Biser pravoslavlja- manastir Hilandar nalazi se u Grčkoj, na trećem kraku poluostrva Halkidiki na severu Grčke. Hilandar je pravoslavni muški manastir i može se reći prvi srednjovekovni srpski univerzitet. Sveta Gora je država pravoslavnih monaha- monaška republika sa prestonicom u Kareji koju su još Srbi zvali Orahovica po šumama orahovog drveća. Pod jurisdikcijom je carigradske patrijaršije. Ono što je Vatikan za rimokatolike to je Atos ili Sveta Gora za pravoslavne- centar pravoslavnog sveta.
Osim po duhovnom blagu i spiritualnoj snazi za Svetu Goru se vezuje i zabrana prema kojoj na sveto tlo ne sme da kroči ni jedna ženska noga. Ipak, to pravilo je prekršio srpski car Dušan Veliki koji je 1348. bežeći od kuge koja je harala Evropom i kosila ljudske živote došao sa suprugom, caricom Jelenom i svojim sinom Urošem. Zbog čega je zabranjeno da ženska noga kroči na Svetu Goru postoji legenda koja nam može dati odgovor na ovo pitanje.
Osim po duhovnom blagu i spiritualnoj snazi za Svetu Goru se vezuje i zabrana prema kojoj na sveto tlo ne sme da kroči ni jedna ženska noga. Ipak, to pravilo je prekršio srpski car Dušan Veliki koji je 1348. bežeći od kuge koja je harala Evropom i kosila ljudske živote došao sa suprugom, caricom Jelenom i svojim sinom Urošem. Zbog čega je zabranjeno da ženska noga kroči na Svetu Goru postoji legenda koja nam može dati odgovor na ovo pitanje.
Pogled na manastir Hilandar
http://www.vaseljenska.com/kultura/hilandar-stozer-nase-knjizevnosti/
442. godine ćerka cara Teodosija Velikog posetila je manastir Vatoped i tom prilikom se čuo glas iz ikone Bogorodice koji joj je poručio da odstupi.
Hilandar je pravi primer srednjovekovne gradnje. Svedok i čuvar istorije, tradicije i prošlosti. Njegovo materijalno bogatstvo je skromno kada se pogleda ono duhovno bogatstvo koje se čuva ljubomorno, skriveno među zidinama manastira koji odiše mirisom svetosti.
Hilandar je izgrađen na ruševinama jednog starijeg zdanja- romejskog ( vizantijskog ) manastira Helandariona; a ime je poneo po svom prvom ktitoru Georgiju Helandariosu. Iako je bio zapuštena ruševina, staro zdanje je čekalo nove ktitore koji su mu udahnuli život, a on je simbol istorije i snage jedne vere. Prolazili su vladari i osvajači, države su se uzdizale i nestajale ali manastirsko zdanje je ostalo i opstalo kao prkos vremenu.
Vasilevs ( romejski car ) Aleksije III Anđeo ( vladao od 1195- 1203 ) izdao je povelju Srbima kojom Hilandar daruje „ da Srbima bude na večni poklon“. Hilandar je obnovljen pod ktitorstvom Simeona Nemanje i njegovog sina Save Nemanjića. Građen je pod romejskim stilom. Osim što je Hilandar čuvar duhovnog blaga koje svedoči o srpskoj najstarijoj istoriji njegove zidine kao i prostor govori o nemirnim vremenima i ličnostima koji su svojim delima podigli spomenik sebi za života, a istorija se potrudila da njihovo ime ne bude zaboravljeno. Među tim imenima izdvaja se ime i srpskog arhiepiskopa Danila II koji je odigrao veoma važnu ulogu u opstanku manastira ali o kome se danas malo šta zna. Osim što Hilandar svedoči o graditeljskoj tehnici i umetnosti; Hilandar je riznica književnosti, sakralnog slikarstva, raznih istorijskih dokumenata koji se pažljivo i ljubomorno čuvaju od očiju sveta.
Među zidinama svoje upokojenje i večni mir pronašao je i veliki srpski župan Stefan, a u monaštvu Simeon Nemanja koji je odatle krenuo putem da se predstavi Gospodu Bogu 1199.
Hilandar čuva svoj najstariji dokument- Karejski tipik čiji je autor Sava Nemanjić koji je u njemu napisao upustva i pravila monaškog života. Svoje mesto i mir da bi se bavio spisateljstvom našao je i Domentijana koji je u pirgu ( kula ) Svetog Save napisao žitije Svetog Simeona.
Karejski tipik
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BA#/media/File:Karyes_Typicon_and_Sava%27s_signature.jpg
Pirg ( Kula ) Svetog Save
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:542754-Tajni-zivot-srpskog-vladara-iz-senke
Takođe, tu se nalaze predmeti sakralne vrednosti: ikone i freske. Najčuvenije ikone su: Bogorodice trojeručice koju je doneo Sveti Sava sa svog putovanja u Palestinu.
Ikona Bogorodice Trojeručice
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0#/media/File:%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B5%D0%B9-%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0.jpg
Pored ove ikone treba spomenuti i mozaičku Bogorodicu Odigatriju.
Za ovu mozaičku ikonu postoji priča. Nju je u drvetu lično radio apostol Luka. Prema predanju Bogorodica se javila dvojici slepih ljudi i dovela ih u crkvu Vlahernu pred Svoju ikonu pred kojom su obojica misteriozno povratili svoj vid. Zbog toga je Bogorodica dobila naziv Odigitrija ili Putovođa.
Hilandar čuva i duborezni diptih jedne od žena spisateljica evropske srednjovekovne književnosti monahinje jefimije posvećen njenom rano preminulom sinu Uglješi Despotoviću. Tu se nalazi i vezena zavesa sa ikonostas despotice Jelene- Jefimije i zavesa ruskog cara Ivana IV Groznog sa likovima Hrista, ruskih svetitelja ali i sa likovima svetitelja Simeona i Save. Kralj Milutin je podigao novu crkvu Vavedenja Bogorodice.
Bunar Svetog Save
http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?nav_category=806&nav_id=642797
Hilandarska povelja
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%99%D0%B0#/media/File:Charter_of_Hilandar,_revision.jpg
Za Hilandar se vezuje i priča o tajanstvenom Danilu II, srpskom arhiepiskopu koji je bio sveštenik, državnik, književnik i vojskovođa. Zidine Hilandara i njihova svetost omogućile su mu da ostane upamćen u srpskoj istoriji. Početkom XIV veka na poziv romejskog vasilevsa Andronika II pojavila se grupa vojnih najamnika poznatih kao katalanska kompanija koja je imala zadatak da se bori protiv Turaka. Ali, na putu su im se našli manastiri Svete Gore, a među njima i srpski Hilandar.
Danilov učenik je zapisao:“ Velika množina njih počeše seći vrata grada slavnoga manastira Hilandara, a drugi deo njih pozadi razbijahu zidove grada, hoteći ući unutra. Strele padahu kao kaplje dažda, puštane rukama bezbožnika, i ratne trube kliktahu, i sami jednoglasno se derahu ustremljujući se napred. Strašno beše videti njihov ubojni stroj. Gospodin moj, hrabra duša, ostade nepokolebiv, muški boreći se sa bezbožnicima od jutra do večera“.
Danilo II, arhiepiskop, osim sveštenih knjiga i posvećenosti Bogu poneo je mač. On je komandovao bitkom za odbranu Hilandara od napada katalanske kompanije. Napadači su znali da manastir oskudeva sa vodom pa su odlučili da izazovu požar. Domišljati Danilo II je vatru ugasio ćupovima vina. Svojom mudrošću od plamenog jezička spasio je centar pravoslavlja.
Hilandar na fotografiji iz 1896.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Monastery_Hilandar_in_1896.jpg
Hilandar je mesto na kome se susreću prošlost, sadašnjost i budućnost. Mesto koje samo za sebe predstavlja priču, legendu, misteriju. Sveto mesto, Sveta Gora koja dodiruje nebeske visine. Mesto sa kog se širila pismenost, znanje i duhovnost.
Berislav Kangrga
Izvori i literatura:
Živorad Lazić, Hilandar cvet božiji, Zrinski, Čakovec, 219.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:542754-Tajni-zivot-srpskog-vladara-iz-senke
http://www.hilandar.org/
http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?nav_category=806&nav_id=642797
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0#/media/File:Mont_Athos_3D_version_1.gif
Preporučujem za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/kralj-stefan-uroscaron-ii-milutin.html
