I- Rađanje taoizma          II- "Tao" i taoizam          III- Taoizam kao religija          IV- Taoistički pravci          V- Taoistička kosmogonija

https://philiphinchliffe.wordpress.com/tag/garden-design/

I- Rađanje taoizma


Taoizam je religiozno- filozofski sistem, jedan od najvažnijih, pored konfučijanizma i budizma. Taoizam je izraz želje da se otkrije tajna beskrajnog života. Rodio se iz neslaganja koja su se pojavila u konfučijanizmu oko stavova u odnosu čovek- priroda. Konfučijanizam se bavio zakonima, društvom, vladarem i načinom vladanja. Takav način razmišljanja nije bio blizak običnom Kinezu. Kina je bila drevna zemljoradnička kultura pa je narodu više odgovarala bliskost sa silama prirode nego problemi vlasti.

            Ono što je meni zanimljivo kada se uporede drugi, veliki svetski religiozni sistemi poput judaizma, islama i hrišćanstva, a kada se uporede sa istočnjačkim načinom verovanja postoji velika razlika. Kod ova tri nabrojana religiozna sistema ljudi se uče da bezuslovno veruju u Boga i da mu se pokoravaju i da se pripremaju za večni, zagrobni život. Dok kod kineskih religija ljudi posvećuju pažnju sadašnjem vremenu. Nisu posvećeni jednom bogu niti zagrobnom životu već tome kako da poboljšaju svoj život u sadašnjosti, na koji način da ga unaprede- bave se praktičnim stvarima.

Ljudi su smatrali ukoliko se posmatra priroda da može da se otkrije šema u univerzmu po kojoj svet funkcioniše i na koji način deluju nevidljive sile koje je na drugi način nemoguće spoznati. 

Veliki kineski zid, Kina, http://www.telegraph.co.uk/finance/financialcrisis/9491069/China-bubble-in-danger-zone-warns-Bank-of-Japan.html

II- "Tao" i taoizam


Sve stvari u svetu nastaju iz Bića, a Biće nastaje iz Nebića. To Nebiće je „ Tao“ ili ono što se ne može spoznati. Tao je nepromenjiv, večan i trajan. Tao je izvor svega; ljudi ga ne mogu videti ali ga mogu iskusiti kroz cikluse prirode: noć i dan, zima i leto, kiša i sunce, smrt i rađanje. Jin-jang princip. Spoznanje nepromenjivosti naziva se Prosvetljenje. Ne postoji ništa što je uvek dobro i nešto što je uvek loše. Oni gledaju na dobro i loše u odnosu na situaciju. „Bio jedan seljak koji je imao sina koji je povredio nogu pošto je pao sa konja i zbog povrede je hramljao. To je bilo loše. Međutim, izbio je rat i njegov sin nije otišao u vojsku jer nije mogao pravilno da hoda. U tom ratu izginuli su sinovi mnogih seljaka, a njegov je preživeo.“ Nekad loše može da se tranformiše u nešto dobro i dobro nekad može u jednom momentu da postane loše.

Taoizam je putokaz „ srednjeg puta“; odnosno učenje da čovek mora da živi između dobra i zla. Osnovni cilj je očuvanje života. Čovek ne sme da postavi sebe u centar ali treba da bude mudar ali da ćuti o tome. To je princip „vuvei“ (無爲, kineski )- nedelanje kao osnova taoizma. Odnosno „ vei vuvei“- delati bez delanja, odnosno raditi bez rada; prepustiti se prirodnom toku stvari. Prirodna sposobnost se naziva „ Te“. „ Te“ je ono što nas čini onakvima kakvi jesmo. O tome ima kratka priča:“ Noge patke su kratke ali ako pokušamo da ih produžimo patka će osetiti bol.“- dakle to znači da ne treba da se suprostavljamo prirodi i da je menjamo već da joj se prepustimo. Zamislimo požuteli jesenji list koji pada nošen vetrom i koji se ne suprostavlja vetru. Pašće tamo gde ga vetar odnese. Svaki napor je suvišan.

 

Sveta knjiga taoizma je „ Tao Te Đing“- Knjiga puta. Danas se smatra da njen autor nije jedna ličnost ali se pripisuje kineskom mudracu, Lao Ceu ( živeo između 5. i 4. veka p.n.e. ). Taoizam podseća svoje sledbenike da budu pokorni i pasivni. Takođe od sledbenika se traži da izbegavaju ambiciju jer ona isisava energiju i menja čovekovu prirodu. O tome postoji i priča o strelcu iz vremena Lao Ceovog sledbenika i novog vođe, Čuang Cea ( 4. vek p.n.e. )  kao primer: „ Ukoliko strelac vežba da bude najbolji radi neke nagrade- nagrada je ta koja ga deli. Postaje mu važna. Više razmišlja o pobedi nego o gađanju. Potreba da pobedi ( ambicija ) crpi iz njega moć.“ Na taj način se gubi prvobitni smisao- umesto da vežba gađanje da bi pogodio cilj on sada vežba da bi bio pobednik, osvojio nagradu što menja prirodu njegovog odnosa prema streljaštvu. Na taj način čovekove namere menjaju njegovu prirodu. Na ovaj način taoizam pokušava da objasni mesto ljudskih bića u prirodnom univerzumu. Zbog toga su taoisti putnici i lutalice. Oni ne nameću svoje mišljenje. 


III- Taoizam kao religija



Sa širenjem budizma koji nije bio kineskog porekla javila se potreba da taoizam dobije religiozne karakteristike.

Na razvoj religioznog taoizma uticao je Džang Taoling čija se porodica dugo bavila alhemijom. On je smatrao da se budizam širi jer ima mnogo bogova i boginja i magičnih rituala što je bilo zajedničko sa drevnom kineskom religijom. Prema legendi, pred Džangom se ukazao duh Lao Cea koji je postao bog na nebu i koji je dozvolio da Džang uspostavi religiju na taoističkim principima. Pod njegovim delovanjem taoizam je dobio nove karakteristike kao što je verovanje u bogove i boginje. 

Hram Osam besmrtnika, Ksian, Kina http://www.easytourchina.com/scene-v920-eight-immortals-taoist-temple

IV- Taoistički pravci


Džangov pokret dobija ime „ Tian Ši“- Put nebeskih gospodara.

Pored ovog pravca u taoizmu javila su se još druga dva.

Prvi  kao spoj budizma, lokalnih religija i taoizma- „Pokret vrhunske čistoće“ i drugi kao spoj budističke, konfučijanske misli sa filozofsko- religioznim i alhemijskim taoom- kao „ Pokret potpune stvarnosti.“ 



V- Taoistilka kosmogonija 

Car od Žada, http://www.chinasage.info/religion.htm

U taoizmu nema reinkarnacije odnosno ponovnog rođenja. Taoisti su skoncentrisani na život sadašnjice. Iako telo umire to umire čovekov  simbol.

Prema verovanju na vrhu neba su tri čista bića: bogovi neba, zemlje i ljudskih bića. Pod najvišim nebesima nalaze se niža nebesa kojima vlada car od Žada i tu se nalaze niži bogovi i besmrtnici. Organizacija na nižim nebesima podseća na uređenje carske palate. Postoji osam glavnih besmrtnika koji mogu da lete, da se pojave i nestanu. Najmoćniji je Lu Tongpin koji je povezan sa medicinom i večnim životom. On ima moć nad zlim duhovima. Postoje i lični bogovi. To su bili obični ljudi koji su činili velika dela tokom svog života. Demoni ili „kuei“ mogu biti prirodne sile ili ljudi umrli nasilnom smrću.

„ Ono što deluje kao sreća može biti u stvari nesreća, a nesreća da predstavlja sreću.“

Berislav Kangrga

Literatura:

Fung Ju-Lan, Isotrija kineske filozofije, Beograd, Nolit, 1971. 407. Prevod: Branko Vuičićević

Paula R. Harc, Taoizam, Beograd, Čigoja štampa, 2001. 114.