je raširila priču da je njen unuk u stvari sin ubijenog cara Karakale i njene ćerke. Cilj te priče, da li je to istina ili ne, nije ni bilo bitno, je bila da se dobija podrška vojne sile i da se preuzme presto. Da li je priča o incestu istinita? Velike su šanse da jeste. To bi značilo da je Elagabal bio sin brata i sestre od tetke.
Makrin je vladao vrlo kratko, tek godinu dana. Poražen je u Siriji u bici kod Antiohije. Poraz jednog čoveka postaće poraz cele države pred ludilom jednog tiranina.
Te, 218. godine pa naredne četiri godine (do 222. ) trajaće vladavina Elagabala koja će ostati upamćena po događajima koji se graniče sa ludilom.
Kako uopšte sagledati ličnost jednog tinejdžera koji je sa petanest godina postao gospodar skoro celog tada poznatog sveta? Da li su njegovi neracionalni postupci plod uticaja pod kojim je rastao? Živeo je u zemlji koju je vodio njegov ujak, Karakala koji se takođe svrstava među omražene vladare? Rastao je i odgajan od strane dve ambiciozne žene: svoje majke i bake. Dešavalo se da u borbi za vlast žene često budu surovije od muškaraca kada izgube svoju žensku, emotivnu stranu. Čim je dobio vlast, mladi car u čijoj sencu su bile njegova majka i baka nagrađene su titulom Avguste. Julija Mesa je kasnije postala „avia Augusti“- baka careva jer je posle Elagabala vlast preuzeo njen drugi unuk. Ili su njegovi postupci bili plod neke bolesti nastale usled njegovog mogućeg incestuoznog začeća? Ono što je zanimljivo, a u vezi je sa prošlim i sadašnjim vremenom svodi se na pitanje, a kako takve osobe sa takvom crtom ličnosti uopšte dodju na poziciju da odlučuju o sudbinama ljudi?
Ko je i kakav je bio Elagabal? Bio je hedonista, samoživ, brutalan i egzibicionista.
On je iskoristio grupu nagih žena koje su umesto konja vukle kočiju u kojoj se nalazio oko palata. Gledao je na ljude kao na predmete ili čak kao na životinje koje su zabavljale druge ljude. Jednom je, sa visoke kule bacao masi srebro i zlato i gledao i uživao u tuči koja je nastala dok su se ljudi otimali da ugrabe što više zlata. Igrao se sa ljudima, njihovim željama, budio u njima niske strasti. Kao da je u svom ludilu tražio slične njemu ili je možda sebi tako manje izgledao kao čudak duboko u svojoj podsvesti?
U politici je bio megaloman. Postavljao je svoju ličnost iznad svega i svih. Iako je u državi i dalje na snazio bio principat, sistem u kome i dalje postoje republikanske institucije, Elagabal je svojom ličnošću i vladavinom gurao taj isti oblik vladavine. Zemlja je tonula u carstvo u kome je jedan čovek iznad svih; bog i gospodar.
Zahtevao je da se njegov portret u Senatu stavi iznad statue posvećene boginji Pobede. Da li je on to iznad bogova? U sprovođenju verskih reformi imao je punu podršku svoje majke. Međutim, učinio je još dve stvari koje su bile vredne prezira koje je izazvao u umovima ljudi i društva. Prvo, vrhovnog boga Jupitera koji je poštovan vekovima zamenio je sirijskim lokalnim božanstvom, Elagabalom. Uzdrmao je temelje i tradiciju Rima. Takva jeres je bila identična sa onom koju je izvršio staroegipatski faraon Ehnaton. Ženio se više puta. Jednu od svojih supruga je oterao iz sasvim beznačajnog razloga; imala je navodno ružni beleg. Svojim novim brakom nije samo izazvao prezir i gađenje već i bes celokupnog rimskog društva. Oženio je jednu vestalku, devicu, Akvilu Severu.
Ko su bile vestalke? Da bi jedna žena mogla da postane sveštenica čiji je zadatak bio da obožava boginju Vestu koja je bila boginja doma i porodice, dakle stuba rimskog društva, morala je da bude devica i da položi zakletvu koje mora da se pridržava narednih trideset godina. Ukoliko bi prekršila zakletvu kazna je bila surova i brutalna. Vestalka bi bila živa zakopana.
Elagabal, je jedan od prvih istorijskih ličnosti iz najranijeg perioda za kog se vezuju priče o transvestiji, odnosno o želji da se oblači i ponaša kao žensko. Imao je ljubavnike pa čak i bordel u carskoj palati. Od ljubavnika je zahtevao da ga umesto „gospodar“ nazivaju „gospom“. Pored zvaničnih supruga imao je među muškarcima miljenika za kog postoji tvrdnja koja nije dokazana da su se čak i venčali. Navodno, car Elagabal se udao za nekog Hijerakla.
Prema jednom proročanstvu koje mu je poverio jedan sirijski sveštenik, rečeno mu je da će njegov kraj života biti nasilan. U svom ludilu, on je planirao da njegovu smrt od tuđe ruke spreči tako što će izvrišiti samoubistvo.
Narod ni vojska više nisu mogli da trpe tiraniju ovog vladara. Jednostavno, nije mu ništa bilo sveto. Bes i ogorčenje su se sručili na njega. Sluteći na zlosutan kraj, od njega su se odvojile i majka i baka. Možda je čak i baka učestvovala u zaveri. Izbila je pobuna i vojska ga je pronašla skrivenog u kupatilu. Njega i njegovu majku Juliju Semiju Avgustu su izboli do smrt i odsekli im glave. U svom tom besu iživljavali se se nad njegovim lešom, vukli ga po ulicama sa ciljem da ga bace u kanalizaciju. Na kraju su obezglavljeno telo bacili u reku Tibar.
Elagabal je umro onako kako je živeo. U krvi. Ovaj put ne u tuđoj već u svojoj. Ipak, bogovi nisu besmrtni i ništa nije večno, kao ni ljudska nepravda.
Berislav Kangrga
Antijunak ove istorijske priče bio je sirijskog porekla. Bio je sin Seksta Vara Marsela i Julije Semije. Majka Julije Semije, Julija Mesa je bila sestra rimske carice (Julije Domne ) i tetka rimskog cara Karakale.
U Siriji je obožavano lokalno božanstvo pod imenom Elagabal- bog Sunca. Budući car je rastao pod uticajem obožavanja lokalnog božanstva koje će uticati da on kao car počne da sprovodi versku reformu koja se graničila sa srednjovekovnom jeresi.
Posle ubistva cara Karakale (217. naše ere) koji je isto tako upamćen po zlu, vlast je preuzeo Makrin, prefekt (komandant) pretorijanske garde. Makrin nije imao aristokratsko poreklo niti je pripadao senatorskoj klasi.
U međuvremenu u čitavu priču umešala se tetka ubijenog cara Karakale, Julija Mesa. Ona je tvrdila da postoji osoba koja ima pravo na presto i koja je krvno povezana sa ubijenim carem. Bio je to sin njene ćerke, njen unuk, budući Elagabal. Ambiciozna Julija Mesa je čak išla toliko daleko sa ciljem da prigrabi vlast da je raširila priču da je njen unuk u stvari sin ubijenog cara Karakale i njene ćerke. Cilj te priče, da li je to istina ili ne, nije ni bilo bitno, je bila da se dobija podrška vojne sile i da se preuzme presto. Da li je priča o incestu istinita? Velike su šanse da jeste. To bi značilo da je Elagabal bio sin brata i sestre od tetke.
Makrin je vladao vrlo kratko, tek godinu dana. Poražen je u Siriji u bici kod Antiohije. Poraz jednog čoveka postaće poraz cele države pred ludilom jednog tiranina.
Te, 218. godine pa naredne četiri godine (do 222. ) trajaće vladavina Elagabala koja će ostati upamćena po događajima koji se graniče sa ludilom.
Kako uopšte sagledati ličnost jednog tinejdžera koji je sa petanest godina postao gospodar skoro celog tada poznatog sveta? Da li su njegovi neracionalni postupci plod uticaja pod kojim je rastao? Živeo je u zemlji koju je vodio njegov ujak, Karakala koji se takođe svrstava među omražene vladare? Rastao je i odgajan od strane dve ambiciozne žene: svoje majke i bake. Dešavalo se da u borbi za vlast žene često budu surovije od muškaraca kada izgube svoju žensku, emotivnu stranu. Čim je dobio vlast, mladi car u čijoj sencu su bile njegova majka i baka nagrađene su titulom Avguste. Julija Mesa je kasnije postala „avia Augusti“- baka careva jer je posle Elagabala vlast preuzeo njen drugi unuk. Ili su njegovi postupci bili plod neke bolesti nastale usled njegovog mogućeg incestuoznog začeća? Ono što je zanimljivo, a u vezi je sa prošlim i sadašnjim vremenom svodi se na pitanje, a kako takve osobe sa takvom crtom ličnosti uopšte dodju na poziciju da odlučuju o sudbinama ljudi?
Ko je i kakav je bio Elagabal? Bio je hedonista, samoživ, brutalan i egzibicionista.
On je iskoristio grupu nagih žena koje su umesto konja vukle kočiju u kojoj se nalazio oko palata. Gledao je na ljude kao na predmete ili čak kao na životinje koje su zabavljale druge ljude. Jednom je, sa visoke kule bacao masi srebro i zlato i gledao i uživao u tuči koja je nastala dok su se ljudi otimali da ugrabe što više zlata. Igrao se sa ljudima, njihovim željama, budio u njima niske strasti. Kao da je u svom ludilu tražio slične njemu ili je možda sebi tako manje izgledao kao čudak duboko u svojoj podsvesti?
U politici je bio megaloman. Postavljao je svoju ličnost iznad svega i svih. Iako je u državi i dalje na snazio bio principat, sistem u kome i dalje postoje republikanske institucije, Elagabal je svojom ličnošću i vladavinom gurao taj isti oblik vladavine. Zemlja je tonula u carstvo u kome je jedan čovek iznad svih; bog i gospodar.
Zahtevao je da se njegov portret u Senatu stavi iznad statue posvećene boginji Pobede. Da li je on to iznad bogova? U sprovođenju verskih reformi imao je punu podršku svoje majke. Međutim, učinio je još dve stvari koje su bile vredne prezira koje je izazvao u umovima ljudi i društva. Prvo, vrhovnog boga Jupitera koji je poštovan vekovima zamenio je sirijskim lokalnim božanstvom, Elagabalom. Uzdrmao je temelje i tradiciju Rima. Takva jeres je bila identična sa onom koju je izvršio staroegipatski faraon Ehnaton. Ženio se više puta. Jednu od svojih supruga je oterao iz sasvim beznačajnog razloga; imala je navodno ružni beleg. Svojim novim brakom nije samo izazvao prezir i gađenje već i bes celokupnog rimskog društva. Oženio je jednu vestalku, devicu, Akvilu Severu.
Ko su bile vestalke? Da bi jedna žena mogla da postane sveštenica čiji je zadatak bio da obožava boginju Vestu koja je bila boginja doma i porodice, dakle stuba rimskog društva, morala je da bude devica i da položi zakletvu koje mora da se pridržava narednih trideset godina. Ukoliko bi prekršila zakletvu kazna je bila surova i brutalna. Vestalka bi bila živa zakopana.
Elagabal, je jedan od prvih istorijskih ličnosti iz najranijeg perioda za kog se vezuju priče o transvestiji, odnosno o želji da se oblači i ponaša kao žensko. Imao je ljubavnike pa čak i bordel u carskoj palati. Od ljubavnika je zahtevao da ga umesto „gospodar“ nazivaju „gospom“. Pored zvaničnih supruga imao je među muškarcima miljenika za kog postoji tvrdnja koja nije dokazana da su se čak i venčali. Navodno, car Elagabal se udao za nekog Hijerakla.
Prema jednom proročanstvu koje mu je poverio jedan sirijski sveštenik, rečeno mu je da će njegov kraj života biti nasilan. U svom ludilu, on je planirao da njegovu smrt od tuđe ruke spreči tako što će izvrišiti samoubistvo.
Narod ni vojska više nisu mogli da trpe tiraniju ovog vladara. Jednostavno, nije mu ništa bilo sveto. Bes i ogorčenje su se sručili na njega. Sluteći na zlosutan kraj, od njega su se odvojile i majka i baka. Možda je čak i baka učestvovala u zaveri. Izbila je pobuna i vojska ga je pronašla skrivenog u kupatilu. Njega i njegovu majku Juliju Semiju Avgustu su izboli do smrt i odsekli im glave. U svom tom besu iživljavali se se nad njegovim lešom, vukli ga po ulicama sa ciljem da ga bace u kanalizaciju. Na kraju su obezglavljeno telo bacili u reku Tibar.
Elagabal je umro onako kako je živeo. U krvi. Ovaj put ne u tuđoj već u svojoj. Ipak, bogovi nisu besmrtni i ništa nije večno, kao ni ljudska nepravda.
Berislav Kangrga
