I deo - Uvod II deo - Analiza događaja u Evropi III deo- odnosi Srbije i Austro- Ugarske IV deo- pokušaj promene V deo- Stanje u Bosni VI deo- Epilog
Karikatura: Kazan koji ključa na kom piše" Balkasnki problemi- Tačka ključanja" ,a čiji poklopac pokušavaju da zatvore predstavnici Francuske, Rusije, Austro-Ugarske i Britanije
http://en.wikipedia.org/wiki/Causes_of_World_War_I
I deo- Uvod
"Kad izbije rat, prva pogine istina."- Artur Ponsonbi ( Arthur Ponsonby, engl. 1871- 1946. ) britanski političar.
Prvi svetski rat ne može se razumeti bez poznavanja događaja koji su se odigrali u daljoj prošlosti. Za istoriju kao nauku veoma je bitno da čovek razume šta su uzrok, povod i posledica. Uzrok je dublji koreni nekog događaja ( mogu se naći u daljoj prošlosti ). Povod je događaj koji se može okarakterisati kao „ kap koja je prelila čašu“ na primer kao incident koji je izazvao sukob ( u ovom slučaju sarajevski atentat ). Neozbiljno je tvrdnja da su sarajevski pucnji pokrenuli I svetski rat. Da bi shvatili šta je izazvalo pravi ratni požar u svetu, a koji je kao posledicu imao milione žrtava moramo kao arheolozi kopati u moru činjenica. Veoma je bitan period od 1871. U prethodnih pola veka pre izbijanja Velikog rata može se naći kolevka sukoba.
___________________________________________________________________________
"Kad izbije rat, prva pogine istina."- Artur Ponsonbi ( Arthur Ponsonby, engl. 1871- 1946. ) britanski političar.
Prvi svetski rat ne može se razumeti bez poznavanja događaja koji su se odigrali u daljoj prošlosti. Za istoriju kao nauku veoma je bitno da čovek razume šta su uzrok, povod i posledica. Uzrok je dublji koreni nekog događaja ( mogu se naći u daljoj prošlosti ). Povod je događaj koji se može okarakterisati kao „ kap koja je prelila čašu“ na primer kao incident koji je izazvao sukob ( u ovom slučaju sarajevski atentat ). Neozbiljno je tvrdnja da su sarajevski pucnji pokrenuli I svetski rat. Da bi shvatili šta je izazvalo pravi ratni požar u svetu, a koji je kao posledicu imao milione žrtava moramo kao arheolozi kopati u moru činjenica. Veoma je bitan period od 1871. U prethodnih pola veka pre izbijanja Velikog rata može se naći kolevka sukoba.
___________________________________________________________________________
Mapa Evrope pred I svetski rat kao karikatura:
Topovi Nemačke upereni prema medvedu ( Rusiji) koji je otvorio čeljusti prema Austro- Ugarskoj koja je uperila sečiva ka Srbiji. Francuska koja kandžama hvata otete francuske oblasti posle poraza od Nemačke 1871. sa uperenim rogovrim prema Engleskoj. Bugarska uperila oružije ka Srbiji, a Italijanske zmije uperene ka Austro-Ugarskoj.
http://keithwormwood.deviantart.com/art/Caricature-Map-of-Europe-1914-140181883
II deo- Analiza događaja u Evropi
XIX vek je vek nacionalnog buđenja za mnoge potlačene države. Od Norveške na severu do Grčke na jugu vijorile su se nacionalne zastave i vodili su se ustanci za oslobođenje. U srcu Evrope već više vekova postojalo je jedno carstvo koje je gubilo bitku sa vremenom i promenama u društvu. Bila je to Dunavska monarhija ( Austro- Ugarska, u daljem tekstu kao A-U ili samo „monarhija“ ).
Šezdesetih godina XIX veka, monarhija je pretrpela teritorijalne i ratne poraze. Pored Beča kao glavni nemački centar pojavila se Pruska koja je takođe želela da postane centar nemačkog sveta. Ujedinjenje Nemačke koje se odigralo posle poraza Francuske u ratu sa Pruskom ( 1871. ) gurnulo je monarhiju u drugi plan. A- U je bila specifična država. Bila je to višenacionalna država u kome je nemačko stanovništvo bilo manjina u svojoj državi. Nemoguće je bilo da u XIX veku u kome su se rađale ideje o nacionalnoj nezavisnosti ostane netaknuta ova stara monarhija čija je slava polako bledila. Monarhija je bila okružena zemljama koje su se ujedinjavale poput Italije i Nemačke. Evropski prostor je bio mali kolač za apetite novih zemalja i njihove planove o novoj podeli sveta i kolonija.
Proces nacionalnog buđenja nije zaobišao ni Srbiju. Od početka XIX veka trajala je borba za oslobođenje od Turske. Zašto samo osloboditi Srbiju? Šta je sa ostalim krajevima gde žive naša braća koji pripadaju jednom plemenu Južnih Slovena? Ako je mogla Italija da ujedini sve svoje građane i države zar to ne bi mogla i Srbija? Oslobođenje svih Srba i Južnij Slovena i njihovo ujedinjenje u jednu državu je bio trn u oku monarhije. Interesi dve zemlje su se na toj ideji prelomili.
1876. izbio je ustanak u Hercegovini koji je odjeknuo širom Evrope poznat kao „ Nevesinjska puška“. Velike sile su odlučile da iskoriste ustanak i rat između Srbije, Crne Gore i Rusije na jednoj strani protiv Turske na drugoj. Bila je to idealna prilika da se reši pitanje „ bolesnika na Bosforu“- Turske. Turska je vodila i oštru borbu na diplomatskom polju. Kupila je ćutanje dve velike sile: A- U i Velike Britanije. U znak zahvalnosti, Velika Britanija je od Turske dobila na upravu strateški važno mesto u Sredozemnom moru- Kipar. Kipar je gledao na još važniji Sucki moreuz. Ono što je dobila A- U je još važnije za shvatanje izbijanja Velikog rata.
1878. je potipsan mirovni ugovor u San Stefanu u blizini Istambula. Rusija je na račun turskih i srpskih teritorija pokušala da stvori veliku bugarsku državu. Zapad, a ni Srbija nisu prihvatali ovako stanje koje je podrazumevalo da se nad velikim delom Balkana spusti ruski uticaj. Iste te godine, na inicijativu nemačkog kancelara Bizmarka, ( Otto von Bismarck, nemač. 1815- 1898. ) održan je mirovni kongres u Berlinu.
Na tom kongresu Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji je priznata nezavisnost. Ne zato što su uvažavali svoje susede na jugu Balkana već da bi ih otrgli iz ruske sfere uticaja. To znači da se ruski poslanik neće boriti za srpske interese u svetu velikih sila već će to činiti srpske diplomate kao predstavnici svoje suverene i nezavisne zemlje ( a sa njima će biti lakše manipulasti ). A- U je od Turske dobila u znak zahvalnosti za svoju neutralnost u sukob upravu nad Bosnom. Šta je to značilo za Srbiju koja je tokom XIX veka ostvarivala niz pobeda i teritorijalno širenje? Ovim je Srbija onemogućena da mirnim putem ostvari želju za ujedinjenjem svih svojih srpskih teritorija koji su nekada pripadali srpskom carstvu. I naravno, nije sprovedeno u delo stvaranje velike bugarske države i time je smanjem ruski uticaj na Balkanu.
Osamdesetih i devedesetih godina XIX veka odigravala se nova predstava na istorijskoj sceni. Kao na šahovskoj tabli došlo je do novih pomeranja. Evropske zemlje su klizile u opasnu podelu na blokove, na one koji su „ za“ i „ protiv“ onog drugog. Veliku ulogu u tom dešavanju igrale su stare nesuglasice, ljubomora i želja za novom slavom.
Nemačka u A-U su kao dve nemačke države u želji za dominacijom prevazišli svoje unutrašnje razlike. Moćne nemačke države ili jedna ujedinjena nemačka država bila je pretnja za Rusiju na istoku i za Francusku na zapadu. Ne treba zaboraviti poraz i poniženje Francuske u ratu protiv Pruske 1871. Između Italije i monarhije vladalo je duboko nepoverenje jer je decenijama monarhija kontrolisala rascepkanu Italiju. Dakle, na jednoj strani bili su: Rusija i Francuska, ( Antanta ), a na drugoj dve nemačke države (centralne sile ). Zanimljiv je položaj Velike Britanije u ovoj velikoj ratnoj predigri i uvertiri. Britaniji je odgovarao ovakav nejasan status u Evropi. Britaniji nije odgovarala ni jaka Francuska zbog starog antagonizma između dve zemlje kao ni jaka Nemačka ( strah od nemačke prevlasti na moru ) kao ni jaka Rusija. Britanija je imala sjajnu devizu koja opisuje karakter njene vlasti: „Ko vlada morima taj vlada i trgovinom. Ko vlada trgovinom taj vlada i svetom.“ Dakle, za Britaniju je bio odličan taj zategnuti odnos među evropskim državama da bi ona mogla i dalje da očuva prevlast u svetu. (divide et impera. lat. – zavadi pa vladaj)
Na kraju XIX veka počelo je zveckanje oružijem. Kao da je jedna i druga strana izazivala svog protivnika odmeravajući snage. Početak XX veka je obeležen velikim međunarodnim krizama.
Između Srbije i A-U izbija carinski rat ( psihološki uvod u rat ). Zatim izbija aneksiona kriza 1908. I i II marokanska kriza. Italijansko- turski rat. I i II balkanski rat. Sva ta zbivanja desila su se u deceniji pred početak velikog rata. Tih godina počeo je i lov na „krunisane glave Evrope“. Krajem XIX veka ubijena je carica Elizabeta od Austro- Ugarske (Elisabeth Amalie Eugenie, nemač. 1837- 1898 ). Dve godine posle, ubijen je italijanski kralj Umberto I ( 1844- 1900. ) Ubijen je i portugalski kralj Karlos I ( 1863- 1908 ). Bila je to prava noćna mora za krunisane glave. Monarhijski sistem je u XX veku bio pred slomom. Ono što se dešavalo u Francuskoj krajem XVIII veka zahvatilo je druge evropske zemlje. Pojavilii su se pokreti koji su zahtevali veće slobode, demokratiju, više prava i jednakosti pa i ukidanje monarhije.
Pošto sam opisao u kratkim crtama spoljnopolitičke događaje u Evropi pred I svetski rat vratiću se na zbivanja na Balkanu i posvetiću se odnosima Srbije i A- U monarhije.
___________________________________________________________________________
XIX vek je vek nacionalnog buđenja za mnoge potlačene države. Od Norveške na severu do Grčke na jugu vijorile su se nacionalne zastave i vodili su se ustanci za oslobođenje. U srcu Evrope već više vekova postojalo je jedno carstvo koje je gubilo bitku sa vremenom i promenama u društvu. Bila je to Dunavska monarhija ( Austro- Ugarska, u daljem tekstu kao A-U ili samo „monarhija“ ).
Šezdesetih godina XIX veka, monarhija je pretrpela teritorijalne i ratne poraze. Pored Beča kao glavni nemački centar pojavila se Pruska koja je takođe želela da postane centar nemačkog sveta. Ujedinjenje Nemačke koje se odigralo posle poraza Francuske u ratu sa Pruskom ( 1871. ) gurnulo je monarhiju u drugi plan. A- U je bila specifična država. Bila je to višenacionalna država u kome je nemačko stanovništvo bilo manjina u svojoj državi. Nemoguće je bilo da u XIX veku u kome su se rađale ideje o nacionalnoj nezavisnosti ostane netaknuta ova stara monarhija čija je slava polako bledila. Monarhija je bila okružena zemljama koje su se ujedinjavale poput Italije i Nemačke. Evropski prostor je bio mali kolač za apetite novih zemalja i njihove planove o novoj podeli sveta i kolonija.
Proces nacionalnog buđenja nije zaobišao ni Srbiju. Od početka XIX veka trajala je borba za oslobođenje od Turske. Zašto samo osloboditi Srbiju? Šta je sa ostalim krajevima gde žive naša braća koji pripadaju jednom plemenu Južnih Slovena? Ako je mogla Italija da ujedini sve svoje građane i države zar to ne bi mogla i Srbija? Oslobođenje svih Srba i Južnij Slovena i njihovo ujedinjenje u jednu državu je bio trn u oku monarhije. Interesi dve zemlje su se na toj ideji prelomili.
1876. izbio je ustanak u Hercegovini koji je odjeknuo širom Evrope poznat kao „ Nevesinjska puška“. Velike sile su odlučile da iskoriste ustanak i rat između Srbije, Crne Gore i Rusije na jednoj strani protiv Turske na drugoj. Bila je to idealna prilika da se reši pitanje „ bolesnika na Bosforu“- Turske. Turska je vodila i oštru borbu na diplomatskom polju. Kupila je ćutanje dve velike sile: A- U i Velike Britanije. U znak zahvalnosti, Velika Britanija je od Turske dobila na upravu strateški važno mesto u Sredozemnom moru- Kipar. Kipar je gledao na još važniji Sucki moreuz. Ono što je dobila A- U je još važnije za shvatanje izbijanja Velikog rata.
1878. je potipsan mirovni ugovor u San Stefanu u blizini Istambula. Rusija je na račun turskih i srpskih teritorija pokušala da stvori veliku bugarsku državu. Zapad, a ni Srbija nisu prihvatali ovako stanje koje je podrazumevalo da se nad velikim delom Balkana spusti ruski uticaj. Iste te godine, na inicijativu nemačkog kancelara Bizmarka, ( Otto von Bismarck, nemač. 1815- 1898. ) održan je mirovni kongres u Berlinu.
Na tom kongresu Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji je priznata nezavisnost. Ne zato što su uvažavali svoje susede na jugu Balkana već da bi ih otrgli iz ruske sfere uticaja. To znači da se ruski poslanik neće boriti za srpske interese u svetu velikih sila već će to činiti srpske diplomate kao predstavnici svoje suverene i nezavisne zemlje ( a sa njima će biti lakše manipulasti ). A- U je od Turske dobila u znak zahvalnosti za svoju neutralnost u sukob upravu nad Bosnom. Šta je to značilo za Srbiju koja je tokom XIX veka ostvarivala niz pobeda i teritorijalno širenje? Ovim je Srbija onemogućena da mirnim putem ostvari želju za ujedinjenjem svih svojih srpskih teritorija koji su nekada pripadali srpskom carstvu. I naravno, nije sprovedeno u delo stvaranje velike bugarske države i time je smanjem ruski uticaj na Balkanu.
Osamdesetih i devedesetih godina XIX veka odigravala se nova predstava na istorijskoj sceni. Kao na šahovskoj tabli došlo je do novih pomeranja. Evropske zemlje su klizile u opasnu podelu na blokove, na one koji su „ za“ i „ protiv“ onog drugog. Veliku ulogu u tom dešavanju igrale su stare nesuglasice, ljubomora i želja za novom slavom.
Nemačka u A-U su kao dve nemačke države u želji za dominacijom prevazišli svoje unutrašnje razlike. Moćne nemačke države ili jedna ujedinjena nemačka država bila je pretnja za Rusiju na istoku i za Francusku na zapadu. Ne treba zaboraviti poraz i poniženje Francuske u ratu protiv Pruske 1871. Između Italije i monarhije vladalo je duboko nepoverenje jer je decenijama monarhija kontrolisala rascepkanu Italiju. Dakle, na jednoj strani bili su: Rusija i Francuska, ( Antanta ), a na drugoj dve nemačke države (centralne sile ). Zanimljiv je položaj Velike Britanije u ovoj velikoj ratnoj predigri i uvertiri. Britaniji je odgovarao ovakav nejasan status u Evropi. Britaniji nije odgovarala ni jaka Francuska zbog starog antagonizma između dve zemlje kao ni jaka Nemačka ( strah od nemačke prevlasti na moru ) kao ni jaka Rusija. Britanija je imala sjajnu devizu koja opisuje karakter njene vlasti: „Ko vlada morima taj vlada i trgovinom. Ko vlada trgovinom taj vlada i svetom.“ Dakle, za Britaniju je bio odličan taj zategnuti odnos među evropskim državama da bi ona mogla i dalje da očuva prevlast u svetu. (divide et impera. lat. – zavadi pa vladaj)
Na kraju XIX veka počelo je zveckanje oružijem. Kao da je jedna i druga strana izazivala svog protivnika odmeravajući snage. Početak XX veka je obeležen velikim međunarodnim krizama.
Između Srbije i A-U izbija carinski rat ( psihološki uvod u rat ). Zatim izbija aneksiona kriza 1908. I i II marokanska kriza. Italijansko- turski rat. I i II balkanski rat. Sva ta zbivanja desila su se u deceniji pred početak velikog rata. Tih godina počeo je i lov na „krunisane glave Evrope“. Krajem XIX veka ubijena je carica Elizabeta od Austro- Ugarske (Elisabeth Amalie Eugenie, nemač. 1837- 1898 ). Dve godine posle, ubijen je italijanski kralj Umberto I ( 1844- 1900. ) Ubijen je i portugalski kralj Karlos I ( 1863- 1908 ). Bila je to prava noćna mora za krunisane glave. Monarhijski sistem je u XX veku bio pred slomom. Ono što se dešavalo u Francuskoj krajem XVIII veka zahvatilo je druge evropske zemlje. Pojavilii su se pokreti koji su zahtevali veće slobode, demokratiju, više prava i jednakosti pa i ukidanje monarhije.
Pošto sam opisao u kratkim crtama spoljnopolitičke događaje u Evropi pred I svetski rat vratiću se na zbivanja na Balkanu i posvetiću se odnosima Srbije i A- U monarhije.
___________________________________________________________________________
Car Franc Jozef I 1830- 1916
http://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Joseph_I_of_Austria
III deo- Srbija i Austro- Ugarska
Posle nemačkih poraza sredinom XIX veka i pojavom novih zemalja izbledela je slika monarhije kao jedine evropske sile. Carstvom je vladao ostareli car Franc Jozef I ( Franc Joseph I , nemač. vl. od 1848- 1916 ). Posle (samo)ubistva njegovog jedinog sina i prestolonaslednika Rudolfa (1889.) kao novi prestolonaslednik se pojavljuje carev bratanac, Franc Ferdinand ( Franc Ferdinand, nemač. 1863- 1914 ).
Monarhija je delimično nadoknadila gubitak svojih teritorija iz prethodnih ratova okupacijom Bosne i Hercegovine. Međutim, širenje monarhije više nije moglo da se ostvari ni u jednom pravcu sem na istok, tačnije jugo-istok. Ta politika se zvala „ Drang nach Osten“- nemač. „Prodor na istok.“ Na tom putu stajala je Srbija. Monarhija je želela da prodorom na istok dođe do Soluna i time izbije na Sredozemno more i time povrati ulogu velike sile. Kamen spoticanja je bila Srbija. Monarhija je bila ubeđena da će u kratkim potezima vojno poraziti Srbiju ali bio je problem kako će na taj njen vojni akt gledati ostale svetske sile? Da li bi time izazvala Rusiju? Bio je potreban pravi holivudski scenario da se opravda rat protiv Srbije.
Za razliku od monarhije, Srbija je u periodu od 1876. do 1914. vodila pet ratova ( I i II srpsko- turski rat, rat protiv Bugarske, I i II balkanski rat ). Sve su to bili pobednički ratovi posle kojih je Srbija bila međunarodno priznata i teritorijalno proširena. Veliki moral i slava su vladali srpskom vojskom ali i veliki zamor. Monarhija u prethodnih pola veka nije vodila ni jedan rat. Vojska nije bila uvežbana i prekaljena kao srpska.
______________________________________________________________________________________
Posle nemačkih poraza sredinom XIX veka i pojavom novih zemalja izbledela je slika monarhije kao jedine evropske sile. Carstvom je vladao ostareli car Franc Jozef I ( Franc Joseph I , nemač. vl. od 1848- 1916 ). Posle (samo)ubistva njegovog jedinog sina i prestolonaslednika Rudolfa (1889.) kao novi prestolonaslednik se pojavljuje carev bratanac, Franc Ferdinand ( Franc Ferdinand, nemač. 1863- 1914 ).
Monarhija je delimično nadoknadila gubitak svojih teritorija iz prethodnih ratova okupacijom Bosne i Hercegovine. Međutim, širenje monarhije više nije moglo da se ostvari ni u jednom pravcu sem na istok, tačnije jugo-istok. Ta politika se zvala „ Drang nach Osten“- nemač. „Prodor na istok.“ Na tom putu stajala je Srbija. Monarhija je želela da prodorom na istok dođe do Soluna i time izbije na Sredozemno more i time povrati ulogu velike sile. Kamen spoticanja je bila Srbija. Monarhija je bila ubeđena da će u kratkim potezima vojno poraziti Srbiju ali bio je problem kako će na taj njen vojni akt gledati ostale svetske sile? Da li bi time izazvala Rusiju? Bio je potreban pravi holivudski scenario da se opravda rat protiv Srbije.
Za razliku od monarhije, Srbija je u periodu od 1876. do 1914. vodila pet ratova ( I i II srpsko- turski rat, rat protiv Bugarske, I i II balkanski rat ). Sve su to bili pobednički ratovi posle kojih je Srbija bila međunarodno priznata i teritorijalno proširena. Veliki moral i slava su vladali srpskom vojskom ali i veliki zamor. Monarhija u prethodnih pola veka nije vodila ni jedan rat. Vojska nije bila uvežbana i prekaljena kao srpska.
______________________________________________________________________________________
Etnička karta Austro- Ugarskog carstva gde je crvenom bojom prikazano nemačko stanovništvo kao manjina
http://en.wikipedia.org/wiki/Causes_of_World_War_I
IV deo- Pokušaj reforme
Prestolonaslednik Franc Ferdinand je imao ideju kako da uredi monarhiju. Dvojni sistem ( Austrije i Mađarske ) koji je trajao skoro pola veka je zastareo. Pojavili su se novi međunarodni faktori, odigrali su se značajni događaji. Da bi monarhija opstala morala je da prati tekovine XX veka. Međutim kao što je car zašao u duboku starost tako je i monarhija polako tonula. Svaka novo ideja je mogla dovesti do potresa i raspada monarhije. A, Franc Ferdinand je upravo radio na stvaranju novog lica monarhije. Ona se ne bi sastojala samo od dve članice: Austrije i Mađarske. Od dvojne nastala bi trojna monarhija, a treći deo činili bi slovenski narodi. Tom idejom, Franc Ferdinand je pokušao da onemogući da Srbija postane „ Pijemont Južnih Slovena“ ( Pijemont je jedna od italijanskih država oko koje su se okupili svi koji su bili za ujedinjenje Italije ). Time bi odvojio Srbe i ostale južnoslovenske narode od Srbije kao i od uticaja iz Rusije. Međutim, Ferdinand je imao snažan otpor u nekoliko bitnih centara. Sa ovom idejom nije se slagao zvanični Beč. Svi su strahovali da bi i najmanja promena prouzrokovala raspad Carstva. Živeli su u nadi da će „jednako nezadovoljstvo“ držati sve na okupu i dalje. Mađarskoj nije odgovarala ovakva promena monarhije. Na račun čijih teritorija bi bila stvorena treća jedinica unutar monarhije? Da li bi to bilo na štetu mađarskih teritorija? Da li bi time Mađari postali manjina u svom delu baš kao što su Nemci postali manjina u Carstvu? I, na kraju, Srbiji nije odgovarala ovakva politika odvajanja Srba i Južnih Slovena od uticaja iz Srbije i Rusije. Potajno, Franc Ferdinand nije bio ono što je od njega očekivala vladajuća elita.
Prestolonaslednik Franc Ferdinand je imao ideju kako da uredi monarhiju. Dvojni sistem ( Austrije i Mađarske ) koji je trajao skoro pola veka je zastareo. Pojavili su se novi međunarodni faktori, odigrali su se značajni događaji. Da bi monarhija opstala morala je da prati tekovine XX veka. Međutim kao što je car zašao u duboku starost tako je i monarhija polako tonula. Svaka novo ideja je mogla dovesti do potresa i raspada monarhije. A, Franc Ferdinand je upravo radio na stvaranju novog lica monarhije. Ona se ne bi sastojala samo od dve članice: Austrije i Mađarske. Od dvojne nastala bi trojna monarhija, a treći deo činili bi slovenski narodi. Tom idejom, Franc Ferdinand je pokušao da onemogući da Srbija postane „ Pijemont Južnih Slovena“ ( Pijemont je jedna od italijanskih država oko koje su se okupili svi koji su bili za ujedinjenje Italije ). Time bi odvojio Srbe i ostale južnoslovenske narode od Srbije kao i od uticaja iz Rusije. Međutim, Ferdinand je imao snažan otpor u nekoliko bitnih centara. Sa ovom idejom nije se slagao zvanični Beč. Svi su strahovali da bi i najmanja promena prouzrokovala raspad Carstva. Živeli su u nadi da će „jednako nezadovoljstvo“ držati sve na okupu i dalje. Mađarskoj nije odgovarala ovakva promena monarhije. Na račun čijih teritorija bi bila stvorena treća jedinica unutar monarhije? Da li bi to bilo na štetu mađarskih teritorija? Da li bi time Mađari postali manjina u svom delu baš kao što su Nemci postali manjina u Carstvu? I, na kraju, Srbiji nije odgovarala ovakva politika odvajanja Srba i Južnih Slovena od uticaja iz Srbije i Rusije. Potajno, Franc Ferdinand nije bio ono što je od njega očekivala vladajuća elita.
Franc Ferdinand
http://www.dailymail.co.uk/debate/article-2344099/ANDREW-ALEXANDER-Bad-luck-fear-historys-gravest-lesson.html
V deo- Stanje u Bosni i Hercegovini
Posebno je zanimljiva situacija u Bosni. Od 1882. pa do smrti, Bosnom je kao guverner u ime Monarhije upravljao Benjamin Kalaj (Kállay Béni, mađ. 1839- 1903 ). Bosna i Hercegovina je bila teritorija u kojoj su živele zajedno različite vere i nacije. Ispreplitale su se kultura, tradicija i istorija. Pravo bogatstvo koje je zloupotrebljeno. Benjamin Kalaj je sedamdesetih godina XIX veka prvi put posetio Bosnu. Motivisan onim što je video i saznao napisao je knjigu „ Istorija srpskog naroda“ koja je štampana 1882. ( http://vetarsabalkana.com/d/513918/d/benjamin_kalaj_-_istorija_srpskoga_naroda.pdf) Nekako tragi-komično, Kalaj je kasnije sam zabranio svoju knjigu u kojoj je akcenat dao na sprskoj istoriji u Bosni. Zabranio ju je zbog politike koja je počela da se sprovodi u Bosni. Kao što sam napisao, monarhija je pokušavala na sve načine da odvoji Srbe i južne Slovene na prostoru carstva od uticaja Srbije i Rusije. Od dve nacije i tri vere, carska vlast je pokušala na silu, veštačkim putem da stvori jedinstvenu- bošnjačku naciju. Zabranjena je upotreba ćirilice i svega što je imalo veze sa Srbijom i srpskim imenom. Trideset godina posle okupacije Bosne i Hercegovine, monarhija je uradila nešto što je u potpunosti zahladilo odnose Istambula i Beča i do krajnjih mera zaoštrilo odnose Beograda i Beča. 1908. A- U je pripojila Bosnu i Hercegovinu svojoj teritoriji. Ovaj događaj je izazvao veliki bes među Srbima. Učinjena je nepravda. Onemogućen je san o ujedinjenju Bosne sa Srbijom. U istoriji ovaj događaj je poznat kao aneksiona kriza. Ni ovo nije bilo dovoljno da dovede do izbijanja rata. Međutim ,ono što je jako bitno za razumevanje daljih događaja je da bečki parlament nikada nije ratifikovao aneksiju donosno pripajanje Bosne i Hercegovine. Isto kao što su zahtevali „mladoturci“ u Turskoj ili italijanski revolucionarni pokret- novu reformu države, nacionalono ujedinjenje i modernizaciju isto to je želela i organizacija „Mlada Bosna“. Šta je „ Mlada Bosna“? To je revolucionarna organizacija koja je okupljala omladinu Bosne ( i Srbe i Hrvate i muslimane ) koja se borila protiv okupacije od strane monarhije i njeno pripajanje Srbiji. Da li se njeno delovanje može okarakterisati kao terorističko? Ako su postojali slični pokreti u drugim evropskim centrima sa istim ciljevima i koji se danas smatraju patriotskim, zašto se danas u nekim krugovima ova organizacija smatra terorističkom? Zašto je Srbiji osporeno ono pravo koje su imale druge evropske zemlje: pravo za nacionalnim ujedinjenjem? Jedan od učesnika organizacije je, može se reći, „ balkanski Če Gevara“- Gavrilo Princip ( 1894- 1918 ). Nekoliko dana pred veliki srpski praznik ( 28. jun- Vidovdan ) koje je umemorisan u svesti svakog Srbina kao dan stradanja, sećajući se na kosovsku bitku 1389. U Bosnu je stigao prestolonaslednik Franc Ferdinand sa svojom suprugom, groficom Sofijom Kotek ( 1868- 1914 ). Njegov dolazak pred veliki srpski praznik posvećen sećanju na stradale u kosovskoj bici svakako je bio prkos svima onima koji su bili protiv okupacije. Došao je da posmatra velike vojne manevre koji su se odigravali na istoku Bosne u blizini granice sa Srbijom. Ovim putem je monarhija želela da poruči Srbiji da može vojim putem da reši njihove sporove i da ne zaboravlja da je i dalje monarhija velika sila zanemarujući velike sprske pobede u zadnjih trideset godina. Sve ostalo je istorija. 28. juna 1914. Sarajevom su odjeknuli prvi pucnji koji su uzeti kao povod za I svetski rat. Monarhija je ubistvo bračnog para, Franca Ferdinanda i Sofije Kotek iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju i da konačno reši svoje teritorijalne probleme i sprovede svoju politiku Drang nach Osten. |
Gavrilo Princip
http://www.politika.rs/rubrike/region/Franc-Ferdinand-u-sluzbi-marketinga.lt.html
VI deo- Epilog
Jedan vek pošto je izbio rat traje pokušaj da se slika istorije i činjenica zlonamerno precrta na štetu pobednika. I dalje oni koji neozbiljno shvataju istoriju pokušavaju od pucnja u Sarajevu da naprave uzrok za I svetski rat. Kao da se ništa nije dešavalo od 1871. do 1914. Kao da svetske sile nisu priželjkivale „ podelu kolača“. Niko nije hteo da počne pokolj da ne bi bio osudjen od suda istorije kao krivca. Gavrilo Princip i Franc Ferdinand su se našli na istom mestu u pogrešnom trenutku i vremenu. Atentat nije bio izraz mržnje prema jednoj ličnosti već prema politici jedne zemlje i stanju u okupiranoj i nezakonito pripojenoj oblasti. Da li je Princip pucao iz principa ili je bio terorista? Da li su Grci, Harmodije i Aristogiton teroristi ili tiranoubice koji su pokušali da ubiju Hiparha i Hipiju? Zašto se slave kao junaci i tvorci demokratije u zemlji koja je izmislila pojam „demokratije“? Da li je Jovanka Orelanka terorista jer je povela vojsku protv engleske vlasti u Francuskoj? Da li je terorista Džordž Vašington koji se pobunio protiv engleskog kralja Džordža III i izveo revoluciju i otcepljenje britanskih kolonija? Da li je terorista slavni škotski heroj, Viljem Volas koji je digao ustanak protiv Engleza? Ili, Nelson Mandela? Svetski priznati nobelovac, Ivo Andrić je pripadnike organizacije „ Mlada Bosna“ nazvao „pobunjenim anđelima“. Gavrilo Princip i uhapšeni članovi posle atentata su optuženi za veleizdaju. Srbiji je upućen ultimatum. Kako mogu biti veleizdajnici u zemlji koja zakonski nije pripadala monarhiji jer njena aneksija nikada nije stavljena pred članove carskog parlamenta?- Oštro je branio osuđenike, heroj o kome danas malo ko zna. Bio je to advokat Rudolf Cistler ( 1886- 1960 ). Sin Hrvatice i Austrijanca, po opredeljenju socijalista, jugoslovenski orijentisan. Oslobođenje je dočekao tako što je našao iste one sudije koje su osudile pripadnike Mlade Bosne na svojim funkcijama. Napisao je članak protiv njih da bi oni zatim bili penzionisani. Zašto je Srbija optužena što je građanin Bosne i Hercegovine ( pripojena Monarhiji ) izvršio atentat? Da li je Srbija želela rat iako je dve godine pre toga već bila u I i II balkanskom ratu? Još jedna zanimljiva ali tužna činjenica. Sto godina od početka Velikog rata Bosna i Hercegovina je i dalje duboko podeljena. Na pitanje da li je Gavrilo Princip terorista ili junak za isti odgovor učenik bi dobio različite ocene na času istorije u Sarajevu ili Banja Luci. Zašsto se veliča jedan okupator u Sarajevu dok se građanski rat naziva agresijom i željom jedne zemlje da okupira drugu? Istina je u ovom slučaju nepromenjiva konstanta. Ona se može zataškati ali se ne može sakriti. Berislav Kangrga " Nema potrebe da me vodite u drugi zatvor. Moj život se privodi kraju. Predlažem vam da me prikujete za krst i spalite živog. Moje telo u plamenu će postati svetlost mojim ljudima na putu za slobodu."- Gavrilo Princip. Izvori o Rudolfu Cistleru: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/422328/Branio-sam-Mladu-Bosnu-Advokat-Gavrila-Principa-nepoznati-heroj-istorijskog-sudjenja http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:199596-Nadmudrio-Sudsko-vece Benjamin Kalaj: http://vetarsabalkana.com/d/513918/d/benjamin_kalaj_-_istorija_srpskoga_naroda.pdf |
