Kasnije, neki su se zapitali, ako je Katarina mogla da odluči da se uda za Ovena koji nije bio pretnja po kralja i plemstvo, kao „siromah“ onda se odluka Saveta smatra nerazumnom sa ciljem da se nad njim (Ovenom) izvrši odmazda. Ukoliko je bilo tako, Oven je mogao da se požali Katarini na direktniji način.
Iako, istoričar rane tjudorovske epohe, Polidor Vergil, tvrdi da je Oven bio „obdaren telesno i umno“, malo možemo čuti o njemu od bilo koga drugog. Drugi izveštaji upućuju na njegovu fizičku privlačnost. Jedan izveštaj opisuje kako se kraljica zaljubila u Ovena pošto se pojavila pred njim plivajući gola. Ali priča koja se stalno ponavlja i koja najverovatnije odgovara činjenicama govori kako je Oven privukao njenu pažnju svojom garderobom tokom prijema u njenom domaćinstvu. Svirala je muzika i njene sluge su plesale. Pošto je Katarina posmatrala, Oven je izveo skok koji se oteo kontroli tako da joj je pao pravo u krilo. Kao što se elizabetanski pesnik zapitao „ Kako suditi nekome kome je Fortuna dala takvu blagodat da ako već mora da padne- da padne na takvo mesto? Nije prošlo puno vremena, a Katarina i njen ljupki plamić završiše u braku. Pozivajući se na osuđujuće izvore iz šesnaestog veka, pisali su da „ kada bi vodili ljubav ona bi vrištala u ekstazi“.
Do 1437. izrodili su četvoro dece. Ali, engleska elita je ogorčeno komentarisala da bi kraljica „trebalo da pokaže da može da kontroliše svoje telesne strasti“. Kraljevski Savet je odlučio da je najbolje da brak ostane tajna sve dok Henri VI ne odraste i sam ne reši šta da učini po tom pitanju. Imao je šesnaest, a njegova majka je umirala od „teške bolesti“. Pre nego što je saznao da je udata i da ima braću i sestre po majci koji su nosili čudno prezime „Tjudor“. U svom besu i žalosti naredio je da se Oven zatvori na neko vreme. Ali, on se 1439. izvinio Ovenu i do 1444. kralj mu se obraćao sa „ naš mnogovoljeni plemić“. Ipak, Henri je odlučio da drži glavnu reč u vezi budućih brakova unutar njegove porodice.
1453. Henri VI je bio taj koji je ugovorio veridbu između Ovenovog najstarijeg sina, Edmunda Tjudora i devetogodišnje Margarete Bofort, koja je, kao i kralj, bila potomak kraljevske kuće Lankastera. Ta godina je, kako bilo, bila katastrofalna po kralja. Izgubio je rat u Francuskoj i doživeo je nervni slom. Njegova slabost je ohrabrila ambicije rivalske kuće Jorka što je otvorilo put spirali nasilja koju su započeli. Oven Tjudor se borio lojalno za Henrija VI u onom što je kasnije postalo poznato kao „ratovi ruža“ i bio je jedan od komandanata kraljevskih snaga koji su se sukobili sa jorkistima kod Herefordšira, 1461.
Bitka je upamćena zbog tri sunca koja su se pojavila na nebu, fenomen koji je nastao zbog svetlosti koja je prolazila kroz kristale leda. Pod tim suncima, Lankasteri su se borili i izgubili. Oven je zarobljen i odveden u Hereford. Tek kada je jorkista (bela ruža), vojnik, zgrabio kragnu svog crvenog protivnika (oznaka crvena ruža) da otkrije njegov vrat, Oven je tada shvatio da će biti pogubljen. Suočen sa smrću ispričao je šaljivo, „da glava koja će se naći na panju treba da leži u krilu kraljice Katarine“ žene koju je voleo i oženio uprkos svim zabranama. Potom, pošto se sečivo zarilo, završio se život koji je započeo putovanjem. Oven je sahranjen u Herefordu. Tužno, njegova grobnica je preneta. Henri VIII nije smatrao važnom uspomenom na plemenitog velškog plemića. Danas, telo Ovena Tjudora leži ispod stambenog naselja sagrađenog tokom 1970.-ih.: zaboravljeni predak naše najpoznatije dinastije.
Katarina je počivala u svojoj grobnici sve dok Henri VII nije iskopao grobnicu kada je naredio izradu grobnice za njega i njegovu suprugu. Njeno telo koje je bilo umotano bilo je premešteno i postavljeno do grobnog spomenika Henrija V. To je bilo privremeno rešenje. Henri VII je u njoj video glavni razlog zbog kog želi da bude tamo sahranjen. Ali Henri VIII nije učinio nikakav napor da usliši očevu želju na samrti i ona je, kako skandalozno, počiva odbačena u svom kovčegu od loše ploče čime su njeni posmrtni ostaci izloženi propadanju. Zbog čega je Katarina Valoa nastavila da počiva na taj način i tokom narednih generacija, možemo samo da nagađamo. Možda i dalje plaća cenu zbog njenih „telesnih strasti“ za Ovenom Tjudorom.
Tokom devetnaestog veka, njeno telo je smešteno tamo gde počiva i danas u vreme kraljice Viktorije. Zanimljivo, njena drvena nadgrobna slika, koja je prikazana na njenoj sahrani, nalazi se u muzeju Opatije
Napisala: Leanda de Lizl.
Preveo: Berislav Kangrga
http://www.prospectmagazine.co.uk/art-books/the-romantic-roots-of-the-tudor-dynasty/#.U5cD7XKSzls
Iako, istoričar rane tjudorovske epohe, Polidor Vergil, tvrdi da je Oven bio „obdaren telesno i umno“, malo možemo čuti o njemu od bilo koga drugog. Drugi izveštaji upućuju na njegovu fizičku privlačnost. Jedan izveštaj opisuje kako se kraljica zaljubila u Ovena pošto se pojavila pred njim plivajući gola. Ali priča koja se stalno ponavlja i koja najverovatnije odgovara činjenicama govori kako je Oven privukao njenu pažnju svojom garderobom tokom prijema u njenom domaćinstvu. Svirala je muzika i njene sluge su plesale. Pošto je Katarina posmatrala, Oven je izveo skok koji se oteo kontroli tako da joj je pao pravo u krilo. Kao što se elizabetanski pesnik zapitao „ Kako suditi nekome kome je Fortuna dala takvu blagodat da ako već mora da padne- da padne na takvo mesto? Nije prošlo puno vremena, a Katarina i njen ljupki plamić završiše u braku. Pozivajući se na osuđujuće izvore iz šesnaestog veka, pisali su da „ kada bi vodili ljubav ona bi vrištala u ekstazi“.
Do 1437. izrodili su četvoro dece. Ali, engleska elita je ogorčeno komentarisala da bi kraljica „trebalo da pokaže da može da kontroliše svoje telesne strasti“. Kraljevski Savet je odlučio da je najbolje da brak ostane tajna sve dok Henri VI ne odraste i sam ne reši šta da učini po tom pitanju. Imao je šesnaest, a njegova majka je umirala od „teške bolesti“. Pre nego što je saznao da je udata i da ima braću i sestre po majci koji su nosili čudno prezime „Tjudor“. U svom besu i žalosti naredio je da se Oven zatvori na neko vreme. Ali, on se 1439. izvinio Ovenu i do 1444. kralj mu se obraćao sa „ naš mnogovoljeni plemić“. Ipak, Henri je odlučio da drži glavnu reč u vezi budućih brakova unutar njegove porodice.
1453. Henri VI je bio taj koji je ugovorio veridbu između Ovenovog najstarijeg sina, Edmunda Tjudora i devetogodišnje Margarete Bofort, koja je, kao i kralj, bila potomak kraljevske kuće Lankastera. Ta godina je, kako bilo, bila katastrofalna po kralja. Izgubio je rat u Francuskoj i doživeo je nervni slom. Njegova slabost je ohrabrila ambicije rivalske kuće Jorka što je otvorilo put spirali nasilja koju su započeli. Oven Tjudor se borio lojalno za Henrija VI u onom što je kasnije postalo poznato kao „ratovi ruža“ i bio je jedan od komandanata kraljevskih snaga koji su se sukobili sa jorkistima kod Herefordšira, 1461.
Bitka je upamćena zbog tri sunca koja su se pojavila na nebu, fenomen koji je nastao zbog svetlosti koja je prolazila kroz kristale leda. Pod tim suncima, Lankasteri su se borili i izgubili. Oven je zarobljen i odveden u Hereford. Tek kada je jorkista (bela ruža), vojnik, zgrabio kragnu svog crvenog protivnika (oznaka crvena ruža) da otkrije njegov vrat, Oven je tada shvatio da će biti pogubljen. Suočen sa smrću ispričao je šaljivo, „da glava koja će se naći na panju treba da leži u krilu kraljice Katarine“ žene koju je voleo i oženio uprkos svim zabranama. Potom, pošto se sečivo zarilo, završio se život koji je započeo putovanjem. Oven je sahranjen u Herefordu. Tužno, njegova grobnica je preneta. Henri VIII nije smatrao važnom uspomenom na plemenitog velškog plemića. Danas, telo Ovena Tjudora leži ispod stambenog naselja sagrađenog tokom 1970.-ih.: zaboravljeni predak naše najpoznatije dinastije.
Katarina je počivala u svojoj grobnici sve dok Henri VII nije iskopao grobnicu kada je naredio izradu grobnice za njega i njegovu suprugu. Njeno telo koje je bilo umotano bilo je premešteno i postavljeno do grobnog spomenika Henrija V. To je bilo privremeno rešenje. Henri VII je u njoj video glavni razlog zbog kog želi da bude tamo sahranjen. Ali Henri VIII nije učinio nikakav napor da usliši očevu želju na samrti i ona je, kako skandalozno, počiva odbačena u svom kovčegu od loše ploče čime su njeni posmrtni ostaci izloženi propadanju. Zbog čega je Katarina Valoa nastavila da počiva na taj način i tokom narednih generacija, možemo samo da nagađamo. Možda i dalje plaća cenu zbog njenih „telesnih strasti“ za Ovenom Tjudorom.
Tokom devetnaestog veka, njeno telo je smešteno tamo gde počiva i danas u vreme kraljice Viktorije. Zanimljivo, njena drvena nadgrobna slika, koja je prikazana na njenoj sahrani, nalazi se u muzeju Opatije
Napisala: Leanda de Lizl.
Preveo: Berislav Kangrga
http://www.prospectmagazine.co.uk/art-books/the-romantic-roots-of-the-tudor-dynasty/#.U5cD7XKSzls