Torinski pokrov ( Sindone di Torino, ital. ) je jedna od najpoznatijih hrišćanskih relikvija. Radi se o komadu tkanine na kome se može prepoznati otisak muškog tela koje je pretrpelo Raspeće. Pokrov je dobio ime po katedrali svetog Jovana Krstitelja u Torinu gde se ova hrišćanska relikvija vekovima čuva.
Ličnost na negativu fotografije prvi put je uočena 1898. na amaterskim fotografijama Sekunda Pija kome je bilo dozvoljeno da napravi nekoliko slika.
1978. je izvršen detaljan naučni pregled. Deset godina kasnije, 1988. radiokarbonsko testiranje je izvedeno na malim uzorcima pokrova. Rezultati testiranja su odbacili teoriju da pokrov potiče iz vremena Hristovog stradanja, već pripada periodu između 1260. i 1390.
U XXI veku dolazi do novog obrta u analizi ove relikvije.
2005. Rej Rodžers je dokazao da je uzeti deo tkanine koji je 1988. bio analiziran bio kontaminiran. Smatra se da je analiziran onaj deo tkanine koji je u kasnijem periodu prišiven.
Da li je u pitanju srednjovekovna laž ili relikvija Isusa Hrista? Nova analiza DNK torinskog pokrova otkriva da su ljudi poreklom iz svih delova sveta dodirnuli drevnu tkaninu.
Ličnost na negativu fotografije prvi put je uočena 1898. na amaterskim fotografijama Sekunda Pija kome je bilo dozvoljeno da napravi nekoliko slika.
1978. je izvršen detaljan naučni pregled. Deset godina kasnije, 1988. radiokarbonsko testiranje je izvedeno na malim uzorcima pokrova. Rezultati testiranja su odbacili teoriju da pokrov potiče iz vremena Hristovog stradanja, već pripada periodu između 1260. i 1390.
U XXI veku dolazi do novog obrta u analizi ove relikvije.
2005. Rej Rodžers je dokazao da je uzeti deo tkanine koji je 1988. bio analiziran bio kontaminiran. Smatra se da je analiziran onaj deo tkanine koji je u kasnijem periodu prišiven.
Da li je u pitanju srednjovekovna laž ili relikvija Isusa Hrista? Nova analiza DNK torinskog pokrova otkriva da su ljudi poreklom iz svih delova sveta dodirnuli drevnu tkaninu.
“ Pojedinci iz različitih etničkih grupa i geografskih lokacija došli su u kontakt sa pokrovom ili u Evropi ( Francuska ili Torin ) ili direktno u njihovim zemljama porekla ( Evropa, severoistočna Afrika, Kavkaz, Anatolija, srednji istok i Indija )”, navodi u svojoj studiji autor Đani Barkacija ( Gianni Barcaccia, ital. ), genetičar sa Univerziteta u Padovi, u Italiji i autor nove studije koja opisuje DNK analizu, napisao je u mejlu. “ Mi ne možemo reći ništa više o njegovom poreklu”.
Nova otkrića ne isključuju ni ideju da je platno srednjovekovna prevara ili da je to zaista pogrebni pokrov Isusa Hrista, rekao je istraživač.
Na svom naličju, torinski pokrov ima nesumnjivo delove tkanine koja je tkana unakrsno sa tragovima krvi i sa tamnim otiskom muškarčevog tela. Iako katolička crkva nikada nije iznela jasan stav o autentičnosti predmeta, desetine hiljada ljudi dolazi u Torin, Italiju, svake godine da bi bacilli pogled na predmet, verujući da je ono poslužilo da se umota telo u modrciama natopljeno krvlju Isusa Hrista posle raspeća.
Prema legend, pokrov je tajno odnet iz Judeje 30. ili 33. p.n.e. i smešten je u Edesi, Turskoj i u Konstantinoplju ( ime Istambula pre nego što su ga Turci osvojili ) vekovima kasnije. Pošto su krstaši napali Konstantinopolj 1204. tkanina je zbog sigurnosti premeštena u Atinu gde je ostala do 1225.
Međutim, Katolička crkva javno priznaje njegovo prvo pojavljivanje 1353. kada je pokrov prikazan u malenoj crkvi u Lireju u Francuskoj. Vekovima kasnije, osamdesetih godina, putem radiokarbonskog datovanja, koji meri procenat u kome se različiti izotopi ugljeničnih atoma raspadaju, pokazuje da je pokrov napravljen između 1260. i 1390. ostavljajući verovanje da je izmišljotina nastala u srednjem veku. ( Izotopi su oblik elemenata sa različitim brojem neutron ).
Ali, kritičari su navodili da su istraživači koristili onaj deo koji je prišiven kasnije tako da analiza može prikazati da je taj deo tkanine mlađi od ostatka.
Štaviše, Jevanđelje po Mateju kaže “ zemlja se zatresla, kamen se podelio i grobnica se otvorila” pošto je Hristos raspet. Geolozi smatraju da je zemljotres u vreme Hristove smrti mogao da oslobodi prasak neutrona. Prasak neutrona ne samo da bi time mogao da odbaci radiokarbonsko datovanje već bi nas dovelo do zamračenog otiska na pokrovu.
U svojoj studiji, Barkacija i njegove kolege analizirali su prašinu koja je prikupljena sa pokrova koji sadrži tragove DNK biljaka i ljudi.
Analizirajući DNK biljaka, utvrđeno je da potiču iz celog sveta što je potvrđeno 5. oktobra u časopisu “ Sajentifik Riports” (Scientific Reports ) Stablo smrče, mediteranska detelina, severnoamerički bagrem, i retko istočno azijski drveće kruške i šljive, svi oni su ostavili trag na pokrovu.
Tim je izdvojio ljudski mitohondrijalni DNK ( onaj DNK koji prelazi sa majke na dete ) koji je pronađen u prašini pokrova. Genetička linija, haplotip, delići DNK ukazuju da su ljudi u rasponu od severnoafričkih Berbera do istočnih Afrikanaca do naseljenika Kine dodirnuli pokrov.
Ipak, najjači genetički znak izgleda da dolazi iz područija srednjeg Istoka i Kavkaza- nedaleko od mesta gde je Isus sahranjen.
“Ipak jedan od najzastupljenijih ljudskih mitohondrijalnih halpotipova od onih otkrivenih na pokrovu je i dalje retkost na podneblju zapadne Evrope i vezuje se za zajednicu Druz, etničke grupe koja ima poreklo u Egiptu i živeli su u područijima između Sirije, Jordana, Libana, Izralea i Palestine”, izjavio je Brakacija za “ Lajv sajens” ( Live science, engl . ) https://sh.wikipedia.org/wiki/Druzi
Najstariji DNK delići ( DNK ima sposobnost da se skraćuje s vremenom ) su pronađeni na svim delovima pokrova i potiče iz genetičke linije koja je pronađena samo u Indiji, navodi Brakacija. Otkriće ukazuje na to da je pokrov napravljen u Indiji pre nego što se nekako našao na putu za Evropu iako su Indijci imali vrlo malo kontakata sa Evropljanima u vreme nastanka pokrova.
Po mom mišljenju, teško je poverovati da je u proteklim vekovima u razdbolju srednjeg veka, da su monasi, sveštenici ili monahhinje kao i poklonici – indijskog porekla imali mogućnost da dođu u kontakt sa torinskim pokrovom.
Ali novi rezultati nisu odgovorili na pitanja o autentičnosti pokrova, rekao je Hju Ferej ( Hugh Farey, engl. ), izdavač Britanskog udruženja torinskog pokrova.
Pošto je urađenja DNK analiza biljaka “ odradili su dobar posao, i identifikovali su veliki broj vrsta što uopšteno ne znači ništa”,izjavio je Farej za Lajv sajens.
Nova studija postavlja isto pitanje koje je mučilo i prethodne studije na polen koji se nalazio na pokrovu izjavio je Rene Enevold ( Renee Enevold ). “ Ipak, polen koji je pronađen nije ni približno omogućio da se putem njega odgonetne područije ili poreklo za svaku biljku.”
Istraživači su se greškom oslonili na metodu kojom su se služili da analiziraju polen na hiljade žitarica. Ali nisu uzeti u obzir uslovi koji dovode do taloženja polena- kiša i vetar na primer. Ima toliko nepoznanica kada se opisuje način kako je prašina dospela na pokrov.
Enevold je izjavio “ da je potpuno pogrešno imati isti pristup istraživanju pokrova prilikom istraživanja prisutnosti DNK na nekoliko polenova biljaka ako su pokrov držale ljudske ruke decenijama”.
Treba uzeti u obzir da je tkanina bila javno izložena vekovima i nije iznenađujuće da ju je toliko ljudi i dodirnulo, dodaje Ferej. “
Izuzimajuči da se Sjedinjene Američke države izvor pokrova, sve ostale opcije ostaju otvorene”- dodao je Ferej.
A kao mogućnost da je pokrov napravljen u Indiji, najverovatnije je da je indijski DNK došao u kontakt sa predmetom tokom dvadesetog veka, u vreme testiranja. Da bi zaista otkrili gde je napravljena tkanina istraživači moraju da analiziraju DNK uzet iz semena lana koji se koristio za boju pokrova, a to još nije urađeno, dodao je.
Ipak, Ferej je izjavio da je ako bi se njegovo uverenje pokazalo u procentima oko torinskog pokrova da veruje da je priča oko ovoga 40 posto autentična, a da je oko 60 procenata izmišljotina.
“Postoji prilična količina svedočanstava na obe strane”, dodao je Ferej. “Tako da je najbolja stvar držati sve mogućnosti u opticaju u ovom trenutku.”
Ipak, koristeći DNK analizu i još sofisticiranije naučne tehnike mogu nas dovesti do odgovora. Na primer, geolozi mogu sad odgonetnuti poreklo kamena sa neverovatnom preciznošću analizirajući procenat izotopa određenih elemenata. Ako bi istraživači jednog dana shvatili kako da testiraju izotope krečnjačke prašine pronađene na pokrovu mogli bi reći sa velikom sigurnošću da li je pokrov ikad bio u Jerusalimu, dodao je.
Napisala: Tia Goz ( Tia Ghose )
Prevod: Berislav Kangrga
Izvor:
http://www.livescience.com/52567-shroud-of-turin-dna.html?cmpid=514627_20151102_54389226&adbid=10153074101846761&adbpl=fb&adbpr=30478646760
Ipak, koristeći DNK analizu i još sofisticiranije naučne tehnike mogu nas dovesti do odgovora. Na primer, geolozi mogu sad odgonetnuti poreklo kamena sa neverovatnom preciznošću analizirajući procenat izotopa određenih elemenata. Ako bi istraživači jednog dana shvatili kako da testiraju izotope krečnjačke prašine pronađene na pokrovu mogli bi reći sa velikom sigurnošću da li je pokrov ikad bio u Jerusalimu, dodao je.
Napisala: Tia Goz ( Tia Ghose )
Prevod: Berislav Kangrga
Izvor:
http://www.livescience.com/52567-shroud-of-turin-dna.html?cmpid=514627_20151102_54389226&adbid=10153074101846761&adbpl=fb&adbpr=30478646760