Spomenik posvećen Jovanki Orleanki http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/dc/Jeanne_d%27Arc_Joan_of_Arc_at_San_Francisco%27s_Palace_of_the_Legion_of_Honor_and_crepuscular_rays.jpg

 

„Krunu vojnog poduhvata ne čini banalni uspeh nego smrt- tek smrt daje pravo značenje nekom vojnom poduhvatu.“- napisao je grof Kristijan fon Kroko u svom delu „O nemačkim mitovima.“

          Ovo je istorijska priča o još jednoj ženi koja je menjala svet. O ženi koja je živela kratko i koja je uspela da za to vreme uzburka svoju zemlju i svet.
Jovanka Orleanka je nacionalna heroina Francuske i najmlađa osoba u istoriji koja je komandovala jednom nacionalnom vojskom.

Žak d’Ark i Izabela Rome d’Ark bili su njeni roditelji koji su nadživeli svoju slavnu ćerku i heroinu. Rođena je početkom 1412. u Domremiju koje je pripadalo vojvodstvu Bar, a koje je bilo odano francuskoj krunu i  koje je bilo okruženo neprijateljskim, burgundskim posedima. Za razliku od drugih srednjovekovnih porodica koje su živele u teškoj bedi i siromaštvu, ona je odrasla u porodici u kojoj je otac bio seoski funkcioner koji je pored poljoprivrede kojom se bavio imao i zadatak da sakuplja poreze. Njeno pravo ime je „Jehanne“.

            Vreme u kom je živela Jovanka moglo bi da bude odgovor na njene postupke. Živela je u kući sa svojom porodicom. Nedaleko od kuće nalazila se seoska crkva. Crkvena zvona su  u njoj budila posebna osećanja.  Samim tim imala je uvek pristup crkvi kao i da sluša propovedi. Na taj način gradila je svoju duhovnost.

Odrastala je u selu, na prostoru koje je bilo okruženo neprijateljima njene zemlje, Francuske; u vremenu kada je vođen  stogodišnji rat između Francuske i Engleske. Rođena je u vreme kada je zemljom vladao kralj Šarl VI koji je patio od napada ludila i kada u stvari zemljom nije imao ko da upravlja. Zemlja je bila u rasulu, podeljena između Engleza i njihovog saveznika- Burgundije. To je bilo vreme u kome više nije imalo šta da se izgubi. Gledala je i čula za patnje svojih sunarodnika koji su živeli pod neprijateljem. Devojčica, kojoj je sudbina odredila slavnu ulogu u svom vremenu i istoriji, verovatno je bila svesna svega toga.

U dvorištu svoje porodične kuće sa trinaest godina doživela je svoje prve vizije i glasove. Javio joj se arhangel Mihailo, i svetiteljke, Katarina i Margareta. Dobila je  poruku da je njen zadatak da oslobodi zemlju od Engleza kao i da odvede dofena- prestolonaslednika Šarla VII u Rems da tamo bude krunisan. Da li su te vizije bile plod svega onoga što sam opisao, da li su nastale pod tim uticajem i da li su te vizije u stvari odgovor na njena pitanja koja su se javila u njenoj glavi? Da li su ti glasovi bili u stvari glas razuma?

Tri godine kasnije ona je napustila kuću i krenula na put. Njen cilj je Vukuler, mesto gde se nalazio komandant kraljevskog garnizona- Robert Budrikurt. Od tog trenutka istorija ili sudbina ispreplitala je sudbinu dve žene: jedne, koja će postati heroj svoje zemlje- Jovanke i druge, koja će voditi akcije iz senke, a za koje je istorija nedavno saznala, dofenove tašte, kraljice Jolande od Aragona. (1384-1442)

Ko je Jolanda od Aragona? Njeni savremenici su rekli da je bila izuzetna žena, obdarena lepotom i pameću. Umela je da povlači političke poteze i imala je osećaj za vreme i trenutak. Njena scena nije bila javna pozornica već iza pozornice u senci. Imala je mrežu špijuna po celoj zemlji i bila je upoznata sa svim dešavanjima.

Kada se narod ili zemlja nalaze u teškim trenucima ostaje vera da će jednog dana biti bolje. Desiće se nešto što će oživeti zemlju i što će doneti slavnu pobedu. Posebno u tom vremenu kada je narod bio sklon sujeverjima, magiji, čaroliji i proročanstvima. Francuskom je kružilo jedno proročanstvo.

„Zemlju će spasiti devica iz Lorene“- glasilo je proročanstvo koje se čak pripisaivalo Merlinu iz arturijanskog doba. Jovanka je poticala iz oblasti vojvodstva Bara nadomak Lorene.

Da se vratimo na Jovankin odlazak kod komandanta kraljevskog garnizona. Robert de Budrikurt je bio upoznat sa željom naše junakinje da se susretnu i da on pomogne da dođe do dofena. U početku je odbijao susret, međutim, Jovankina želja je bila jača od njegovog odbijanja. Nekoliko puta je odbijao susret koji se na kraju dogodio. Da li je bila presudna njena upornost ili priče koje je verovatno čuo o njoj, o njenim vizijama i zadatku? Od tog momenta kreće njen i Budrikurtov uspon. Ona uz njegovu pomoć postaje heroj i osloboditelj, a on napreduje od titule viteza do lorda. O dolasku zanimljive žene koja tvrdi da može da pobedi Engleze i da je njen zadatak da kruniše dofena kao i da ima vizije i glasove koji je vode verovatno je bilo puno priče među stanovništvom koji su u ovome videli da se ispunjava proročanstvo. Vest je sigurno došla preko odlično organizovane mreže špijuna i do dofenove tašte, kraljice Jolande. Kraljica je iskoristila praavo vreme i trenutak. Došlo je vreme da se vrati sjaj francuske krune. Kraljica Jolanda je iskoristila proročanstvo da zadobije poverenje mase, da podigne moral plemstva i vojske i da pobedi u svojim političkim igrama. Zna se da je kraljica Jolanda prva pružila podršku Jovanki Orleanki; plaćala je svojim sredstvima vojku kojom je Jovanka komandovala. Postavlja se jedno zanimljivo pitanje.