Presto Karla Velikog u Ahenu http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/59/AachenerDomKarlsthron_1661a.jpg
Na slici iznad sarkofag Karla Velikog u Ahenu. http://freepages.genealogy.rootsweb.ancestry.com/~mainegenie/CharlemagneTomb.jpg
P a l a t a u A h e n u
Karlo Veliki učinio je mnogo više, ne samo kao osvajač velikog dela Evrope kojim je zaslužio svoj nadimak. Pružao je podršku crkvenim reformama i obrazovanju. Finansirao je mnoge građevinske poduhvate. Njegov najčuveniji poduhvat je palata u Ahenu koja je opstala u budućnosti, 1200 godina kasnije.
Ono što je postalo glomazno, bilo je u početku skromna kraljevska vila kada je Karlo započeo svoju vladavinu 768. Voleo je da se zaustavi na tom mestu, ako ništa drugo bar zbog toga da se životinje odmore pošto su se dvor i dve hiljade ljudi koji su ga pratili selili iz mesta u mesto. Kraljevska porodica je obično ostajala u rezidenciji nekoliko meseci, taman koliko bi količina pašnjaka i useva mogla prehraniti sve te ljude i životinje.
U jednom momentu, Karlo je poželeo rezidenciju koja bi bila rival sedištu vizantijskog vasilevsa (cara) pa je odabrao vilu u srcu Austrazije, zemlje njegovog porekla. Do 788. izvršeni su već neki građevisnki radovi. Umesto vile, kraljevski, franački anali nazivali su tu građevinu palatom. Autor nije naveo razlog. Da li zbog građevine koja se nalazi na severu same konstrukcije gde se sada nalazi gradska skupština grada Ahena? U blizini kraljevske rezidnecije bila je dvorana za prijeme sa zakrivljenim krajevima i kulom za arhivu i blago. Verovatno oslikana sa slikama heroja, ovo je bilo mesto koje je služilo za održavanje sastanaka i primanje stranih delegacija, pokazujući Karlovo bogatstvo i moć.
Najpoznatija karakteristika građevine je religiozno zdanje na južnoj strani, uključujući oktogonalnu kapelu, verovatno građena po uzoru na San Vitale u Raveni od strane arhitekte Odoa od Meca. Njegova konstrukcija je započeta 792. i trajala je četiri godine.
Karlov biograf, Ajnhard, rekao je da je monarhova privrženost Hrišćanstvu razlog zbog koje je sagradio prelepu baziliku u Ahenu i okitio je u srebru i zlatu, svećnjacima, rešetkama i vratima od čvrste bronze. Pošto nije bilo mogućnosti da dođe do stubova od mermera doneo ih je iz Rima i Ravene.
Sa zapadne strane njegovog prestola, Karlo mora da je pozdravljan sa raskošne strane među mermernim stubovima. Licem je sa svog prestola gledao na oltare Spasitelja i Device, a iznad glave je bio Hristov mozaik sav veličanstven sa dvadeset četvoricom starih ljudi Apokalipse.
Građevina je imala posebne pogodnosti za svoje goste. Preko sto ljudi je moglo da se okupi u prostoriji za kupanje koja je bila napunjena toplim izvorom vode. Gosti su mogli da se dive životinjama u zverinjaku ( koji je u jednom moentu bio dom za jednog slona ) ili da uživaju u omiljenim srednjovekovnim rekreacijama kao što je lov u ograđenom parku.
Možda najvažnija stvar u vezi palate u Ahenu nije povezana sa načinom kako je Karlo impresionirao svoje podanike i strance simbolima svoje moći. Kapela koja postoji danas govori nam nešto važnije o srednjem veku, posebno o takozvanom „Mračnom dobu“. Kroz to, imamo fizički dokaz da je postojala želja za lepim kao i beg od stvarnosti bila univerzalna pojava.
Napisala: Kim Rendfeld.
Preveo: Berislav Kangrga
Preuyeto sa: http://unusualhistoricals.blogspot.com/2014/05/great-buildings-charlemagnes-palace-at.html?m=1
Na slici iznad sarkofag Karla Velikog u Ahenu. http://freepages.genealogy.rootsweb.ancestry.com/~mainegenie/CharlemagneTomb.jpg
P a l a t a u A h e n u
Karlo Veliki učinio je mnogo više, ne samo kao osvajač velikog dela Evrope kojim je zaslužio svoj nadimak. Pružao je podršku crkvenim reformama i obrazovanju. Finansirao je mnoge građevinske poduhvate. Njegov najčuveniji poduhvat je palata u Ahenu koja je opstala u budućnosti, 1200 godina kasnije.
Ono što je postalo glomazno, bilo je u početku skromna kraljevska vila kada je Karlo započeo svoju vladavinu 768. Voleo je da se zaustavi na tom mestu, ako ništa drugo bar zbog toga da se životinje odmore pošto su se dvor i dve hiljade ljudi koji su ga pratili selili iz mesta u mesto. Kraljevska porodica je obično ostajala u rezidenciji nekoliko meseci, taman koliko bi količina pašnjaka i useva mogla prehraniti sve te ljude i životinje.
U jednom momentu, Karlo je poželeo rezidenciju koja bi bila rival sedištu vizantijskog vasilevsa (cara) pa je odabrao vilu u srcu Austrazije, zemlje njegovog porekla. Do 788. izvršeni su već neki građevisnki radovi. Umesto vile, kraljevski, franački anali nazivali su tu građevinu palatom. Autor nije naveo razlog. Da li zbog građevine koja se nalazi na severu same konstrukcije gde se sada nalazi gradska skupština grada Ahena? U blizini kraljevske rezidnecije bila je dvorana za prijeme sa zakrivljenim krajevima i kulom za arhivu i blago. Verovatno oslikana sa slikama heroja, ovo je bilo mesto koje je služilo za održavanje sastanaka i primanje stranih delegacija, pokazujući Karlovo bogatstvo i moć.
Najpoznatija karakteristika građevine je religiozno zdanje na južnoj strani, uključujući oktogonalnu kapelu, verovatno građena po uzoru na San Vitale u Raveni od strane arhitekte Odoa od Meca. Njegova konstrukcija je započeta 792. i trajala je četiri godine.
Karlov biograf, Ajnhard, rekao je da je monarhova privrženost Hrišćanstvu razlog zbog koje je sagradio prelepu baziliku u Ahenu i okitio je u srebru i zlatu, svećnjacima, rešetkama i vratima od čvrste bronze. Pošto nije bilo mogućnosti da dođe do stubova od mermera doneo ih je iz Rima i Ravene.
Sa zapadne strane njegovog prestola, Karlo mora da je pozdravljan sa raskošne strane među mermernim stubovima. Licem je sa svog prestola gledao na oltare Spasitelja i Device, a iznad glave je bio Hristov mozaik sav veličanstven sa dvadeset četvoricom starih ljudi Apokalipse.
Građevina je imala posebne pogodnosti za svoje goste. Preko sto ljudi je moglo da se okupi u prostoriji za kupanje koja je bila napunjena toplim izvorom vode. Gosti su mogli da se dive životinjama u zverinjaku ( koji je u jednom moentu bio dom za jednog slona ) ili da uživaju u omiljenim srednjovekovnim rekreacijama kao što je lov u ograđenom parku.
Možda najvažnija stvar u vezi palate u Ahenu nije povezana sa načinom kako je Karlo impresionirao svoje podanike i strance simbolima svoje moći. Kapela koja postoji danas govori nam nešto važnije o srednjem veku, posebno o takozvanom „Mračnom dobu“. Kroz to, imamo fizički dokaz da je postojala želja za lepim kao i beg od stvarnosti bila univerzalna pojava.
Napisala: Kim Rendfeld.
Preveo: Berislav Kangrga
Preuyeto sa: http://unusualhistoricals.blogspot.com/2014/05/great-buildings-charlemagnes-palace-at.html?m=1
