Najveća knjiga: " Đavolja biblija"
|
Pozlaćena knjiga Psalma koja je pripadala kraljici Ani Bolen
|
Dok su mnogi rukopisi nastali u srednjem veku otprilike slične veličine kao i današnje knjige, neke su bile zapanjujućih dimenzija: ili su supervelike ili veoma male.
Tokom kasnog srednjeg veka, molitvenici ( ubrajamo i „Knjigu Molitava koje se čitaju po satima“ ) često su pravljene malih dimenzija. Ove knjige su često poklanjane ženama koje su se oslanjale na njihovu kolekciju molitava, psalmi i minijaturnih ilustracija za njihove dnevne službe. Manjih dimenzija, knjiga je bila lakša da se nosi, što je odgovaralo posvećenoj dami koja je želela da ima knjigu nadomak ruke tokom dana. ( Takve knjige bilo je lako smestiti u jedan od džepova ili zadenuti za pojas. )
Knjiga koja je pripadala Žani d' Evre. Knjiga je nastala pod pokroviteljstvom kralja Šarla IV koja je bila poklon njegovoj trećoj supruzi, Žani.
Čini se da ovi manuskripti predstavljaju tantalovski izazov nekim pisarima i umetnicima, delimično zbog toga što žele da predstave svoje veštine i preciznost na maloj površini. Uprkos ograničenom prostoru neke njige sadrže impresivan nivo umetničkih detalja kao što je knjiga iz petnaestog veka- Molitvenik po satima, koji sadrži i naslikane portrete.
Kao što je već napisano najveća prednost malih knjiga je njihova pokretnost.Već do trinaestog veka postojao sve veći interes za knjigama koje bi bile lake za nošenje- naprimer, fratri i propovednici često su nosili sa sobom knjige džepne veličine dok bi šetali ulicom ( spremni da podučavaju i da diskutuju o Božijoj reči svakog momenta ); studenti i naučnici su imali takođe koristi od tih malih knjiga pošto su bile mnogo lakše za prenos između učionice i kuće. Neke od tih knjiga mogli su biti prikačeni na deo odeće ili zadenuti za pojas.
Tradicija pravljenja minijaturnih knjiga nastavlja se kroz srednji vek i danas je moguće naći prvake koji prave ovakve minijaturne knjige.
Kao što je već napisano najveća prednost malih knjiga je njihova pokretnost.Već do trinaestog veka postojao sve veći interes za knjigama koje bi bile lake za nošenje- naprimer, fratri i propovednici često su nosili sa sobom knjige džepne veličine dok bi šetali ulicom ( spremni da podučavaju i da diskutuju o Božijoj reči svakog momenta ); studenti i naučnici su imali takođe koristi od tih malih knjiga pošto su bile mnogo lakše za prenos između učionice i kuće. Neke od tih knjiga mogli su biti prikačeni na deo odeće ili zadenuti za pojas.
Tradicija pravljenja minijaturnih knjiga nastavlja se kroz srednji vek i danas je moguće naći prvake koji prave ovakve minijaturne knjige.
Molitvenik po satima
Autor: Dženi Veston
Preveo: Berislav Kangrga
Izvor: https://medievalfragments.wordpress.com/2013/12/06/teeny-tiny-medieval-books/
Značajan srednjovekovni rukopis napisan u škotskoj opatiji pre 700 godina sačuvan je za naciju- 300 godina posle kada je zadnji put viđen. Manastirsko blago koje je bilo izvučeno sa aukcije u Beču od strane Nacionalne biblioteke Škotske i koje je opisano kao najvažnija nabavka svoje vrste u poslednje tri decenije.
Molitvenik iz ranog četrnaestog veka čiji se trag prati do opatije u blizini Damfrija ( Dumfries, engl . ) za kog je rečeno da je veoma redak primerak srednjovekovnog molitvenog rukopisa koji je pisan i korišćen u Škotskoj.
Stručnjaci su potvrdili da je cela knjiga preživela u zapanjujuće dobrom stanju sa 200 stranica koje su ostale netaknute i koja sadrži mnoštvo monaških molitava korišćene svake godine u srednjovekovnoj Škotskoj.
|
|
Opatija kod Damfrija osnovana od strane lejdi Dervorgile od Galoveja ( Dervorgilla of Galloway, engl. ) u znak sećanja na njenog muža Džona Baliola ( John Baliol, engl. ). Opatija je dodeljeno ime od strane opata pošto je i ona preminula 1290. i sahranjena pored balzamovanog srca svog supruga ( Slatko srce, Sweetheart abbey, engl. ). Nosila ga je uz sebe gde god se kretala u malom kovčegu od slonovače posle njegove smrti.
Molitvenik koji karakteriše veliki broj škotskih svetitelja može se naći u opatiji sa velikim natpisom na kome stoji: „ Liber sanctae Mariae de dulci corde“, lat. Knjiga svete Marije slatkog srca.
Samo su četiri druga manuskripta preživeli iz biblioteke opatije, a koji su sličnog opisa ali ne i tolikog sadržaja napisanog u Škotskoj.
Poznato je njegovo poslednje počivalište iz 1715. kada je opisan u štampanom katalogu engleskog antikvara Ralfa Torsbija ( Ralph Thoresby, engl. )
Bibliotekar škotske Nacionalne biblioteke, Džon Skali izjavio je:“ Veliko nam je zadovoljstvo što posedujemo ovako značajan dodatak u nacionalnoj kolekciji. Redak primerak koji će baciti svetlo na našu zajedničku prošlost“.
Autor: Brajan Ferguson
Preveo: Berislav Kangrga
Izvor: http://www.scotsman.com/heritage/more-heritage/rare-14th-century-manuscript-snapped-up-by-national-library-1-4032976#ixzz40QQSxdj7
Preporučujem za čitanje:
Đavolja biblija http://berislavkangrga.weebly.com/272avolja-biblija--codex-gigas.html
Knjiga u srednjem veku http://berislavkangrga.weebly.com/knjiga-u-srednjem-veku.html
Opatija kod Damfrija,
https://en.wikipedia.org/wiki/Sweetheart_Abbey#/media/File:Sweetheart_Abbey.jpg
