Ejlen Donan zamak, Škotska:
twitter.com
Veoma malo se zna o Ermengardi de Bomont koja je postala kraljica Škotske 1186. kada se udala za četrdestrogodišnjeg kralja Viljema I od Škotske, kasnije poznatog kao Viljem „Lav“. Nju je iz anonimnosti i senke izvukao kralj Henri II od Engleske kao izabranu mladu za škotskog kralja.
Ermengarda je rođena 1170. tačan datum je ostao nepoznat. Njen otac je bio Ričard I, vikont od Bomontea-le-Vokomtea, a njena majka je bila Lusija del Agl. Njen otac je bio sin Konstance ( ili Mod FicRoj ), nezakonite ćerke kralja Henrija I od Engleske. Ne znamo ništa o njenoj mladosti u Francuskoj i jedino podaci o njoj izlaze na svetlost dana kada je pomenuta kao supruga škotskog kralja.
Viljem je postao erl od Nortamberlenda kada je njegov otac preminuo 1152. i kada je on ( Viljem) imao devet godina. 1157. njegov brat Malkolm IV od Škotske je ugovorio da preda Viljemov posed u svojim pregovorima sa Henrijem II od Engleske što Viljem nikad nije mogao da zaboravi. Viljem je nasledio svog brata kao kralj 1165.
Kada su se protiv Henrija II od Engleske pobunili sinovi 1173. Viljem im se pridružio. Viljem je zarobljen u bici kod Alnvika i odveden je u lancima u Falez u Normandiji. Dok je Viljem bio u zarobljeništvu, kralj Henri je napao sever Engleske i oteo nekoliko škotskih zamkova, uključujući Bervik i Edinburg. Viljem nije imao naslednika i bio je zabrinut oko sudbine škotskih kraljeva. Bio je prisiljen da pregovara sa Henrijem II. Krajnji ishod je bio sporazum u Falezu po kome je zahtevano od Viljema da se zakune Henriju II da će Škotska biti podređena Engleskoj. Tokom narednih petnaest godina, Škotska je bila podanik engleske vlasti.
Henri je preuzeo svoje dužnosti kao vrhovni gospodar veoma ozbiljno. Veoma je bio ozbiljan u nameri da izabere nevestu za Viljema. 1186. Viljem je imao 43 godine i dalje je bio neoženjen. Viljem je zatražio da oženi unuku Henrija I, Matildu, ćerku Henrija Lava, vojvode od Saksonije. Ali, Henri II nije bio zainteresovan da dopusti Viljemu tako prestižnu mladu. Umesto nje, izabrao je ćerku francuskog plemića, Ermengardu de Bomont.
Henri II je ponudio da plati celokupno venčanje i da vrati Viljemu zamkove koje je osvojio tokom njihovih borbi, a jedan od njih je bio zamak Edinburg. Henri II je takođe dao Viljemu zemlju. Vraćanje Edinburga je verovatno bio odlučujući faktor za Viljema iako je mlada bila u nižem rangu u pogledu statusa od njega. Ermengardini roditelji su je doveli u Englesku. Viljem i Ermengarda su sklopili brak u kraljevskoj kapeli u Vudstoku, blizu Oksforda u Engleskoj, 5. septembra 1186. Boldvin, nadbiskup Kenterberija je vodio ceremoniju.
Hroničar, Volter Bauer je opisao Ermengardu kao „sjajnu ženu, koja je darovana šarmom i duhovitom rečitošću.“ Viljem je bio veran Ermengardi iako je imao ljubavnice pre nego što se oženio. Imali su četvoro dece koji su preživeli detinjstvo i koji su živeli mnogo godina. Margareta od Škotske je rođena 1193, Izabela od Škotske je rođena 1195, Aleksandar je bio rođen 1198. i Mardžori je bila rođena 1200. Viljem je bio kao kralj veoma moćan. Kada je umro Henri II, Viljem se dodvorio Ričardu Lavljem srcu i odbacio sporazum u Falezu. Viljem mu je platio 10 000 maraka zauzvrat koje je Ričard iskoristio za odlazak u krstaški pohod. Iako je bio naklonjen Ričardu, Viljem je bio u svađi sa Ričardovim bratom, kraljem Džonom. Džon je bio istrajan u nameri da održi dominaciju nad Škotskom. Bilo je perioda borbi i pregovora koji su trajali od 1193. do 1209. Viljem je konačno usaglasio zahteve sa Džonom u avgustu 1209.
Zahtevi su bili jednostrani i ponižavajući za Viljema. Čini se da je kralj Džon žudeo za škotskim prestolom. Bilo je perioda jakih bura u Škotskoj 1210. Viljem se iznenada razboleo i počeo je da stari. Drugi su počeli da se bore za presto. Želeo je da osigura nasledstvo za svog mladog sina, Aleksandra. Putovao je na jug u Englesku sa svojom porodicom da pregovara sa kraljem Džonom 1212. Verovatno zbog nemogućnosti svog supruga, kraljici Ermengardi je bilo odobreno u posredovanju u obnavljanju pregovora u vezi sporazuma iz 1209. Nasledstvo princa Aleksandra je bilo osigurano. Kralj Džon je odabrao mladu za Aleksandra, najverovatnije svoju ćerku Džoanu i tada je u Vestminsteru Aleksandar dobio titulu viteza.
Ulazeći u svoje sedamdesete i bolestan, Viljem se sve više oslanjao na Ermengardu u preuzimanju nekih njegovih dužnosti. Postoje dokazi o Ermengardinom uticaju u javnosti. Zabeleženo je njeno predsedavanje sa biskoupom svetog Endrjua u vezi sudskih slučajeva. Bilo je žalbi u kojima je kraljevski kapelan uspevao da zadrži biksupije u Glazgovu podmićivanjem kralja i kraljice 1207. Njeni rođaci su napredovali zahvaljujući njenom statusu kraljice. Princ Aleksandar je preuzeo neke dužnosti pripremajući se za ulogu kralja.
Viljem je pao u postelju tokom 1213. i 1214. Oporavio se dovoljno dobro da otputuje na sever do Elgina 1214. Ali put je oslabio njegovo telo pa je polako prenet u Stirling. Preminuo je okružen porodicom 4. decembra. Ermengarda je bila uzrujana i slomljena zbog smrti supruga. Sledećeg dana u Skounu, Aleksandar je bio krunisan. Nasleđivanje po obrascu muške primogeniture ( presto prelazi sa oca na sina ) je zaživelo odnedavno i bilo je drugih pretendenata na presto tako da je krunisanje izvršeno pre nego što je stari kralj bio sahranjen. Pet dana kasnije, pogrebna povorka je krenula ka opatiji u Arbroutu koju je pratila kraljica Ermengarda. Viljem je bio sahranjen.
Ermengarda je živela narednih dvadeset godina. Posvetila se dobrotvornim projektima u Cistercitskoj opatiji u Balmerinu u Fajfu. Koristila je novac za kupovinu zemlje i za građevinske projekte. Monasi su došli iz Melroza da osnuju koloniju 1229. i Ermengarda i Aleksandar bi ostajali u opatiji više puta. Ermengarda je umrla, 11. februara 1233. Sramno je da nemamo više istorijskih zapisa o ovoj sposobnoj i značajnoj ženi.
Napisala: Suzan Aberneti
Preveo: Berislav Kangrga
Preuzeto i prevedeno sa: http://www.medievalists.net/2014/03/27/ermengarde-de-beaumont-queen-scotland/
Ermengarda je rođena 1170. tačan datum je ostao nepoznat. Njen otac je bio Ričard I, vikont od Bomontea-le-Vokomtea, a njena majka je bila Lusija del Agl. Njen otac je bio sin Konstance ( ili Mod FicRoj ), nezakonite ćerke kralja Henrija I od Engleske. Ne znamo ništa o njenoj mladosti u Francuskoj i jedino podaci o njoj izlaze na svetlost dana kada je pomenuta kao supruga škotskog kralja.
Viljem je postao erl od Nortamberlenda kada je njegov otac preminuo 1152. i kada je on ( Viljem) imao devet godina. 1157. njegov brat Malkolm IV od Škotske je ugovorio da preda Viljemov posed u svojim pregovorima sa Henrijem II od Engleske što Viljem nikad nije mogao da zaboravi. Viljem je nasledio svog brata kao kralj 1165.
Kada su se protiv Henrija II od Engleske pobunili sinovi 1173. Viljem im se pridružio. Viljem je zarobljen u bici kod Alnvika i odveden je u lancima u Falez u Normandiji. Dok je Viljem bio u zarobljeništvu, kralj Henri je napao sever Engleske i oteo nekoliko škotskih zamkova, uključujući Bervik i Edinburg. Viljem nije imao naslednika i bio je zabrinut oko sudbine škotskih kraljeva. Bio je prisiljen da pregovara sa Henrijem II. Krajnji ishod je bio sporazum u Falezu po kome je zahtevano od Viljema da se zakune Henriju II da će Škotska biti podređena Engleskoj. Tokom narednih petnaest godina, Škotska je bila podanik engleske vlasti.
Henri je preuzeo svoje dužnosti kao vrhovni gospodar veoma ozbiljno. Veoma je bio ozbiljan u nameri da izabere nevestu za Viljema. 1186. Viljem je imao 43 godine i dalje je bio neoženjen. Viljem je zatražio da oženi unuku Henrija I, Matildu, ćerku Henrija Lava, vojvode od Saksonije. Ali, Henri II nije bio zainteresovan da dopusti Viljemu tako prestižnu mladu. Umesto nje, izabrao je ćerku francuskog plemića, Ermengardu de Bomont.
Henri II je ponudio da plati celokupno venčanje i da vrati Viljemu zamkove koje je osvojio tokom njihovih borbi, a jedan od njih je bio zamak Edinburg. Henri II je takođe dao Viljemu zemlju. Vraćanje Edinburga je verovatno bio odlučujući faktor za Viljema iako je mlada bila u nižem rangu u pogledu statusa od njega. Ermengardini roditelji su je doveli u Englesku. Viljem i Ermengarda su sklopili brak u kraljevskoj kapeli u Vudstoku, blizu Oksforda u Engleskoj, 5. septembra 1186. Boldvin, nadbiskup Kenterberija je vodio ceremoniju.
Hroničar, Volter Bauer je opisao Ermengardu kao „sjajnu ženu, koja je darovana šarmom i duhovitom rečitošću.“ Viljem je bio veran Ermengardi iako je imao ljubavnice pre nego što se oženio. Imali su četvoro dece koji su preživeli detinjstvo i koji su živeli mnogo godina. Margareta od Škotske je rođena 1193, Izabela od Škotske je rođena 1195, Aleksandar je bio rođen 1198. i Mardžori je bila rođena 1200. Viljem je bio kao kralj veoma moćan. Kada je umro Henri II, Viljem se dodvorio Ričardu Lavljem srcu i odbacio sporazum u Falezu. Viljem mu je platio 10 000 maraka zauzvrat koje je Ričard iskoristio za odlazak u krstaški pohod. Iako je bio naklonjen Ričardu, Viljem je bio u svađi sa Ričardovim bratom, kraljem Džonom. Džon je bio istrajan u nameri da održi dominaciju nad Škotskom. Bilo je perioda borbi i pregovora koji su trajali od 1193. do 1209. Viljem je konačno usaglasio zahteve sa Džonom u avgustu 1209.
Zahtevi su bili jednostrani i ponižavajući za Viljema. Čini se da je kralj Džon žudeo za škotskim prestolom. Bilo je perioda jakih bura u Škotskoj 1210. Viljem se iznenada razboleo i počeo je da stari. Drugi su počeli da se bore za presto. Želeo je da osigura nasledstvo za svog mladog sina, Aleksandra. Putovao je na jug u Englesku sa svojom porodicom da pregovara sa kraljem Džonom 1212. Verovatno zbog nemogućnosti svog supruga, kraljici Ermengardi je bilo odobreno u posredovanju u obnavljanju pregovora u vezi sporazuma iz 1209. Nasledstvo princa Aleksandra je bilo osigurano. Kralj Džon je odabrao mladu za Aleksandra, najverovatnije svoju ćerku Džoanu i tada je u Vestminsteru Aleksandar dobio titulu viteza.
Ulazeći u svoje sedamdesete i bolestan, Viljem se sve više oslanjao na Ermengardu u preuzimanju nekih njegovih dužnosti. Postoje dokazi o Ermengardinom uticaju u javnosti. Zabeleženo je njeno predsedavanje sa biskoupom svetog Endrjua u vezi sudskih slučajeva. Bilo je žalbi u kojima je kraljevski kapelan uspevao da zadrži biksupije u Glazgovu podmićivanjem kralja i kraljice 1207. Njeni rođaci su napredovali zahvaljujući njenom statusu kraljice. Princ Aleksandar je preuzeo neke dužnosti pripremajući se za ulogu kralja.
Viljem je pao u postelju tokom 1213. i 1214. Oporavio se dovoljno dobro da otputuje na sever do Elgina 1214. Ali put je oslabio njegovo telo pa je polako prenet u Stirling. Preminuo je okružen porodicom 4. decembra. Ermengarda je bila uzrujana i slomljena zbog smrti supruga. Sledećeg dana u Skounu, Aleksandar je bio krunisan. Nasleđivanje po obrascu muške primogeniture ( presto prelazi sa oca na sina ) je zaživelo odnedavno i bilo je drugih pretendenata na presto tako da je krunisanje izvršeno pre nego što je stari kralj bio sahranjen. Pet dana kasnije, pogrebna povorka je krenula ka opatiji u Arbroutu koju je pratila kraljica Ermengarda. Viljem je bio sahranjen.
Ermengarda je živela narednih dvadeset godina. Posvetila se dobrotvornim projektima u Cistercitskoj opatiji u Balmerinu u Fajfu. Koristila je novac za kupovinu zemlje i za građevinske projekte. Monasi su došli iz Melroza da osnuju koloniju 1229. i Ermengarda i Aleksandar bi ostajali u opatiji više puta. Ermengarda je umrla, 11. februara 1233. Sramno je da nemamo više istorijskih zapisa o ovoj sposobnoj i značajnoj ženi.
Napisala: Suzan Aberneti
Preveo: Berislav Kangrga
Preuzeto i prevedeno sa: http://www.medievalists.net/2014/03/27/ermengarde-de-beaumont-queen-scotland/
