I- Osvrt na istoriju
Kralj Aleksandar III od Škotske umro je 1286. Jedini njegov potomak bila je njegova trogodišnja unuka, Margareta, norveška princeza, ćerka kralja Erika II i kraljica Margarete od Škotske. Engleski kralj Edvard I ( vl: 1272- 1307 ) pozvan je da bude posrednik u sukobima za presto. Kralj Edvard je iskoristio politiku „ zavadi pa vladaj“ da bi nametnuo svoj i engleski uticaj na Škotsku. Nekoliko godina kasnije, sedmogodišnja norveško- škotska princeza je krenula preko talasa da preuzme ono što joj po pravu pripada ali tokom plovidbe se razbolela i 1290. je umrla. Njenom smrću otvoren je put haosa u Škotskoj. To je vreme kada se pojavljuje čuveni škotski heroj Viljem Volas koji je podigao ustanak protiv engleskih okupatora.
U toj zbrci počinje naša priča.
II- Legenda o kamenu sudbine
Kralj Edvard je preuzeo kamen sudbine od Škota ( Stone of Scone ili Stone of destiny, engl. ) da bi na taj način pokazao ko je stvarni gospodar Škotske i da bi manipulacijom nametnuo svoju volju nad Škotima. Kamen sudbine je postavljen u drveni presto smešten u Vestminsterskoj opatiji- simbolično predstavljajući Škotsku pod engleskom vlašću.
Prema legendi, kamen sudbine je služio kao jastuk svetom Jakovu koji se pominje u Knjizi Postanka ( Stari zavet ). Navodno ga je u Škotsku doneo prorok Jeremija. Prema legendi o kamenu, na njemu je spavao Jakov. Njegov sin ga je odneo u Egipat, zatim u Španiju da bi se na kraju oko 700 godine p. n. e. našao u Irskoj. U irskoj tokom krunisanja, postojala je priča da bi se iz kamena čuo glasan uzdah ukoliko je krunisan neko kraljevske krvi kao znak odobravanja, a da bi nemo ćutao ukoliko se radilo o nekom drugom kandidatu. U Škotskoj je taj kamen postao predmet obožavanja.
Čak su i o ovome kamenu izgovorene proročke reči: Ni falat fatum, Scoti, quocunque locatum, invenient lapidem, regnare tenentur ibidem, lat. – Kuda god ga sudbina odvede, Škoti, gde god kamen bude nađen na tom mestu Škot biće krunisam za kralja.
Proročanstvo je ispunjeno 1603. kada je škotski kralj Džejms VI postao i engleski kralj kao Džejms I, sin škotske kraljice Marije Stjuart koja je po ženskoj liniji bila potomak engleskih vladara.
III- Istorija zapisana u istoriji
Presto koji je danas star preko 7 vekova napravio je oko 1300. godine Volter od Durhama ( Walter of Durham, engl. ) Presto predstavlja najstariji predmet u Engleskoj za koji se zna ko ga je napravio. U XVI veku dodati su pozlaćeni lavovi, a u XVIII veku posetioci su mogli slobodno da sedaju na njega. Istorija je zapisana u istoriji. Presto koji predstavlja istoriju čuva na sebi ispisane grafite i inicijale svojih posetilaca stare nekoliko vekova. I oni su postali deo istorije. Na tom prestolu su sedeli svi vladari tokom čina krunisanja, osim Edvarda V i Edvarda VIII koji nikad nije ni zvanično krunisan. Tokom krunisanja, na njemu je sedela i kraljica Elizabeta II 1953. Presto kralja Edvarda je simbol sjaja, moći i monarhije. Posebnu čar mu daje taj osećaj za tradiciju i povezanost. Sedajući na njega nastavlja se viševekovna tradicija kojom vladara nasleđuje njegovo potomstvo.
Berislav Kangrga
Izvori:
http://www.westminster-abbey.org/our-history/the-coronation-chair
https://en.wikipedia.org/wiki/Coronation_Chair
Predlažem za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/margareta-devica-od-norvescaronke.html O Margareti- gospi od Norveške