Rolonovo krštenje: http://www.michael-milsom.org.uk/mdm/rollo/rollopic.htm
Klement nam priča priču iz srednjeg veka o Hrolfu Pešaku, inače poznatijem kao Rolon ili Rolf. To je Viking o kome se zna nešto. On je predak Viljema Osvajača, normanskog vojvode koji je prešao engleski kanal i potukao kralja Harolda II Godvinsona u bici kod Hejstingsa 1066. i koji je postao prvi normanki kralj Engleske.
Prema kazivanju tradicije i spisatelja u Norveškoj i Islandu, u dvanaestom i trinaestom veku postojao je čovek po imenu Harold Plavokosi kog su zapamtili srednjovekovni istoričari kao prvog kralja Norveške. Izgleda da je Harold bio prilično moćan vladar. Trgovačka razmena robe se odvijala između Norveške i drugih zemalja i Plavokosi se obogatio trgovinom između Islanda i Laponije. Postoje neki arheološki dokazi koji potvrđuju ovu tradiciju. On je postavljao erlove kojima je bilo povereno da udeljuju pravdu, sprovode zakon i skupljaju poreze. Ovim erlovima je bilo dopušteno da zadrže deo onoga što bi sakupili za svoje sopstvene potrebe. Zauzvrat, bili su u obavezi da šalju vojsku kralju kada je to bilo potrebno.
Politički sistem Plavokosog je omogućio veliki ekonomski prosperitet, posebno za erlove i samog kralja. Ali sitni zemljoposednici su verovatno bili obespravljeni. To je dovelo do nezadovoljstva Norvežana jer nisu mogli da plate poreze ili obezbede novac za erlove, koji su ih proterivali sa njihove zemlje. Neki od bezzemljaša su otplovili preko Severnog mora u Škotsku, na Orknejska ostrva, Farska ostrva, Finsku i na južnu Baltičku obalu. Neki od tih izbeglica su napravili problem Plavokosom. Jedan od tih podbunjivača je bio sin Plavokosovog podanika Rognvalda- Hrolf Pešak.
Hrolf je navodno dobio svoj nadimak jer je bio toliko krupan da nije bilo dovoljno velikog konja koji bi ga izdržao pa je morao da pešači. Posle provedenog vremena na Baltiku, pljačkajući stanovništvo, verovatno mu je to dosadilo ili je osetio da može da radi nešto bolje pa se vratio u Norvešku gde je napadao zapad zemlje. Poveo je svoje ljude i brodove, putujući do Hebrida i Irske i na kraju do engleskog kanala.
Hrolf je izvršio mnogo prepada na teritoriju Franaka tj. Francuza kako su se oni tada zvali. Učestvovao je u vikinškoj opsadi Pariza 885-6. Godine 911. Hrolf je započeo opsadu Šartra. Mnogi plemići su odgovorili na poziv za pomoć od strane biskupa i Hrolf je poražen 20. jula 911. u bici kod Šartra. Krajnji ishod je bio sporazum u Sin- Kleru- sur- Eptu. Hrolf je položio zakletvu franačkom kralju, Šarlu Prostom, prihvatajući Hrišćanstvo uzeo je ime Robert (sa značenjem „ ponovo rođen“ ) oženivši Šarlovu ćerku, najverovatnije vanbračnu, Gizelu.
Šarl je verovatno samo javno prihvatio stvarno stanje pošto je Hrolf bio nastanjen na Franačkoj teritoriji već neko vreme. Šarl je verovatno video priliku da stvori tampon zonu između budućih vikinških napada i njegovog kraljevstva. Hrolfu i njegovim vojnicima je data zemlja između reke Epte i mora, a zauzvrat Hrolf je obećao da će prekinuti napade i davati vojnu pomoć u ime zaštite kraljevstva što je izgleda i održao.
Hrolf je postao glava vikinške aristokratije na svojoj teritoriji. Skandinavska tradicija i jezik su ubrzo postali prošlost. Mnogi članovi ove nove elite su usvojili praksu korišćenja dva imena, jedno „pravo“, vikinško ime i jedno francusko da bi se uklopili sa okolinom. I dalje su bili spretni u bitkama i ostali su nemilosrdni u vođenju politike. Njihov nadimak „Norseman“- u značenju „ljudi sa severa“ je skraćen u „Normanci“ i njihova teritorija je postala „Normandija“.
Hrolf i njegovi neposredni naslednici usvojili su titulu „grofovi od Normandije“. Postoje neki kasniji srednjovekovni izvori koji upućuje na titulu „duks“ tj. vojvoda. Hrolfov sin, Viljem Longsvord (Viljem dugog mača ), vladao je kao grof Normandije od 931. do 942. Francuski kraljevi su započeli sa ratovima za vraćanje svoje teritorije i Longsvord se borio sa njima na svojoj teritoriji. Ubijen je i njegov mlađi sin Ričard Neustrašivi je postao vladar. Bačen je u tamnicu po naređenju Luja IV od Francuske ali je ovaj uspeo da pobegne. Udružio se sa snagama Iga Kapeta, grofa od Pariza i osnivača francuske dinastije Kapeta.. Ričard je bio snažan vojskovođa koji je unapredio normansku tešku konjicu i reforrmisao Crkvu. Njegova sestra Ema je bila udata za kralja Etelreda Nespremnog stvarajući time rodbinske veze sa plemstvom u Engleskoj.
Ričard Neustrašivi je umro 996. i njegov sin Ričard II Dobri je nastavio politiku svog oca sve do 1026. Ovaj Ričard je bio prvi koji je bez sumnje nazivan „vojvodom od Normandije“. Posle njegove smrti, njegov sin Ričard III postao je vojvoda ali je umro veoma brzo i pod sumnjivim okolnostima. Iako je umro mlad, što je bilo uobičajeno za to doba sumnja je pala na Ričardovog brata, Roberta koji je nosio nadimak „ Đavo“ i „Veličanstveni“ koji je postao vojvoda od Normandije. Robert se nikad nije ženio ali je imao ljubavnu vezu sa mlađom ženom, Harlevom od Faleza i sa njom je imao sina Viljema. Kada je Robert umro vraćajući se sa svog hodočašća iz Svete zemlje 1034-5. ostavio je za sobom tog svog nezakonitog sina u vremenu kada je njegovom vojvodstvu pretilo propadanje.
Viljem je vodio borbu za svoje nasleđe ali uz pomoć nekih svojih plemića učinio je i više od mogućeg. 1066. sakupio je armiju koja je prešla engleski kanal i osvojivši zemlju, postao je kralj Engleske. To je jedna od najvećih zaveštanja i iznenađenja od strane Vikinga kao i kolonizacija Normandije u ranom desetom veku. Kao što smo mogli da vidimo, Hrolf i njegovo potomstvo su imali veoma važnu ulogu u evropskoj politici. Vladali su Normandijom sve do 1204. kada je Filip Avgust anektirao vojvodstvo i pripojio Francuskoj i ukinuo titulu vojvode.
Napisala: Suzan Aberneti
Preveo: Berislav Kangrga
Preuzeto sa: http://thefreelancehistorywriter.com/2014/03/14/rollo-viking-count-of-normandy/comment-page-1/#comment-10062
Prema kazivanju tradicije i spisatelja u Norveškoj i Islandu, u dvanaestom i trinaestom veku postojao je čovek po imenu Harold Plavokosi kog su zapamtili srednjovekovni istoričari kao prvog kralja Norveške. Izgleda da je Harold bio prilično moćan vladar. Trgovačka razmena robe se odvijala između Norveške i drugih zemalja i Plavokosi se obogatio trgovinom između Islanda i Laponije. Postoje neki arheološki dokazi koji potvrđuju ovu tradiciju. On je postavljao erlove kojima je bilo povereno da udeljuju pravdu, sprovode zakon i skupljaju poreze. Ovim erlovima je bilo dopušteno da zadrže deo onoga što bi sakupili za svoje sopstvene potrebe. Zauzvrat, bili su u obavezi da šalju vojsku kralju kada je to bilo potrebno.
Politički sistem Plavokosog je omogućio veliki ekonomski prosperitet, posebno za erlove i samog kralja. Ali sitni zemljoposednici su verovatno bili obespravljeni. To je dovelo do nezadovoljstva Norvežana jer nisu mogli da plate poreze ili obezbede novac za erlove, koji su ih proterivali sa njihove zemlje. Neki od bezzemljaša su otplovili preko Severnog mora u Škotsku, na Orknejska ostrva, Farska ostrva, Finsku i na južnu Baltičku obalu. Neki od tih izbeglica su napravili problem Plavokosom. Jedan od tih podbunjivača je bio sin Plavokosovog podanika Rognvalda- Hrolf Pešak.
Hrolf je navodno dobio svoj nadimak jer je bio toliko krupan da nije bilo dovoljno velikog konja koji bi ga izdržao pa je morao da pešači. Posle provedenog vremena na Baltiku, pljačkajući stanovništvo, verovatno mu je to dosadilo ili je osetio da može da radi nešto bolje pa se vratio u Norvešku gde je napadao zapad zemlje. Poveo je svoje ljude i brodove, putujući do Hebrida i Irske i na kraju do engleskog kanala.
Hrolf je izvršio mnogo prepada na teritoriju Franaka tj. Francuza kako su se oni tada zvali. Učestvovao je u vikinškoj opsadi Pariza 885-6. Godine 911. Hrolf je započeo opsadu Šartra. Mnogi plemići su odgovorili na poziv za pomoć od strane biskupa i Hrolf je poražen 20. jula 911. u bici kod Šartra. Krajnji ishod je bio sporazum u Sin- Kleru- sur- Eptu. Hrolf je položio zakletvu franačkom kralju, Šarlu Prostom, prihvatajući Hrišćanstvo uzeo je ime Robert (sa značenjem „ ponovo rođen“ ) oženivši Šarlovu ćerku, najverovatnije vanbračnu, Gizelu.
Šarl je verovatno samo javno prihvatio stvarno stanje pošto je Hrolf bio nastanjen na Franačkoj teritoriji već neko vreme. Šarl je verovatno video priliku da stvori tampon zonu između budućih vikinških napada i njegovog kraljevstva. Hrolfu i njegovim vojnicima je data zemlja između reke Epte i mora, a zauzvrat Hrolf je obećao da će prekinuti napade i davati vojnu pomoć u ime zaštite kraljevstva što je izgleda i održao.
Hrolf je postao glava vikinške aristokratije na svojoj teritoriji. Skandinavska tradicija i jezik su ubrzo postali prošlost. Mnogi članovi ove nove elite su usvojili praksu korišćenja dva imena, jedno „pravo“, vikinško ime i jedno francusko da bi se uklopili sa okolinom. I dalje su bili spretni u bitkama i ostali su nemilosrdni u vođenju politike. Njihov nadimak „Norseman“- u značenju „ljudi sa severa“ je skraćen u „Normanci“ i njihova teritorija je postala „Normandija“.
Hrolf i njegovi neposredni naslednici usvojili su titulu „grofovi od Normandije“. Postoje neki kasniji srednjovekovni izvori koji upućuje na titulu „duks“ tj. vojvoda. Hrolfov sin, Viljem Longsvord (Viljem dugog mača ), vladao je kao grof Normandije od 931. do 942. Francuski kraljevi su započeli sa ratovima za vraćanje svoje teritorije i Longsvord se borio sa njima na svojoj teritoriji. Ubijen je i njegov mlađi sin Ričard Neustrašivi je postao vladar. Bačen je u tamnicu po naređenju Luja IV od Francuske ali je ovaj uspeo da pobegne. Udružio se sa snagama Iga Kapeta, grofa od Pariza i osnivača francuske dinastije Kapeta.. Ričard je bio snažan vojskovođa koji je unapredio normansku tešku konjicu i reforrmisao Crkvu. Njegova sestra Ema je bila udata za kralja Etelreda Nespremnog stvarajući time rodbinske veze sa plemstvom u Engleskoj.
Ričard Neustrašivi je umro 996. i njegov sin Ričard II Dobri je nastavio politiku svog oca sve do 1026. Ovaj Ričard je bio prvi koji je bez sumnje nazivan „vojvodom od Normandije“. Posle njegove smrti, njegov sin Ričard III postao je vojvoda ali je umro veoma brzo i pod sumnjivim okolnostima. Iako je umro mlad, što je bilo uobičajeno za to doba sumnja je pala na Ričardovog brata, Roberta koji je nosio nadimak „ Đavo“ i „Veličanstveni“ koji je postao vojvoda od Normandije. Robert se nikad nije ženio ali je imao ljubavnu vezu sa mlađom ženom, Harlevom od Faleza i sa njom je imao sina Viljema. Kada je Robert umro vraćajući se sa svog hodočašća iz Svete zemlje 1034-5. ostavio je za sobom tog svog nezakonitog sina u vremenu kada je njegovom vojvodstvu pretilo propadanje.
Viljem je vodio borbu za svoje nasleđe ali uz pomoć nekih svojih plemića učinio je i više od mogućeg. 1066. sakupio je armiju koja je prešla engleski kanal i osvojivši zemlju, postao je kralj Engleske. To je jedna od najvećih zaveštanja i iznenađenja od strane Vikinga kao i kolonizacija Normandije u ranom desetom veku. Kao što smo mogli da vidimo, Hrolf i njegovo potomstvo su imali veoma važnu ulogu u evropskoj politici. Vladali su Normandijom sve do 1204. kada je Filip Avgust anektirao vojvodstvo i pripojio Francuskoj i ukinuo titulu vojvode.
Napisala: Suzan Aberneti
Preveo: Berislav Kangrga
Preuzeto sa: http://thefreelancehistorywriter.com/2014/03/14/rollo-viking-count-of-normandy/comment-page-1/#comment-10062
