HATŠEPSUT
Hatšepsut, što je značilo "Najistaknutija od plemenitih gospa" na drevnom jeziku Egipta.
Ćerka faraona, koja je tada imala titulu „ supruga boga“, zatim, supruga faraona i na kraju, faraon- kraljica. Kraljica koja je suvereno vladala u svetu muškaraca, koja je oplemenila lozu osamnaeste dinastije.
Sigurno da je jednoj ženi bilo potrebno puno više od plemenitog roda i plave krvi, da bi dostigla božanske počasti i visine u to vreme. Na koji način i kako se izborila za svoj položaj, je u svakom slučaju zanimljiva priča, koja nam dolazi iz zemlje piramida, misterija i tajni. U toj osobi bio je spoj ženske mudrosti i muške snage i odlučnosti. Dve prirode u jednoj osobi.
Iako ona nije bila prvi primer žene koja je imala velika ovlašćenja, ipak, ona je veoma zanimljiva ličnost. Ali, zato je jedna od retkih žena u egipatskoj istoriji, koja je ostala na prestolu tokom dužeg vremenskog perioda. Tokom tog perioda ona je svojom politikom Egiptu obezbedila ono, što svaki čovek najviše ceni i želi - mir. Ova kraljica je ostala upamćena u istoriji po tome što se prikazivala kao muškarac, noseci ceremonijalnu, faraonsku bradu i preuzevši sve znake vladarskog dostojanstva.
Odbacila je ženski nastavak svog imena. Time je želela da se potvrdi u svetu muškaraca, odbacujući sve ono nepotrebno i preuzimajući sve ono, što je bilo potrebno jednom vladaru i po čemu su njeni preci, božanski faraoni, bili poznati.
Rođena je 1508. godine pre nove ere kao ćerka faraona Tutmesa I i njegove supruge Ahmese. Postoji legenda koja je vezana za njeno rođenje. Bog Amon je uzeo oblik njenog oca, Tutmesa I, i zaveo njenu majku. Bog Khnum, gospodar Nila tzv. "izvora života", dobio je zadatak da načini telo i „ka“ (životnu snagu) deteta, koje će poneti ime Hatšepsut. Navodno, postojalo je proročanstvo iz Amonovog hrama, po kome je Hatšepsut predodređena da postane faraon. Zanimljiv je način kako je propaganda tog vremena, kroz legende i priče, ubeđivala društvo da je Hatšepsutina sudbina to da postane gospodarica Egipta. Ko bi se smeo usuditi da uskrati volju boga Amona i da učini nažao njegovoj miljenici - kraljici?
U skladu sa tradicijom, ušla je u brak sa svojim polubratom, novim faraonom Tutmesom II, koji nije dugo uživao u blagodetima jednog vladara, pošto je preminuo vrlo brzo nakon stupanja na presto. Iz tog braka rođena je princeza Neferure. Sa svojom drugom suprugom je Tutmes II dobio sina, prestolonaslednika, budućeg Tutmesa III. Pošto je princ prestolonaslednik bio maloletan, Hatšepsut je preuzela funkciju kraljice - majke. Ona je bila prinčeva tetka i maćeha. Vrhovnu vlast držala je pune dve decenije, sve do svoje smrti 1458. p. n. e. Interesantno je to kako je jedna žena uspela da se probije do vrha vlasti, a još interesantnije kako je uspela da drži vlast u svojim rukama sve do svoje smrti. Njen bratanac i pastorak, princ Tutmes, je tokom čitave njene vladavine ostao u njenoj senci, što će uticati na njihov odnos.
Ćerka faraona, koja je tada imala titulu „ supruga boga“, zatim, supruga faraona i na kraju, faraon- kraljica. Kraljica koja je suvereno vladala u svetu muškaraca, koja je oplemenila lozu osamnaeste dinastije.
Sigurno da je jednoj ženi bilo potrebno puno više od plemenitog roda i plave krvi, da bi dostigla božanske počasti i visine u to vreme. Na koji način i kako se izborila za svoj položaj, je u svakom slučaju zanimljiva priča, koja nam dolazi iz zemlje piramida, misterija i tajni. U toj osobi bio je spoj ženske mudrosti i muške snage i odlučnosti. Dve prirode u jednoj osobi.
Iako ona nije bila prvi primer žene koja je imala velika ovlašćenja, ipak, ona je veoma zanimljiva ličnost. Ali, zato je jedna od retkih žena u egipatskoj istoriji, koja je ostala na prestolu tokom dužeg vremenskog perioda. Tokom tog perioda ona je svojom politikom Egiptu obezbedila ono, što svaki čovek najviše ceni i želi - mir. Ova kraljica je ostala upamćena u istoriji po tome što se prikazivala kao muškarac, noseci ceremonijalnu, faraonsku bradu i preuzevši sve znake vladarskog dostojanstva.
Odbacila je ženski nastavak svog imena. Time je želela da se potvrdi u svetu muškaraca, odbacujući sve ono nepotrebno i preuzimajući sve ono, što je bilo potrebno jednom vladaru i po čemu su njeni preci, božanski faraoni, bili poznati.
Rođena je 1508. godine pre nove ere kao ćerka faraona Tutmesa I i njegove supruge Ahmese. Postoji legenda koja je vezana za njeno rođenje. Bog Amon je uzeo oblik njenog oca, Tutmesa I, i zaveo njenu majku. Bog Khnum, gospodar Nila tzv. "izvora života", dobio je zadatak da načini telo i „ka“ (životnu snagu) deteta, koje će poneti ime Hatšepsut. Navodno, postojalo je proročanstvo iz Amonovog hrama, po kome je Hatšepsut predodređena da postane faraon. Zanimljiv je način kako je propaganda tog vremena, kroz legende i priče, ubeđivala društvo da je Hatšepsutina sudbina to da postane gospodarica Egipta. Ko bi se smeo usuditi da uskrati volju boga Amona i da učini nažao njegovoj miljenici - kraljici?
U skladu sa tradicijom, ušla je u brak sa svojim polubratom, novim faraonom Tutmesom II, koji nije dugo uživao u blagodetima jednog vladara, pošto je preminuo vrlo brzo nakon stupanja na presto. Iz tog braka rođena je princeza Neferure. Sa svojom drugom suprugom je Tutmes II dobio sina, prestolonaslednika, budućeg Tutmesa III. Pošto je princ prestolonaslednik bio maloletan, Hatšepsut je preuzela funkciju kraljice - majke. Ona je bila prinčeva tetka i maćeha. Vrhovnu vlast držala je pune dve decenije, sve do svoje smrti 1458. p. n. e. Interesantno je to kako je jedna žena uspela da se probije do vrha vlasti, a još interesantnije kako je uspela da drži vlast u svojim rukama sve do svoje smrti. Njen bratanac i pastorak, princ Tutmes, je tokom čitave njene vladavine ostao u njenoj senci, što će uticati na njihov odnos.
Hram kraljice Hatšepsut
Prestolonaslednik će izraziti mišljenje o vladavini svoje maćehe-tetke tek posle njene smrti. Prestolonaslednik Tutmes za njenog života nije zatražio pravo na presto. Zbog čega? Na koji način je kraljica osigurala svoj opstanak na prestolu? Kakav je bio odnos nje i njenog bratanca - pastorka?
Ono što je verovatno jeste da je kraljica uživala veliku podršku, kako među vojnim starešinama, bez kojih bi njena vlast bila nesigurna, a isto tako i među stanovništvom. Ipak, ona je ta koja je državi donela mir. Jedini koji je mogao da bude nezadovoljan je njen pastorak. On je bio taj koji nije mogao da preuzme ono što mu po pravu pripada i ono što mu je dato od bogova. Moguće da je njihov odnos bio narušen upravo oko pitanja prestola. Kraljica je umrla od posledica bolesti. Otkriće njene mumije je pružilo svetu svetliju sliku o njenom životu. Istraživanja su utvrdila da je imala dijabetes, a da je umrla od raka kostiju.
Njena vladavina je obeležena mirom i razvojem trgovačke mreže puteva, kao i ekspedicijom u zemlju Punt (prostor današnje Somalije, Džibutija i Eritreje ). Ta ekspedicija je spomenuta na kraljičinom zdanju, poznatom kao „ Severni hram“, gde je ona oslikana u realističkom stilu. Ta realistička slika je naučnike navela na pitanje da li je kraljica patila od nekog naslednog genetičkog poremećaja, pošto je prikazana sa veoma velikim sadržajem masnih naslaga na zadnjici.
Kraljica se ubraja i u najveće graditelje Egipatskog carstva. Njena glavna zdanja su hramovi posvećeni boginji Mut i hram u Karnaku. U njeno vreme nastala su dva obeliska, od kojih jedan i danas stoji na istom mestu, kao jedini preživeli, najstariji i najveći obelisk, dok je drugi srušen i polomljen na dva dela. Veruje se da je između ta dva obeliska stajala kraljičina „crvena kapela“. Obelisci su se na vrhu završavali piramidalnim oblikom, čija je namena bila da se na njima odmaraju zraci Sunca. Takođe, dok je Tutmos II bio živ, a ona nosila titulu „kraljevske supruge“, započela je već u to vreme sa gradnjom svoje grobnice.
Ova priča me podsetila na još jedan odnos sina i majke iz rimske istorije; Car Tiberije i njegova majka, „ rimska vučica“, Livija Druzila. Za života je car bio ispunjen mirom i (straho)poštovanjem, a posle smrti majke, ispunjen rezignacijom i željom za osvetom.
Faraon Tutmes III je posle smrti kraljice preuzeo sve da ukloni sećanje na nju. Primenio je „damnatio memoriae“. Pre svega uklanjanje kraljičinog imena, kako bi je s tim prepustio zaboravu i oduzeo joj pravo na zagrobni život. Pravo na Život u večnosti.
Berislav Kangrga
Ono što je verovatno jeste da je kraljica uživala veliku podršku, kako među vojnim starešinama, bez kojih bi njena vlast bila nesigurna, a isto tako i među stanovništvom. Ipak, ona je ta koja je državi donela mir. Jedini koji je mogao da bude nezadovoljan je njen pastorak. On je bio taj koji nije mogao da preuzme ono što mu po pravu pripada i ono što mu je dato od bogova. Moguće da je njihov odnos bio narušen upravo oko pitanja prestola. Kraljica je umrla od posledica bolesti. Otkriće njene mumije je pružilo svetu svetliju sliku o njenom životu. Istraživanja su utvrdila da je imala dijabetes, a da je umrla od raka kostiju.
Njena vladavina je obeležena mirom i razvojem trgovačke mreže puteva, kao i ekspedicijom u zemlju Punt (prostor današnje Somalije, Džibutija i Eritreje ). Ta ekspedicija je spomenuta na kraljičinom zdanju, poznatom kao „ Severni hram“, gde je ona oslikana u realističkom stilu. Ta realistička slika je naučnike navela na pitanje da li je kraljica patila od nekog naslednog genetičkog poremećaja, pošto je prikazana sa veoma velikim sadržajem masnih naslaga na zadnjici.
Kraljica se ubraja i u najveće graditelje Egipatskog carstva. Njena glavna zdanja su hramovi posvećeni boginji Mut i hram u Karnaku. U njeno vreme nastala su dva obeliska, od kojih jedan i danas stoji na istom mestu, kao jedini preživeli, najstariji i najveći obelisk, dok je drugi srušen i polomljen na dva dela. Veruje se da je između ta dva obeliska stajala kraljičina „crvena kapela“. Obelisci su se na vrhu završavali piramidalnim oblikom, čija je namena bila da se na njima odmaraju zraci Sunca. Takođe, dok je Tutmos II bio živ, a ona nosila titulu „kraljevske supruge“, započela je već u to vreme sa gradnjom svoje grobnice.
Ova priča me podsetila na još jedan odnos sina i majke iz rimske istorije; Car Tiberije i njegova majka, „ rimska vučica“, Livija Druzila. Za života je car bio ispunjen mirom i (straho)poštovanjem, a posle smrti majke, ispunjen rezignacijom i željom za osvetom.
Faraon Tutmes III je posle smrti kraljice preuzeo sve da ukloni sećanje na nju. Primenio je „damnatio memoriae“. Pre svega uklanjanje kraljičinog imena, kako bi je s tim prepustio zaboravu i oduzeo joj pravo na zagrobni život. Pravo na Život u večnosti.
Berislav Kangrga
