Braća: Odo ( sa leve strane), Viljem ( u sredini ) i Robert ( na desnoj strani)
http://www.medievalists.net/2014/05/28/childhood-william-conqueror/
Život Viljema Osvajača ( William the Bastard, William the Conqueror, engl. 1028- 1087. ) mogao bi se opisati jednom, kratkom i prostom rečenicom. Sic itur ad astra, lat. – Preko trnja do zvezda. Zanimljiv je način kako je svoj nadimak „Kopile“ zamenio novim nadimkom „Osvajač“. Pišem članak o kralju koji je svojom vladavinom izmenio lice srednjovekovne Engleske. Na istorijskoj sceni ovaj kralj je predstavljao prekretnicu u istoriji Engleske. Čak i njegov život je prekretnica. Čitav njegov život ispunjen je strmim putevima, a opet dobijao je svaku bitku. Pokušaću što kraće, a opet sa što bogatijim opisom da oživim Viljema Osvajača; ko je on, kako je vladao i kako i zašto je njegovo telo bukvalno eksplodiralo prilikom čina sahranjivanja.
Viljem je rođen kao nezakonito dete vojvode od Normandije, Roberta ( Robert, duke of Normandy, engl. le Magnifique, franc. 1000-1035. ) i Harleve ili Arlete od Faleza ( Harleve ili Arletta of Falaise, engl. 1003- 1050 ). Njegovo ime je germanskog porekla. „Will“ znači „želja“, a „Helm“ znači zaštita. Kažu da je ime znak. Mladom Viljemu tokom čitavog perioda odrastanja bila je potrebna zaštita. Kao dete bio je centar oko kog su se razvijale spletke i zavere kao paukova mreža. Imao je sreću da preživi. A sreća prati hrabre.
Ne postoji tačan podatak o najranijim godinama Viljemovog života kao ni sa kime je odrastao. Sigurno mu nije bilo lako odrastati u vremenu u kom su vanbračna deca smatrana živom slikom greha njegovih roditelja. Zvali su ga Viljem Kopile. Njegov otac, vojvoda Robert koji je ostao neženja, dao je Viljemovu majku, Harlevu, za suprugu jednom od svojih saboraca, vikontu Herluinu Kontevilu ( Herluin de Contewill, engl. 1001- 1066 ). U braku sa njim Harleva je rodila dva sina: Odoa, erla od Kenta ( Odo, earl of Kent, engl. 1030- 1097 ) i Roberta, grofa od Mortana ( Robert, counf of Mortain, engl. 1031- 1090 ). Kada je Viljem dobio po majci polubrata Odoa, dobio je i polusestru po ocu, Adelaidu koja je rođena isto kao i on u vanbračnoj vezi ( Adelaide of Normandy, engl. 1030- 1090. vojvotkinju od Umala, Aumale, franc ).
Viljemov otac je odlučio da ode na hodočašće u Svetu zemlju. Želeo je svakako da poseti sveta mesta i da taj put bude njegova žrtva, da mu se oproste gresi za život koji je vodio. Ali, pre toga postavilo se pitanje kome će predati Normandiju i ko će ga naslediti ako mu se na putu nešto dogodi? Vojvoda Robert je odlučio da prepusti vlast nad Normandijom svom vanbračnom sinu, Viljemu Kopiletu koji je tada bio još dete. Vojvoda je primorao plemiće da prihvate njegovog sina za naslednika. Mnogi se nisu slagali sa tom odlukom. Pre svega, on je bio nezakoniti sin vojvode, a i mnogi su u tome videli šansu da rade šta požele jer im jedno dete ne može ništa. Mladi Viljem će morati sam da se u tom svetu u kome će ga odbacivati, u kome neće biti lako prihvaćen i u svetu u kom će postati meta za ambicijom pohlepnih plemića, da očvrsne i da nađe svoje mesto. Vojvoda Robert je otišao na put oko 1034. Naredne godine, vraćajući se sa puta preminuo je u Maloj Aziji. Viljem je tako sa sedam godina postao novi vojvoda Normandije kao Viljem II (1035). I deo
_________________________________________________________________________
Viljem je rođen kao nezakonito dete vojvode od Normandije, Roberta ( Robert, duke of Normandy, engl. le Magnifique, franc. 1000-1035. ) i Harleve ili Arlete od Faleza ( Harleve ili Arletta of Falaise, engl. 1003- 1050 ). Njegovo ime je germanskog porekla. „Will“ znači „želja“, a „Helm“ znači zaštita. Kažu da je ime znak. Mladom Viljemu tokom čitavog perioda odrastanja bila je potrebna zaštita. Kao dete bio je centar oko kog su se razvijale spletke i zavere kao paukova mreža. Imao je sreću da preživi. A sreća prati hrabre.
Ne postoji tačan podatak o najranijim godinama Viljemovog života kao ni sa kime je odrastao. Sigurno mu nije bilo lako odrastati u vremenu u kom su vanbračna deca smatrana živom slikom greha njegovih roditelja. Zvali su ga Viljem Kopile. Njegov otac, vojvoda Robert koji je ostao neženja, dao je Viljemovu majku, Harlevu, za suprugu jednom od svojih saboraca, vikontu Herluinu Kontevilu ( Herluin de Contewill, engl. 1001- 1066 ). U braku sa njim Harleva je rodila dva sina: Odoa, erla od Kenta ( Odo, earl of Kent, engl. 1030- 1097 ) i Roberta, grofa od Mortana ( Robert, counf of Mortain, engl. 1031- 1090 ). Kada je Viljem dobio po majci polubrata Odoa, dobio je i polusestru po ocu, Adelaidu koja je rođena isto kao i on u vanbračnoj vezi ( Adelaide of Normandy, engl. 1030- 1090. vojvotkinju od Umala, Aumale, franc ).
Viljemov otac je odlučio da ode na hodočašće u Svetu zemlju. Želeo je svakako da poseti sveta mesta i da taj put bude njegova žrtva, da mu se oproste gresi za život koji je vodio. Ali, pre toga postavilo se pitanje kome će predati Normandiju i ko će ga naslediti ako mu se na putu nešto dogodi? Vojvoda Robert je odlučio da prepusti vlast nad Normandijom svom vanbračnom sinu, Viljemu Kopiletu koji je tada bio još dete. Vojvoda je primorao plemiće da prihvate njegovog sina za naslednika. Mnogi se nisu slagali sa tom odlukom. Pre svega, on je bio nezakoniti sin vojvode, a i mnogi su u tome videli šansu da rade šta požele jer im jedno dete ne može ništa. Mladi Viljem će morati sam da se u tom svetu u kome će ga odbacivati, u kome neće biti lako prihvaćen i u svetu u kom će postati meta za ambicijom pohlepnih plemića, da očvrsne i da nađe svoje mesto. Vojvoda Robert je otišao na put oko 1034. Naredne godine, vraćajući se sa puta preminuo je u Maloj Aziji. Viljem je tako sa sedam godina postao novi vojvoda Normandije kao Viljem II (1035). I deo
_________________________________________________________________________
Porodično stablo Viljema Osvajača ( njegovo ime se nalazi na desnoj strani)
http://en.wikipedia.org/wiki/William_the_Conqueror
Zahvaljujući uticaju strica svog oca ( vojvode Roberta od Normandije), Malgera, nadbiskupa Ruena (Rouen, franc. ), francuski kralj Anri I ( Henri, franc. 1027 tj. 1031- 1060 ) je dodelio Viljemu titulu viteza.
Mladiću je bilo veoma teško da preuzme kontrolu nad očevim nasleđem- Normandijom. Kao dete postao je žrtva neuspelog atentata. Čak je morao noću da beži u domove siromašnih ljudi da bi izbegao smrt. Ili će biti ubijen ili će preživeti. Jedno je sigurno: ono što ga nije uništilo to ga je ojačalo. Razmišljajući o njegovim postupcima u kasnijem životu, pitam se koliko je teško detinjstvo uticalo na njegove postupke? Da li je priželjkivao vrhovnu vlast da bi se dokazao ili da bi imao sigurnost koju nije imao kao dete? Da li je umoći tražio sigurnost? Jedno je sigurno. Borba za preživljavanje u surovom svetu ga je ojačala. U tom periodu francuski kralj Anri je preuzeo kontrolu nad Normandijom dok mladi Viljem ne bude sposoban da sam preuzme kontrolu.
Krajem četrdesetih godina i početkom pedesetih godina XI veka sklopio je brak sa imućnom mladom. Oženio se Matildom od Flandrije ( Mathilde de Flandre, franc. Mathilda van Vlaanderen, holand. 1031- 1083 ). Zanimljiva je priča o tome kako je došlo do braka. Pored bitaka na vojnom polju morao je da vodi i sličnu borbu za mladu. Zatražio je Matildinu ruku ali ga je ona arognantno odbila uz objašenjenje da gospa njenog statusa ne može prihvatiti kopile za supruga. Postoje dve verzije priče. Prema jednoj, Viljem je odjahao u Lil, mesto gde je živela Matilda. Sreo ju je na putu za crkvu i oteo. Prema drugoj verziji, došao je kod nje u kuću i prema njoj se poneo nasilno. Tim postupkom je razljutio njenog oca Balduina V vojvodu od Flandrije ( 1012- 1067 ). Da bi izbegli veći problem, prema toj priči, Matilda je izjavila da će se udati samo za Viljema da bi sprečila neku veću nesreću. Brak je sklopljen protiv papine volje iako su bili u rodbinskim odnosima. U tom braku, ona mu je rodila devetoro dece: četiri sina i pet ćerki. Dvoje sinova su vladali kao kraljevi Engleske.
U to vreme počeo je Viljemov uspon. Njegova zvezda počela je da sija sve jače i jače.
Od 1042. Engleskom je vladao kralj Edvard Ispovednik ( Edward the Confessor, engl. 1003 ili 1005- 1066 ). Njegova majka, kraljica Ema ( Emma of Normandy, engl. 985- 1052. ) bila je sestra Viljemovog dede, vojvode Normandije, Ričarda II ( Richard II, engl. Le Bon, franc. – Dobri, 963-1026. ) Pošto je njen sin ( Viljemov stric ) bio bez potomstva on i ona su mu obećali presto Engleske. Brat engleske kraljice, supruge kralja Edvarda Ispovednika, Edite od Veseksa ( Edyth of Wesex, engl. 1029- 1075.) bio je Harold Godvinson ( Harold Godwinson, engl. 1022- 1066 ). Iako je Harold položio zakletvu da će podržavati Viljemovu želju da preuzme engleski presto, on je pogazio svoju zakletvu. Dve žene, engleske kraljice, kraljica- majka Ema i kraljica Edita, ( svekrva i snaja ) imale su različite želje o tome ko treba da sedne na engleski presto. Kao da situacija nije bila već komplikovana pa se u spor umešao i norveški kralj Harald Sigurdson, (Haraldr Sigurðarson, staronordijski, 1015- 1066 ) koji je poželeo Englesku da pripoji svom kraljevtsvu.
Dakle, posle smrti Edvarda Ispovednika ( 1066. ) pojavila su se tri pretendenta na engleski presto: Viljem Kopile, Harold Godvinson i norveški kralj Harold Sigurdson.
Te sudbonosne 1066. Engleska je imala tri kralja. Za naslednika Edvarda Ispovednika izabran je Harold Godvinson kao kralj Harold II koji je vladao do septembra 1066.
U međuvremenu usledila je poslednja vikinška invazija na Englesku posle koje se završila i vikinška epoha koja je trajala nekoliko vekova. U bici kod Stemford bridža, 25. septembra 1066. poražen je i ubijen norveški kralj Harold Sigurdson. II deo
_________________________________________________________________________
Presto Edvarda Ispovednika na kome su sedeli prilikom krunisanja svi kraljevi pa i Viljem Osvajač, star skoro jedan milenijum. ( Vestminsterska opatija)
http://en.wikipedia.org/wiki/King_Edward's_Chair
Na ratnom polju su ostali kralj Harold II i normandijski vojvoda Viljem Kopile. Borili su se za englesku krunu. To su bili sudbonosni dani za englesku istoriju.
Nekoliko dana kasnije, vojska pod komandom Viljema Kopileta se iskrcala u Englesku na ličnom domenu kralja Harolda II.
Dve nedelje kasnije odigrala se sudbonosna bitka. Bitka kod Hejstingsa se desila 14. oktobra 1066. Na čelu normansko- francuskih trupa nalazio se vojvoda Viljem Kopile. Tokom bitke ubijen je njegov konj i vojvoda je pao. U jednom trenutku svi su pomislili da je vojvoda ubijen. Međutim, podigao se i pokazao da je živ. Strela koja je ispaljena sa normanske strane, prema legendi, pogodila je engleskog kralja Haralda II u oko. Kralj je bio mrtav. Zavladala je potpuna demoralizacija i raspad engleskih trupa. Viljem je dobio ovu odlučujuću bitku ali mu se i dalje nije pokorilo anglosasko plemstvo.
Sa vojskom je krenuo na jug do Londona. Nije nailazio na veći otpor. Na Božić, 25. decembra 1066. Viljem Kopile koji je prozvan „Osvajačem“. Postao je novi engleski kralj. Vladao je do smrti, 1087.
Sam čin krunisanja je bio veoma zanimljiv. Prema izveštaju Orderika Vitalisa, ( Orderic Vitalis, engl. 1075- 1142. engleski hroničar i benediktanski monah ) došlo je do nereda. Na ceremoniji krunisanja biskup Aldred ( Ealdred, engl. ) je upitao Engleze da li žele Viljema Osvajača za kralja, i ako žele da to glasno uzviknu. Isto to je učinio i biskup od Kutansa (Coutances, franc. ), Džefri ( Geoffrey, engl. ) upitavši okupljene Normane. Svi zajedno su počeli da viču da prihvataju Viljema za kralja. Ali, trupe koje su bile izvan prostorije u kojoj se obavljala ceremonija su se uznemirile. Pomislili su da je došlo do pobune protiv vojvode Viljema i započeli su da pale okolne kuće. Situacija se ubrzo smirila, ceremonija je nastavljena, a sudbina nije mogla da se izbegne. Viljem Osvajač postao je novi kralj.
Kakav je bio Viljem Osvajač kao čovek?
Iako je bio nepismen i nije znao engleski, Viljem je uticao na razvoj književnosti i kulture srednjovekovne Engleske. Na ratnom polju bio je nepobediv. Kao dete uspeo je da izbegne zavere i atentate. Zadržao je očevo nasleđe uprokos žestokom otporu protiv njega. Od kopileta postao je osvajač. Ali, postojalo je nešto što je kralja bacalo u depresiju. Njegov izgled. Prema izvorima, bio je gojazan. Navodno ga je francuski kralj Filip ( Philip I, franc. 1060- 1108. ) opisao kao trudnicu pred porođajem. Ipak, kako kažu, najteže je pobediti samog sebe i svoje poroke. III deo
_____________________________________________________________________
Nekoliko dana kasnije, vojska pod komandom Viljema Kopileta se iskrcala u Englesku na ličnom domenu kralja Harolda II.
Dve nedelje kasnije odigrala se sudbonosna bitka. Bitka kod Hejstingsa se desila 14. oktobra 1066. Na čelu normansko- francuskih trupa nalazio se vojvoda Viljem Kopile. Tokom bitke ubijen je njegov konj i vojvoda je pao. U jednom trenutku svi su pomislili da je vojvoda ubijen. Međutim, podigao se i pokazao da je živ. Strela koja je ispaljena sa normanske strane, prema legendi, pogodila je engleskog kralja Haralda II u oko. Kralj je bio mrtav. Zavladala je potpuna demoralizacija i raspad engleskih trupa. Viljem je dobio ovu odlučujuću bitku ali mu se i dalje nije pokorilo anglosasko plemstvo.
Sa vojskom je krenuo na jug do Londona. Nije nailazio na veći otpor. Na Božić, 25. decembra 1066. Viljem Kopile koji je prozvan „Osvajačem“. Postao je novi engleski kralj. Vladao je do smrti, 1087.
Sam čin krunisanja je bio veoma zanimljiv. Prema izveštaju Orderika Vitalisa, ( Orderic Vitalis, engl. 1075- 1142. engleski hroničar i benediktanski monah ) došlo je do nereda. Na ceremoniji krunisanja biskup Aldred ( Ealdred, engl. ) je upitao Engleze da li žele Viljema Osvajača za kralja, i ako žele da to glasno uzviknu. Isto to je učinio i biskup od Kutansa (Coutances, franc. ), Džefri ( Geoffrey, engl. ) upitavši okupljene Normane. Svi zajedno su počeli da viču da prihvataju Viljema za kralja. Ali, trupe koje su bile izvan prostorije u kojoj se obavljala ceremonija su se uznemirile. Pomislili su da je došlo do pobune protiv vojvode Viljema i započeli su da pale okolne kuće. Situacija se ubrzo smirila, ceremonija je nastavljena, a sudbina nije mogla da se izbegne. Viljem Osvajač postao je novi kralj.
Kakav je bio Viljem Osvajač kao čovek?
Iako je bio nepismen i nije znao engleski, Viljem je uticao na razvoj književnosti i kulture srednjovekovne Engleske. Na ratnom polju bio je nepobediv. Kao dete uspeo je da izbegne zavere i atentate. Zadržao je očevo nasleđe uprokos žestokom otporu protiv njega. Od kopileta postao je osvajač. Ali, postojalo je nešto što je kralja bacalo u depresiju. Njegov izgled. Prema izvorima, bio je gojazan. Navodno ga je francuski kralj Filip ( Philip I, franc. 1060- 1108. ) opisao kao trudnicu pred porođajem. Ipak, kako kažu, najteže je pobediti samog sebe i svoje poroke. III deo
_____________________________________________________________________
Mapa Engleskog kraljevstva u vreme vladavine Viljema Osvajača
http://en.wikipedia.org/wiki/William_the_Conqueror#mediaviewer/File:Williams_dominions_1087.jpg
Njegova vladavina nije bila mirna. Sve do kraja njegove vladavine on je jačao centralnu vlast. Dve godine pošto je krunisan za kralja protiv njega je dignuta pobuna ( 1068 ). Sinovi ubijenog norveškog kralja Harolda Sigurdsona su skovali zaveru zajedno sa Velšanima. Međutim pobuna je ugušena u krvi. Iako je bio kralj Engleske, većinu vremena posle krunisanja proveo je u svojoj staroj domovini- Normandiji. Njegov polubrat, Odo, erl od Kenta je bio regent i upravljao zemljom u kraljevo ime. 1075. ugušena je pobuna plemstva koje se protivilo sve većoj dominaciji kraljevske vlasti. Odvojio je crkvene sudove od svetovnih. A satnije je podelio na seoske opštine i odredio da svaka opština ima svoj sud. Kralljica Matilda je preminula 1083. Kralj je bio u dubokoj žalosti za svojom suprugom. Nekoliko godina kasnije poslao je ljude da izvrše kompletan popis svih vrednosti koje je imala novoosvojena Engleska. Sve to je popisano u knjizi „ Strašnog suda“- Doomsday book. (1086). Najnepopularniji su bili „Šumski zakoni“ po kome je kazna onom koji je lovio u kraljevoj šumi bez dozvole vađenje očiju.
1087. tokom vojne kampanje u blizini Pariza kralj je pao sa konja. Pad nije bio toliko strašan. Ali, pošto je kralj bio gojazan udarac je imao teške posledice. Imao je unutrašnje povrede organa. Kralj je umirao u bolovima pet nedelja. Umro je devetog septembra 1087. Svoje nasleđe je podelio među svojim sinovima. Najstarijem sinu je ostavio svoju očevinu- Normandiju. Drugom sinu, Viljemu ostavio je engleski presto, a trećem sinu (budućem engleskom kralju) je ostavio novac. Pošto je povredio unutrašnje organe njegov trbuh je bio naduven jer su mu creva bila puna gnoja. Pošto je umro kraljeva posluga je pokrala sve što je mogla, čak i odelo koje je nosio u trenutku smrti. Kraljevo nago telo je nađeno na podu.
Sam čin sahrane protekao je bizarno. Naduveno kraljevo telo nije moglo da stane u uzani, kamerni sarkofag. Pokušali su na silu da ga uguraju. Dva vojnika su nogama gurali kraljev naduveni stomak pun gnoja. U jednom momentu od siline pritiska kraljevo telo je eksplodiralo i prostorijom se raširio po vrelom letnjem danu nesnosan smrad.
Kraljevi posmrtni ostaci sahranjeni su u Kanu ( Cean, franc. ) u opatiji svetog Stefana ( Abbaye- aux- Hommes, franc. ). Od njegovih posmrtnih ostataka danas je ostalo samo jedna butna kost. U 16. veku u vreme francuskih verskih ratova njegov grob je oskrnavljen, a njegove kosti razbacane. Isto se desilo u vreme francuske revolucije krajem XVIII veka.
Na kraju kako oceniti vladavinu i ličnost kralja Viljema?
Vladao je gvozdenom rukom. Bio je nemilosrdni vladar. Ali, zaveo je red u zemlji i stekao je poštovanje svojih podanika. Za sobom je ostavio jaku kraljevsku vlast. I danas Engleskom tj. Velikom Britanijom vladaju njegovi potomci- kraljica Elizabeta II je njegov direktni potomak. U zemlji je ostavio zakone i stvorio je institucije. Knjiga Strašnog suda predstavlja najstariji i najvažniji spomenik istorije feudalne Evrope. Kao čin pokajanja što je protiv papine volje oženio kraljicu Matildu naredio je da se sagradi opatija Svetog Stefana koja predstavlja pravo remek- delo romaničke umetnosti XI veka u Normandiji. Njegov početak kao kopile i kraj kao kralj bili su bolni i teški. Ali, sredina je ostala najvažnija.
Berislav Kangrga
Izvori i literatura:
http://www.medievalists.net/2014/05/28/childhood-william-conqueror/
Traveljan G. M. Povijest Engleske, Zagreb, Kultura, 1956. 810. Prevod: Zlatko Gašparević
1087. tokom vojne kampanje u blizini Pariza kralj je pao sa konja. Pad nije bio toliko strašan. Ali, pošto je kralj bio gojazan udarac je imao teške posledice. Imao je unutrašnje povrede organa. Kralj je umirao u bolovima pet nedelja. Umro je devetog septembra 1087. Svoje nasleđe je podelio među svojim sinovima. Najstarijem sinu je ostavio svoju očevinu- Normandiju. Drugom sinu, Viljemu ostavio je engleski presto, a trećem sinu (budućem engleskom kralju) je ostavio novac. Pošto je povredio unutrašnje organe njegov trbuh je bio naduven jer su mu creva bila puna gnoja. Pošto je umro kraljeva posluga je pokrala sve što je mogla, čak i odelo koje je nosio u trenutku smrti. Kraljevo nago telo je nađeno na podu.
Sam čin sahrane protekao je bizarno. Naduveno kraljevo telo nije moglo da stane u uzani, kamerni sarkofag. Pokušali su na silu da ga uguraju. Dva vojnika su nogama gurali kraljev naduveni stomak pun gnoja. U jednom momentu od siline pritiska kraljevo telo je eksplodiralo i prostorijom se raširio po vrelom letnjem danu nesnosan smrad.
Kraljevi posmrtni ostaci sahranjeni su u Kanu ( Cean, franc. ) u opatiji svetog Stefana ( Abbaye- aux- Hommes, franc. ). Od njegovih posmrtnih ostataka danas je ostalo samo jedna butna kost. U 16. veku u vreme francuskih verskih ratova njegov grob je oskrnavljen, a njegove kosti razbacane. Isto se desilo u vreme francuske revolucije krajem XVIII veka.
Na kraju kako oceniti vladavinu i ličnost kralja Viljema?
Vladao je gvozdenom rukom. Bio je nemilosrdni vladar. Ali, zaveo je red u zemlji i stekao je poštovanje svojih podanika. Za sobom je ostavio jaku kraljevsku vlast. I danas Engleskom tj. Velikom Britanijom vladaju njegovi potomci- kraljica Elizabeta II je njegov direktni potomak. U zemlji je ostavio zakone i stvorio je institucije. Knjiga Strašnog suda predstavlja najstariji i najvažniji spomenik istorije feudalne Evrope. Kao čin pokajanja što je protiv papine volje oženio kraljicu Matildu naredio je da se sagradi opatija Svetog Stefana koja predstavlja pravo remek- delo romaničke umetnosti XI veka u Normandiji. Njegov početak kao kopile i kraj kao kralj bili su bolni i teški. Ali, sredina je ostala najvažnija.
Berislav Kangrga
Izvori i literatura:
http://www.medievalists.net/2014/05/28/childhood-william-conqueror/
Traveljan G. M. Povijest Engleske, Zagreb, Kultura, 1956. 810. Prevod: Zlatko Gašparević
Grobna ploča sa natpisom: Ovde je sahranjen nepobedivi Viljem Osvajač. Vojvoda Normandije i kralj Engleske. Osnivač ovog doma je umro MLXXXVII ( 1087).
http://travel-wonders.com/2012/11/26/william-the-conqueror-grave-caen-france/
Opatija svetog Stefana u Kanu, Francuska u kojoj se nalazi grobna ploča gde je bio sahranjen kralj Viljem Osvajač.
( Abbaze- aux- Hommes) sagrađena u znak njegovog kajanja pošto se protivio papinoj zabrani da oženi kraljicu Matildu.
http://en.wikipedia.org/wiki/Abbey_of_Saint-%C3%89tienne,_Caen
