Vladar koji je razljutio bogove II deo
Otelotvorenje živog Boga, faraon Amenhotep III preselio se u večnost. Njegov „ Ka“ koji je deo duše i predstavlja njegovu životnu snagu napustio je njegovo telo. Spojio se u večnosti sa Ozirisom. Novi faraon je živo otelotvorenje Horusa, sina Ozirisovog i Izidinog. I tako se neprekidno poštovala tradicija. Umrli faraon se seli u večnost, postaje simbol vrhovnog božanstva dok njegov naslednik, tu, na Zemlji, među živima predstavlja Ozirisovog sina, Horusa. Svetlo je pobedilo tamu, to je trijumf pobede dobra nad zlom. Baš kao što nam priča egipatska tradicija da je Ozirisov zli brat Set zbog ljubomore ubio svog brata. Set je ostao poznat u tradiciji kao bog zla i haosa. I tako se ta priča ponavljala svaki put kad umre faraon i kada na presto dodje novi.
Novi faraon je poneo ime svog oca, bio je to čuveni Amenhotep IV. Grčka forma njegovog imena je Amenofis IV. Drevno značenje njegovog imena je „ Onaj koji je zadovoljio Amona“. Kakav ironičan izbor imena za vladara koji će uraditi sve samo ne i zadovoljiti vrhovnog boga. Božanski presto nasledio je 1353. pre naše ere. Vladao je do 1336 ili 1334. pre naše ere.
Novi faraon je bio sin božanskog Amenhotepa III i njegove supruge, moćne kraljice Tij. Kraljica- majka je učestvovala u političkom životu i bila je savetodavac svom sinu. Vodila je diplomatsku prepisku sa drugim zemljama i na neki način imala ulogu ministra inostranih poslova.
Faraon je krunisan u gradu Tebi ( na staroegipatskom, ime grada je Vaset ). Amenhotep IV pored svog raskida sa egipatskom tradicijom ostao je upamćen i po svojoj supruzi, lepoj kraljici Nefertiti. Kako kaže ona latinska „ Nomen est omen“- ime je znak, tako je i ova kraljica ponela pravo ime. Njeno ime znači „Lepotica je stigla“. Postoji verovanje da je Nefertiti, baš kao i kraljica-majka bila mitanska princeza. I samim tim, otac kraljice Nefertiti, Aj, bio je prema tome rođeni brat kraljice-majke Tij.
Kao što je prethodno napisano, faraoni osamnaeste dinastije vodili su osvajačku politiku. Cilj faraona Amenhotepa IV je bio da osim državne vlasti u svoje ruke preuzme i versku vlast. Postojalo je negodovanje protiv sveštenstva boga Amona koje sa naglo obogatilo posle osvajačkih ratova prethodnih faraona. Ostvarenje ovog cilja nije moglo da se ispuni bez verskih reformi koje će se pokazati da su bile izuzetno bolne i uništavajućeg karaktera po drevnu egipatsku tradiciju.
Faraon je pokušao kao protivtežu Amonovom sveštenstvu da uzdigne božanstvo Ra. Da li je to dovelo do javljanja dve struje u verskom životu i kako se to kasnije ispoljilo ostaje nepoznato. Ono što je poznato je da ova reforma nije uspela. Faraon je odlučio da sprovede odluku po kojoj će ga upamtiti večnost i sama istorija, a zbog koje će biti proklinjan vekovima i zbog koje će mu se zatreti svaki trag njegovog postojanja.
Odlučio je da uzdigne sam Sunčev disk i njegovog boga Atona. Ostala staroegipatska božanstva bila su ukinuta. Zašto je Sunce izabrano za simbol „ atonizacije“ verskog života? Sunce je simbol koji je obožavan od pamtiveka. Ono je svetlost. Daje život. Moćno je i sjajno. Dobri sluga koji hrani zemlju i strog gospodar koji donosi sušu. Njegova svetlost je simbol života. U sklopu verske reforme, faraon je odlučio da promeni i svoje vladarsko ime. Umesto Amenhotepa, poneće novo ime, Ehnaton. Značenje tog imena je „ onaj koji je prijatan Atonu“. Bog Aton je predstavljen kao sunčev disk iz koga izlaze zraci Sunca koji se završavaju dlanovima koji nose hijeroglifski znak „ Ankh“ što znači život. Faraon je preselio svoju prestonicu iz grada Tebe u kojem je krunisan u novoizgradjenu prestonicu Ahetaton- Atonov horizont.
Ovakav razvoj događaja je zasigurno izazvao oštre reakcije i veliko neprijateljstvo od strane sveštenstva kao i od strane starog plemstva koje je ostalo lojalno drevnim bogovima. Faraon je zasigurno bio orkužen neprijateljima. Postavlja se pitanje koji su koreni tog velikog zaokreta u verskoj politici? Da li je jedini uzrok jačanje sveštenstva Amona? Kada je rođena takva ideja? Da li su prethodni faraoni već imali strah od ojačalog sveštenstva? Ili je u pitanju ekscentričnost faraona koji je imao želju da ostane upamćen u istoriji? Da li je na njega uticala okolina, kraljica-majka ili sama kraljica? Da li je faraon postao jedini vlasnik bogatstva koje je pripadalo sveštenicima Amona posle „atonizacije“ religije? To su pitanja koja čekaju odgovore.
Neki naučnici faraona smatraju prvim monoteistom ili „jednobošcem“ i da postoji veza sa praksom ranog judaizma. Egiptolog, Ahmed Osman čak iznosi teoriju da je faraonov deda, po majci biblijski Josif! Dok drugi naučnici ovaj njegov akt objašnjavaju njegovim lošim mentalnim stanjem i zdravljem i smatraju ga ludim vizionarem.
Ovaj „kopernikanski“ obrt u praksi religioznog života drevnog Egipta je doveo do drugih promena. Pojavio se proces „ demokratizacije umetnosti“. Šta bi to značilo? Višemilenijumska umetnička tradicija drevnog Egipta okarakterisana je šablonima. Faraoni su predstavljani u istim položajima i pozama sa često sličnim izrazima i licima. Jaki, moćni bez trunke emocija na izrazima svojih lica. Time su umetnici želeli da prikažu bezvremensku božansku lozu faraona koji svi liče jedni na druge. Njihova vlast je neprekidna. I sve ih povezuje vrhovni Bog. U procesu demokratizacije umetnosti faraon, njegova supruga i porodica su predstavljani vrlo realistički. Faraon je na svim predstavama izražen zaista onako kako je izgledao. Međutim, ta njegova slika nije odgovarala predstavi faraona koja se pokazivala svetu hiljadama godina pre. Njegovo telo je bilo čudnog oblika, može se reći sa pomalo ženskim karakteristikama, naduvenog stomaka, velikih grudi, dugačke brade. Izduženog lica, debljih usana sa izduženom glavom. U svakom slučaju ne odaje sliku nekoga ko je božanski predstavnik na Zemlji, među smrtnicima. Moderna nauka veruje da je patio od Frehlihovog sindroma koji se odlikuje time da se masti raspoređuju na ženski način. A, postoji još jedna interesantnija teorija po kome je faraon prikazivan i sa muškim i pomalo ženskim atributima koji su za nas slika deformacije, a u stvari su možda prikaz nove religije: Aton je imao muške i ženske odlike. Po prvi put se prikazuje vladarska porodica u intimnim trenucima što se do tada nikada nije dešavalo u egipatskoj umetnosti. Oni se ljube, grle pod okriljem boga Atona koji im pruža zaštitu pod svojim zracima nudeći im „ Ankh“- život. Kao nova praksa, u privatnim kućama na oltarima nisu stajale predstave drevnih božanstava već svete porodice- faraon, kraljica i njihova deca.
Sa verskom reformom menja se verovanje u zagrobni život. Nova praksa se objašnjava u „ Velikoj himni Atonu“ koje je pisano novim jezikom, bliže narodnom jeziku. Oziris kao drevno božanstvo, simbol podzemnog sveta je potpuno izbrisan. Smrt i tama kao simboli drevne egipatske religije su u potpunosti ignorisani. Mumifikacija tela je i dalje zadržana. Na vladarevom kamenom sarkofagu nema četiri krilate boginje več su umesto njih stajale četiri figure kraljice Nefertiti. Takođe, nije postojalo suđenje pokojniku pred Ozirisom niti vaganje duše posle kog pokojnik dobija status „ maatija“ tj. pravednika.
Kakav je bio privatni život faraona Ehnatona? Kao što je napisano, faraon je bio oženjen kraljicom Nefertiti. Sa njom nije imao muških naslednika. Sa njom je imao šest kćerki od kojih je jedna postala supruga faraonovog sina Tutankhatona, dečaka-faraona. Faraon je pored svoje glavne kraljice imao još nekoliko manje poznatih supruga. Među njima se izdvaja izvesna Kija koja je podarila faraonu naslednika, sina, Tutankhatona.
Vladavina faraona Ehnatona je jedna od najzanimljivijih epizoda u istoriji Egipta. Posle njegove smrti, sveštenstvo Amona je odnelo pobedu. Ukinute su verske reforme. Novi vladaar, Tutankhaton je prešao iz očeve prestonice u stari grad Tebu gde je pod pritiskom sveštenstva promenio ime u Tutankhamon. Njegovo ime koje slavi Amona je simboličan čin vraćanja staroj tradiciji. Iako su se trudili da u potpunosti zatru ime prethodnog faraona koji je razljutio stara božanstva, njegova dela su došli do nas iz tame prošlosti. Kako okarakterisati njegove postupke i vladavinu? Ekscentričnim, neshvatljivim, ludim, praktičnim? Pitanja i dalje čekaju odgovore.
Berislav Kangrga
Otelotvorenje živog Boga, faraon Amenhotep III preselio se u večnost. Njegov „ Ka“ koji je deo duše i predstavlja njegovu životnu snagu napustio je njegovo telo. Spojio se u večnosti sa Ozirisom. Novi faraon je živo otelotvorenje Horusa, sina Ozirisovog i Izidinog. I tako se neprekidno poštovala tradicija. Umrli faraon se seli u večnost, postaje simbol vrhovnog božanstva dok njegov naslednik, tu, na Zemlji, među živima predstavlja Ozirisovog sina, Horusa. Svetlo je pobedilo tamu, to je trijumf pobede dobra nad zlom. Baš kao što nam priča egipatska tradicija da je Ozirisov zli brat Set zbog ljubomore ubio svog brata. Set je ostao poznat u tradiciji kao bog zla i haosa. I tako se ta priča ponavljala svaki put kad umre faraon i kada na presto dodje novi.
Novi faraon je poneo ime svog oca, bio je to čuveni Amenhotep IV. Grčka forma njegovog imena je Amenofis IV. Drevno značenje njegovog imena je „ Onaj koji je zadovoljio Amona“. Kakav ironičan izbor imena za vladara koji će uraditi sve samo ne i zadovoljiti vrhovnog boga. Božanski presto nasledio je 1353. pre naše ere. Vladao je do 1336 ili 1334. pre naše ere.
Novi faraon je bio sin božanskog Amenhotepa III i njegove supruge, moćne kraljice Tij. Kraljica- majka je učestvovala u političkom životu i bila je savetodavac svom sinu. Vodila je diplomatsku prepisku sa drugim zemljama i na neki način imala ulogu ministra inostranih poslova.
Faraon je krunisan u gradu Tebi ( na staroegipatskom, ime grada je Vaset ). Amenhotep IV pored svog raskida sa egipatskom tradicijom ostao je upamćen i po svojoj supruzi, lepoj kraljici Nefertiti. Kako kaže ona latinska „ Nomen est omen“- ime je znak, tako je i ova kraljica ponela pravo ime. Njeno ime znači „Lepotica je stigla“. Postoji verovanje da je Nefertiti, baš kao i kraljica-majka bila mitanska princeza. I samim tim, otac kraljice Nefertiti, Aj, bio je prema tome rođeni brat kraljice-majke Tij.
Kao što je prethodno napisano, faraoni osamnaeste dinastije vodili su osvajačku politiku. Cilj faraona Amenhotepa IV je bio da osim državne vlasti u svoje ruke preuzme i versku vlast. Postojalo je negodovanje protiv sveštenstva boga Amona koje sa naglo obogatilo posle osvajačkih ratova prethodnih faraona. Ostvarenje ovog cilja nije moglo da se ispuni bez verskih reformi koje će se pokazati da su bile izuzetno bolne i uništavajućeg karaktera po drevnu egipatsku tradiciju.
Faraon je pokušao kao protivtežu Amonovom sveštenstvu da uzdigne božanstvo Ra. Da li je to dovelo do javljanja dve struje u verskom životu i kako se to kasnije ispoljilo ostaje nepoznato. Ono što je poznato je da ova reforma nije uspela. Faraon je odlučio da sprovede odluku po kojoj će ga upamtiti večnost i sama istorija, a zbog koje će biti proklinjan vekovima i zbog koje će mu se zatreti svaki trag njegovog postojanja.
Odlučio je da uzdigne sam Sunčev disk i njegovog boga Atona. Ostala staroegipatska božanstva bila su ukinuta. Zašto je Sunce izabrano za simbol „ atonizacije“ verskog života? Sunce je simbol koji je obožavan od pamtiveka. Ono je svetlost. Daje život. Moćno je i sjajno. Dobri sluga koji hrani zemlju i strog gospodar koji donosi sušu. Njegova svetlost je simbol života. U sklopu verske reforme, faraon je odlučio da promeni i svoje vladarsko ime. Umesto Amenhotepa, poneće novo ime, Ehnaton. Značenje tog imena je „ onaj koji je prijatan Atonu“. Bog Aton je predstavljen kao sunčev disk iz koga izlaze zraci Sunca koji se završavaju dlanovima koji nose hijeroglifski znak „ Ankh“ što znači život. Faraon je preselio svoju prestonicu iz grada Tebe u kojem je krunisan u novoizgradjenu prestonicu Ahetaton- Atonov horizont.
Ovakav razvoj događaja je zasigurno izazvao oštre reakcije i veliko neprijateljstvo od strane sveštenstva kao i od strane starog plemstva koje je ostalo lojalno drevnim bogovima. Faraon je zasigurno bio orkužen neprijateljima. Postavlja se pitanje koji su koreni tog velikog zaokreta u verskoj politici? Da li je jedini uzrok jačanje sveštenstva Amona? Kada je rođena takva ideja? Da li su prethodni faraoni već imali strah od ojačalog sveštenstva? Ili je u pitanju ekscentričnost faraona koji je imao želju da ostane upamćen u istoriji? Da li je na njega uticala okolina, kraljica-majka ili sama kraljica? Da li je faraon postao jedini vlasnik bogatstva koje je pripadalo sveštenicima Amona posle „atonizacije“ religije? To su pitanja koja čekaju odgovore.
Neki naučnici faraona smatraju prvim monoteistom ili „jednobošcem“ i da postoji veza sa praksom ranog judaizma. Egiptolog, Ahmed Osman čak iznosi teoriju da je faraonov deda, po majci biblijski Josif! Dok drugi naučnici ovaj njegov akt objašnjavaju njegovim lošim mentalnim stanjem i zdravljem i smatraju ga ludim vizionarem.
Ovaj „kopernikanski“ obrt u praksi religioznog života drevnog Egipta je doveo do drugih promena. Pojavio se proces „ demokratizacije umetnosti“. Šta bi to značilo? Višemilenijumska umetnička tradicija drevnog Egipta okarakterisana je šablonima. Faraoni su predstavljani u istim položajima i pozama sa često sličnim izrazima i licima. Jaki, moćni bez trunke emocija na izrazima svojih lica. Time su umetnici želeli da prikažu bezvremensku božansku lozu faraona koji svi liče jedni na druge. Njihova vlast je neprekidna. I sve ih povezuje vrhovni Bog. U procesu demokratizacije umetnosti faraon, njegova supruga i porodica su predstavljani vrlo realistički. Faraon je na svim predstavama izražen zaista onako kako je izgledao. Međutim, ta njegova slika nije odgovarala predstavi faraona koja se pokazivala svetu hiljadama godina pre. Njegovo telo je bilo čudnog oblika, može se reći sa pomalo ženskim karakteristikama, naduvenog stomaka, velikih grudi, dugačke brade. Izduženog lica, debljih usana sa izduženom glavom. U svakom slučaju ne odaje sliku nekoga ko je božanski predstavnik na Zemlji, među smrtnicima. Moderna nauka veruje da je patio od Frehlihovog sindroma koji se odlikuje time da se masti raspoređuju na ženski način. A, postoji još jedna interesantnija teorija po kome je faraon prikazivan i sa muškim i pomalo ženskim atributima koji su za nas slika deformacije, a u stvari su možda prikaz nove religije: Aton je imao muške i ženske odlike. Po prvi put se prikazuje vladarska porodica u intimnim trenucima što se do tada nikada nije dešavalo u egipatskoj umetnosti. Oni se ljube, grle pod okriljem boga Atona koji im pruža zaštitu pod svojim zracima nudeći im „ Ankh“- život. Kao nova praksa, u privatnim kućama na oltarima nisu stajale predstave drevnih božanstava već svete porodice- faraon, kraljica i njihova deca.
Sa verskom reformom menja se verovanje u zagrobni život. Nova praksa se objašnjava u „ Velikoj himni Atonu“ koje je pisano novim jezikom, bliže narodnom jeziku. Oziris kao drevno božanstvo, simbol podzemnog sveta je potpuno izbrisan. Smrt i tama kao simboli drevne egipatske religije su u potpunosti ignorisani. Mumifikacija tela je i dalje zadržana. Na vladarevom kamenom sarkofagu nema četiri krilate boginje več su umesto njih stajale četiri figure kraljice Nefertiti. Takođe, nije postojalo suđenje pokojniku pred Ozirisom niti vaganje duše posle kog pokojnik dobija status „ maatija“ tj. pravednika.
Kakav je bio privatni život faraona Ehnatona? Kao što je napisano, faraon je bio oženjen kraljicom Nefertiti. Sa njom nije imao muških naslednika. Sa njom je imao šest kćerki od kojih je jedna postala supruga faraonovog sina Tutankhatona, dečaka-faraona. Faraon je pored svoje glavne kraljice imao još nekoliko manje poznatih supruga. Među njima se izdvaja izvesna Kija koja je podarila faraonu naslednika, sina, Tutankhatona.
Vladavina faraona Ehnatona je jedna od najzanimljivijih epizoda u istoriji Egipta. Posle njegove smrti, sveštenstvo Amona je odnelo pobedu. Ukinute su verske reforme. Novi vladaar, Tutankhaton je prešao iz očeve prestonice u stari grad Tebu gde je pod pritiskom sveštenstva promenio ime u Tutankhamon. Njegovo ime koje slavi Amona je simboličan čin vraćanja staroj tradiciji. Iako su se trudili da u potpunosti zatru ime prethodnog faraona koji je razljutio stara božanstva, njegova dela su došli do nas iz tame prošlosti. Kako okarakterisati njegove postupke i vladavinu? Ekscentričnim, neshvatljivim, ludim, praktičnim? Pitanja i dalje čekaju odgovore.
Berislav Kangrga
