I deo- Uvod II deo- Rapa Nui- bogata riznica prošlosti III deo- Naseljavanje i periodizacija prošlosti IV deo- Legende o naseljavanju V deo- Kratka istorija
VI deo- Pitanja bez odgovora VII deo- Da li je u tajni odgovor?
VI deo- Pitanja bez odgovora VII deo- Da li je u tajni odgovor?
Moai, kamena statua,
http://www.wesaidgotravel.com/easter-island/
I deo- Uvod
Malo ostrvo okruženo vodenim prostranstvom izaziva znatiželju naučnika isto kao piramide u Egiptu ili one u Meksiku. Iako su najbliža naseljena mesta udaljena više hiljada kilometara to nije sprečilo stanovnike Uskršnjeg ostrva ili Rapa Nuia da u prošlosti razviju specifičnu kulturu punu misterija i neotkrivenih tajni. Tihi okean postao je čuvar bogate riznice na ovom malom ostrvu mnogo vekova. Petog aprila 1721. holandski kapetan Jakop Rokeven (Jacob Roggeveen, holand. 1659- 1729. ) ugledao je ostrvo kome je dao naziv Uskršnje ostrvo jer ga je ugledao u vreme uskršnje nedelje.
______________________________________
Malo ostrvo okruženo vodenim prostranstvom izaziva znatiželju naučnika isto kao piramide u Egiptu ili one u Meksiku. Iako su najbliža naseljena mesta udaljena više hiljada kilometara to nije sprečilo stanovnike Uskršnjeg ostrva ili Rapa Nuia da u prošlosti razviju specifičnu kulturu punu misterija i neotkrivenih tajni. Tihi okean postao je čuvar bogate riznice na ovom malom ostrvu mnogo vekova. Petog aprila 1721. holandski kapetan Jakop Rokeven (Jacob Roggeveen, holand. 1659- 1729. ) ugledao je ostrvo kome je dao naziv Uskršnje ostrvo jer ga je ugledao u vreme uskršnje nedelje.
______________________________________
Drvena tablica sa "rongo- rongo" natpisom.
http://www.damninteresting.com/the-other-mystery-of-easter-island/
II deo- Rapa Nui- bogata riznica
Udaljenost od svake postojeće civilizacije i izolacija stanovnika Rapa Nuia odredilo je i ime ostrva. “Rapa Nui” bi prevedeno značilo “krajnja tačka”. Ostrvo su nazivali još “Te Pito o te Henua” što bi značilo kao “ kraj sveta ili pupak sveta”. ili “Mata ki te Rangi”- oči uprte u nebo. Sigurno da je stanovnicima njihovo ostrvo udaljeno od svake civilizacije i drugih ljudi izgledalo kao mesto gde počinje kraj sveta ili kao ispupčenje koje se izdiže iznad okeana. Da li su “oči uprte ka nebu” predstavljale želju da vide izvan svog okruženja ili je to samo simbolična poruka kojom su hteli da kažu da da su okean i nebo sve što ih okružuje?
Zašto Rapa Nui izaziva znatiželju naučnika; pre svega arheologa i istoričara? U davnoj prošlosti stanovnici su za sobom ostavili kamene kipove “moai” teške vise hiljada kilograma koji se nazivaju moai. Zanimljivi su “petroglifi”- urezi na stenama i misteriozno i nedešifrovano pismo “rongo- rongo”. Ali, glavno pitanje odakle su došli i na koji način su došli stanovnici koji su naselili Rapa Nui i stvorili misterioznu kulturu i istoriju i ostavili kao dokaz svog postojanja kamene statue?
______________________________________________________________________________________
III deo- Naseljavanje i periodizacija prošosti
Udaljenost od svake postojeće civilizacije i izolacija stanovnika Rapa Nuia odredilo je i ime ostrva. “Rapa Nui” bi prevedeno značilo “krajnja tačka”. Ostrvo su nazivali još “Te Pito o te Henua” što bi značilo kao “ kraj sveta ili pupak sveta”. ili “Mata ki te Rangi”- oči uprte u nebo. Sigurno da je stanovnicima njihovo ostrvo udaljeno od svake civilizacije i drugih ljudi izgledalo kao mesto gde počinje kraj sveta ili kao ispupčenje koje se izdiže iznad okeana. Da li su “oči uprte ka nebu” predstavljale želju da vide izvan svog okruženja ili je to samo simbolična poruka kojom su hteli da kažu da da su okean i nebo sve što ih okružuje?
Zašto Rapa Nui izaziva znatiželju naučnika; pre svega arheologa i istoričara? U davnoj prošlosti stanovnici su za sobom ostavili kamene kipove “moai” teške vise hiljada kilograma koji se nazivaju moai. Zanimljivi su “petroglifi”- urezi na stenama i misteriozno i nedešifrovano pismo “rongo- rongo”. Ali, glavno pitanje odakle su došli i na koji način su došli stanovnici koji su naselili Rapa Nui i stvorili misterioznu kulturu i istoriju i ostavili kao dokaz svog postojanja kamene statue?
______________________________________________________________________________________
III deo- Naseljavanje i periodizacija prošosti
Mogući pravac naseljavanja na Rapa Nui,
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Polynesian_Migration.svg
Postoje dve teorije koje zadovoljavaju znatiželju u vezi toga odakle su došli ljudi koji su naselili Rapa Nui.
Prema prvoj teoriji, naseljavanje je izvršeno sa zapada, iz pravca Polinezije.
Prema drugoj teoriji, naseljavanje je izvršeno sa istoka od strane stanovnika civilizacije pretkolumbovske južne Amerike.
Naučnici su razvoj Rapa Nuia smestili u vremensku odrednicu i ona izgleda ovako:
1200. p.n.e. - 400. p.n.e.
Naseljavaju se prvi stanovnici i nastaju prva ljudska naselja
400. p.n.e. – 1000. n. e
Razvojni period culture Rapa Nuia
1000. – 1400.
Period u kome nastaju moaiji. Oko 10 000 stanovnika živi na ostrvu.
1400. – 1600.
Opadanje kulture Rapa Nuia
1680.
Prestanak proizvodnje moaija
1680. – 1770.
Krvavi plemenski obračuni
1808. – 1880.
Ropstvo, broj stanovnika je opao na 111 ljudi
Nauka i naučnici su se borili da svoje teorije učvrste činjenicama. Zanimljiv je poduhvat naučnika, norveškog porekla, Tora Hejerdala ( Thor Heyerdahl, norveš. 1914- 2002. norveški etnograf i avanturista ). On je želeo da svojim poduhvatom dokaže da je naseljavanje sa istoka bilo moguće. Odlučio je da na manjem splavu preplovi Tihi okean (1947). Sa sobom je imao posadu od nekoliko ljudi, hranu i vodu. Posle veoma teške plovidbe koja je praćena borbom protiv talasa, napada ajkula nasukao se u blizini Tahitija posle 101. dana plovidbe. Dokazao je da je bilo moguće skromnim sredstvima preploviti okean. Da li su ljudi zaista u prošlosti to uradili? Ljudi pretkolumbovske južne Amerike su bili osuđeni da žive u suživotu sa talasima i okeanom. On im je bio jedan od izvora života. Bavili su se sigurno ribolovstvom i zbog toga su verovatno bili i odlični u pravljenju većih ili manjih splavova. Da li ih je i želja za dokazivanjem i avanturom naterala na opasan poduhvat?
Ali, antroploški i DNK rezultati idu u korist prve teorije. Analiza kostiju pokazuje srodnost Rapa Nuija i Polinežana što nas upućuje na zaključak da postoji kombinacija različitih etničkih grupa. Da li se u stvari dogodila i jedna i druga opcija? Da li su ljudi koji su naselili ostrvo došli i sa istoka i sa zapada?
______________________________________________________________________________________
IV deo- Legende o naseljavanju
Rapa Nui je bogat misterijama i legendama. Da li istinu o naseljavanju treba tražiti u legendama?
· Prema jednoj legendi, „Ariki“ ili kralj- poglavar, Hatu Matua, vladar jedne mitske zemlje Hiva usnio je san. Zemlja Hiva je tonula. U snu je video sliku obećanog ostrva gde se mogu skloniti stanovnici njegove zemlje koja je polako tonula pod talase okeana. Ariki je poslao sedmoricu hrabrih ljudi da pronađu tu „obećanu zemlju“. Sedmorica je kročila na Rapau Nui i onda su pozvali svoj narod da naseli ovo osrtvo.
Neki smatraju da je mitska zemlja Hiva u stvari grupa vulkanskih ostrva Markiza koje pripada današnjoj Francuskoj Polineziji. Da li su dokaz ove mitske priče sedam kamenih statua u Ahu Akivi? Sve kamene statue moaija su okrenute leđima ka moru. Samo sedam kamenih statua je okrenuto licem ka moru. Da li su ti moaiji sedam junaka? Da li je njihov pogled ka moru pogled ka njihovoj domovini?
· Zoolog, Filip Slejter je smatrao da je postojao drevni kontinent koji je on nazvao Lemurija i koji je bio most preko Indijskog okeana. Taj kontinent je nestao. On je smatrao da je taj kontinent omogućavao i olakšao put naseljenicima koji su naselili Rapa Nui.
· Da li je istina u teoriji Džejmsa Čerčvorda ( James Churchward, engl. 1851.- 1936. pukovnik britanske vojske, kasnije okultista ) koji je izneo teoriju o plemenu Nakal koje je naseljavalo drevni kontinent Mu koji se nalazio na Tihom okeanu i koji je potopljen u prirodnoj katastrofi. On je smatrao da su tihokeanska ostrva pa i Rapa Nui delići tok ogromnog kontinenta i da je kultura Rapa Nuia u stvari ostatak civilizacije Nakal.
· Na Rapa Nuiju postoji niz podzemnih hodnika. Postavlja se pitanje da li je istinita legenda da jedan od tih puteva vodi direktno u „središte zemlje“ gde se nalazi po verovanju „svet ispod nas“?
______________________________________________________________________________________
V deo- Kratka istorija
Kako god bilo, istina ili ne, ove misterije golicaju maštu naučnika i istraživača.
Na ostrvu je nestalo drveća. Kakav uticaj je moglo ovo da ima na društvo na Rapa Nuiju. Da li su se bez drveta mogli praviti splavovi kojim bi stanovništvo išlo u ribolov da bi se prehranilo? Da li je zbog nedostatka drveta kao sredstvom kojim bi se prevozile svete statue moai do svog odredišta prekinuta gradnja? Da li je nestanak osnovnih resursa doveo do prekida u duhovnom, materijalnom i umetničkom smislu? Da li je priča o pojavi kanibalizma koja je dovela do krvavog plemenskog obračuna između stanovnika istinita?
Postoji usmeno predanje u kome se navodi određeno mesto gde se obavljao kanibalistički obred. To je bila pećina Anakai tongata ili „ Pećina koja proždire ljude“. Da li je zaista reč o kanibalizmu usled nedostatka hrane ili je u pitanju možda verski obred?
Na ostrvu su navodno živela dva plemena. Hanau epe ili „pleme dugih ušiju“ i Hanau Momoko odnosno „pleme kratkih ušiju“. Kratke uši su bile sluge ljudima Dugih ušiju. Jedan od razloga plemenskog obračuna leži u kanibalizmu. Da li su Duge uši koristili Kratke uši kao hranu ili kao versku žrtvu? Izbio je ustanak. Robovi, Kratke uši su pobili svoje neprijatelje i sve ih sahranili u ogromnu, zajedničku gorbnicu koju su nedavno pronašli arheolozi. To je period između 1680 i 1770.
Postoji zanimljiva činjenica koja možda ide u prilog teoriji da je ustanak zaista izbio. Stanovnici Rapa Nuija su do ustanka živeli u kućama u obliku kanua. Da li je promena u arhitekturi kuće koja je poprimila oblik kamenog igloa ( kružna osnova od kamena ) pružala veću sigurnost. Onaj ko bi ulazio u kuću morao je prvo da gurn glavu ka onome kod koga dolazi. Da li su srušeni i osakaćeni moai izraz gneva pobunjenih robova? Da li je to pobuna protiv vladajuće klase?
Prema prvoj teoriji, naseljavanje je izvršeno sa zapada, iz pravca Polinezije.
Prema drugoj teoriji, naseljavanje je izvršeno sa istoka od strane stanovnika civilizacije pretkolumbovske južne Amerike.
Naučnici su razvoj Rapa Nuia smestili u vremensku odrednicu i ona izgleda ovako:
1200. p.n.e. - 400. p.n.e.
Naseljavaju se prvi stanovnici i nastaju prva ljudska naselja
400. p.n.e. – 1000. n. e
Razvojni period culture Rapa Nuia
1000. – 1400.
Period u kome nastaju moaiji. Oko 10 000 stanovnika živi na ostrvu.
1400. – 1600.
Opadanje kulture Rapa Nuia
1680.
Prestanak proizvodnje moaija
1680. – 1770.
Krvavi plemenski obračuni
1808. – 1880.
Ropstvo, broj stanovnika je opao na 111 ljudi
Nauka i naučnici su se borili da svoje teorije učvrste činjenicama. Zanimljiv je poduhvat naučnika, norveškog porekla, Tora Hejerdala ( Thor Heyerdahl, norveš. 1914- 2002. norveški etnograf i avanturista ). On je želeo da svojim poduhvatom dokaže da je naseljavanje sa istoka bilo moguće. Odlučio je da na manjem splavu preplovi Tihi okean (1947). Sa sobom je imao posadu od nekoliko ljudi, hranu i vodu. Posle veoma teške plovidbe koja je praćena borbom protiv talasa, napada ajkula nasukao se u blizini Tahitija posle 101. dana plovidbe. Dokazao je da je bilo moguće skromnim sredstvima preploviti okean. Da li su ljudi zaista u prošlosti to uradili? Ljudi pretkolumbovske južne Amerike su bili osuđeni da žive u suživotu sa talasima i okeanom. On im je bio jedan od izvora života. Bavili su se sigurno ribolovstvom i zbog toga su verovatno bili i odlični u pravljenju većih ili manjih splavova. Da li ih je i želja za dokazivanjem i avanturom naterala na opasan poduhvat?
Ali, antroploški i DNK rezultati idu u korist prve teorije. Analiza kostiju pokazuje srodnost Rapa Nuija i Polinežana što nas upućuje na zaključak da postoji kombinacija različitih etničkih grupa. Da li se u stvari dogodila i jedna i druga opcija? Da li su ljudi koji su naselili ostrvo došli i sa istoka i sa zapada?
______________________________________________________________________________________
IV deo- Legende o naseljavanju
Rapa Nui je bogat misterijama i legendama. Da li istinu o naseljavanju treba tražiti u legendama?
· Prema jednoj legendi, „Ariki“ ili kralj- poglavar, Hatu Matua, vladar jedne mitske zemlje Hiva usnio je san. Zemlja Hiva je tonula. U snu je video sliku obećanog ostrva gde se mogu skloniti stanovnici njegove zemlje koja je polako tonula pod talase okeana. Ariki je poslao sedmoricu hrabrih ljudi da pronađu tu „obećanu zemlju“. Sedmorica je kročila na Rapau Nui i onda su pozvali svoj narod da naseli ovo osrtvo.
Neki smatraju da je mitska zemlja Hiva u stvari grupa vulkanskih ostrva Markiza koje pripada današnjoj Francuskoj Polineziji. Da li su dokaz ove mitske priče sedam kamenih statua u Ahu Akivi? Sve kamene statue moaija su okrenute leđima ka moru. Samo sedam kamenih statua je okrenuto licem ka moru. Da li su ti moaiji sedam junaka? Da li je njihov pogled ka moru pogled ka njihovoj domovini?
· Zoolog, Filip Slejter je smatrao da je postojao drevni kontinent koji je on nazvao Lemurija i koji je bio most preko Indijskog okeana. Taj kontinent je nestao. On je smatrao da je taj kontinent omogućavao i olakšao put naseljenicima koji su naselili Rapa Nui.
· Da li je istina u teoriji Džejmsa Čerčvorda ( James Churchward, engl. 1851.- 1936. pukovnik britanske vojske, kasnije okultista ) koji je izneo teoriju o plemenu Nakal koje je naseljavalo drevni kontinent Mu koji se nalazio na Tihom okeanu i koji je potopljen u prirodnoj katastrofi. On je smatrao da su tihokeanska ostrva pa i Rapa Nui delići tok ogromnog kontinenta i da je kultura Rapa Nuia u stvari ostatak civilizacije Nakal.
· Na Rapa Nuiju postoji niz podzemnih hodnika. Postavlja se pitanje da li je istinita legenda da jedan od tih puteva vodi direktno u „središte zemlje“ gde se nalazi po verovanju „svet ispod nas“?
______________________________________________________________________________________
V deo- Kratka istorija
Kako god bilo, istina ili ne, ove misterije golicaju maštu naučnika i istraživača.
Na ostrvu je nestalo drveća. Kakav uticaj je moglo ovo da ima na društvo na Rapa Nuiju. Da li su se bez drveta mogli praviti splavovi kojim bi stanovništvo išlo u ribolov da bi se prehranilo? Da li je zbog nedostatka drveta kao sredstvom kojim bi se prevozile svete statue moai do svog odredišta prekinuta gradnja? Da li je nestanak osnovnih resursa doveo do prekida u duhovnom, materijalnom i umetničkom smislu? Da li je priča o pojavi kanibalizma koja je dovela do krvavog plemenskog obračuna između stanovnika istinita?
Postoji usmeno predanje u kome se navodi određeno mesto gde se obavljao kanibalistički obred. To je bila pećina Anakai tongata ili „ Pećina koja proždire ljude“. Da li je zaista reč o kanibalizmu usled nedostatka hrane ili je u pitanju možda verski obred?
Na ostrvu su navodno živela dva plemena. Hanau epe ili „pleme dugih ušiju“ i Hanau Momoko odnosno „pleme kratkih ušiju“. Kratke uši su bile sluge ljudima Dugih ušiju. Jedan od razloga plemenskog obračuna leži u kanibalizmu. Da li su Duge uši koristili Kratke uši kao hranu ili kao versku žrtvu? Izbio je ustanak. Robovi, Kratke uši su pobili svoje neprijatelje i sve ih sahranili u ogromnu, zajedničku gorbnicu koju su nedavno pronašli arheolozi. To je period između 1680 i 1770.
Postoji zanimljiva činjenica koja možda ide u prilog teoriji da je ustanak zaista izbio. Stanovnici Rapa Nuija su do ustanka živeli u kućama u obliku kanua. Da li je promena u arhitekturi kuće koja je poprimila oblik kamenog igloa ( kružna osnova od kamena ) pružala veću sigurnost. Onaj ko bi ulazio u kuću morao je prvo da gurn glavu ka onome kod koga dolazi. Da li su srušeni i osakaćeni moai izraz gneva pobunjenih robova? Da li je to pobuna protiv vladajuće klase?
Kuća u obliku kanua pre izbijanja pobune.
http://easterislandscript.nl/vaka.html
VI- Pitanja bez odgovora
Prvi istraživači koji su stigli na Rapa Nui naišli su na drevne tablice ispisane nepoznatim „rongo- rongo“ pismom. Danas postoji još 21 tablica sa neidentifikovanim 14. 021 znakom koje su uklesane u drvetu.
Još jednu zanimljivost kriju svete statue moai. Postolje na kojem su smeštene naziva se „Ahu“. Tela predaka sahranjivana su unutar ahua i po njima je zabranjeno gaziti. Još jedna kamena struktura izaziva čuđenje i znatiželju. Stari zid u Ahu Vinapuu koji se smatra svetim. Kamenje je složeno tako da ne može ni igla da se zavuče između dva kamena. Kamena struktura podseća po obliku i načinu gradnje kao i po načinu obrade kamena na one u Kusku u Peruu i Sfingu u Egiptu. Kako je moguće to? Kako je moguće da postoji takva povezanost između geografskih područija za koje se nije znalo sve do kraja srednjeg veka?
Još jedna zanimljivost ili pitanje postoji. U vreme francuske ekspedicije La Peruza (Jean François de Galaup, comte de Lapérouse 1741 – 1788? ) brodski slikar Diš de Vansi ( brodski slikar) je napravio prve ilustracije ljudi i samog ostrva. Ljude je naslikao kao da su bele puti. Da li je bila greška ili je nešto drugo u pitanju? Ako nije greška zbog čega je to uradio? Evropljani su od antike znali da postoje ljudi sa kožom drugačije boje i ovo im ne bi bilo ništa novo. Da li se istina krije u legendi o drevnom bogu Kecalkoatlu koji je bio bele puti? Da li je to povezana priča? I kako su ljudi tamnije kože u pretkolumbovskoj Americi koja nije imala dodira sa Evropljanima mogla da zamisli boga bele puti? Da li ta priča postaje nit koja povezuje stanovnike Rapa Nuija i naroda južne Amerike? Da li je to priča koja je došla sa doseljenicima sa istoka?
Prvi istraživači koji su stigli na Rapa Nui naišli su na drevne tablice ispisane nepoznatim „rongo- rongo“ pismom. Danas postoji još 21 tablica sa neidentifikovanim 14. 021 znakom koje su uklesane u drvetu.
Još jednu zanimljivost kriju svete statue moai. Postolje na kojem su smeštene naziva se „Ahu“. Tela predaka sahranjivana su unutar ahua i po njima je zabranjeno gaziti. Još jedna kamena struktura izaziva čuđenje i znatiželju. Stari zid u Ahu Vinapuu koji se smatra svetim. Kamenje je složeno tako da ne može ni igla da se zavuče između dva kamena. Kamena struktura podseća po obliku i načinu gradnje kao i po načinu obrade kamena na one u Kusku u Peruu i Sfingu u Egiptu. Kako je moguće to? Kako je moguće da postoji takva povezanost između geografskih područija za koje se nije znalo sve do kraja srednjeg veka?
Još jedna zanimljivost ili pitanje postoji. U vreme francuske ekspedicije La Peruza (Jean François de Galaup, comte de Lapérouse 1741 – 1788? ) brodski slikar Diš de Vansi ( brodski slikar) je napravio prve ilustracije ljudi i samog ostrva. Ljude je naslikao kao da su bele puti. Da li je bila greška ili je nešto drugo u pitanju? Ako nije greška zbog čega je to uradio? Evropljani su od antike znali da postoje ljudi sa kožom drugačije boje i ovo im ne bi bilo ništa novo. Da li se istina krije u legendi o drevnom bogu Kecalkoatlu koji je bio bele puti? Da li je to povezana priča? I kako su ljudi tamnije kože u pretkolumbovskoj Americi koja nije imala dodira sa Evropljanima mogla da zamisli boga bele puti? Da li ta priča postaje nit koja povezuje stanovnike Rapa Nuija i naroda južne Amerike? Da li je to priča koja je došla sa doseljenicima sa istoka?
Kameni zid građen neverovatnom preciznošću ( pogledati stranice kamena kako su obrađene između kojih ne može ni igla da se progura) i tehnikom kojom je građen zid u Kusku u Peruu i Sfinga u Egiptu.
https://waddalog.wordpress.com/tag/easter-island/
Ahu ( postolje sa moaijem) koji nose "pukao", kamen u obliku cilindra na glavi.
http://www.bibliotecapleyades.net/arqueologia/eastern_island/easter03.htm
VII deo- Da li je u tajni odgovor?
Šta je u stvari istina? Gde se završava legenda, a gde počinje istina? Rapa Nui je bio inspiracija za umetnike kao i za pesnika Pabla Nerudu koji je napisao pesmu „Posebna ruža“. Ova pesma je posvećena magiji Rapa Nuija. Da li se odgovor na sva pitanja može naći u citatu Čarlsa Forta? (Charles Hoy Fort, eng. 1874- 1932. amrički pisac i istraživač ). Rekao je: „ Ne zaboravimo da je istina mnogo čudnija od mašte, treba je samo pronaći.“
Berislav Kangrga
Izvor:
Đulio di Martino, Uskršnje ostrvo: mit, istorija i tajne, Kragujevac, Grafostil, 2007. 121.
Šta je u stvari istina? Gde se završava legenda, a gde počinje istina? Rapa Nui je bio inspiracija za umetnike kao i za pesnika Pabla Nerudu koji je napisao pesmu „Posebna ruža“. Ova pesma je posvećena magiji Rapa Nuija. Da li se odgovor na sva pitanja može naći u citatu Čarlsa Forta? (Charles Hoy Fort, eng. 1874- 1932. amrički pisac i istraživač ). Rekao je: „ Ne zaboravimo da je istina mnogo čudnija od mašte, treba je samo pronaći.“
Berislav Kangrga
Izvor:
Đulio di Martino, Uskršnje ostrvo: mit, istorija i tajne, Kragujevac, Grafostil, 2007. 121.
Sedam moaija koji su okrenuti jedini ka moru. Da li je to onih sedam koji su dosli i pronašli " obećanu zemlju"?
http://www.panoramio.com/user/671923/tags/Ile%20de%20Paques?photo_page=3
Moai pod vodom,
https://www.travelblog.org/Photos/5317832
