I- Uvod II- Ciljevi kulturne revolucije III- Uzroci kulturne revolucije IV- Vremeplov dešavanja V- Posledice kulturne revolucije
Predsednik Mao Cetung, http://www.johndclare.net/China5.htm
I- Uvod
Velika kulturna proleterska revolucija predstavlja veliku istorijsku tragediju Kine. To je period “ crvenog terora” koji je trajao od 1966. do 1969. Međutim, period političe nestabilnosti i unutrašnjeg previranja kako u zemlji tako i u Komunističkoj partiji Kine potrajao je sve do Maove smrti 1976. i hapšenjem grupe radikalnih levičara- ultralevičara „ četvoročlane bande“. To je bilo vreme potkazivača. Moderni „lov na veštice“. Koristile su se stare metode, a neprijatelj je uvek bio isti vekovima: onaj koji se izdvajao iz mase - mišljenjem, ponašanjem, stavom. Svako ko je stajao na putu vladajućoj ideologiji.
Maova kulturna revolucija ne može da se razume bez poznavanja svega onoga što se desilo desetak godina pre. Postoji političko-istorijska podloga odnosno uzroci koji objašnjavaju ovaj ružan fenomen u kineskoj istoriji. To je period u kome je zavladala diktatura histerične mase uz sveopštu podršku vladajuće elite. Ova revolucija je podrazumevala ubijanje civila od strane naoružanih paravojnih formacija i pogrom nad „klasnim neprijateljem“.
Predsednik Mao Cetung ( 1893- 1976. ) je izjavio da ovakve akcije treba održavati na svakih sedam do deset godina da bi se održao revolucionarni duh i žar u kineskom narodu koji je počeo da opada posle osnivanja Narodne Republike Kine, 1949.
http://digitalpostercollection.com/propaganda/1945-1991-cold-war/china/1969-comrade-mao-zedong-welcomes-all-people-who-are-committed-to-infinitely-world-revolution/
II- Ciljevi kulturne revolucije
Koji je bio cilj kulturne revolucije?
Za masu, obične ljude, ova revolucija je trebala da odbaci „ stare duhove“; odnosno pet crnih kategorija: zemljoposednike, farmere ( bogate seljake ), kontrarevolucionare, antisocijalističke elemente i desničare. Svi oni su bili neprijatelji socijalizma, kineske države, i običnih ljudi. Međutim, pravi cilj revolucije je krvavi obračun između neistomišljenika unutar komunističke partije koji su imali drugačije poglede na dešavanja u zemlji. Predsednik Mao je nameravao da zameni svoje naslednike sa vođama koji će biti mnogo više odaniji i verniji njegovom razmišljanju.
16. maja 1966. objavljen je početak dizanja Velike proleterske kulturne revolucije. U obaveštenju je rečeno:“ Kulturna revolucija je podignuta jer su liberalno- buržoaski elementi zavladali partijom i moraju da se otklone kroz post- revolucionarnu klasnu borbu.“
Predsednik Mao je podigao na noge sve one na kojima počiva budućnost- omladinu. Gradska omladina koja je svakako bila želja promena, besna na trenutnu situaciju, generacija koja je žudela za boljim životom je formirala odred Crvene garde. Mao je naredio armiji i partiji da se nikako ne suprostavljaju crvenogardejcima. Jer, onaj ko ima mladost taj ima i budućnost- sigurno je tako razmišljao predsednik Mao.
III- Koji su uzroci kulturne revolucije?
Ali, šta je proizvelo kulturnu revoluciju?
Odgovori se mogu naći u odnosima između dva komunističa centra: Moskvi i Pekingu. Sovjetski Savez je prva socijalistička država sveta. Zvezda vodilja svim zemljama iste ideologije. Ali, Peking je bio mlada, tek formirana najmnogoljudnija komunistička zemlja. Odnos između dve zemlje iako je ideološki bio ravnopravan ali ipak to je bio odnos starijeg prema mlađem od sebe. Moskva je strahovala da bi Peking mogao da zauzme prvo mesto u komunističkom svetu. Sve se promenilo posle Staljinove smrti 1953. Tri godine posle kada je Hruščov pročitao tajni referat protiv Staljinove zloupotrebe vlasti, njegovog načina vladavine i takvog, staljinističkog“ sistema, odnosi između dve zemlje konstantno su se pogoršavali. Ipak, Staljin je bio svetitelj komunističkih zemalja, a njegov sistem vladavine bio je nepogrešiv.
Mao Cetung je pokrenuo 1957. „kampanju protiv desničara“. Ta kampanja u stvari nije bila uperena protiv desničara i nacionalista već protiv inteligencije. Morala je da se uguši svaka drugačija i slobodna misao. Pravi intelektualac je samo „pošten intelektualac“ koji sledi put i doktrinu svoje partije. Svako skretanje sa tog puta vodilo je u provaliju. Predsednik Mao je osmislio još jednu akciju naredne godine. „ Veliki skok napred“ koji je trebao da omogući da Kina pretekne u proizvodnji vodeće kapitalističke zemlje i sile, Sjedinjene Američke države i Britaniju. To je bio pokušaj modernizacije zemlje. Ovim je trebalo da se pokaže nadmoć socijalizma nad kapitalizmom. Seljaci su se više bavili proizvodnjom čelika nego poljoprivredom. Sve što je moglo da se pretopi, lonci, šerpe, metalni kreveti, ralo, sve je pretvarano u čelik ali vrlo lošeg kvaliteta. Seljak je zapustio obradu zemlje što je dovelo do siromaštva i pojave gladi jer nije bilo dovoljno namirnica da se prehrani mnogobrojno stanovništvo. Na desetine miliona ljudi je pomrlo od gladi.
1959. Mao je počeo da sprovodi novu akciju. Mao je pokušao da ide u korak sa vremenom i da demokratizuje sistem ugledajući se na „velikog brata“ iz Moske, Hruščova. „Neka cveta stotinu cvetova i neka se takmiči sto škola mišljenja“- kao što sam naziv kaže, vlast je dozvolila da se izraze različita mišljenja koja su trebala da pomognu da zemlja pobedi krizu u koju je zapala zbog nerazumne ekonomske i privredne politike. Dozvoljena je kritika partije i vlasti, a takođe se tražila i samokritika partijskih funkcionera. Pod kritikama ministra odbrane, Peng Dehuana (1898-1974. ) predsednik Mao je priznao da se ne razume najbolje u poljoprivredu i priznao svoje greške koje će ministra odbrane skupo koštati. Predsednik Mao je odlučio iste te godine da se povuče sa položaja predsednika države pa je ostao samo na čelu partije. Peng Dehuan je tokom kulturne revolucije bio izložen javnim poniženjima i mučenjima godinama. Položaj šefa države je ponovo preuzeo, deset godina kasnije, 1969. na krilima kulturne revolucije.
Bivši ministar odbrane, Peng Dehuan tokom javnog poniženja u vreme kulturne revolucije,
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Peng_4.jpg
U međuvremenu kinesko- sovjetski odnosi su se toliko pogoršali da su jedna i druga strana prekinuli svoju ideološku ljubav. Kini je tražila podršku Sovjetskog saveza kao komunističke supersile zbog teritorijalnog spora oko Tajvana. Te kinesko-sovjetske suprotnosti i teritorijalni spor oko Tajvana su otvorili vrata u odnosima Sjedinjenih država i Kine koji su doživeli vrhunac 1971. kada je Kinu posetio Ričard Nikson, predsednik SAD ( 1972 ). Mao je bio uveren da će ga zadesiti ista sudbina kao i njegovog kolegu, sovjetskog vođu Hruščova koji je smenjen sa vlasti 1964. Smatrao je da je za to kriv njegov pokušaj revizije marksizma-lenjinizma, želja da se stisak vlasti olabavi odnosno da se demokratizuje sistem. Kulturna revolucija će postati Maov odgovor na opoziciju prema njegovom načinu vladavine i pogledima na dešavanja i politiku. Želeo je da potuče svoje partijske rivale i nametne svoj primat. Međutim, za tako nešto bila mu je potrebna velika podrška mase. Imao je staru slavu jer je bio vođa i Revolucije i rata za oslobođenje Kine od nacionalista i kolonijalane vlasti Japana. Umesto demokratizacije zemlje i sistema on je otišao u totalnu suprotnost- u radikalno levičarstvo ili ultralevičarstvo.
Pripadnici Crvene garde koji mašu crvenom knjižicom- "biblijom" komunističke Kine koja sadrži filozofske misli predsednika Mao.
http://foreignpolicyblogs.com/2014/11/27/xis-anti-rightist-campaign/
28. jula 1966. Supruga predsednika Maoa, koja je imala veoma veliku i važnu ulogu u ovoj epizodi kineske istorije, Điang Čing ( 1914- 1991. ) je izjavila: „ Ukoliko dobri ljudi tuku loše ljude to čine sa pravom; ukoliko loši ljudi tuku dobre ljude- dobri dosežu slavu.“ -
Ovim je dat blagoslov i nasilje je moglo da počne. Postavlja se pitanje ko je kompetentan da odlučuje ili ukaže prstom i kaže da je neko ili dobar ili loš? Ova izjava Maove supruge je u stvari bila opravdanje za zlo. Nastupilo je vreme potkazivača. Bila je dovoljna sumnja da se počini zločin. Iako je ovo događaj koji pripada XX veku zašto me podsetio na reči koj je izgovorio papski legat Arnold Amalrik ( Arnaud Amalric, umro 1255. ): „ Pobijte ih sve, Bog će prepoznati svoje“ ( one koji su hrišćani ) tokom krstaškog rata protiv Katara? Nije li isti metod? Ukoliko si loš odnosno ne odgovaraš vlasti, nasilje nad tobom je opravdano. Ukoliko si dobar, a pretrpiš nasilje „dosegnućeš slavu“.
Supruga predsednika Maoa koja je imala veliku ulogu u kulturnoj revoluciji drži crvenu knjižicu.
http://www.oneinchpunch.net/2007/01/09/vintage-chinese-propaganda-posters-widget-mac-osx/
IV- Vremeplov dešavanja
Nasilje omladine koja se okupila u zbor Crvene garde započelo je u studentskim kampusima. Učenici su optuživali svoje profesore. Odnosno, to je bio obračun sa inteligencijom koja je mogla da se pobuni protiv načina vladavine. Policija je dobila naređenje od vlast da ne sme da se suprostavlja nasilju Crvene garde. Početkom avgusta 1966. stradao je i prvi prosvetni radnik. Bijan Žongjuan, direktor pekinške Ženske škole je podlegao mučenjima. Zabranjen je svaki oblik religije. Naređeno je zatvaranje svih crkava i hramova. Uništavani su istorijski i kulturni spomenici kao predmeti koji su podsećali na stari svet, svet koji je ugnjetavao ljude.
Od sredine avgusta do kraja septembra odredi Crvene garde su spalili preko dva miliona knjiga, preko tri miliona slika, umetnina, delova nameštaja. Oko 77 hiljada ljudi je proterano iz Pekinga i odvedeno na silu na selo.
http://www.haanhvu.com/photographqjvw/The-Great-Proletarian-Cultural-Revolution.html
1967. godine pokrenuta je kampanja protiv partijskih funkcionera: protiv predsednika države, Liju Šaoćija ( 1898- 1969. na čelu države od 1959- 1968. ) koji je podlegao kao posledica nasilja i protiv Deng Sjaopinga ( 1904- 1997 ). Dengova porodica je pretrpela veliku torturu. Njegov sin, Deng Pufang ( 1944- ) je bio nateran pred članovima Crvene garde da se izjasni kao kapitalista i onda je bačen sa prozora trospratne zgrade prekinškog univerziteta, 1968. posle čega je ostao invalid.
Iste te godine Crvena garda je otvorila vatru na civile u gradu Ksiningu ( Xining, engl. ) u provinciji Činghai ( Qinghai, engl. ) da bi uveli vojnu kontrolu nad novinama i radio stanicama.
Kulturna revolucija je u okviru ove akcije imala nekoliko kampanja. Prva je objavljena 1968.
Te godine je objavljena kampanja „ Očistite klasne redove“. Ova kampanja je podrazumevala „lov“ na izdajnike, špijune i kapitaliste. Samo tokom ove kampanje pobijeno je 500 000 ljudi. Mao i Centralni komitet Komunističke partije Kine izdali su proglas da se odmah zaustave konflikti. Mislili su, ukoliko bi ovaj proces izmakao kontroli mogao bi da se pretvori u sveopšti pokolj koji bi mogao da izazove rat i nesagledive posledice po region i svet. Armiji je dato zeleno svetlo da se obračuna sa frakcijom stvorenom unutar Crvene garde koju su zvali „ pobunjeni“.
1970. proglašena je kampanja „ Jednim udarcem uništiti opoziciju“. Ova kampanja je bila uperena protiv kontrarevolucionara, protv onih koji vrše pronevere, ekstravagancije i radi sprečavanja destruktivne kontrarevolucionarne aktivnosti.
http://www.haanhvu.com/photographqjvw/The-Great-Proletarian-Cultural-Revolution.html
Naredne godine, 1971. objavljena je kampanja „ protiv kontrarevolucionarne klike“ koja je trajala najduže, sve do 1976. Ova kampanja je obeležena unutarpartijskim sukobom između Mao Cetunga i Lin Bijaoa ( 1907- 1971. ministar odbrane i vicepremijer Narodne Republike Kine ). Sukob se završio avionskom nesrećom u kojoj je poginuo Lin i njegova porodica posle njegovog navodnog pokušaja da ubije predsednika Maoa.
Nekoliko godina kasnije, 1975. došlo je do vojnog obračuna između armije sa stanovnicima muslimanskog zaseoka u provinciji Junan ( Yunnan, engl. ). Januara 1976. preminuo je „ voljeni premijer“ Džou Enlaj ( Zhou Enlai, engl. 1898- 1976 ). Nekoliko meseci kasnije došlo je do „incidenta na Tjenanmenu“- trgu Nebeskog mira kada su se okupili građani da izraze počast preminulom premijeru i da izraze negodovanje protiv kulturne revolucije i četvoročlane grupe ( četvoročlane bande ) koja je sve više preuzimala vlast pošto je predsednik Mao već bio jako bolestan.
Mesec dana posle smrti Mao Cetunga, u oktobru 1976. nove kineske vlasti odlučile su da raskrste sa ultralevičarskom politikom koja ja nanela ogromnu štetu Kini. Na udaru se našla antipartijska klika „ četvoročlana banda“ u kojoj su bili Maova supruga, Vang Hangven, Džang Čunkijao i Jao Venjuan. Oni su nameravali da preuzmu vlast i nastave sa Maovom pogrešnom politikom koja je vodila Kinu u propast. Članovi grupe su pohapšeni i zatvoreni.
Nekoliko godina kasnije, 1975. došlo je do vojnog obračuna između armije sa stanovnicima muslimanskog zaseoka u provinciji Junan ( Yunnan, engl. ). Januara 1976. preminuo je „ voljeni premijer“ Džou Enlaj ( Zhou Enlai, engl. 1898- 1976 ). Nekoliko meseci kasnije došlo je do „incidenta na Tjenanmenu“- trgu Nebeskog mira kada su se okupili građani da izraze počast preminulom premijeru i da izraze negodovanje protiv kulturne revolucije i četvoročlane grupe ( četvoročlane bande ) koja je sve više preuzimala vlast pošto je predsednik Mao već bio jako bolestan.
Mesec dana posle smrti Mao Cetunga, u oktobru 1976. nove kineske vlasti odlučile su da raskrste sa ultralevičarskom politikom koja ja nanela ogromnu štetu Kini. Na udaru se našla antipartijska klika „ četvoročlana banda“ u kojoj su bili Maova supruga, Vang Hangven, Džang Čunkijao i Jao Venjuan. Oni su nameravali da preuzmu vlast i nastave sa Maovom pogrešnom politikom koja je vodila Kinu u propast. Članovi grupe su pohapšeni i zatvoreni.
Poster protiv "četvoročlane bande",
http://chineseposters.net/themes/gang-of-four.php
Posmrtni ostaci predsednika Maoa izloženi u staklenom sarkofagu,
V- Posledice kulturne revolucije
Novi pravac kineske spoljne i unutrašnje politike je zacrtan na „ pobedničkom“ XI kongresu Komunističke Partije Kine koji je održan od 12. do 18. avgusta 1977. To je bio prvi kongres bez Maovog prisustva koji je održan posle hapšenja „četvoročlane bande“. Na tom kongresu je odlučeno da se vraćaju sve funkcije Deng Sjaopingu koje su mu bile oduzete pošto je nekoliko puta pao u nemilost predsednika Maoa i Crvene garde.
1981. kineske vlasti su usvojile rezoluciju Komunističke partije u kojoj je objavljeno da Mao ima glavnu odgovornost za kulturnu revoluciju koja je dovela do pada i najvećih gubitaka od osnivanja Narodne Reoublike Kine. Sa druge strane, Maovi sledbenici- Maoisti tvrde da je kulturna revolucija najviša tačka komunizma u istoriji čovečanstva.
Kao negativne posledice kulturne revolucije navodi se pad poljoprivredne proizvodnje. Radnik više nije bio aktivan u polju i u obrađivanju zemlje već je postao aktivniji u politici. Polja su ostala pusta. Došlo je do remećenja saobraćaja. Vozovi nisu prenosili robu, nisu učestvovali u razmeni robe već su prevozili članove Crvene garde. Fabrike su pale u ruke armije. Ljudi koji su upravljali njima su bili nestručni. Intelektualci su uklonjeni jer su kritikovani i poslati su na rad na sela. To je dovelo do nedostatka obrazovnog kadra kao i zbog zatvaranja univerziteta. Takođe, treba se zapitati, da li je nedostatak demokratije u samoj partiji pomogao stvaranju i jačanju Maovog kulta ličnosti koji je omogućio da se sve to dogodi?
Ludost je bila da jedan narod uništava tragove svoje prošlosti i istorije duge nekoliko hiljada godina. To je nemoguće, loše i pogrešno. Narod koji zaboravlja svoju istoriju osuđen je da mu se ponavljaju greške iz prošlosti.
Berislav Kangrga
Izvori i literatura:
www.history.com/topics/cultural-revolution
www.asianews.it/news-en/The-Cultural-Revolution-(Timeline)-6181.html
https://answers.yahoo.com/question/index?qid=20090503220516AA1CP34
http://countrystudies.us/china/90.htm
https://answers.yahoo.com/question/index?qid=20090503220516AA1CP34
http://www.massviolence.org/Chronology-of-Mass-Killings-during-the-Chinese-Cultural?cs=print
https://libcom.org/history/mythology-great-proletarian-cultural-revolution-chinese-ultra-left-donald-parkinson
http://devetkomentara.net/sesti
Aleksandar Novačić, Kina: Zmajevi dolaze, Beograd, 1999. 379.
Sala u kojoj se održava kongres Komunističke Partije Kine,
http://en.wikipedia.org/wiki/File:18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg
