I- Uvod II- Podela japanskog feudalnog društva III- Sličnosti japanskog i evropskog feudalnog sistema IV- Razlike japanskog i evropskog feudalnog sistema V- Ko je Tojotomi Hidejoši?
I- Uvod
Iako su Japan i Evropa udaljeni i nisu imali direktan kontakt razvili su sličan socio- politički sitem odnosno feudalizam. Mark Bloh ( Marc Bloch, franc. 1886- 1944. francuski istoričar ) je opisao feudalizam kao “ prevlast klase koja je uvežbana za ratovanje”. U feudalizmu seljak je vezan za zemljišni posed. On radi na tom zemljišnom posedu, a zauzvrat dobija zaštitu i deo letine umesto novca. Za feudalizam je karakteristično da nema jake centralne vlasti.
II- Podela japanskog feudalnog društva
Podela japanskog feudalnog društva:
天皇“ teno- car”, 将軍-“šogun- najmoćniji feudalac”, 大名-“ daimjo, oblasni gospodar ili baron”, 庄や “šoja, plemstvo nižeg reda tj. lokalno plemstvo”, 御家人“ gokenin- vazal, i 部落民 „burakumin- seljaci“.
III- Sličnosti japanskog i evropskog feudalnog sistema
Ono što je zanimljivo za japanski feudalizam su njegove sličnosti, a još više i razlike kada ga uporedimo sa evropskim feudalizmom.
Koje su sličnosti japanskog i evropskog feudalizma?
U Evropi su postojali vitezovi, a u Japanu samuraji. Postoji jasna podela na kastinski odnosno klasni sistem. Žak Legof je jasno izneo pravilo o hijerarhijskom sistemu u feudalno doba: „ Uzdizati se iznad svog roda značilo je oholost. Spuštati se ispod svog roda- bio je sraman greh. Društvena organizacija je nastala božijom voljom.“ Potpuno identično mišljenje je važilo u Japanu samo ono nije bilo toliko utemeljeno od Crkve kao na evropskom kontinentu. Dete zemljoradnika postaće zemljoradnik. Dete feudalca postaće takođe feudalac. Međutim, izuzetak od te priče je život Tojotome Hidejošija ( Toyotoma Hideyoshi, engl. 豊臣 秀吉, japanski, 1536/37- 1598. ) koji je rođen kao dete zemljoradnika, a koji je postigao skoro nemoguće. O njemu ću na kraju teksta izneti nekoliko važnijih podataka.
IV- Razlike japanskog i evropskog feudalnog sistema
Koje su razlike između japanskog i evropskog modela feudalizma?
Japanski feudalizam je našao temelje u učenju velikog kineskog filozofa Konfučija (551- 479 p.n.e. ) dok se evropski feudalizam temeljio na starim rimskim carskim zakonima i autoritetu Crkve. Feudalizam se rodio u Evropi oko 800. n.e. dok se on u Japanu razvio par vekova kasnije, oko 1100. U Evropi je trajao do kraja srednjeg veka dok je u Japanu trajao mnogo duže, sve do poznate „Meiđi išin“- restauracije (明治維新, japanski. ) 1868. Za razliku od evropskih feudalaca koji su zbog vojnih zasluga dobijali umesto novca zemljišne posede japanski samuraji su bili bez zemlje. Evropski riteri su najčešće bili analfabete, a u mirnodopsko doba bavili su se lovom i uvežbavanjem ratnih veština dok su japanski riteri- samuraji bili pismeni i osim toga bavili su se pisanjem poezije, kulturom i učili su veštine kaligrafije. U Evropi se na žene gledalo kao na osetljiva i fragilna bića koja mogu da čoveka odvedu na loš put. Žena je bila marginalizovana tokom feudalne epohe. Međutim, u Japanu su postojale žene samuraji za koje se verovalo da imaju sve potrebne osobine muškarca tokom bitke. U Evropi, Crkva je sa velikom osudom gledala na samoubistvo. Bog je jedini imao monopol nad ljudskim životom i on je jedini imao pravo odluke kada će čoveka da pozove na Sud. U Japanu nisu postojala religiozna ograničenja u smislu samoubistva. Samuraj bi imao pravo usled neuspeha da izvrši sepuku ili harakiri ( seppuku, engl. 切腹, japanski ) što se smatralo časnim izborom za umiranje.
V- Ko je Tojotomi Hidejoši?
Kao što sam gore već napisao, izneću nekoliko važnih podataka o životu Tojotome Hidejošija. Tojotoma Hidejoši je očigledno bio ambiciozni čovek koji je zahvaljujući svojim sposobnostima i ratnim zaslugama izašao iz okvira svog klasnog sistema. Bio je „humili loco natus“, lat. – rođen, skromnog porekla. Sin zemljoradnika koji je očigledno bio gladan bezgranične moći. Bio je željan nekontrolisane moći pa je naredio da se pogube hrišćanski misionari. A zbog svog skromnog porekla nikad nije mogao da postane šogun ali je postao carski regent. Njegova životna priča je očigledno izuzetak u shvatanju klasnog feudalnog sistema i dokaz da su postojali izuzeci.
Berislav Kangrga
Izvori:
http://asianhistory.about.com/od/japan/a/Feudalism-In-Japan-And-Europe.htm
http://asianhistory.about.com/od/japan/a/feudalfactsJapan.htm
http://www.ushistory.org/civ/10c.asp