Filmska umetnica, glumica Eva Grin ( Eva Green )

Alison Pil ( Alison Pill ) u ulozi kraljice Matilde u serijalu " Stubovi zemlje". http://www.seriessub.com/serieszodes-infos-s24787.html

    U srednjem veku smatralo se da  idealna žena treba da bude podrška suprugu u braku ili monahinja odvojena zidinama opatije od spoljnog sveta. Poslušnost je nešto što se podrazumevalo u obe ove uloge namenjene ženi. Ljudska priroda je nešto što svi imamo i nije svakoj ženi bilo lako da ispuni  očekivanja ovakve ograničene uloge u društvu. Iako bi moja lista mogla biti mnogo, mnogo duža, evo pet velikih žena koje su odbijale da budu pripitomljene i ućutkane.


Carica Matilda ( 1102- 1167 )

1.)    Matilda, ćerka Henrija I od Engleske bila je naslednica prestola kao što je trebalo da postane carica svetog Rimskog carstva putem braka. Uprkos tome, njen rođak, Stefan, uzurpirao je njeno pravo na presto posle smrti njenog oca. Ali Matilda nije prihvatila da bude pokorena. Ne želeći da prihvati poraz, okupila je vojne snage i vratila se u Englesku da bi svrgnula Stefana i preuzela nasledstvo. Na nesreću, ono što je davalo snagu Matildi, podsticaj da započne marš otuđilo je njene saveznike u samoj Engleskoj da bi uskoro Stefan bio ponovo postavljen na presto. Iako se sa pravom pozivala na titulu kraljice nikada nije bila priznata sa tom titulom. Ostala je u sećanju kao carica Matilda, a ne kao kraljica Engleske.


 

 

2.)    Eleonora od Akvitanije ( 1122- 1204 )

Eleonora je upamćena kao jedna od najmoćnijih žena srednjeg veka i to sa dobrim razlogom. Bila je vojvotkinja Akvitanije, grofica od Poatua, kraljica Francuske da bi se razvela od Luja XII zbog tvrdnji da su u rodbinskoj vezi. Nije prošlo mnogo od razvoda, Eleonora se udala za Henrija II od Engleske bez pitanja i dozvole od Luja XII, verovatno zato što bi on odbio da se sklopi brak: sa Eleonorinim posedima, Henri II je posedovao više od današnje Francuske, više od samog Luja XII. Strastvena ljubav je bila deo Eleonorinog i Henrijevog burnog braka kao i strastveno odbijanje ( ako ne i mržnja ). Odbijajući da bude potčinjena i ućutkana, Eleonora je iskazivala ogroman uticaj na njene sinove pružajući im podršku u njihovim željama za što većom samostalnošću u delovima kraljevstva kojim su upravljali. Henri je bio ubeđen da ona stoji iza građanskih ratova koji su buknuli između njega i njegovih sinova tako da je odlučio da je drži u kućnom pritvoru ( ali udobnom kućnom pritvoru ) daleko od dvora, mnogo godina. Jaz između oca i sinova nikada nije mogao da se zaleči. Elonorin uticaj u odgajanju Ričarda je verovatno bio razlog zbog kog je bio zaljubljenik u Akvitaniju  više nego u Englesku u kojoj je skoro retko i kročio kao što je i ona razlog zbog koje je počela da cveta tradicija dvorske ljubavi u Engleskoj. 

Glen Kloz ( Glenn Clos ) u ulozi kraljice Eleonore u serijalu " Lav zimi" ( Lion in winter )

3.)    Izabela od Francuske ( 1295- 1358 )

Izabela je bila francuska princeza, udata za Edvarda II od Engleske. Bilo joj je teško u braku sa Edvardom, ali, pošto je on kao kralj bio veoma slaba ličnost, imao je naviku da udaljava aristokratiju uzdižuči pojedine članove iz tog reda ( verovatno su ti muškarci bili njegovi ljubavnici ) razuzdano ih obasipajući poklonima i statusima. U jednom momentu Izabeli je bilo dosta sa Edvardovom neuspešnom vladavinom pa je povela otvorenu pobunu protiv njega postavljajući njihovog sina, Edvarda III na presto. Njen uspeh nije zavio samo od  ogromnog uticaja već je imala toliku moć da je bila u mogućnosti da ima ljubavnika, Rodžera Mortimera koga nije čuvala u tajnosti bez straha od skandala. Na kraju, Edvard III ih je rastavio i dao da se Mortimer pogubi ali nikad isto nije učinio svojoj majci. Uticaj Izabele Francuske osećao se toliko dugo i posle Edvardove vladavine kao da je i dalje tu koji je polagao preko svoje majke pravo na francuski presto, što je bilo glavni pokretač stogodišnjeg rata.

 

Glumica Sofi Marso ( Sophie Marceau, franc. ) u ulozi kraljice Izabele od Francuske u filmu " Hrabro srce". https://thegalileo.wordpress.com/2014/04/10/braveheart-the-real-william-wallace/

4.)    Žan d’ Ark- Jovanka Orelanka ( 1412- 1431 )

Spominjem Jovanku u ovom tekstu jer je apsolutno značajna u njenom odbijanju da bude potčinjena. Seljančica iz Domremija, Jovanka je uspela da ubedi lokalno stanovništvo, zatim aristokratiju kao i Dofena lično da nije jeretik već izabrano sredstvo kojim  se “ gradi Božije delo”. Priče o njenim vizijama su možda bile dovoljne da potpale iskru i podignu moral francuske armije. Jovanka je postavila sebe na čelo bitke, iznova i iznova iako je to bilo u suprotnostima sa svim običajima. Na njenu nesreću, njena svojeglavost je razdvojila vojsku između onih koji su išli putem njenih vizija i plana iskusnih vojnih komandanata da bi na kraju bila isključena iz planova o strategiji protiv neprijatelja. U  međuvremenu zarobili su je Englezi koji su joj rekli da će izbeći spaljivanje samo ako se ispovedi i prizna da je jeretik. U trenutku slabosti potvrdila je ispovest ali je već sledećeg dana povukla.  Jovanka je propisno spaljena na lomači da bi mnogo godina kasnije bila proglašena za svetiteljku.

Glumica Lili Sobjeski ( Leelee Sobieski ) kao Jovanka Orleanka u filmu " Jovanka Orleanka" iz 1999.

5.) Kristina Pizanska ( 1365- 1430 )

Kristina je bila Jovankin savremenik i može se reći prva žena koja se profesionalno bavila pisanjem. Pošto je kao jako mlada ostala udovica sa decom o kojoj se brinula, Kristina je iskoristila obrazovanje koje je primila na insistrianje njenog oca da piše poeziju i prozu za francuski dvor. Pisala je eseje promovišući mir, pesme o njenom iskustvu kao ženi i čak komad u Jovankinu slavu. Međutim najveće iznenađenje je Kristinin rukopis u “Knjizi o gradu žena” u kome pažljivo i argumentovano izlaže sve one argumente muškaraca o ženama u to vreme. Napisala je kao reakciju na “ Roman o ruži” sadržaj sa kojim se snažno nije slagala. U “ Gradu žena” , Kristina je koristila biblijske priče, legende i mudrost  da bi dokazala da su žene pametne, snažne, lojalne i vredne većeg poštovanja nego što dobijaju. Njena pažljiva logika kao i način na koji je pisala je sačuvala njeno delo od zabrane kao i sebe od mogućeg suđenja tokom njenog dugog života. Nažalost, “Grad žena” dugo nije bio deo istorijskog proučavanja što je ( na neki svoj način ) potvrđivalo Kristininu tvrdnju. 

Kristina Pizanska http://crm.revues.org/3212

Izvor: http://www.medievalists.net/2015/04/09/five-great-ladies-who-refused-to-be-quiet/

Napisala: Danijel Sibolski ( Daniele Cybulskie )

Preveo: Berislav Kangrga

Srednjovekovna moda, http://www.vipfoto.lv/portrait/pictures.php?l=en