Tekst ispisan klinastim pismom,
https://en.wikipedia.org/wiki/Cuneiform#/media/File:Sumerian_26th_c_Adab.jpg
Klinasto pismo kao i hijeroglifi spadaju u piktografska pisma ( picture, engl.- slika ) odnosno u slikovno pismo čime se obeležavao jedna pojam, glas ili reč.
Klinasto pismo ( cuneiform scripture, engl. ) je sumerski pronalazak. Otkud naziv “ klinasto”? Ovo pismo je pisano na glinenim tablicama na kojima su se utiskivali znakovi trskom koji su dobijali oblik klina i otud naziv klinasto pismo. Prvi tragovi pisma pronađeni su na sumerskom jeziku u Džemdet Nasru ( Jemdet Nasr, engl. – centralni Irak ). Pismo je korišćeno oko tri milenijuma i prošlo je nekoliko faza u razvoju.
Prvo ime jednog vladara na klinastom pismu koje se spominje je ime kralja Kuša, Enmebargesija ( 2500 p.n.e. ).
Kako je vreme prolazilo razvijale su se i faze u razvoju pisma. Prvo su pisali sa leva na desno, a zatim horizontalno. Odnosno, znakove su ispisivali jedan ispod drugog
Klinasto pismo ( cuneiform scripture, engl. ) je sumerski pronalazak. Otkud naziv “ klinasto”? Ovo pismo je pisano na glinenim tablicama na kojima su se utiskivali znakovi trskom koji su dobijali oblik klina i otud naziv klinasto pismo. Prvi tragovi pisma pronađeni su na sumerskom jeziku u Džemdet Nasru ( Jemdet Nasr, engl. – centralni Irak ). Pismo je korišćeno oko tri milenijuma i prošlo je nekoliko faza u razvoju.
Prvo ime jednog vladara na klinastom pismu koje se spominje je ime kralja Kuša, Enmebargesija ( 2500 p.n.e. ).
Kako je vreme prolazilo razvijale su se i faze u razvoju pisma. Prvo su pisali sa leva na desno, a zatim horizontalno. Odnosno, znakove su ispisivali jedan ispod drugog
Klinasto pismo, istorijski lokalitet grada Ur, južni Irak.
https://en.wikipedia.org/wiki/Cuneiform#/media/File:Cuneiform_writing_Ur.jpg
Kako i ko je sve radio na dešifrovanju klinastog pisma?
Karsten Nibur ( Carsten Niebuhr, nemač.. 1733- 1815, nemački matematičar, istraživač u službi države Danske ) doneo je prvi kopije ovog pisma u Evropu.
Biskup Fridrih Munter (Friedrich Münter, nemač. 1761-1815, profesor teologije u Kopenhagenu ) otkrio je na koji način su razdvajane reči i da tekst pripada vremenu cara Kira Velikog. Takođe, otkrio je kako se piše reč “ kralj”. Georg Fridrih Grotefend ( Georg Frierich Grotefend, engl. 1775- 1853, nemački filolog ) je prvi dešifrovao imena “ Darije” i “ Kserks”- imena velikih istorijskih ličnosti i vladara. Eugen Burnof ( Eugene Burnouf, engl. 1801- 1852, francuski orijentalista ) otkrio je listu satrapija ( provincija) u vreme cara Darija. On je prvi predstavio javnosti trideset dešifrovanih znakova. Ser Henri Rolinson ( Sir Henry Rawlinson, engl. 1810- 1895, oficir britanske istočnoindijske kompanije, političar i orijentalista ) došao je do epohalnog otkrića koje je omogućilo da klinasto pismo bude dešifrovano i da javnost bude upoznata sa zvukom, glasom i rečima jezika drevnog vremena. Naime, on je pronašao ploču kod planine Behistun ( na zapadu Irana ) na kojoj je bio uklesan identičan tekst na više jezika: na staropersijskom, akadskom ( vavilonskom ) i elamitskom. Na taj način, poznavajući jedan od tri jezika istraživači su uspeli da dešifruju klinasto pismo i prevedu tekst koji je uklesan na ploči. Klinasto pismo sastoji se od oko hiljadu znakova.
Hijeroglifi
Njihovo značenje na staroegipatskom ( “ medu netjer”, staroegipat. ) značilo je da se radi o “ božijoj reči”. Ali, termin “ hijeroglifi” dolazi nam iz grčkog jezika. Termin je nastao od reči “ hijeroglifikos”-gde “ hijeros” znači “ sveti”, a “glifikos”- “urezi ili natpisi”. Tako bi se reč hijeroglifi mogla prevesti kao sveti natpisi
Karsten Nibur ( Carsten Niebuhr, nemač.. 1733- 1815, nemački matematičar, istraživač u službi države Danske ) doneo je prvi kopije ovog pisma u Evropu.
Biskup Fridrih Munter (Friedrich Münter, nemač. 1761-1815, profesor teologije u Kopenhagenu ) otkrio je na koji način su razdvajane reči i da tekst pripada vremenu cara Kira Velikog. Takođe, otkrio je kako se piše reč “ kralj”. Georg Fridrih Grotefend ( Georg Frierich Grotefend, engl. 1775- 1853, nemački filolog ) je prvi dešifrovao imena “ Darije” i “ Kserks”- imena velikih istorijskih ličnosti i vladara. Eugen Burnof ( Eugene Burnouf, engl. 1801- 1852, francuski orijentalista ) otkrio je listu satrapija ( provincija) u vreme cara Darija. On je prvi predstavio javnosti trideset dešifrovanih znakova. Ser Henri Rolinson ( Sir Henry Rawlinson, engl. 1810- 1895, oficir britanske istočnoindijske kompanije, političar i orijentalista ) došao je do epohalnog otkrića koje je omogućilo da klinasto pismo bude dešifrovano i da javnost bude upoznata sa zvukom, glasom i rečima jezika drevnog vremena. Naime, on je pronašao ploču kod planine Behistun ( na zapadu Irana ) na kojoj je bio uklesan identičan tekst na više jezika: na staropersijskom, akadskom ( vavilonskom ) i elamitskom. Na taj način, poznavajući jedan od tri jezika istraživači su uspeli da dešifruju klinasto pismo i prevedu tekst koji je uklesan na ploči. Klinasto pismo sastoji se od oko hiljadu znakova.
Hijeroglifi
Njihovo značenje na staroegipatskom ( “ medu netjer”, staroegipat. ) značilo je da se radi o “ božijoj reči”. Ali, termin “ hijeroglifi” dolazi nam iz grčkog jezika. Termin je nastao od reči “ hijeroglifikos”-gde “ hijeros” znači “ sveti”, a “glifikos”- “urezi ili natpisi”. Tako bi se reč hijeroglifi mogla prevesti kao sveti natpisi
Prinos žrtve Ozirisu,
http://tanaallen.weebly.com/egyptian-art.html
Hijeroglifi su pisani na papirusu ili drvetu. Pojavljuje se posle pojave sumerskog pisma što govori o bliskosti dva geografska područija i uticaja Mesopotamija na drevni Egipat. Ono što je karakteristično za hijeroglife da oni nisu prilikom pisanja beležili samoglasnike već samo suglasnike. Isto kao i klinasto i hijeroglifsko pismo je prošlo nekoliko faza razvoja. Hijeroglifsko pismo je bilo izuzetno teško i komplikovano. Razvoj društva i jezika je tražilo da jezik i pismo budu manje komplikovani radi bržeg i lakšeg zapisivanja važnih podataka.
Tako
su se razvili jednostavniji oblici pisma: hijeratsko i demotsko.
Kako je dešifrovano hijeroglifsko pismo? To je zanimljiva priča. U stvari to je istorija u istoriji. Tokom svog ratnog pohoda Napoleon i francuski vojnici u Egiptu svojim očima su videli veliko egipatsko blago; od piramida, sfinge i tajnog pisma- hijeroglifa. Komandant Buhard je ugledao na obali zapadnog Nila kod utvrđenja Rašid ( Rozeta ) crnu, bazaltnu ploču sa ispisanim pismom ( Rosseta stone, engl. ili rozeta kamen ). Ali, to nije sve. Baš kao i u slučaju dešifrovanja klinastog pisma, tekst na ploči je bio dvojezičan ali na tri pisma napisan. U pitanju su dve verzije egipatskog pisma: hijeroglifsko i demotsko kao i isti sadržaj preveden na starogrčkom. Ovaj put dešifrovanje pisma je bilo lakše nego kod klinastog.
Kako je dešifrovano hijeroglifsko pismo? To je zanimljiva priča. U stvari to je istorija u istoriji. Tokom svog ratnog pohoda Napoleon i francuski vojnici u Egiptu svojim očima su videli veliko egipatsko blago; od piramida, sfinge i tajnog pisma- hijeroglifa. Komandant Buhard je ugledao na obali zapadnog Nila kod utvrđenja Rašid ( Rozeta ) crnu, bazaltnu ploču sa ispisanim pismom ( Rosseta stone, engl. ili rozeta kamen ). Ali, to nije sve. Baš kao i u slučaju dešifrovanja klinastog pisma, tekst na ploči je bio dvojezičan ali na tri pisma napisan. U pitanju su dve verzije egipatskog pisma: hijeroglifsko i demotsko kao i isti sadržaj preveden na starogrčkom. Ovaj put dešifrovanje pisma je bilo lakše nego kod klinastog.
Ime faraona Ramzesa u ovalnom obliku- kartušu
http://www.imagekind.com/art/stunning/ramses-ii/artwork-on/fine-art-prints
Autor ispred kopije Rozeta kamena, Nemačka, 2013.
Žan- Fransoa Šampolion ( Jean Francois Champollion, franc. 1790- 1832, francuski filolog i orijentalista ) uspeo je da dešifruje prva slova. Prvo je pronašao imena faraona i kraljice, Ptolomeja i Kleopatre, a kasnije i Ramzesovo ime. Kako je to uspeo? Imena vladara i bogova upisivani su u posebnom ovlanom obliku koje se zvalo kartuš. Gledajući tekst na starogrčkom i znak u kome su upisivana imena vladara ili bogova nije bilo teško odgonetnuti prva imena i znakove.
Šampolion je 14. septembra 1822. predstavio javnosti gramatiku hijeroglifa.
Berislav Kangrga
Izvori:
https://en.wikipedia.org/wiki/Cuneiform
https://en.wikipedia.org/wiki/Decipherment_of_Egyptian_hieroglyphs
http://www.bible-history.com/resource/ff_hiero.htm
Šampolion je 14. septembra 1822. predstavio javnosti gramatiku hijeroglifa.
Berislav Kangrga
Izvori:
https://en.wikipedia.org/wiki/Cuneiform
https://en.wikipedia.org/wiki/Decipherment_of_Egyptian_hieroglyphs
http://www.bible-history.com/resource/ff_hiero.htm
