I deo- Uvod          II deo- Prilike u Evropi          III deo- Koreni problema          IV deo- Vilhelmovo detinjstvo i mladost                        V deo- Vilhelm II kao car          VI deo- Pitanja koja čekaju odgovor       



I deo- Uvod  


Ko to pokreće dešavanja koja čine istoriju? Prirodni uslovi? Natprirodne sile? Sudbina? Čovek? Odavno je moderna istoriografija odbacila ideju da točak istorije pokreće neka ljudima neobjašnjiva sila ili sudbina. Čovek je pokretač istorije. Ali, ono što je još bitnije,  šta je to što pokreće čoveka? Da li odgovore na istorijska pitanja možemo naći u mentalnom sklopu važnih istorijskih ličnosti? Ili u vremenu u kom su živeli? U društvu koje ih je okruživalo? U njihovom domu i porodici? Da li se istina krije u čovekovom odnosu sa roditeljima? Edvard Halet Kar se zapitao u svom delu „ Šta je istorija?“ da li se period pred početak izbijanja I svetskog rata može objasniti kroz ličnosti trojice istorijskih ličnosti, glavnih aktera te epohe: nemačkog cara Vilhelma II,  ruskog cara Nikolaja II i britanskog kralja, Džordža V ( vladao od 1910- 1936. )?

            Da li su naši postupci i reagovanja u određenim situacijama povezani sa načinom života koji živimo? Da li našim postupcima upravljaju naši strahovi, pritajene želje, ambicije i čežnje? Još zanimljivije je pitanje da li bi neka dešavanja mogla da se izbegnu da se na njih gledalo na drugačiji način?

II deo- Prilike u Evropi


Ovaj članak je posvećen nemačkom caru Vilhelmu II (Friedrich Wilhelm Viktor Albrecht von Preußen, nemač. 1859- 1941. vladao od 1888. do 1918. ) Na kraju I svetskog rata nije više bilo dvojice od četvorice glavnih ličnosti ove epohe. Carevi, Nikolaj II ( zbačen sa prestola, streljan sa ostalim članovima porodice 1918. ) i austro- ugarski Franc Jozef I ( preminuo 1916.) bili su mrtvi. Ostao je car Vilhem II. Javnost je smatrala da je on najveći krivac za milione uništenih života i za jedan od najvećih sukoba u istoriji čovečanstva. Neki su tražili njegovo pogubljenje. Da li je on zločinac ili je on samo bio žrtva sopstvene ambicije ili politike koja mu je usađena od roditelja, društva i nacije?

Mali broj ljudi zna da su vodećim zemljama Evrope vladali rođaci. Britanska kraljica Viktorija ( QueenVictoria, 1819- 1901. vladala od 1837- 1901. ) je bila careva baka po majci. Očeva majka, carica Avgusta ( 1811- 1890. ) je bila ćerka velike vojvotkinje Marije Pavlovne od Rusije. Marija Pavlovna je bila ćerka ruskog cara, Pavla I. A samim tim, Vilhelm II je bio u rodbinskim odnosima sa ruskom carskom porodicom. Dakle, car Vilhelm II se 1914. našao na ratnom frontu, na suprotnoj strani kao neprijatelj svojih bliskih rođaka: britanskog kralja i ruskog cara. Nije to jedinstven slučaj u istoriji. Istorija je puna priča o dinastičkim sukobima unutar moćnih porodica. Ali, na početku XX veka moglo se očekivati da Evropom, kojom vladaju bliski rođaci, zavlada mir. Ali, nije bilo tako.


 

Palata kraljevskog princa u kojoj se rodio Vilhelm II http://pt.wikipedia.org/wiki/Kronprinzenpalais

III deo- Koreni problema


U ovom članku osvrnuću se na život cara Vilhelma II.

Rodio se kao prvo dete, a samim tim i prestolonaslednik Pruske, a kasnije ujedinjenog Nemačkog carstva. Bio je sin Fridriha III ( 1831-1888. vladao 1888. ) i britanske kraljevske princeze, Viktorije ( 1840- 1901. ), najstarije ćerke britanske kraljice Viktorije koja je udajom za Fridriha III postala nemačka carica.  

On je bio prvi unuk britanske kraljice Viktorije.

Porođaj njegove majke je bio veoma težak. Beba, budući car Vilhelm II, nije se okrenuo u porođajnom kanalu u prirodni položaj sa glavom napred već obrnuto. Carski rez je u to vreme bio rizičan i po život majke i deteta. Porođaj je izveo engleski lekar, a zbog čega sam naveo i taj podatak opisaću kasnije. Zbog nepravilnog položaja bebe u porođajnom kanalu Vilhelm II je prilikom porođaja doživeo povredu leve ruke. Ta povreda je obeležila čitav njegov život. Malo ko je znao da je Vilhelm II oboleo zbog te povrede od Erbove paralize ( latinska dijagnoza: dystrophia musculorum progressiva; ). Kao posledica te paralize njegova leva ruka je bila kraća od desne; nije bio u mogućnosti da je ispravi kao desnu ruku i bila je manje razvijenija zbog povrede živaca koji su smešteni u vratu i koji se pružaju ka pazušnoj jami, prilikom njegovog rođenja. Međutim to se vešto krilo na svim slikama i portretima. To je bila dobro čuvana, javna tajna.


IV deo- Vilhelmovo detinjstvo

Život mladog naslednika krune nemačkog carstva je u prvih deset godina bio izuzetno težak. Pokušavali su da pronađu lek za njegovu ruku ali bezuspešno. Koristili su čak i srednjovekovne metode lečenja. Kasnije su otkrili da dečakova glava  blago pada na desnu stranu,a njegova brada vuče na levo. Koristili su nekakvu metalnu spravu koja je imala cilj da ojača njegovo telo i držanje. Mladi princ je bio žrtva medicinksih eksperimenata. Zbog nerazumevanja i zaostalosti u medicini njegova paraliza je pogrešno lečena. I svaki pokušaj izlečenja je bio bezuspešan što je za dečaka predstavljalo veliki teret i muku. Osećao se verovatno krivim. Bio je još gori osećaj krivice nametnut od strane porodice, pre svega majke. Njegovo okruženje i javnost se brinulo o njegovoj fizičkoj pojavi ali niko se nije brinuo o njegovom emocionalnom stanju. Mladi princ Vilhelm koji bi jednog dana trebao da nasledi carsku titulu trebao je da bude oličenje hrabrosti, muževnosti, čvrstog stava i stasa, a on je u stvari bio ranjivi dečak koji nije nailazio na razumevanje sredine, a još bitnije porodice. On je bio suprotnost od onoga što se od njega očekivalo. On je bio bogalj. U društvu XIX veka odnos prema takvoj deci je bio izuzetno hladan. Često su odbacivana. Umesto da dobiju podršku roditelja dobijali bi pritajeno odbacivanje, baš kao i mladi Vilhelm. Njegova majka, Viktorija, je imala hladan stav prema njemu. Na neki način ga je smatrala sramotom. Rodila je bolesnog prestolonaslednika. Nije dobijao dovoljno ljubavi od majke kao ostala njegova braća i sestre. To je u njemu stvaralo konflikte; prema majci je imao toplo- hladne odnose. Uloga njegovog oca je bila slaba.

Tokom njegovog perioda školovanja pisao je pisma svojoj majci. Ta pisma je kasnije proučavao i analizirao i poznati psihoanalitičar, Sigmund Frojd. Čitajući između redova u tim pismima, mladi princ  je tražio od svoje majke da ga prihvati takvog kakvog jeste. U tim pismima on je priželjkivao majčinu nežnost želeći da samo on ljubi njenu ruku. U tim pismima upućenim njegovoj majci preplitali su se erotsko i želja za nežnošću. Zanimljivi su odgovori njegove majke na ta pisma u kojima on traži prihvatanje. Ona ne obraća pažnju na njegove želje već ga u pismima opominje i skreće mu pažnju na gramatičke greške koje je pravio prilikom pisanja. Pošto nije dobio u mladosti ono što je svakom lujduskom biću potrebno, pre svega od svoje majke, počeo je da je smatra zlom osobom. Majka Britanka je bila zla, a baka Britanka, kraljica, je bila dobra osoba. Njegov odnos prema rodbini u Engleskoj je bio dvojak kao i prema njegovim najbližim članovima porodice. Da li se u tom toplo- hladnom i neodređenom stavu i odnosu prema Engleskoj možda krije iskra sukoba koji je zapalio kontinent i izazvao I svetski rat?

Vilhelm II sa ocem, Fridrihom III. Obratiti pažnju na njegovu ruku koju drži otac. Na svim slikama i portretima izbegavalo se da se pokaže carev invaliditet. Ili je u toj ruci nešto držao da se skrene pažnja ili je slikan iz drugačijeg ugla. http://en.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_II,_German_Emperor#mediaviewer/File:Wil2-F.jpg

V deo- Vilhelm II kao car


1888. godina je njegova prelomna godina- prekretnica. Te godine na nemačkom prestolu sedela su tri cara: Vilhelmov deda, zatim te godine na presto je seo Vilhelmov otac koji je posle par meseci vladavine umro i iste te godine na presto je seo i Vilhelm II. Njegov dolazak na presto nije bio iznenadan. Rođen je kao prestolonaslednik. Ali, niko nije očekivao tako kratku vladavinu njegovog oca. Otac mu je oboleo od raka grla i posle nekoliko meseci vladavine i umro. Na početku sam napisao da je engleski lekar porađao njegovu majku kada je on zbog teškog porođaja pretpreo povrede zbog kojih je oboleo od paralize. U lečenju njegovog oca takođe je učestvovao engleski lekar. Carica Viktorija je pisala svojoj majci, britanskoj kraljici kako je novi car Vilhelm II govorio da su Englezi krivi za njegov invaliditet i za smrt njegovog oca.

U poslednjoj deceniji XIX veka Britanijom je vladala njegova baka, kraljica Viktorija, Nemačkom je vladao on, a na ruski presto došao je poslednji ruski car, Nikolaj II, njegov rođak. To je moglo biti doba razvoja i prosperiteta ali nažalost to je postala epoha razaranja.

Car Vilhelm II je sigurno patio zbog toga što je bio drugaiji od svojih kraljevskih rođaka. Taj nedostatak samopouzdanja je sigurno zamenio kompleksom viška vrednosti. U toku njegove vladavine hteo je Veliku Britaniju da stavi u drugi plan. Želeo je da Nemačka izgradi toliko jaku flotu koja bi bacila u senku britansku flotu.

Na početku XX veka više ništa nije bilo isto. 1901. umrla je careva baka, kraljica Viktorija. Na britanski presto seo je carev ujak, a 1910. i njegov brat od ujaka. Iste te godine umrla je i careva majka, carica Viktorija. Više nije bilo nikog ko bi njegovu politiku usmeravao niti je to bilo moguće. Nije trpeo tuđe savete niti je bio blag prema ljudima. Možda zato što drugi nisu imali vremena za njega u mladosti. Izbledele senke majke i bake više nisu bile dovoljne da održe vezu između Nemačke i Velike Britanije.

 

Vilhelm II, car Nemačkog carstva. ( Levom rukom drži mač,a desnom pokriva dlan leve ruke ) http://en.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_II,_German_Emperor#mediaviewer/File:Wilhelm_II._1905.jpeg

VI deo- Pitanja koja traže odgovor

Da li je time možda želeo da pokaže svojim engleskim rođacima da je on isto tako sposoban i jak državnik kao i oni? Ili se u toj ideji krila želja da kad već nije mogao da zadobije ljubav majke Engleskinje istu tu Englesku potčini?

Umesto da je ujedinio Nemačku i Veliku Britaniju on je trajno udaljio ove dve zemlje. Britanska kraljevska porodica koja je jednim delom bila nemačkog porekla je 1917. zamenilila svoje prezime Saks- Koburg- Gota u Vindzor. Da li su njegovi postupci doprineli izbijanju I svetskog rata? I da li je on kao ličnost bio spreman na izazova politike i na izazove međunarodne situacije? Ili je bio žrtva politike koju je vodila njegova zemlja i elita? Da li bi reagovao drugačije da je rastao u drugačijim okolnostima? Da li je želja za dominacijom u Evropi bila njegova unutrašnja želja da bude priznat od porodice i svojih engleskih i ruskih rođaka? Pitanje je koliko je u svemu tome igrao njegov neuravnotoženi stav i da li je mogao da bude svestan posledica jednog globalnog sukoba. Kao da je želeo ratom i ratnom slavom da uzdigne svoj lik i da se slavi kao junak. Cena te ambicije ga je koštala preskupo. Izgubio je krunu i presto, a umalo i glavu. Zajedno sa porodicom odselio se u Holandiju gde mu je bilo zauvek zabranjeno da se bavi politikom. Da li je Vilhelm II bio tragična ličnost koja se pojavila u pogrešno vreme na pogrešnom mestu? Da li je u stvari I svetski rat bio rat trojice razmaženih rođaka koji nisu znali da pronađu ozbiljno rešenje u ozbiljnim i kriznim situacijama?

Berislav Kangrga

Vilhelm II i rođak, Nikolaj II. ( u levoj, savijenoj ruci drži mač) http://en.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_II,_German_Emperor#mediaviewer/File:Bundesarchiv_Bild_183-R43302,_Kaiser_Wilhelm_II._und_Zar_Nikolaus_II..jpg

Komična i satirična karikatura kojom se slavi zbacivanje Vilhelma II i njegov odlazak iz Nemačke. http://www.franzjosefmuseum.de/belgien-hat-wilhelm-hinausgeschmissen-126.html

Zamak Durn u Holandiji gde je ostatak života proveo bivši car vilhelm II. http://en.wikipedia.org/wiki/Huis_Doorn#mediaviewer/File:DoornCastle.jpg