I deo- Uvod II deo- Šta je konfučijanizam? III deo- Odnos prema religiji i obrazovanju IV deo- Odnos prema porodici V deo- Politika i konfučijanizam VI deo- Kritika konfučijanizma
Konfučije, 551. p.n.e. - 479. p.n.e.
http://www.famousphilosophers.org/confucius/
I deo- Uvod
Neki od vas će možda prvi put da se sretnu sa pojmom „konfučijanizam“. Pored budizma koji je manje- više poznat pojam, konfučijanizam je jedan od filozofskih učenja ili jedan od religioznih sistema dalekog istoka, pre svega Kine. To je sistem koji je obuhvatio sve aspekte života: porodične odnose, ponašanje, običaje, društvo, državu i politiku; takođe daje odgovor zašto je jedan korejski kralj naredio da mu sin bude surovo kažnjen neobičnim načinom davljenja. U ovom članku ću u kratkim crtama objasniti odnos prema religiji na dalekom istoku i u Evropi. Pružiću objašnjenje o odnosu zvanične religije prema obrazovanju na istoku i u Evropi. Razlika je zanimljiva i baca svetlo na različitosti između Starog kontinenta i jedne od najstarijih civilizacija.
______________________________________________________________________________________
Neki od vas će možda prvi put da se sretnu sa pojmom „konfučijanizam“. Pored budizma koji je manje- više poznat pojam, konfučijanizam je jedan od filozofskih učenja ili jedan od religioznih sistema dalekog istoka, pre svega Kine. To je sistem koji je obuhvatio sve aspekte života: porodične odnose, ponašanje, običaje, društvo, državu i politiku; takođe daje odgovor zašto je jedan korejski kralj naredio da mu sin bude surovo kažnjen neobičnim načinom davljenja. U ovom članku ću u kratkim crtama objasniti odnos prema religiji na dalekom istoku i u Evropi. Pružiću objašnjenje o odnosu zvanične religije prema obrazovanju na istoku i u Evropi. Razlika je zanimljiva i baca svetlo na različitosti između Starog kontinenta i jedne od najstarijih civilizacija.
______________________________________________________________________________________
Konfučijanski oltar u hramu u Čiaji,
http://www.historylines.net/Taiwan/Taiwan_in_June.html
II deo- Šta je Konfučijanizam?
Otkud baš „konfučijanizam“ i koje su njegove glavne karakteristike?
Možda je zanimljivo razmisliti kako se Kina koja je bila odvojena od glavnih evropskih civilizacija razvijala samostalno kao jedna od najstarijih civilizacija. Treba svakako spomenuti i da podela prošlosti onakvu kakvu učimo na prvim časovima istorije na kinesku istoriju ne može da se primeni. U pitanju je istorija stara više milenijuma. Kinezi su smatrali sve one narode koji nisu delili njihovu civilizaciu varvarima. Ali, ta podela nije bila na rasnoj osnovi već na kulturološkoj. Kinezi su smatrali da postoje tri vrste živih bića: Kinezi ili „ Hua hsia“, varvari ili „Ji Ti“ i životinje.
Osnivač konfučijanizma je Konfučije ili Kung Fu Ce. Živeo je od 551. p.n.e. do 479. p.n.e. Jedan od najcenjenijih ljudi u kineskoj istoriji. Čovek za čijeg života nije nastala ni jedna slika o njemu ostavio je dubok trag u istoriji i filozofiji. On je, kako ga nazivaju, „kralj bez krune“ po svom obrascu ponašanja i po onome što je propovedao. On je mudrac svih vremena i prvi učitelj. Kao i za mnoge osnivače religioznih učenja ( ako se konfučijanizam može smatrati kao takvim) postoji legenda o njegovom rođenju. Njegovo rođenje i smrt najavilo je mitološko biće- jednorog.
Njegov otac, Kong Šuleang, je bio guverner jednog provincijskog grada. Prema legendi, porodica Kong je vodila poreklo od careva iz dinastije Šang. Sa pedeset godina krenuo je na svoj put tražeći vladara koji će mu pomoći da sprovede svoje ideale. I za današnje pojmove on je učinio nešto nepojmljivo koračajući putem svojih ideala. Odbio je ponudu da postane guverner. Jedan od učenika ga je kritikovao rekavši mu da je njegova mudrost poput dragog kamena i upitao ga je kakva je vrednost dragog kamena ako se ne proda za dobru cenu ili ako se čuva skriven. Veliki učitelj mu je odgovorio da čeka dobru cenu ( pravog vladara ) kroz kog će on moći da sprovede svoje učenje i ideale. Koja je vrednost dragulja ako je procenjuje neko ko se ne razume u njihovu vrednost?
Da li je konfučijanizam, isto kao i budizam, religija ili filozofsko učenje. Odgovor nam daje kineski jezik. „ČIAO“ u konfuČIJAnizmu ima dvostruko značenje. Čiao je pojam i za religiju i za obrazovanje. Može se reći da konfučijanizam uči ljude najvećoj dužnosti čoveka-a to je čovečnost. Zar nije u korenu svih velikih religioznih sistema čovečnost- biti human i saosećajan?
______________________________________________________________________________________
III deo- Odnos prema religiji i obrazovanju
Kinezi nemaju onu biblijsku „ Nemoj imati drugih bogova sem mene.“ I kod njih ne postoji jedna istina koja isključuje druge. Mateo Riči ( Matteo Ricci, ital. 1552- 1610. sveštenik, Jezuita, jedan od osnivača jezuitskog reda u Kini ) koje je živeo u Kini od 1583. do 1610. zapisao je zanimljiv podatak koji govori o svesti Kineza i o njihovoj sposobnosti da razlika ne predstavlja problem već bogatstvo. „ Što se religije tiče, što više njih postoji to je dobrobit za carstvo veća.“ U Evropi je situacija drugačija. Istina je samo jedna i samo je jedno religiozno učenje ispravno. Ferro et igni, lat. , ognjem i mačem isterivali su „pravdu“.
Dok je u srednjovekovnoj Evropi onemogućeno slobodno čitanje i tumačenje Biblije, da bi se to i ostvarilo smatrano je da samo oni koji moraju treba da znaju da čitaju i pišu. Čitanje i pisanje kod običnih ljudi smatralo se jednim od pokazatelja jeresi. Mada, postojale su scene u prošlosti kineske istorije kada su se spaljivale knjige sa ciljem da se postigne jedinstvo zemlje.
Konfučijanizam je u suprotnosti sa evropskom srednjovekovnom praksom. Mada, to su dve različite epohe. Vreme kada se razvija konfučijanizam je antičko doba Evrope u kome se tek razvijaju civilizacije dok je kineska već tada bila stara dva milenijuma. Konfučije se strogo zalagao za obrazovanje. Rekao je: „ Učite kao da nikada nećete naučiti. Kao da ste u strahu da ćete izgubiti znanje.“ Samo kroz obrazovanje može se doći do stadijuma „ uzvišenog čoveka“. Šta podrazumeva uzvišeni čovek? Uzvišeni čovek mora da poseduje pet vrlina: pristojnost, velikodušnost, dobru veru, marljivost i dobrotu. Najvažnije od svega toga, a napisao sam već da čovek mora posedovati čovečnost. Konfučije je prenosio mudrost iz prošlih epoha. On je smatrao da se poukama iz prošlosti može uticati na dešavanja u sadašnjosti i time da se izgradi budućnost. „ Uvećanje znanja sastoji se od istraživanja stvari. Kada se stvari istraže, znanje se uvećava; kada se znanje uveća, volja postaje iskrena; kada volja postane iskrena, um postane ispravan; kada je um ispravan, neguje se lični život; kada se neguje lični život, reguliše se porodica; kada je porodica regulisana, država je uređena, a kada je država uređena na svetu vlada mir.“ Ovaj citat navodi čoveka da istraživanjem dođe do istine. Jer samo kroz istraživanje, učenje i obrazovanje može da se menja društvo i svet oko sebe na bolje. Na kraju, šta je znanje? Konfučijanizam daje odgovor na to. „Znanje podrazumeva znanje o onome što znaš i o onome što ne znaš. „
______________________________________________________________________________________
IV deo- Odnos prema porodici
Kako oceniti konfučijanizam? Kao tradicionalni ili liberalni pokret ili stav? Konfučijanizam je strogo tradicionalni. O tome koliki je bio tradicionalista govori i rečenica: „Konfučije bi patio ako bi neko promenio oblik čašice za „mao- taj“ ( piće slično alkoholu ). Veliki učitelj ( Konfučije ) zalagao se za hijerarhijski odnos u društvu pa i u porodici. Zalagao se za strogi patrijarhalni sistem u kome se bespogovorno sluša najstariji muški član porodice- otac porodice. Žene su u podređenom položaju prema muškarcu. Ispisana su čak i konfučijanska upustva za ženu:
1)žensko dete ( beba ) se stavlja ispod kreveta da se ukaže da je ona nižeg statusa od muškarca.
2)po rođenju daje joj se komadić polomljene posude jer treba od malena da nauči da mora da bude vredna, poslušna i da naporno radi
3)da se prinese žrtva njenim precima i da se tako uči da nastavi da vrši obrede onda kada bude stasala za to
Zanimljiva je i priča o odnosu sina i oca. Radnja je istinita. Dogodila se u Koreji u XVIII veku. Kralj Jongjo ( 1724- 1776 ) je bio izuzetno posvećen konfučijanizmu koji se s vremenom proširio širom Kine. Imao je sina od koga je tražio bezuslovnu i potpunu odanost. Sin je bio besan zbog svojih prevelikih obaveza u javnoj službi i odlučio je da ubije oca ali taj pokušaj je bio bezuspešan. Kralj se našao u teškoj dilemi. Biti pravedan ( to je značila smrtna kazna za njegovog sina ) ili milostiv ( vodila ga je njegova ljubav prema sinu ). Kralj je ipak odlučio da bude pravedan. Naredio je da se njegov sin zatvori u kovčeg pun pirinča u kom se udavio.
Ovakav strogi hijerahijski sistem u kome mlađi nisu imali puno prostora da se dokažu terao je ljude da se okrenu drugim učenjima koji su se širili dalekim istokom, pre svega budizmu.
______________________________________________________________________________________
Otkud baš „konfučijanizam“ i koje su njegove glavne karakteristike?
Možda je zanimljivo razmisliti kako se Kina koja je bila odvojena od glavnih evropskih civilizacija razvijala samostalno kao jedna od najstarijih civilizacija. Treba svakako spomenuti i da podela prošlosti onakvu kakvu učimo na prvim časovima istorije na kinesku istoriju ne može da se primeni. U pitanju je istorija stara više milenijuma. Kinezi su smatrali sve one narode koji nisu delili njihovu civilizaciu varvarima. Ali, ta podela nije bila na rasnoj osnovi već na kulturološkoj. Kinezi su smatrali da postoje tri vrste živih bića: Kinezi ili „ Hua hsia“, varvari ili „Ji Ti“ i životinje.
Osnivač konfučijanizma je Konfučije ili Kung Fu Ce. Živeo je od 551. p.n.e. do 479. p.n.e. Jedan od najcenjenijih ljudi u kineskoj istoriji. Čovek za čijeg života nije nastala ni jedna slika o njemu ostavio je dubok trag u istoriji i filozofiji. On je, kako ga nazivaju, „kralj bez krune“ po svom obrascu ponašanja i po onome što je propovedao. On je mudrac svih vremena i prvi učitelj. Kao i za mnoge osnivače religioznih učenja ( ako se konfučijanizam može smatrati kao takvim) postoji legenda o njegovom rođenju. Njegovo rođenje i smrt najavilo je mitološko biće- jednorog.
Njegov otac, Kong Šuleang, je bio guverner jednog provincijskog grada. Prema legendi, porodica Kong je vodila poreklo od careva iz dinastije Šang. Sa pedeset godina krenuo je na svoj put tražeći vladara koji će mu pomoći da sprovede svoje ideale. I za današnje pojmove on je učinio nešto nepojmljivo koračajući putem svojih ideala. Odbio je ponudu da postane guverner. Jedan od učenika ga je kritikovao rekavši mu da je njegova mudrost poput dragog kamena i upitao ga je kakva je vrednost dragog kamena ako se ne proda za dobru cenu ili ako se čuva skriven. Veliki učitelj mu je odgovorio da čeka dobru cenu ( pravog vladara ) kroz kog će on moći da sprovede svoje učenje i ideale. Koja je vrednost dragulja ako je procenjuje neko ko se ne razume u njihovu vrednost?
Da li je konfučijanizam, isto kao i budizam, religija ili filozofsko učenje. Odgovor nam daje kineski jezik. „ČIAO“ u konfuČIJAnizmu ima dvostruko značenje. Čiao je pojam i za religiju i za obrazovanje. Može se reći da konfučijanizam uči ljude najvećoj dužnosti čoveka-a to je čovečnost. Zar nije u korenu svih velikih religioznih sistema čovečnost- biti human i saosećajan?
______________________________________________________________________________________
III deo- Odnos prema religiji i obrazovanju
Kinezi nemaju onu biblijsku „ Nemoj imati drugih bogova sem mene.“ I kod njih ne postoji jedna istina koja isključuje druge. Mateo Riči ( Matteo Ricci, ital. 1552- 1610. sveštenik, Jezuita, jedan od osnivača jezuitskog reda u Kini ) koje je živeo u Kini od 1583. do 1610. zapisao je zanimljiv podatak koji govori o svesti Kineza i o njihovoj sposobnosti da razlika ne predstavlja problem već bogatstvo. „ Što se religije tiče, što više njih postoji to je dobrobit za carstvo veća.“ U Evropi je situacija drugačija. Istina je samo jedna i samo je jedno religiozno učenje ispravno. Ferro et igni, lat. , ognjem i mačem isterivali su „pravdu“.
Dok je u srednjovekovnoj Evropi onemogućeno slobodno čitanje i tumačenje Biblije, da bi se to i ostvarilo smatrano je da samo oni koji moraju treba da znaju da čitaju i pišu. Čitanje i pisanje kod običnih ljudi smatralo se jednim od pokazatelja jeresi. Mada, postojale su scene u prošlosti kineske istorije kada su se spaljivale knjige sa ciljem da se postigne jedinstvo zemlje.
Konfučijanizam je u suprotnosti sa evropskom srednjovekovnom praksom. Mada, to su dve različite epohe. Vreme kada se razvija konfučijanizam je antičko doba Evrope u kome se tek razvijaju civilizacije dok je kineska već tada bila stara dva milenijuma. Konfučije se strogo zalagao za obrazovanje. Rekao je: „ Učite kao da nikada nećete naučiti. Kao da ste u strahu da ćete izgubiti znanje.“ Samo kroz obrazovanje može se doći do stadijuma „ uzvišenog čoveka“. Šta podrazumeva uzvišeni čovek? Uzvišeni čovek mora da poseduje pet vrlina: pristojnost, velikodušnost, dobru veru, marljivost i dobrotu. Najvažnije od svega toga, a napisao sam već da čovek mora posedovati čovečnost. Konfučije je prenosio mudrost iz prošlih epoha. On je smatrao da se poukama iz prošlosti može uticati na dešavanja u sadašnjosti i time da se izgradi budućnost. „ Uvećanje znanja sastoji se od istraživanja stvari. Kada se stvari istraže, znanje se uvećava; kada se znanje uveća, volja postaje iskrena; kada volja postane iskrena, um postane ispravan; kada je um ispravan, neguje se lični život; kada se neguje lični život, reguliše se porodica; kada je porodica regulisana, država je uređena, a kada je država uređena na svetu vlada mir.“ Ovaj citat navodi čoveka da istraživanjem dođe do istine. Jer samo kroz istraživanje, učenje i obrazovanje može da se menja društvo i svet oko sebe na bolje. Na kraju, šta je znanje? Konfučijanizam daje odgovor na to. „Znanje podrazumeva znanje o onome što znaš i o onome što ne znaš. „
______________________________________________________________________________________
IV deo- Odnos prema porodici
Kako oceniti konfučijanizam? Kao tradicionalni ili liberalni pokret ili stav? Konfučijanizam je strogo tradicionalni. O tome koliki je bio tradicionalista govori i rečenica: „Konfučije bi patio ako bi neko promenio oblik čašice za „mao- taj“ ( piće slično alkoholu ). Veliki učitelj ( Konfučije ) zalagao se za hijerarhijski odnos u društvu pa i u porodici. Zalagao se za strogi patrijarhalni sistem u kome se bespogovorno sluša najstariji muški član porodice- otac porodice. Žene su u podređenom položaju prema muškarcu. Ispisana su čak i konfučijanska upustva za ženu:
1)žensko dete ( beba ) se stavlja ispod kreveta da se ukaže da je ona nižeg statusa od muškarca.
2)po rođenju daje joj se komadić polomljene posude jer treba od malena da nauči da mora da bude vredna, poslušna i da naporno radi
3)da se prinese žrtva njenim precima i da se tako uči da nastavi da vrši obrede onda kada bude stasala za to
Zanimljiva je i priča o odnosu sina i oca. Radnja je istinita. Dogodila se u Koreji u XVIII veku. Kralj Jongjo ( 1724- 1776 ) je bio izuzetno posvećen konfučijanizmu koji se s vremenom proširio širom Kine. Imao je sina od koga je tražio bezuslovnu i potpunu odanost. Sin je bio besan zbog svojih prevelikih obaveza u javnoj službi i odlučio je da ubije oca ali taj pokušaj je bio bezuspešan. Kralj se našao u teškoj dilemi. Biti pravedan ( to je značila smrtna kazna za njegovog sina ) ili milostiv ( vodila ga je njegova ljubav prema sinu ). Kralj je ipak odlučio da bude pravedan. Naredio je da se njegov sin zatvori u kovčeg pun pirinča u kom se udavio.
Ovakav strogi hijerahijski sistem u kome mlađi nisu imali puno prostora da se dokažu terao je ljude da se okrenu drugim učenjima koji su se širili dalekim istokom, pre svega budizmu.
______________________________________________________________________________________
Hijerarhijska stuktura konfučijanskog društva: Društvo čija je glavna ćelija porodica. Na vrhu te lestvice duhovi predaka koji predstavljaju Nebo i pod njim vladar- car kao otac porodice ili društva.
http://www.worldreligions.psu.edu/world_religions12.htm
V deo- Politika i Konfučijanizam
Uticaj konfučijanizma osetio se i u politici. Njegov pogled na politiku bio je praktičan. Poistovećivao je odnos vladara i naroda kao odnos u porodici između sina i oca. Na pritužbe da narod ne plaća poreze i na pitanje kako da vlast natera da plaćaju poreze Konfučije je rekao: „ Ljudi slede primere svojih pohlepnih vladara. Vrlina vladara je poput vetra, vrlina ljudi je poput trave. Trava se savija u smeru kretanja vetra.“ Dakle, narod se ponaša isto kao i vlast. Ako vlada haos na vrhu, haos vlada i na dnu. Takođe je smatrao da ako je vladareva vladavina neprikladna da su kao rezultat takve vladavine ljudske i prirodne katastrofe. U tom slučaju, Konfučije je smatrao da ljudi imaju moralno pravo da dignu revoluciju ako vladaru nedostaju etička svojstva koja ga čine dobrim vođom. Tada ubijanje vladara nije zločin. Jedan od Konfučijevih naslednika, Mencije ( 385 p.n.e. – 303. p.n.e. ) smatrao je da mudri ljudi imaju pravo da vladaju nad fizički jakima. Odnosno, da inteligencija treba da vlada nad svima, stavljajući u prvi plan intelektualnu elitu odnosno obrazovanje koje je postalo conditio sine qua non, lat. – uslov bez kog se ne može za napredak.
______________________________________________________________________________________
Uticaj konfučijanizma osetio se i u politici. Njegov pogled na politiku bio je praktičan. Poistovećivao je odnos vladara i naroda kao odnos u porodici između sina i oca. Na pritužbe da narod ne plaća poreze i na pitanje kako da vlast natera da plaćaju poreze Konfučije je rekao: „ Ljudi slede primere svojih pohlepnih vladara. Vrlina vladara je poput vetra, vrlina ljudi je poput trave. Trava se savija u smeru kretanja vetra.“ Dakle, narod se ponaša isto kao i vlast. Ako vlada haos na vrhu, haos vlada i na dnu. Takođe je smatrao da ako je vladareva vladavina neprikladna da su kao rezultat takve vladavine ljudske i prirodne katastrofe. U tom slučaju, Konfučije je smatrao da ljudi imaju moralno pravo da dignu revoluciju ako vladaru nedostaju etička svojstva koja ga čine dobrim vođom. Tada ubijanje vladara nije zločin. Jedan od Konfučijevih naslednika, Mencije ( 385 p.n.e. – 303. p.n.e. ) smatrao je da mudri ljudi imaju pravo da vladaju nad fizički jakima. Odnosno, da inteligencija treba da vlada nad svima, stavljajući u prvi plan intelektualnu elitu odnosno obrazovanje koje je postalo conditio sine qua non, lat. – uslov bez kog se ne može za napredak.
______________________________________________________________________________________
Car Vu Ti ( 141. p.n.e. - 87. p.n.e ),
http://www.memrise.com/course/12609/famous-rulers/12/
VI deo - Kritika Konfučijanizma
Mo Cu ( 470 p.n.e. – 391. p.n.e. ) bivši konfučijanista izneo je kritike na račun konfučijanizma. On izražava prezir prema ceremonijalnoj formi i skupim sahranama koje dovode do bankrota i najsiromašnije porodice. Umesto porodične hijerarhije i poniznosti i odanosti prema roditeljima on se zalaže za „ univerzalnu ljubav“ koja bi bila jednaka za sve; i prema muškarcima i ženama, deci i prema odraslima. Pored konfučijanizma postojalo je još jedno filozofsko učenje- taoizam. Budizam je ljudima nudio nagradu za ispravan život u sadašnjosti, a nagradu se dobijala u budućnosti. Taoizam je opstao pored konfučijanizma jer se bavio i pitanjima zagrobnog života.
Zanimljiva je priroda odnosa između taoizma i konfučijanizma. Konfučije smatra da čovek ne sme da se prepusti nekim višim silama već mora da se bori ukoliko želi da ostari nešto. Taoizam zagovara drugačije mišljenje. „Najbolje je prihvatiti ono što život nudi čoveku. „ Razlika je očigledna. Izbor između statike i dinamike, mirovanja i pokreta. Delanja i nečinjenja.
136. godine p.n.e. car Vu Ti ( vladao od 141. p.n.e. do 87. p.n.e ) je proglasio konfučijanizam za državnu religiju.
Od tradicionalnih konfučijanskih knjiga treba izdvojiti nekoliko: Pet klasika, Šuđing- Knjiga istorije, i Analekti.
„Pet klasika“ sadrži univerzalne mudrosti koje mogu poslužiti kao vodič ljudima u svim vremenima i epohama. Pripada najstarijoj kineskoj literaturi.
„Šuđing“ predstavlja izvor za proučvanje kineske istorije.
„Analekti“ sadrži i zbirku od 497 izreka. U ovom delu je zapisano ono šta su drugi čuli da je Konfučije govorio.
U XX veku konfučijanizam je doživeo pad. Međutim, teško je iz svesti Kineza istrgnuti konfučijanksu nit pod kojom su rasle generacije ljudi tokom dve hiljade godina. Najveći protivnik konfučijanizma je bila Maova komunistička vlast. Mao je smatrao da je socijalistička epoha u Kini avangardna, moderna, liberalna, a on se borio protiv zastarelog i trulog sistema. Kako je konfučijanizam bio tradicionalni sistem tako je prirodno bio u suprotnosti sa socijalističkim viđenjem sveta i društva. Tokom „ kulturne revolucije“ koja je trajala od 1966. do 1976. stradali su mnogi konfučijanski hramovi i spisi. Kulturna revolucija je bila krvavi obračun sa neistomišljenicima i rušilačka metoda protiv svega „ neispravnog“ i zastarelog u tom novom socijalističkom svetu. Međutim, Kinezi su shvatili da nacija koja zaboravlja, ruši ili odbacuje svoju prošlost ili istoriju nema budućnost. Da li je uopšte moguće odbaciti nekoliko milenijuma istorije? Ili, jednostavno da novo i staro nađu suživot među ljudima.
______________________________________________________________________________________
Berislav Kangrga
Izvori:
Doroti i Tomas Hubler, Konfučijanizam- svetske religije, Beograd, Čigoja štampa, 2002. 120.
Aleksandar Novačić, Kina: Zmajevi dolaze, Beograd, 1999. 379.
Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Beograd, Nolit, 1971. 407. Preveo Branko Vučićević
Mo Cu ( 470 p.n.e. – 391. p.n.e. ) bivši konfučijanista izneo je kritike na račun konfučijanizma. On izražava prezir prema ceremonijalnoj formi i skupim sahranama koje dovode do bankrota i najsiromašnije porodice. Umesto porodične hijerarhije i poniznosti i odanosti prema roditeljima on se zalaže za „ univerzalnu ljubav“ koja bi bila jednaka za sve; i prema muškarcima i ženama, deci i prema odraslima. Pored konfučijanizma postojalo je još jedno filozofsko učenje- taoizam. Budizam je ljudima nudio nagradu za ispravan život u sadašnjosti, a nagradu se dobijala u budućnosti. Taoizam je opstao pored konfučijanizma jer se bavio i pitanjima zagrobnog života.
Zanimljiva je priroda odnosa između taoizma i konfučijanizma. Konfučije smatra da čovek ne sme da se prepusti nekim višim silama već mora da se bori ukoliko želi da ostari nešto. Taoizam zagovara drugačije mišljenje. „Najbolje je prihvatiti ono što život nudi čoveku. „ Razlika je očigledna. Izbor između statike i dinamike, mirovanja i pokreta. Delanja i nečinjenja.
136. godine p.n.e. car Vu Ti ( vladao od 141. p.n.e. do 87. p.n.e ) je proglasio konfučijanizam za državnu religiju.
Od tradicionalnih konfučijanskih knjiga treba izdvojiti nekoliko: Pet klasika, Šuđing- Knjiga istorije, i Analekti.
„Pet klasika“ sadrži univerzalne mudrosti koje mogu poslužiti kao vodič ljudima u svim vremenima i epohama. Pripada najstarijoj kineskoj literaturi.
„Šuđing“ predstavlja izvor za proučvanje kineske istorije.
„Analekti“ sadrži i zbirku od 497 izreka. U ovom delu je zapisano ono šta su drugi čuli da je Konfučije govorio.
U XX veku konfučijanizam je doživeo pad. Međutim, teško je iz svesti Kineza istrgnuti konfučijanksu nit pod kojom su rasle generacije ljudi tokom dve hiljade godina. Najveći protivnik konfučijanizma je bila Maova komunistička vlast. Mao je smatrao da je socijalistička epoha u Kini avangardna, moderna, liberalna, a on se borio protiv zastarelog i trulog sistema. Kako je konfučijanizam bio tradicionalni sistem tako je prirodno bio u suprotnosti sa socijalističkim viđenjem sveta i društva. Tokom „ kulturne revolucije“ koja je trajala od 1966. do 1976. stradali su mnogi konfučijanski hramovi i spisi. Kulturna revolucija je bila krvavi obračun sa neistomišljenicima i rušilačka metoda protiv svega „ neispravnog“ i zastarelog u tom novom socijalističkom svetu. Međutim, Kinezi su shvatili da nacija koja zaboravlja, ruši ili odbacuje svoju prošlost ili istoriju nema budućnost. Da li je uopšte moguće odbaciti nekoliko milenijuma istorije? Ili, jednostavno da novo i staro nađu suživot među ljudima.
______________________________________________________________________________________
Berislav Kangrga
Izvori:
Doroti i Tomas Hubler, Konfučijanizam- svetske religije, Beograd, Čigoja štampa, 2002. 120.
Aleksandar Novačić, Kina: Zmajevi dolaze, Beograd, 1999. 379.
Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Beograd, Nolit, 1971. 407. Preveo Branko Vučićević
http://piic1.blogspot.com/2012/03/amazing-sunsets.html
