Lokalitet Maču Pikču, Peru.

24. jula 1911. Hiram Bingam ( Hiram Bingham, engl. 1875- 1956. političar, istraživač iz SAD) je svetu ukazao na nešto što je davno bilo izgubljeno i za šta skoro niko nije znao- sem njegovih stanovnika kojih više nije bilo. Otkrio je “ zaboravljeni i izgubljeni” grad naroda Inka- Maču Pikču.

Veličanstveni „izgubljeni grad Inka“ visoko među planinskim vencem Anda u Peruu privlači toliko posetilaca danas što počinje da nanosi štetu lokalitetu tako da je morao da bude ustanovljen limit u broju posetilaca.

Hiram Bingam, čovek koji je prvi  predstavio grad svetu bio je američki istraživač rođen na Havajima. Bio je privučen latinoameričkom istorijom. Bio je posvećeni predavač na Jejlu ali pronašao je nešto mnogo zanimljivije od predavanja. Njegova želja za istraživanjem ga je odvela na put daleko od kuće.

1906. Bingam je krenuo putem Simona Bolivara, preko Venecuele i Kolumbije. Posle tri godine istražio je istorijsku trgovačku rutu južne Amerike i krenuo putem Buenos Airesa do Lime u Peruu putujući u Kusko.

1911. poveo je manju ekspediciju u Peru u potrazi za izgubljenim gradom Vilkabamba, poslednjim staništem Manko Kapaka II koji se borio protiv španskih konkistadora 1530.

 

Bingam je krenuo sa sedmoricom članova svoje ekspedicije do Kuska i odatle na muli, a posle peške do manjeg naselja koje se zvalo Mandor Pampa u blizini Agvas Kalijentes ( Aguas Calientes, špans. ) u dolini Urubamba, gde su pronašli lokalnog zemljoradnika Melčora Arteagu ( Melchor Arteaga, engl. ). Zahvaljujući Bingamovom ispitivanju nalik nekom policajcu, Arteaga mu je rekao da postoje velike ruine visoko u planinama u blizini nečega što je Arteaga i narod Kečua zvao Maču Pikču što znači „ stara planina“.

 

Pogled na građevinu Maču Pikču, https://en.wikipedia.org/wiki/Machu_Picchu

Popeli su se do drevnih ostataka sledećeg jutra iako je konstantno padala kiša. Niko od članova Bingamove ekpsedicije nije pokazao interesovanje sem Bingama. Arteaga i prevodilac su proveli dva vrlo zamorna sata penjući se na planinu sve do male kolibe koju su koristili seljaci koji su gajili useve tamo. Pozdravili su Amerikanca gostoprimljivo i uputili su malog dečaka da im pokaže zapanjujuće stvari u blizini. Uskoro su došlo do, kako je Bingam to nazvao „ neočekivanog prizora, prizor prelepo konstruisanih kamenih terasa, verovatno na hiljade, svaka dužine hiljadu stopa i deset stopa visine“. Nastavili su prema jednoj od terasa:“ Iznenada našao sam se pred zidinama ostataka kuća sagrađene najfinijim kvalitetom obrade kamena od strane Inka naroda.“ 

Zidine na lokalitetu Maču Pikču,

Ruševine su bile prekrivene drvećem, bambusom, vinovom lozom,  mahovinom, ali beli granitni zidovi su „ pažljivo obrađeni i izuzetno su postavljeni jedno uz drugo“ i ta scena mi je „ iskreno oduzela dah“.

Bingam je bio siguran da je otkrio Vilkabambu. Verovao je u to do kraja svog života, greškom, opčinjen misterijom i magijom mesta, sa vrhovima planina prekrivenim snežnim pokrivačem koji su „visili“ okolo.  Vrativši se iduće godine napravio je na hiljade fotografija.


 

http://desktotrek.com/global-treks/machu-picchu/

Španski konkistadori nikad nisu videli Maču Pikču i nikad nisu pisali o njemu. Nekoliko drugih stranaca je videlo ruševine i o tome su pisali pre Bingama ali on je bio taj koji je svetu predstavio to mesto što ga je učinilo poznatim.

Međutim, Bingam nikada nije završio arheologiju, njegove teorije su bile pogrešne, a prava Vilkabamba je otkrivena od strane drugog američkog istraživača. Veruje se da je Maču Pikču bio planinsko pribežište velikog cara Inka, Pačakuteka ( „Onaj koji potresa Zemlju- značenje njegovog imena ) i koje je napušteno u jednom trenutku, 1472.

Preveo: Berislav Kangrga

Izvori:

http://www.historytoday.com/richard-cavendish/discovery-machu-picchu

http://www.history.com/this-day-in-history/machu-picchu-discovered

http://www.travelandleisure.com/articles/machu-piccu-history