Šta je to što odoleva zubu vremena? Šta bi moglo da bude svedok vremena koje nemilosrdno sve gazi pred sobom? Čovek je od drevnih vremena priželjkivao da ostavi svedočanstvo o svom postojanju kroz vreme. Možda je u pitanju čovekova želja da kroz svoja dela postane besmrtan. Da li su umetnička dela jedna vrsta vremenske kapsule koja svedoče o prohujalim epohama? Ili nose određenu poruku. Da li je cilj umetnosti da se divimo onome što vidimoi ili poruci koju nam šalje umetničko delo i koja se ne vidi golim okom, a itekako može da se doživi? Ukras srednjeg veka evropske civilizacije su grandiozna i sakralna mesta- veličanstvene katedrale. Romaničku umetnost na vrhuncu srednjeg veka nasledila je gotička. Kakve se tajne kriju u ovoj vidljivoj transformaciji iz jednog stila u drugi i šta nam to govori o društvu možemo otkriti čitajući ostatak teksta.
Pošto je stari kontinent preživeo krizu posle pada Rima u V veku, najezdu Arabljana sa juga i Vikinga sa severa nastupio je period vrhunca srednjeg veka u kome je čovek mogao da se okrene ciljevima kojima bi poboljšao kvalitet rada, života i svoje okoline.
U tom nemirnom svetu u kome je život vredeo malo ili skoro ništa manastiri i katedrale postali su oaza. Oni su bili „ ostrvo ili predvorje raja“. Običan čovek koji je dolazio da sluša propovedanje božije reči nije bio pismen. On je učio preko reči i slika kroz umetnost i svetu arhitekturu. Javila se potreba da čovek na takvom jednom svetom mestu zaista i oseti fizičku manifestaciju Boga. Skromni romanički stil u estetskom smislu koji nije sasvim zadovoljavao želju za lepim i kao stil kaluđera uskoro je zamenjen novim i veličanstvenijim- gotičkim.
Šta je uticalo da se pojavi nova ideja u arhitekturi? Od XI veka kada su zaustavljene najezde raznih osvajača sa juga i severa započeo je period stabilizacije u zapadnoj Evropi. On je praćen i demografskim rastom. Povećanje broja stanovnika je samo po sebi tražilo veći prostor na svetim mestima kao što su manastiri, crkve i katedrale. Rađanje gotičke kulture se poklapa sa tim demografskim rastom. Pored toga dolazi do pozitivnih promena u tehničkim znanjima. Osigurana je veća sigurnost graditelja; obezbeđena su tehnička rešenja; počeli su da se upotrebljavaju skela i dizalica što je omogućilo lakše prenošenje velikih i teških materijala. Na kraju, drvo kao osnovnim gradivni element je zamenjen kamenom. Drvo koje je bilo lako zapaljivo omogućavalo je da konstrukcija plane i nestane u vrlo kratkom periodu. Čoveku je bilo potrebno nešto što kada se sagradi ne može tek tako lako da bude uništeno. Kamen je za to bio odličan materijal.
U tom nemirnom svetu u kome je život vredeo malo ili skoro ništa manastiri i katedrale postali su oaza. Oni su bili „ ostrvo ili predvorje raja“. Običan čovek koji je dolazio da sluša propovedanje božije reči nije bio pismen. On je učio preko reči i slika kroz umetnost i svetu arhitekturu. Javila se potreba da čovek na takvom jednom svetom mestu zaista i oseti fizičku manifestaciju Boga. Skromni romanički stil u estetskom smislu koji nije sasvim zadovoljavao želju za lepim i kao stil kaluđera uskoro je zamenjen novim i veličanstvenijim- gotičkim.
Šta je uticalo da se pojavi nova ideja u arhitekturi? Od XI veka kada su zaustavljene najezde raznih osvajača sa juga i severa započeo je period stabilizacije u zapadnoj Evropi. On je praćen i demografskim rastom. Povećanje broja stanovnika je samo po sebi tražilo veći prostor na svetim mestima kao što su manastiri, crkve i katedrale. Rađanje gotičke kulture se poklapa sa tim demografskim rastom. Pored toga dolazi do pozitivnih promena u tehničkim znanjima. Osigurana je veća sigurnost graditelja; obezbeđena su tehnička rešenja; počeli su da se upotrebljavaju skela i dizalica što je omogućilo lakše prenošenje velikih i teških materijala. Na kraju, drvo kao osnovnim gradivni element je zamenjen kamenom. Drvo koje je bilo lako zapaljivo omogućavalo je da konstrukcija plane i nestane u vrlo kratkom periodu. Čoveku je bilo potrebno nešto što kada se sagradi ne može tek tako lako da bude uništeno. Kamen je za to bio odličan materijal.
Gotički stil javlja se krajem XII veka u Francuskoj. Nazivaju ga još i „ francuskom umetnošću“. To je za razliku od romaninčkog, koji je bio stil kaluđera, postao stil običnih majstora- zidara. Trajao je do XVI veka. Tada su crkve dobile kameni krov. Svod je konstruisan u obliku ukrštenih rebara.
Kako prepoznati gotički stil?
Prva gotička građevina koja je svojim stilom predstavljala biser nove umetnosti je crkva svetog Denisa sagrađena 1137. Katedrala kao sveto mesto koja je ujedno i dom božiji i oaza učenosti i inteligencije treba da odaje utisak veličanstvene čvrstine ali i da izaziva osećaj pobožnosti. Čovek treba u jednoj takvoj grandioznoj građevini da oseća moć, snagu i veličinu, a opet pobožnost, jednostavnost i skromnost. Gotička umetnost se može prepoznati i po strmim krovovima, po kitnjastoj i ukrasnoj spoljnoj obradi i po slikarstvu na staklu ( vitraž ).
Kako prepoznati gotički stil?
Prva gotička građevina koja je svojim stilom predstavljala biser nove umetnosti je crkva svetog Denisa sagrađena 1137. Katedrala kao sveto mesto koja je ujedno i dom božiji i oaza učenosti i inteligencije treba da odaje utisak veličanstvene čvrstine ali i da izaziva osećaj pobožnosti. Čovek treba u jednoj takvoj grandioznoj građevini da oseća moć, snagu i veličinu, a opet pobožnost, jednostavnost i skromnost. Gotička umetnost se može prepoznati i po strmim krovovima, po kitnjastoj i ukrasnoj spoljnoj obradi i po slikarstvu na staklu ( vitraž ).
Bog se nalazio svuda. On je nevidljiva manifestacija koji se nalazi svuda. Bog je bio sjajna svetlost koja daruje život. Svetlost koja pobeđuje mrak i tamu. Da li je onda svetlost božija manifestacija? Za razliku od romaničkih građevina koje su bile ukrašene malim prozorskim oknima kroz koje se jedva probijala sunčeva svetlost, nova, gotička umetnost je našla novo rešenje. Zidovi su ukrašeni ogromnim prozorima sa vitražom. Time su zadovoljili dve potrebe. Potrebu za dnevnom svetlošću koja bi olakšala posao u zatvorenim prostorima i čarobnu igru svetlosti koja bi u šarenim bojama ispunjavala sveto mesto opčinjavajući ljude. Kroz vitraž mešala se igra boje i svetlosti. U svetlosti su pronalazili duhovnost i koja je prosto zahtevala podizanje visokih prozora na gotičkim građevinama.
Cilj ovakve igre boje i svetlosti je da se čovek oseti kao da je na posebnom, čarobnom mestu koje nije ovozemaljsko. Da oseti prisustvo Boga i da se oseti kao pred kapijama raja. Vitraž je kroz slike prenosio priču sa verskim motivima. „ Jedna slika vredi kao hiljadu reči“. I naravno jedan od neizbežnih ukrasa takvih građevina su gargojli u formi groteske. Pogrešno se verovalo da su imali zadatak da svojim demonskim i grotesknim obličjem plaše. Naprotiv. Njihova funkcija je bila da odvode kišnicu što dalje od temelja i time zaštite temelj građevine.
Cilj ovakve igre boje i svetlosti je da se čovek oseti kao da je na posebnom, čarobnom mestu koje nije ovozemaljsko. Da oseti prisustvo Boga i da se oseti kao pred kapijama raja. Vitraž je kroz slike prenosio priču sa verskim motivima. „ Jedna slika vredi kao hiljadu reči“. I naravno jedan od neizbežnih ukrasa takvih građevina su gargojli u formi groteske. Pogrešno se verovalo da su imali zadatak da svojim demonskim i grotesknim obličjem plaše. Naprotiv. Njihova funkcija je bila da odvode kišnicu što dalje od temelja i time zaštite temelj građevine.
Gotička umetnost se proširila širom Evrope. Svojom veličanstvenošču, tehničkim rešenjima u konstrukciji i estetikom lako je prihvaćena. Jedinstvo koje nije moglo kroz politiku i ratove da se ostvari učinjeno je kroz umetnost. Želja za lepim, ne samo potreba da zadovolji osnovne standarde da se preživi nam govori o vremenu u kome se društvo izborilo sa izazovima tog vremena; sa napadima stranih osvajača. Kada je ta opasnost prestala da ljudima oduzima vreme, čovek je počeo da se zanima kako da ulepša svoj prostor, okolinu i kako da novim metodama i tehnikama dođe do novih rešenja.
Gotička umetnost je kameni biser na kruni srednjovekovne umetnosti. Iako su danas ruševine, te ruševine i danas izmamljuju uzdahe i kradu pogled ljudi današnjeg vremena. Te građevine su vanvremenski simboli. Simbol večnosti i ljudskog postojanja.
Berislav Kangrga
Berislav Kangrga
Literatura:
Žak Legof, Da li je Evropa stvorena u srednjem veku?, Beograd, Klio, 2010. 331. Prevele: Vera Pavlović i Vladan Trijić.
Žak Legof, Čovek srednjeg veka, Beograd, Klio, 2007. 396. Prevela grupa autora.
Žak Legof, Da li je Evropa stvorena u srednjem veku?, Beograd, Klio, 2010. 331. Prevele: Vera Pavlović i Vladan Trijić.
Žak Legof, Čovek srednjeg veka, Beograd, Klio, 2007. 396. Prevela grupa autora.