Vladar koji je razljutio bogove I deo

Inspirisan izložbom koja se održala u nemačkom gradu Ludvigsburgu koju sam imao čast da posetim, odlučio sam da počnem da pišem o jednom od najinteresantnijih perioda staroegipatske istorije. To je period čuvene osamnaeste dinastije koja pripada epohi Novog carstva. Svojim prisustvom na toj izložbi kao da sam zakoračio u vreme koje je odavno prošlo. Kao da sam se nekom magijom našao pred zaostavštinom moćnih faraona. Cilj mi je da čitaoci steknu pogled u tamu prohujalih vekova. Kao i da se upoznaju sa najinteresantnijim ličnostima te dinastije. Pre svega, faraonima Ehnatonom i Tutankamonom. Ali, da bi lakše razumeli ono što se zbivalo u njihovo vreme potrebno je da ukratko shvatimo šta se dešavalo pre njihovog stupanja na političku i istorijsku scenu drevnog i mističnog Egipta.
Remet en Kemet- pojam koji je sačuvan od zaborava iz prošlosti. Kemet je ime drevnog Egipta. Tako su drevni Egipćani na svom jeziku zvali svoju zemlju. Taj pojam je označavao crnu zemlju jer su bili nadahnuti tamnom bojom plodnog tla u delti reke Na Iteru tj. Nila. A sebe, stanovnike Kemeta su zvali Remet en Kemet, odnosno narod crne zemlje. Pojam „ Egipat“ potiče iz grčkog jezika. Termin „ Ajgiptos“ je označavao reku Nil.
Pre stupanja na političku scenu XVIII dinastije, Egipatska država je prolazila kroz epohe starog i srednjeg Carstva koji su rušeni ustancima i invazijom naroda koje su Egipćani zvali „ Hekau hasut“. Od tog termina nastao je izraz Hiksi koji je označavao vladare tuđih naroda- vladara čobana. U egipatskim izvorima oni su označavani terminom „Aamu“ - Azijatima. Ti narodi su pripadali azijskim semitima. Međutim, Egipat je odolevao zubu vremena, a i svojim osvajačima. Svi su oni dolazili i prolazili i ostavljali svoju zaostavštinu. Jedna od zaostavština Hiksa je i ratna kočija koja je kasnije unapredila tehniku ratovanja.
Oslobođenje od tuđinske vlasti nad Egiptom pokrenula je prvo sedamnaesta dinastija. Pobeda je okončana pod Ahmozeom koji je postao prvi faraon slavne, osamnaeste dinastije. 

Ova, osmanaesta dinastija je vrlo zanimljiva. Dala je vrlo moćne faraone među kojima se našla i jedna žena vladar- kraljica Hatšepsut koja je u svetu muškaraca vladala suvereno. Pored nje spominje se i kraljica-majka, Ahmoze-Nefertari koja je bila izuzetno moćna žena. Bila je supruga faraona Ahmozea i majka faraona Amenhotepa I. Tu se ređaju imena faraona, Tutmesa, čuvenog kraljevskog para Ehnatona i njegove supruge, čuvene lepotice Nefertiti, Tutankamon, dete-kralj...itd. To je epoha u kojoj egipatska država širi svoje granice do maksimuma u vreme slavnog faraona Tutmesa III, naslednika svoje tetke-maćehe, kraljice Hatšepsut. Odnosi među članovima dinastije su bili zamršeni, puni intriga i zanimljivi. Neki su svoje prethodnike pokušavali da izbrišu iz istorije jer su prekršili drevne zakone i kodekse. Taj proces se naziva „ damnatio memoriae“- uništavanje sećanja. Ukoliko se izbriše ime ono se neće ni izgovarati. A čim se ne izgovara nečije ime on je izgubio pravo na večni, zagrobni život. Postaje ništavilo. Kao da nikad nije ni postojao. 
Faraoni osamnaeste dinastije vodili su osvajačku politiku. Povratili su zemlju od stranih vladara, a zatim započeli proširivanje granica. Ratnim pohodima dobijali su novu zemlju, započelo je veliko bogaćenje sveštenstva što će verovatno biti jedan od uzroka velikog potresa u odnosima faraona i sveštenstva. 

Taj potres će dovesti do verskih reformi faraona Ehnatona koji će ukinuti drevna božanstva koja su se u Egiptu proslavljala milenijumima pre njega. Možemo samo da zamišljamo kakav odjek je imala jedna takva odluka da jedan faraon ukine religioznu praksu koja je praktikovana hiljadama godinama pre njega. Jedna takva revolucionarna odluka dovešće to pada postojećeg sistema u umetnosti, religiji i u verovanjima zagrobnog života. U umetnosti će se pojaviti proces „ demokratizacije umetnosti“. Jedan veoma važan, a istovremeno zanimljiv proces koji će prkositi hiljadugodišnjim šablonima drevne egipatske umetnosti. U vreme ove dinastije menja se i položaj žene, kraljice. One će nositi titulu „ supruga boga Amona“




Berislav Kangrga