Vitraž u katedrali u Šartru, Francuska .
Baš kao što su sve sfere života bile pod uticajem religije tako je i umetnost u srednjem veku bila pod kontrolom strogih religioznih standarda. Ali u umetnosti, za razliku od drugih sfera života, čovek je mogao slobodnije da se izrazi. Izražavao se često kroz simbole, melodiju, boje. Stroge forme iskazivanja najdubljih osećanja su na taj način prikazivani. Jedino tako ne bi izazivao i prkosio standardima tog vremena. Kroz umetnost je kroz različite oblike i forme iskazivana ljubav i emocije. Ljubav i emocije su smatrane ljudskom slabošću koji bi oslabili duh čovekov. Takvo stanje bi lako mogle iskoristiti zle sile koje bi gurnule čoveka sa puta kojim se išlo ka nebeskim visinama. Mogao bi da padne u ponor.
Čovek je kroz umetnost težio da ulepša sumornu stvarnost. Srednji vek je bio težak period. Ljudi su živeli teško, pritiskani svakodnevnim radom. U srednjem veku ljudi su svoje postupke i ponašanje trebali da poistovećuju sa Hristom i istinom. On je bio najviši uzor, ideal. Najčešće nedostižan. Težeći ka njemu ljudi su rađali i ostavljali kroz umetnost prelepa dela. Baš kao i u viteštvu gde je postojala izreka „ Da bi pogodili cilj gađamo iznad cilja“ tako je bilo i u umetnosti. Cilj je bio dostići božanske, nebeske visine kroz zvuk, melodiju, sliku, reč.
Čovekov um kao neograničeno područije skriveno od domašaja strogih okvira je bilo polje na kom su nastajale prelepe ideje. Suprotno tome, mističari, posvećeni Bogu smatrali su da razum ne predstavlja sredstvo za postitanje istine. Istine se, prema njima, dostiže samo kroz dugotrajnu molitvu i usmerenošću misli ka Bogu. Umetnost i estetika se rađala u kamenu, drvetu, slonovači; umetnost se rađala kroz zvuke.
Muzika, baš kao i danas imala je glavni cilj da zabavi i zadovolji čovekova čula. Da se putem zvuka zagolica ljudska mašta. Kroz muziku je mogla da se dočara mistika onog vremena. Da se kroz reči i melodije čovek približi svom nebeskom idealu.
O muzici tog vremena prve podatke ostavlja Boecije u šestom veku naše ere koji je bio okrenut antičkoj tradicji pa je prozvan „ poslednjim Rimljaninom“. Boecije je smatrao da se muzika deli na tri vrste: musica mundana- harmoniju svemira, musica humana- harmoniju ljudske duše, musica instrumentalis- muzika ljudskog glasa ili insturmenta. On je smatrao da je muzika povezana ne samo sa razmišljanjem već i sa moralnošću. Čovek kroz melodiju prenosi iz svog uma svoje ideje i misli. Doduše, na jeziku muzike. Čovek je stvoren po naličju Boga pa se tako duša svemira stapa u celinu sa muzičkim saglasjem. Prema njemu – musicus – je bio kosmolog.
Iako su važila stroga religiozna pravila, čovek je uspevao da se kroz njih probije svojim idejama. Srednji vek se ipak zbog toga ne sme nazvati mračnim dobom. Jer, da nije onoga što je stvoreno u srednjem veku nikada ne bi došlo do Renesanse. Renesansa je plod srednjeg veka kog su nepotrebno nazvali „mračnim dobom“ . Jer, na kraju, kaže latinska poslovica „ ex nihilio nihil fit“- iz ničega ne nastaje nešto.
Berislav Kangrga
Čovek je kroz umetnost težio da ulepša sumornu stvarnost. Srednji vek je bio težak period. Ljudi su živeli teško, pritiskani svakodnevnim radom. U srednjem veku ljudi su svoje postupke i ponašanje trebali da poistovećuju sa Hristom i istinom. On je bio najviši uzor, ideal. Najčešće nedostižan. Težeći ka njemu ljudi su rađali i ostavljali kroz umetnost prelepa dela. Baš kao i u viteštvu gde je postojala izreka „ Da bi pogodili cilj gađamo iznad cilja“ tako je bilo i u umetnosti. Cilj je bio dostići božanske, nebeske visine kroz zvuk, melodiju, sliku, reč.
Čovekov um kao neograničeno područije skriveno od domašaja strogih okvira je bilo polje na kom su nastajale prelepe ideje. Suprotno tome, mističari, posvećeni Bogu smatrali su da razum ne predstavlja sredstvo za postitanje istine. Istine se, prema njima, dostiže samo kroz dugotrajnu molitvu i usmerenošću misli ka Bogu. Umetnost i estetika se rađala u kamenu, drvetu, slonovači; umetnost se rađala kroz zvuke.
Muzika, baš kao i danas imala je glavni cilj da zabavi i zadovolji čovekova čula. Da se putem zvuka zagolica ljudska mašta. Kroz muziku je mogla da se dočara mistika onog vremena. Da se kroz reči i melodije čovek približi svom nebeskom idealu.
O muzici tog vremena prve podatke ostavlja Boecije u šestom veku naše ere koji je bio okrenut antičkoj tradicji pa je prozvan „ poslednjim Rimljaninom“. Boecije je smatrao da se muzika deli na tri vrste: musica mundana- harmoniju svemira, musica humana- harmoniju ljudske duše, musica instrumentalis- muzika ljudskog glasa ili insturmenta. On je smatrao da je muzika povezana ne samo sa razmišljanjem već i sa moralnošću. Čovek kroz melodiju prenosi iz svog uma svoje ideje i misli. Doduše, na jeziku muzike. Čovek je stvoren po naličju Boga pa se tako duša svemira stapa u celinu sa muzičkim saglasjem. Prema njemu – musicus – je bio kosmolog.
Iako su važila stroga religiozna pravila, čovek je uspevao da se kroz njih probije svojim idejama. Srednji vek se ipak zbog toga ne sme nazvati mračnim dobom. Jer, da nije onoga što je stvoreno u srednjem veku nikada ne bi došlo do Renesanse. Renesansa je plod srednjeg veka kog su nepotrebno nazvali „mračnim dobom“ . Jer, na kraju, kaže latinska poslovica „ ex nihilio nihil fit“- iz ničega ne nastaje nešto.
Berislav Kangrga
