Istorija dešavanja do II sv. rata; od preuzimanja vlasti ( od strane Nacista 1933.) preko uvođenja diktature, bojkotovanja Jevreja, spaljivanje knjiga jevrejskih autora, donošenja nirnberških zakona (1935) i zabrana Jevrejima pristup bioskopima, bazenima, pozorištima..itd, zatim, zabrana posedovanje privatne svojine u rukama Jevreja (1938), obeležavanje nemačkih pasoša sa slovom "J" koj Jevreja i na kraju (ili početak), Kristalna noć.
http://www.holocaustandhumanity.org/kristallnacht/events-leading-up-to-kristallnacht/
Non sunt facienda mala ut fiant bona. lat. - Ne sme se činiti zlo, da bi se postiglo dobro.
Ovaj članak simbolično pišem na godišnjicu jednog užasnog događaja koji nažalost nije bio prvi ali nije bio ni poslednji; reč je o Kristalnoj noći ( Kristallnacht, nemač. ) ili o noći pogroma ( Pogromnacht, nemač. ). Moja želja je da ovim člankom skrenem pažnju da borba protiv nacizma neprekidno traje. Takođe želim da ukažem da učeći na greškama drugih iz prošlosti koje su koštale hiljade nevinih života izvučemo pouku i ne dozvolimo da u zemlji sa tradicijom antifašističke borbe dozvolimo najezdu neofašističkih i neonacističkih organizacija.
Da bi uopšte razumeli o čemu se piše svi moramo da razumemo osnovne termine i podatke. Između fašizma i nacizma postoji velika bliskost ali i razlika. Italijanski fašizam je na prvom mestu stavljao državu. Nemački nacizam stavlja na prvo mesto narod- rasu time dovodeći u pitanje živote "nepodobnih" koji ne pripadaju superrasi. Za obe ideologije je karakteristična pohlepna želja za širenjem teritorije na štetu drugih država kao i na teritoriju gde živi nemačko stanovništvo. Naravno, takva idelogija je bila osuđena na rat.
Šta je nacionalizam, a šta je nacizam ili šovinizam? Prostim objašnjenjem ću pokušati da čitatelji shvate razliku. Nacionalista je onaj koji voli svoju zemlju, istoriju, tradiciju i kulturu ali takođe poštuje i tuđu. Pojam „šovinizam“ vodi poreklo od imena Nikole Šovena ( Nicolas Chauvin, franc ) koji je navodno bespogovorno bio odan Napolenu. Od njegovog prezimena je izveden pojam šovinizam koji znači „bespogovorno“ uzdizanje svoje kulture, istorije, naroda, države nepoštujući one oko sebe.
Da li je nemački nacizam nastao pred II svetski rat ili je on bio odgovor na ranija dešavanja i zbivanja u daljoj prošlosti? Da li jedna takva društvena anomalija nastaje preko noći?
Koreni nacizma se mogu naći u epohi imperijalizma, krajem XIX veka. Prethodnica nemačkom nacizmu je jako osećanje nacionalizma. Nemački narod je bio opijen pobedama i uspesima posle 1871. i stvaranjem Nemačkog carstva i moderne države. (1806. je Napoleon srušio viševekovno sveto Rimsko carstvo nemačke narodnosti, to nije bila srednjovekovna nemačka jedinstvena država ). Da li se može reći da je mladi, nemački nacionalizam bio odgovor na italijanski i francuski?; Na zemlje koje imaju dugu tradiciju i slavnu i bogatu istoriju?
Usledio je XX vek. Iz nacionalizma, Nemačka je prešla u imperijalizam želeći novu podelu sveta i kolonija. Posle 1918. usledio je poraz Nemačke u I svetskom ratu. Pojavilo se nekoliko ideja kako da se kazni Nemačka posle poraza. Neki su predlagali njenu podelu i na gašenje Nemačke kao države. Ali, postojao je jedan bitan faktor koji se odigravao na međunarodnoj političkoj sceni. Kapitalistički zapad plašio se crvene, socijalističke Rusije u kojoj je izbila revolucija 1917. Da li je zapadnoj Evropi odgovarala poražena Nemačka ili jaka Nemačka koja bi bila tampon zona i protivnik širenja socijalističkih ideja i revolucije? Poraz nije bio kraj već samo početak duge agonije koja se završila katastrofom tridesetih i četrdesetih godina. Nemačka, kao pobeđena zemlja morala je da plati ratnu odštetu. Pored toga Evropu je pogodila globalna ekonomska kriza krajem dvadesetih godina i koja je trajala više godina. Usledila je inflacija, pad ekonomije, politička nestabilnost, siromaštvo- strah za opstanak zavladao je među ljudima.
Sa dna društvene lestvice pojavili su se ljudi koji su privukli zastrašenu masu koja nije videla nadu u bolju budućnost. Grof Kristijan fon Kroko je zapisao analizirajući korene dešavanja koji su izazvali II sv. rat: „ Ako ne postoji nikakav moralni ili bilo kakav putokaz da se nađe neprijatelj, onda ne preostaje da ga izmislimo.“
Tako je i bilo. Pojavila se Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke ( Nationalsocialistische Deutsche Arbeiterpartei, nemač. ) koja je ukazala prstom na krivca da bi opravdali neuspeh države i srušili nemačku vajmarsku posleratnu republiku. Glavni i dežurni krivac kroz istoriju bili su Jevreji. Evropa nije prepoznala nacističku propagandu dvadesetih godina u Nemačkoj. Niko nije bio u stanju da predvidi kakvo se zlo sprema u blizini njihovih granica plašeći se izvoza revolucije iz Moskve. Ćutanje je odobravanje. Odobravanje je saučesništvo u zločinima koji su se kasnije dogodili.
Poraženi nemački imperijalizam prerastao je u monstruma. Naslednik imperijalizma postao je šovinizam i nacizam. Istorija kao nauka pretvorena je u kvazi nauku. Mit je postao zvanično prihvaćen odgovor u nauci. Nova ideologija temeljila se na rasi. Germanska rasa kao rasa koja je superiornija nad drugima i kojoj je dato pravo da vlada nad drugim rasama i svetom. Da li se tu neko poigrao sa poniženim narodom koji je bio željan svog dostojanstva i ponosa? Da li se ponos i dostojanstvo grade na nesreći i poniženju drugih?
Dakle, ovo je bila osnova da bi razumeli događaj koji je poslužio kao opravdanje za još jedan zločin u istoriji.
7. novembra 1938. Heršel Grinspan ( Herschel Grynspan, nemač. 1921-1943 ili 1944. ) maloletni pripadnik jevrejske nacionalne zajednice u Francuskoj hicima iz pištolja je pogodio sekretara nemačke ambasade u Parizu, Ernsta fon Rata ( Ernst Eduard vom Rath, nemač. 1909- 9. 11. 1938. ) koji je dva dana kasnije preminuo kao posledica ranjavanja. Heršel je bio zgrožen čitajući pismo koje mu je poslala porodica opisujući užasne uslove deportacije. Hicima na nemačkog sekretara ambasade želeo je da skrene pažnju sveta na situaciju u Nemačkoj.
Usledilo je ono što danas zovemo Kristalna noć ili Noć pogroma. Nacistička propaganda je iskoristila ovo ubistvo da opravda i pooštri svoj odnos prema Jevrejima. U noći 9. novembra izbili su nemiri koji su predstavljeni samo kao „spontani događaj“, a u stvari to je bio državni terorizam nad imovinom, životima i nasleđem pripadnika jedne nacionalne grupe. Te noći uništene su skoro sve sinagoge u Nemačkoj. Uništavana su jevrejska groblja, ubijani su Nemci koji „liče na Jevreje“. Uništeno je preko 7000 jevrejskih radnji i zbog polupanih stakala ovaj događaj je dobio naziv „ kristalna noć“. Preko 20 000 Jevreja je uhapšeno i sprovedeno u koncentracione logore.
Ali, svi su ćutali. Zapad je sarađivao sa nacistima sa željom da oslabe Sovjetski Savez. Sovjetski savez je takođe potpisujući pakt o nenapadanju (1939.) postao saučesnik nacističkim zločinima. Jedni i drugi nisu shvatali očigledno kakvu pretnju predstavlja nacizam jer su gledali svoje lične interese- divide et impera, lat. (zavadi pa vladaj). A onda, rat je došao na prag Evrope i sveta.
Zanimljivo je pitanje kako je jedna takva ideologija koja u svom korenu ima mržnju privukla veliki procenat mladih? Nacional- socijalistička partija je 1930. imala 36, 8% članova i rukovodećeg kadra ( 26,2%) starih između 18 i 30 godina. 27% članova je bilo između 30 i 40 godina. Postavlja se pitanje da li su ljudi, pre svega mladi koji živi u lošijim uslovima, u neuređenim sistemima, nezadovoljni podložniji ideologiji mržnje? Ili je bilo lakše naći krivca u nekom drugom i time opravdati neuspehe?
Mlad čovek koji nije svestan situacije u prošlosti lako može biti obmanut. Pogotovo ako postoji nebriga države ili čak pritajena saradnja određenih državnih struktura sa tim organizacijama. Borba protiv nacizma i fašizma neprekidno traje. Svako naše ćutanje je odobravanje onoga što oni čine. Suprostavi se sad da kasnije ne bude kasno. Na kraju, citiraću pesmu nekadašnjeg člana Nacional-socijalističe partije, a kasnije jednog od logoraša, Martina Nimlera ( Martin Niemler, nemač. 1892- 1984. ) Pesma govori o ćutanju i nereagovanju intelektualaca.
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni
Verzija pesme iz 1976.
Berislav Kangrga
Literatura: Grof Kristijan fon Kroko, O nemačkim mitovima, Novi Sad, Svetovi, 2001. 183. Prevod: Tomislav Bašić.
Ovaj članak simbolično pišem na godišnjicu jednog užasnog događaja koji nažalost nije bio prvi ali nije bio ni poslednji; reč je o Kristalnoj noći ( Kristallnacht, nemač. ) ili o noći pogroma ( Pogromnacht, nemač. ). Moja želja je da ovim člankom skrenem pažnju da borba protiv nacizma neprekidno traje. Takođe želim da ukažem da učeći na greškama drugih iz prošlosti koje su koštale hiljade nevinih života izvučemo pouku i ne dozvolimo da u zemlji sa tradicijom antifašističke borbe dozvolimo najezdu neofašističkih i neonacističkih organizacija.
Da bi uopšte razumeli o čemu se piše svi moramo da razumemo osnovne termine i podatke. Između fašizma i nacizma postoji velika bliskost ali i razlika. Italijanski fašizam je na prvom mestu stavljao državu. Nemački nacizam stavlja na prvo mesto narod- rasu time dovodeći u pitanje živote "nepodobnih" koji ne pripadaju superrasi. Za obe ideologije je karakteristična pohlepna želja za širenjem teritorije na štetu drugih država kao i na teritoriju gde živi nemačko stanovništvo. Naravno, takva idelogija je bila osuđena na rat.
Šta je nacionalizam, a šta je nacizam ili šovinizam? Prostim objašnjenjem ću pokušati da čitatelji shvate razliku. Nacionalista je onaj koji voli svoju zemlju, istoriju, tradiciju i kulturu ali takođe poštuje i tuđu. Pojam „šovinizam“ vodi poreklo od imena Nikole Šovena ( Nicolas Chauvin, franc ) koji je navodno bespogovorno bio odan Napolenu. Od njegovog prezimena je izveden pojam šovinizam koji znači „bespogovorno“ uzdizanje svoje kulture, istorije, naroda, države nepoštujući one oko sebe.
Da li je nemački nacizam nastao pred II svetski rat ili je on bio odgovor na ranija dešavanja i zbivanja u daljoj prošlosti? Da li jedna takva društvena anomalija nastaje preko noći?
Koreni nacizma se mogu naći u epohi imperijalizma, krajem XIX veka. Prethodnica nemačkom nacizmu je jako osećanje nacionalizma. Nemački narod je bio opijen pobedama i uspesima posle 1871. i stvaranjem Nemačkog carstva i moderne države. (1806. je Napoleon srušio viševekovno sveto Rimsko carstvo nemačke narodnosti, to nije bila srednjovekovna nemačka jedinstvena država ). Da li se može reći da je mladi, nemački nacionalizam bio odgovor na italijanski i francuski?; Na zemlje koje imaju dugu tradiciju i slavnu i bogatu istoriju?
Usledio je XX vek. Iz nacionalizma, Nemačka je prešla u imperijalizam želeći novu podelu sveta i kolonija. Posle 1918. usledio je poraz Nemačke u I svetskom ratu. Pojavilo se nekoliko ideja kako da se kazni Nemačka posle poraza. Neki su predlagali njenu podelu i na gašenje Nemačke kao države. Ali, postojao je jedan bitan faktor koji se odigravao na međunarodnoj političkoj sceni. Kapitalistički zapad plašio se crvene, socijalističke Rusije u kojoj je izbila revolucija 1917. Da li je zapadnoj Evropi odgovarala poražena Nemačka ili jaka Nemačka koja bi bila tampon zona i protivnik širenja socijalističkih ideja i revolucije? Poraz nije bio kraj već samo početak duge agonije koja se završila katastrofom tridesetih i četrdesetih godina. Nemačka, kao pobeđena zemlja morala je da plati ratnu odštetu. Pored toga Evropu je pogodila globalna ekonomska kriza krajem dvadesetih godina i koja je trajala više godina. Usledila je inflacija, pad ekonomije, politička nestabilnost, siromaštvo- strah za opstanak zavladao je među ljudima.
Sa dna društvene lestvice pojavili su se ljudi koji su privukli zastrašenu masu koja nije videla nadu u bolju budućnost. Grof Kristijan fon Kroko je zapisao analizirajući korene dešavanja koji su izazvali II sv. rat: „ Ako ne postoji nikakav moralni ili bilo kakav putokaz da se nađe neprijatelj, onda ne preostaje da ga izmislimo.“
Tako je i bilo. Pojavila se Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke ( Nationalsocialistische Deutsche Arbeiterpartei, nemač. ) koja je ukazala prstom na krivca da bi opravdali neuspeh države i srušili nemačku vajmarsku posleratnu republiku. Glavni i dežurni krivac kroz istoriju bili su Jevreji. Evropa nije prepoznala nacističku propagandu dvadesetih godina u Nemačkoj. Niko nije bio u stanju da predvidi kakvo se zlo sprema u blizini njihovih granica plašeći se izvoza revolucije iz Moskve. Ćutanje je odobravanje. Odobravanje je saučesništvo u zločinima koji su se kasnije dogodili.
Poraženi nemački imperijalizam prerastao je u monstruma. Naslednik imperijalizma postao je šovinizam i nacizam. Istorija kao nauka pretvorena je u kvazi nauku. Mit je postao zvanično prihvaćen odgovor u nauci. Nova ideologija temeljila se na rasi. Germanska rasa kao rasa koja je superiornija nad drugima i kojoj je dato pravo da vlada nad drugim rasama i svetom. Da li se tu neko poigrao sa poniženim narodom koji je bio željan svog dostojanstva i ponosa? Da li se ponos i dostojanstvo grade na nesreći i poniženju drugih?
Dakle, ovo je bila osnova da bi razumeli događaj koji je poslužio kao opravdanje za još jedan zločin u istoriji.
7. novembra 1938. Heršel Grinspan ( Herschel Grynspan, nemač. 1921-1943 ili 1944. ) maloletni pripadnik jevrejske nacionalne zajednice u Francuskoj hicima iz pištolja je pogodio sekretara nemačke ambasade u Parizu, Ernsta fon Rata ( Ernst Eduard vom Rath, nemač. 1909- 9. 11. 1938. ) koji je dva dana kasnije preminuo kao posledica ranjavanja. Heršel je bio zgrožen čitajući pismo koje mu je poslala porodica opisujući užasne uslove deportacije. Hicima na nemačkog sekretara ambasade želeo je da skrene pažnju sveta na situaciju u Nemačkoj.
Usledilo je ono što danas zovemo Kristalna noć ili Noć pogroma. Nacistička propaganda je iskoristila ovo ubistvo da opravda i pooštri svoj odnos prema Jevrejima. U noći 9. novembra izbili su nemiri koji su predstavljeni samo kao „spontani događaj“, a u stvari to je bio državni terorizam nad imovinom, životima i nasleđem pripadnika jedne nacionalne grupe. Te noći uništene su skoro sve sinagoge u Nemačkoj. Uništavana su jevrejska groblja, ubijani su Nemci koji „liče na Jevreje“. Uništeno je preko 7000 jevrejskih radnji i zbog polupanih stakala ovaj događaj je dobio naziv „ kristalna noć“. Preko 20 000 Jevreja je uhapšeno i sprovedeno u koncentracione logore.
Ali, svi su ćutali. Zapad je sarađivao sa nacistima sa željom da oslabe Sovjetski Savez. Sovjetski savez je takođe potpisujući pakt o nenapadanju (1939.) postao saučesnik nacističkim zločinima. Jedni i drugi nisu shvatali očigledno kakvu pretnju predstavlja nacizam jer su gledali svoje lične interese- divide et impera, lat. (zavadi pa vladaj). A onda, rat je došao na prag Evrope i sveta.
Zanimljivo je pitanje kako je jedna takva ideologija koja u svom korenu ima mržnju privukla veliki procenat mladih? Nacional- socijalistička partija je 1930. imala 36, 8% članova i rukovodećeg kadra ( 26,2%) starih između 18 i 30 godina. 27% članova je bilo između 30 i 40 godina. Postavlja se pitanje da li su ljudi, pre svega mladi koji živi u lošijim uslovima, u neuređenim sistemima, nezadovoljni podložniji ideologiji mržnje? Ili je bilo lakše naći krivca u nekom drugom i time opravdati neuspehe?
Mlad čovek koji nije svestan situacije u prošlosti lako može biti obmanut. Pogotovo ako postoji nebriga države ili čak pritajena saradnja određenih državnih struktura sa tim organizacijama. Borba protiv nacizma i fašizma neprekidno traje. Svako naše ćutanje je odobravanje onoga što oni čine. Suprostavi se sad da kasnije ne bude kasno. Na kraju, citiraću pesmu nekadašnjeg člana Nacional-socijalističe partije, a kasnije jednog od logoraša, Martina Nimlera ( Martin Niemler, nemač. 1892- 1984. ) Pesma govori o ćutanju i nereagovanju intelektualaca.
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni
Verzija pesme iz 1976.
Berislav Kangrga
Literatura: Grof Kristijan fon Kroko, O nemačkim mitovima, Novi Sad, Svetovi, 2001. 183. Prevod: Tomislav Bašić.
Spomen ploča u znak sećanja na Pogrom noći na jevrejskoj sinagogi u Berlinu sa natpisom " Nikad ne zaboraviti!"
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kristalna_no%C4%87
