Okretanje molitvenog tocka.
https://travel2photograph.wordpress.com/tag/buddhist-ceremonies/
Rad na mandali.
http://www.wellesley.edu/davismuseum/whats-on/past/node/36901
Mahajana je najveći budistički pravac. Mahajana (velika kola) objavljuje da svi, kao da su skupljeni u velikim kolima idu ka spasenju. To znači da je spasenje predviđeno za sve koji se pridržavaju budističkih načela. Mahajana se naziva i severnim budizmom i nastao u I veku n.e. Mahajanski ideal je samilost, a osnovni pravac je Tathata koji nas upozorava da je sve iluzija. U Japanu budustičko učenje prenosi monah Bodhidharma. Prema jednoj legendi, Bodhidharma je devet godina ćutao pred jednim zidom u manastiru Šaolin sve dok nije došao do prosvetljenja. I iz tog ćutanja rodio se zen budizam. Zen je japanska reč za utonuće.
Hinajana je budizam „malih kola“ jer spasenje ne mogu dostići svi. Spasenju se ide malim kolima u koja ne mogu svi stati i ono je namenjeno samo monasima. Naziva se još i „južni budizam“ ili „Pali budizam“ jer su sveti tekstovi ovog budističkog pravca napisani na pali jeziku. Hinajanski budizam je strogi, monaški budizam. U Sri Lanki iz hinajanskog učenja se razvila Theravada ili škola starih monaha. Suprotno od učenja mahajane budizma, da je sve iluzija, njihovi protivnici smatraju da je sve stvarno. Po tome su i dobili naziv- SARVASTIVADINI. Oni smatraju da svi koji žive su svedoci (dešavanja i zbivanja koji su stvarni).
Vađrjana ili dijamantska kola nose još i naziv Mantrjana- kola izreka jer oni koji praktikuju ovaj budistički pravac koriste molitve- mantre i svete obrede- tantre. Glavna karakteristika ovog pravca je da se ovo učenje prenosi samo na posvećene, a oni su retki i dragoceni, baš kao i dragulji. Samo posvećeni mogu preći okean patnje da bi došli na obalu nirvane. Vađrjana budizam je pre svega rasprostranjen na Tibetu i tamo se zove još i Lamaizam. Lama je duhovni vođa na Tibetu. Bla-ma je tibetanska reč i znači „vrhovni učitelj“. Dalaj lama je učitelj čija je mudrost poput okeana. Okean je neistraženo, veliko morsko prostranstvo koje krije mnoge tajne. Osnivač tibetanskog budizma je indijski monah koji je pripadao dijamanstkim kolima. Ovaj indijski monah se na Tibetu zvao Rinpodze odnosno „divni učitelj“ koji je došao u vreme vladavine kralja Rampačana.
U okviru lamaizma, stvorene su dve škola ili dva pravca. Prema boji kape koju nose sveštenici škole se zovu: škola crvene i škola žute kape. Zanimljivo je da su Lame dobile vlast nad Tibetom od Mongola. U okviru škole Žuta kapa sprovodila se reforma koja je podrazumevala celibat među monasima. Centar tibetanskom lamaizma (žutih kapa) je u gradu Lasi- gradu bogova. Prvi dalaj- lama se zvao Dgeduntrub. Ono što je karakteristično za tibetanski budizam je „čubilgansko (mongoslka reč- preobražavanje) nasleđivanje ili inkarnacija. To znači da se duhovni vođa bira tako što nakon smrti dalaj lame sveštenici odlaze u potragu za detetom koje će biti proglašeno za inkarnaciju. Otkrivaju ga po tome što dete prepoznaje predmete koji su postavljeni pred njega, a koristio ih je prethodni dalaj.lama. U tibetanskom budizmu vrlo je važna mantra „Om“. Om mani padme hum, doslovno prevedeno znači „ dragulj u lotosovom cvetu“. Iako nerazumljiva, ova mantra ima duboko značenje. „Mani“ se odnosi na muški, a „Padme“ na ženski polni organ. To je simbolika o sjedinjavanju razdvojenog dvojstva koje se spaja u celinu. U molitvenom mlinu se nalazi dvanaest traka sa 41 redom teksta molitve. Mantre se recituju pred „mandalom“- duhovnim i ritualnim simbolom univerzuma. Okretanje molitvenog točka u kome se nalaze molitve sa ceduljom zamenjuje glasno izgovaranje, a i ima jaču moć i dejstvo. Svako okretanje je umesto glasno izgovorene molitve ili mantre. Jedno okretanje važi kao 492 puta izgovorena molitva, jer 12X41 jednako 492.
Budisti veruju da se krug Zemlje nalazi iznad vrućeg i hladnog pakla gde zločinci trpe svoje kazne. Zašto Budisti i Hinduisti toliko pažnje posvećuju krugu? Budisti smatraju da sva dešavanja imaju svoj tok, uzrok i posledicu. I taj uzročno-posledični zakon se zove „karman“, ili na sanskrtu „kama“- što znači radnja ili čin. To znači da je svaki čovek kovač svoje sreće, tj. da će mu biti onako kako radi. Niko ne može izbeći taj krug.
Nirvana znači stanje savršenog mirovanja odnosno gašenje sebične i čulne požude. Krajnji cilj nirvane je dostizanje nebeskog raja blaženstva ili neba čiste zemlje. U budizmu postoji dve vrste svetaca: jedni koji su pobedili svoje niže strasti i onaj koji je uz to razvio i svoje intelektualne i spiritualne vrednosti kao i mističku spoznaju.
Svete budističke građevine su stupe. Stupa je škrinja gde se čuvaju relikvije. Ona je poluloptaste građevine u kojoj se nalazi prostorija za relikvije. Na njoj se nalazi kockasti deo građevine iznad koje se nalazi od 3 do 13 kolutova koji su simbol znanja i mudrosti. Na Tibetu stupa ima mistično značenje i simbol je kosmosa.
Literatura: Paula R. Harc, „Budizam, Svetske religije“, Beograd, Čigoja, 2001. 111.
Berislav Kangrga
Hinajana je budizam „malih kola“ jer spasenje ne mogu dostići svi. Spasenju se ide malim kolima u koja ne mogu svi stati i ono je namenjeno samo monasima. Naziva se još i „južni budizam“ ili „Pali budizam“ jer su sveti tekstovi ovog budističkog pravca napisani na pali jeziku. Hinajanski budizam je strogi, monaški budizam. U Sri Lanki iz hinajanskog učenja se razvila Theravada ili škola starih monaha. Suprotno od učenja mahajane budizma, da je sve iluzija, njihovi protivnici smatraju da je sve stvarno. Po tome su i dobili naziv- SARVASTIVADINI. Oni smatraju da svi koji žive su svedoci (dešavanja i zbivanja koji su stvarni).
Vađrjana ili dijamantska kola nose još i naziv Mantrjana- kola izreka jer oni koji praktikuju ovaj budistički pravac koriste molitve- mantre i svete obrede- tantre. Glavna karakteristika ovog pravca je da se ovo učenje prenosi samo na posvećene, a oni su retki i dragoceni, baš kao i dragulji. Samo posvećeni mogu preći okean patnje da bi došli na obalu nirvane. Vađrjana budizam je pre svega rasprostranjen na Tibetu i tamo se zove još i Lamaizam. Lama je duhovni vođa na Tibetu. Bla-ma je tibetanska reč i znači „vrhovni učitelj“. Dalaj lama je učitelj čija je mudrost poput okeana. Okean je neistraženo, veliko morsko prostranstvo koje krije mnoge tajne. Osnivač tibetanskog budizma je indijski monah koji je pripadao dijamanstkim kolima. Ovaj indijski monah se na Tibetu zvao Rinpodze odnosno „divni učitelj“ koji je došao u vreme vladavine kralja Rampačana.
U okviru lamaizma, stvorene su dve škola ili dva pravca. Prema boji kape koju nose sveštenici škole se zovu: škola crvene i škola žute kape. Zanimljivo je da su Lame dobile vlast nad Tibetom od Mongola. U okviru škole Žuta kapa sprovodila se reforma koja je podrazumevala celibat među monasima. Centar tibetanskom lamaizma (žutih kapa) je u gradu Lasi- gradu bogova. Prvi dalaj- lama se zvao Dgeduntrub. Ono što je karakteristično za tibetanski budizam je „čubilgansko (mongoslka reč- preobražavanje) nasleđivanje ili inkarnacija. To znači da se duhovni vođa bira tako što nakon smrti dalaj lame sveštenici odlaze u potragu za detetom koje će biti proglašeno za inkarnaciju. Otkrivaju ga po tome što dete prepoznaje predmete koji su postavljeni pred njega, a koristio ih je prethodni dalaj.lama. U tibetanskom budizmu vrlo je važna mantra „Om“. Om mani padme hum, doslovno prevedeno znači „ dragulj u lotosovom cvetu“. Iako nerazumljiva, ova mantra ima duboko značenje. „Mani“ se odnosi na muški, a „Padme“ na ženski polni organ. To je simbolika o sjedinjavanju razdvojenog dvojstva koje se spaja u celinu. U molitvenom mlinu se nalazi dvanaest traka sa 41 redom teksta molitve. Mantre se recituju pred „mandalom“- duhovnim i ritualnim simbolom univerzuma. Okretanje molitvenog točka u kome se nalaze molitve sa ceduljom zamenjuje glasno izgovaranje, a i ima jaču moć i dejstvo. Svako okretanje je umesto glasno izgovorene molitve ili mantre. Jedno okretanje važi kao 492 puta izgovorena molitva, jer 12X41 jednako 492.
Budisti veruju da se krug Zemlje nalazi iznad vrućeg i hladnog pakla gde zločinci trpe svoje kazne. Zašto Budisti i Hinduisti toliko pažnje posvećuju krugu? Budisti smatraju da sva dešavanja imaju svoj tok, uzrok i posledicu. I taj uzročno-posledični zakon se zove „karman“, ili na sanskrtu „kama“- što znači radnja ili čin. To znači da je svaki čovek kovač svoje sreće, tj. da će mu biti onako kako radi. Niko ne može izbeći taj krug.
Nirvana znači stanje savršenog mirovanja odnosno gašenje sebične i čulne požude. Krajnji cilj nirvane je dostizanje nebeskog raja blaženstva ili neba čiste zemlje. U budizmu postoji dve vrste svetaca: jedni koji su pobedili svoje niže strasti i onaj koji je uz to razvio i svoje intelektualne i spiritualne vrednosti kao i mističku spoznaju.
Svete budističke građevine su stupe. Stupa je škrinja gde se čuvaju relikvije. Ona je poluloptaste građevine u kojoj se nalazi prostorija za relikvije. Na njoj se nalazi kockasti deo građevine iznad koje se nalazi od 3 do 13 kolutova koji su simbol znanja i mudrosti. Na Tibetu stupa ima mistično značenje i simbol je kosmosa.
Literatura: Paula R. Harc, „Budizam, Svetske religije“, Beograd, Čigoja, 2001. 111.
Berislav Kangrga
