Koliko su opasni oni koji ne znaju, a ne znaju da ne znaju. - Konfucije
Život pape Silvestra II je pun legendi i preterivanja, a sve zbog njegovog interesovanja prema arapskim naukama, a između ostalog i jer je živeo na prelazu milenijuma.
Pre nego što je crkva Svetog Petra postala ono što je danas, to je bila bazilika Svetog Jovana Lateranskog- epicentar papske moći i večno počivalište nekoliko srednjovekovnih papa. Među njima je i grob misterioznog pape Silvestra II poznatog kao papa „čarobnjak“ ili „Druid“ jer je imao sposobnost da predvidi smrt naslednika Svetog Petra. Navodno, kada je smrt pontifa ( pape ) blizu iz groba potekne voda i čuju se zvuci.
Njegov život je obeležen legendom i preterivanjem sve zbog njegove znatiželje o druidskoj kulturi, njegovom željom za naukom i arapskom kulturom.
Gerbert od Ariljaka bio je prvi francuski sveštenik koji je seo na presto Svetog Petra, 999. glasno najavljujući proročanstvo koje je najavljivalo kraj sveta.
Gernert je bio obrazovan u manastiru Ariljak, skromnog porekla. Kasnije je studirao u Remsu i Kataloniji gde je bio upućen u arapske nauke. Pod zaštitom grofa Borela II, kao mlad čovek obrazovao se u Barseloni da bi kasnije došao u dodir sa arapskim učiteljima u Kordobi i Sevilji. Postao je čovek koji je otišao na put da bi postao astronom i stručnjak iz oblasti matematike što nije bilo uobičajeno za hrišćansku Evropu tih godina jer su jedino čarobnjaci posedovali želju za naukom.
Život pape Silvestra II je pun legendi i preterivanja, a sve zbog njegovog interesovanja prema arapskim naukama, a između ostalog i jer je živeo na prelazu milenijuma.
Pre nego što je crkva Svetog Petra postala ono što je danas, to je bila bazilika Svetog Jovana Lateranskog- epicentar papske moći i večno počivalište nekoliko srednjovekovnih papa. Među njima je i grob misterioznog pape Silvestra II poznatog kao papa „čarobnjak“ ili „Druid“ jer je imao sposobnost da predvidi smrt naslednika Svetog Petra. Navodno, kada je smrt pontifa ( pape ) blizu iz groba potekne voda i čuju se zvuci.
Njegov život je obeležen legendom i preterivanjem sve zbog njegove znatiželje o druidskoj kulturi, njegovom željom za naukom i arapskom kulturom.
Gerbert od Ariljaka bio je prvi francuski sveštenik koji je seo na presto Svetog Petra, 999. glasno najavljujući proročanstvo koje je najavljivalo kraj sveta.
Gernert je bio obrazovan u manastiru Ariljak, skromnog porekla. Kasnije je studirao u Remsu i Kataloniji gde je bio upućen u arapske nauke. Pod zaštitom grofa Borela II, kao mlad čovek obrazovao se u Barseloni da bi kasnije došao u dodir sa arapskim učiteljima u Kordobi i Sevilji. Postao je čovek koji je otišao na put da bi postao astronom i stručnjak iz oblasti matematike što nije bilo uobičajeno za hrišćansku Evropu tih godina jer su jedino čarobnjaci posedovali želju za naukom.
Gerbert od Ariljaka, veruje se da je postao upućen u Francuskoj u decimalni sistem i u nulu, zatim da je dao da se napravi prvi globus Zemlje kao i sat sa klatnom i ono što je najneverovatnije, posedovao je glavu koja je davala odgovore na sva pitanja sa “Da” i “Ne”, koja je čak i predviđala budućnost. Biografija pape Druida je dobro pomešana sa stvarnim događajima. Govorilo se da je dete živelo u pećini sa pustinjakom koji je nasledio izgubljene magijske moći keltskih Druida.
Kada je dete imalo 12 godina, monasi su ga uzeli pošto su ga pronašli kako posmatra zvezde da bi kasnije počeo da uči u manastiru.
Pošto je detinjstvo proveo u manastiru i mladost na Iberijskom poluostrvu, Gerbert je postavljen na mesto učitelja cara Otona III kog je pratio na njegovom putu za Italiju zbog krunisanja. Grgur V ga je postavio za nadbiskupa Ravene 998. a kada je Grgur V preminuo 18. februara 999. Gerbert je izabran kao njegov naslednik zahvaljujući carevom uticaju i njegovoj sve većoj moći u Rimu. Uzeo je ime Silvester po papi koji je umro poslednjeg dana u IV veku.
Silvester II je došao na čelo rimske crkve u vreme surovih borbi između cara i lokalnog plemstva vođeni grofom od Tivolija i porodice Krešćenci koja je vratila u upotrebu stari uzor rimskih legija: “SPQR” ( Senat i rimski narod ) da bi time postali opozicija carskim željama Otona III koji je želeo da grad vrati u okrilje njegove imperije. I onda se pojavljuje ovaj misteriozni monah koji je cara pratio na putu koji je postao poznat kao čarobnjak čije su navike bile neprikladne za jedno svešteno lice.
Ali taj “čarobnjak” nije skrivao svoju ljubav prema arapskoj kulturi i provodio je mnoge sate posmatrajući Mesec i zvezde iz bazilike Svetog Jovana Lateranskog koje je tada bilo papsko sedište.
Politička previranja su prekinula ovaj život između nauke i religije. 1001. car i papa su morali pod prisilom da napuste Rim kada je došlo do eksplozije ustanka od strane lokalnog plemstva. Kada je Oton III planirao svoj povratak, groznica, možda malarija sprečili su Silvestra II da mu se pridruži. Odbio je dogovor između Nemaca i plemenitih Rimljana o ponovnom dolasku ali ovaj put samo kao duhovni vođa Crkve. Preminuo je ubrzo posle dogovora, 12. maja 1003.
Iza te mračne legende, pontifikat Silvestra II obeležen je akcijama uperenim protiv zloupotreba od strane sveštenstva, simonije, preljube i korupcije crkve koja je prenela Jevanđelje i na Poljsku i Ugarsku.
Njegova zainteresovanost usmerena ka kulturi i nauci kao i klasičnim tekstovima donela su mu neprijateljski stav crkve koja ga je optužila za pakt sa đavolom. U drevnim rukopisima može se videti on u društvu Satane koji se danas čuvaju u katedralama i muzejima.Vreme u kom je on živeo je bilo sklono takvim mitovima: prvi prelazak milenijuma.
Mnogi istoričari su se pitali u dvadesetom veku da li je zaista postojao “ milenijumski strah” u Evropi o čemu govori i svedočenje francuskog monaha koji se zvao Rodolfo Gabler, Burgunđanin, koji je pokazao da je strah zahvatio jedan deo Evrope. Možda se tu nije radilo o kraju sveta već o dolasku Apokalipse najavljujući oslobađanje đavola za početak čija bi vladavima trajala hiljadu godina. Mnogi su smatrali da je izbor Gerberta Ariljaka deo tog proročanstva jer je papa bio drugačiji od ostalih.
Dokumenti gregorijanskog univerziteta poseduju zbirku legendi koja govori o papinom savezu sa đavolom gde je zapisano da je osim što je papa Silvester II bio zaštitnik manastira Svetog Kugata i Svetog Beneta od Bagesa, da se na samrti ispovedao. Dok je umirao tražio je da njegovo telo bude osakaćeno i smešteno u kutiju koju bi vukli volovi. Tamo gde kola budu stala tamo neka bude sahranjen- bila je njegova želja. Nije iznenađujuće ali volovi se nisu zaustavili sve dok nisu došli do bazilike Svetog Jovana Lateranskog.
Ali, ipak, bez ikakve sumnje, najbolja legenda o papi Silvestru II je povezana sa njegovim grobom. Navodno čuju se zvuci loma kostiju kada neki papa treba da umre. Neki hroničari su zapisali kako je u jednom momentu Bazilika Svetog Jovana Lateranskog bila ispunjena muljem i vlagom koja je dolazila iz papine grobnice u onim danima pre nego što bi se završio papin život.
Izvor: http://www.abc.es/historia/abci-profetica-tumba-papa-maldito-pacto-diablo-201512300154_noticia.html
Papa Silvester II ( 946- 1003 )koji je prema još jednoj legendi seo na papski presto kockajući se sa Satanom.
Nimalo čudno, znanje se često nije cenilo kao ni danas što se ne ceni. Ili su u pitanju predrasude ili ljubomora i zavist. I onda, tako i danas često nas vode ljudi koji su naučeni da samo klimaju glavom, a koji osim što su pročitali nekoliko knjiga nisu navikli da razmišljaju. Stoga, sve što im je novo i nepoznato može biti opasno i strano.
U neznanju leži mržnja i strah.
Isto kao i onda, ljudi su se plašili tog famoznog prelaska sa prvog na drugi milenijum. Međutim, milenijum je počinjao 1001. a ne 1000. godine. Sujeverje praćeno neznanjem i zaostalošću gurnulo je svet u masovnu histeriju praćenu zlokobnim i tmurnim predviđanjima. Međutim, hiljadu godina kasnije svet i dalje postoji. Daleko je od savršenog mesta za život. Ali, zanimljivo je da je slično bilo kada se završavao i drugi milenijum.
Na isti način, predviđana su zlokobna dešavanja koja su pretila uništenjem sveta. Čovek bi mogao da se zapita: Koliko smo daleko otišli u ramzišljanjima i koliko se razlikujemo u mentalitetu srednjovekovnog i modernog čoveka. Da li su neke zablude i strahovi ostali isti ili su se promenili? Da li je znanje prokletstvo ili moć? Moć kojom se menja društvo i svet. – Berislav Kangrga
Preporuka za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/mrtva269ki-sinod.html