http://canitbesaturdaynow.com/images/fpics/1847/0a970c3107524cd42bbcfaba5316a707.jpg
„Književnost otkriva ono što stvarnost skriva“- Džasmin Vest.
Margareta je bila jedna od onih srednjovekovnih žena koje su menjale svet i svest. Njena knjiga je uzburkala strasti i bila je iskra i vodilja ka drugačijem svetu. Međutim, jedna druga iskra upalila je lomaču nad kojom se nalazila Margaret Poret.
Detalji o njenom životu su oskudni. Zna se vrlo malo, a ono što se zna to su zapisi sa njenog suđenja.
Rođena je u Hajnaultu u Francuskoj, u drugoj polovini XIII veka. Njen život se završio na lomači, pod optužbom jeresi, 1. juna 1310. To je bilo vreme kada je u Francuskoj trajao strahovit progon i proces protiv templara koji su optuženi za jeres. Da li je pod tim uticajem stradala i Margaret Poret jer je živela u takvoj sredini i u pogrešnom vremenu? Da li je to uticalo da njen život ima takav tragičan završetak?
Ko je bila Margaret od Hajnaulta ili Margaret Poret?- Ona je bila mističar i autor knjige „Ogledalo jednostavnih duša“- original. naziv na francuskom „Le Mirouer des simples âmes anienties et qui seulement demeurent en vouloir et désir d'amour”. Ovo delo je nastalo krajem XIII ili početkom XIV veka.
Razmišljao sam, zašto knjiga nosi naziv ogledalo? Na šta nas ogledalo asocira? Kada stanemo pred ogledalom vidimo sebe, onakve kakvi jesmo. U tome je lepota, u toj jednostavnosti. U toj jednostavnosti je naša duša. U svojoj knjizi Margaret se bavi pitanjem duše. Napisala je da je duša ujedinjena sa Bogom i da ona kao takva nema drugu volju sem božije. Vreme u kom je nastala knjiga je vreme viteških turnira, dvorske ljubavi i onih lepih ideala koji su davali boju i život u sumornom vremenu u kom su živeli. Ako je stvarnost bila surova ideali su bili svetle boje na srednjovekovnoj slici života. U knjizi se vodi rasprava između Ljubavi, Vrline i Duše, a to su bili ideali viteštva. Na osnovu toga može se reći da je Margaret bila u dodiru ili čak pripadala plemstvu na osnovu njenog sofisticiranog pisanja i obrazovanja koje je imala. Smatrala je da je duša puna ljubavi i da se kao takva ujedinjuje sa Bogom. Da li se u senci tih reči krije i bunt protiv lažne ljubavi koje je pokazivalo sveštenstvo koje se pozivalo na materijalno siromaštvo i duhovno bogatstvo dok su oni sami upali u zamku pohlepe? Da li je prava ljubav ona koja se pokazuje u javnosti i da li je slika te ljubavi prema Bogu neko ko nosi monašku haljinu? Ili se ta ljubav prema Bogu pokazuje delima, a ne samo rečima? I, da li takva duša koja je ispunjena čistom i iskrenom ljubavlju prema Bogu može uraditi nešto pogrešno? Da li svi oni koji se pozivaju na Boga, rade u njegovoj službi, a čine pogrešne stvari, da li je njihova duša ispunjena tom iskrenom ljubavlju? Da li je to pozadina Margaretinih reči?
Margareta je počela da razmišlja o duši. Duša je bilo glavno oruđe u rukama božijih slugu- sveštenstva kojim su kontrolisali mase. Svako ko bi išao protiv zvaničnog stava Crkve osudio bi svoju dušu na večne muke u paklu. Prema Margareti izgleda da je za čovekovo spasenje dovoljna samo iskrena ljubav prema Bogu.Zar nije jednostavno? Da li je onda sveštenik odnosno Crkva višak kao “posrednik između čoveka i Boga”? Kakve bi to posledice bile po Crkvu ukoliko dozvoli da se takvo mišljenje raširi? Da li bi Crkva izgubila monopol nad životom i smrti običnih ljudi?
Postojao je još jedan problem. Knjiga koju je napisala, napisana je na starofrancuskom jeziku umesto latinskog. Latinski jezik je bio jezik vere i religije. To je bio jezik najbliži Bogu jer on se govorio u vreme Hristovog raspeća. Da li je to bio početak želje da se svete knjige i tekstovi prevedu na narodne jezike i da svaki čovek može da ih razume? Time bi Crkva bila onemogućena da u strahu drži mase jer je ona imala monopol na tumačenje i čitanje, a samim tim i na svoju verziju vere.
Oko 1308. Margareta je uhapšena i njena knjiga je javno spaljena. Ona je u svojoj odbrani rekla da je knjigu pisala uz savete visokih crkvenih zvaničnika kao što je Godfri od Fonteneja, filozofa i magistra teologije koji je umro godinu dana pre Margaretinog pogubljenja. Iako joj je bilo zaprećeno i iako je znala šta je čeka ukoliko se ne odrekne svojih stavova, a to je strahovito mučenje, a kasnije i surova smrt nije se odrekla svog rada i širenja svog mišljenja među ljudima. U njenom ženskom telu stanovala je hrabrost jednog muškarca.
1310. godine ona je izvedena pred inkviziciju. Sudio joj je Viljem od Pariza odnosno Viljem od Humberta, ispovednik francuskog kralja.
Na suđenju njen rad je omalovažavan. A njenu knjigu su opisali kao punu grešaka i jeretičnih razmišljanja. Ponižavali su je i kao ženu, nazivajući je “pseudo mulier”- lažnom ženom. Da li je problem bio u samom tekstu ili u tome što je jedna žena uspela da uzburka temelje srednjovekovnog života? Preživela je strahovitno mučenje. Tokom mučenja, inkvizitori su koristili predmet koji se zvao “kruška”. Kruška je instrument koji se tokom mučenja koristio nad ženama. Predmet bi se stavljao u ženski polni organ ili u usnu šupljinu koja bi se silinom zavrtanja širila do maksimuma što je izazivalo stravične bolove što je dovodilo do kidanja kože i tih delova tela.
Inkvizicija je donela odluku i Margaret Poret je spaljena na lomači. Ovaj tekst ću završiti citatom koji će biti sasvim dovoljan da bi u potpuno svi razumeli vreme u kom je živela ova žena i njenu želju da napravi promene. Promene su bile nezaustavljive. Samo je bilo potrebno vreme.
Niko ne može spaliti istinu. – Methilda od Magdeburga (umrla 1294.), srednjovekovna mističarka.
Berislav Kangrga
Margareta je bila jedna od onih srednjovekovnih žena koje su menjale svet i svest. Njena knjiga je uzburkala strasti i bila je iskra i vodilja ka drugačijem svetu. Međutim, jedna druga iskra upalila je lomaču nad kojom se nalazila Margaret Poret.
Detalji o njenom životu su oskudni. Zna se vrlo malo, a ono što se zna to su zapisi sa njenog suđenja.
Rođena je u Hajnaultu u Francuskoj, u drugoj polovini XIII veka. Njen život se završio na lomači, pod optužbom jeresi, 1. juna 1310. To je bilo vreme kada je u Francuskoj trajao strahovit progon i proces protiv templara koji su optuženi za jeres. Da li je pod tim uticajem stradala i Margaret Poret jer je živela u takvoj sredini i u pogrešnom vremenu? Da li je to uticalo da njen život ima takav tragičan završetak?
Ko je bila Margaret od Hajnaulta ili Margaret Poret?- Ona je bila mističar i autor knjige „Ogledalo jednostavnih duša“- original. naziv na francuskom „Le Mirouer des simples âmes anienties et qui seulement demeurent en vouloir et désir d'amour”. Ovo delo je nastalo krajem XIII ili početkom XIV veka.
Razmišljao sam, zašto knjiga nosi naziv ogledalo? Na šta nas ogledalo asocira? Kada stanemo pred ogledalom vidimo sebe, onakve kakvi jesmo. U tome je lepota, u toj jednostavnosti. U toj jednostavnosti je naša duša. U svojoj knjizi Margaret se bavi pitanjem duše. Napisala je da je duša ujedinjena sa Bogom i da ona kao takva nema drugu volju sem božije. Vreme u kom je nastala knjiga je vreme viteških turnira, dvorske ljubavi i onih lepih ideala koji su davali boju i život u sumornom vremenu u kom su živeli. Ako je stvarnost bila surova ideali su bili svetle boje na srednjovekovnoj slici života. U knjizi se vodi rasprava između Ljubavi, Vrline i Duše, a to su bili ideali viteštva. Na osnovu toga može se reći da je Margaret bila u dodiru ili čak pripadala plemstvu na osnovu njenog sofisticiranog pisanja i obrazovanja koje je imala. Smatrala je da je duša puna ljubavi i da se kao takva ujedinjuje sa Bogom. Da li se u senci tih reči krije i bunt protiv lažne ljubavi koje je pokazivalo sveštenstvo koje se pozivalo na materijalno siromaštvo i duhovno bogatstvo dok su oni sami upali u zamku pohlepe? Da li je prava ljubav ona koja se pokazuje u javnosti i da li je slika te ljubavi prema Bogu neko ko nosi monašku haljinu? Ili se ta ljubav prema Bogu pokazuje delima, a ne samo rečima? I, da li takva duša koja je ispunjena čistom i iskrenom ljubavlju prema Bogu može uraditi nešto pogrešno? Da li svi oni koji se pozivaju na Boga, rade u njegovoj službi, a čine pogrešne stvari, da li je njihova duša ispunjena tom iskrenom ljubavlju? Da li je to pozadina Margaretinih reči?
Margareta je počela da razmišlja o duši. Duša je bilo glavno oruđe u rukama božijih slugu- sveštenstva kojim su kontrolisali mase. Svako ko bi išao protiv zvaničnog stava Crkve osudio bi svoju dušu na večne muke u paklu. Prema Margareti izgleda da je za čovekovo spasenje dovoljna samo iskrena ljubav prema Bogu.Zar nije jednostavno? Da li je onda sveštenik odnosno Crkva višak kao “posrednik između čoveka i Boga”? Kakve bi to posledice bile po Crkvu ukoliko dozvoli da se takvo mišljenje raširi? Da li bi Crkva izgubila monopol nad životom i smrti običnih ljudi?
Postojao je još jedan problem. Knjiga koju je napisala, napisana je na starofrancuskom jeziku umesto latinskog. Latinski jezik je bio jezik vere i religije. To je bio jezik najbliži Bogu jer on se govorio u vreme Hristovog raspeća. Da li je to bio početak želje da se svete knjige i tekstovi prevedu na narodne jezike i da svaki čovek može da ih razume? Time bi Crkva bila onemogućena da u strahu drži mase jer je ona imala monopol na tumačenje i čitanje, a samim tim i na svoju verziju vere.
Oko 1308. Margareta je uhapšena i njena knjiga je javno spaljena. Ona je u svojoj odbrani rekla da je knjigu pisala uz savete visokih crkvenih zvaničnika kao što je Godfri od Fonteneja, filozofa i magistra teologije koji je umro godinu dana pre Margaretinog pogubljenja. Iako joj je bilo zaprećeno i iako je znala šta je čeka ukoliko se ne odrekne svojih stavova, a to je strahovito mučenje, a kasnije i surova smrt nije se odrekla svog rada i širenja svog mišljenja među ljudima. U njenom ženskom telu stanovala je hrabrost jednog muškarca.
1310. godine ona je izvedena pred inkviziciju. Sudio joj je Viljem od Pariza odnosno Viljem od Humberta, ispovednik francuskog kralja.
Na suđenju njen rad je omalovažavan. A njenu knjigu su opisali kao punu grešaka i jeretičnih razmišljanja. Ponižavali su je i kao ženu, nazivajući je “pseudo mulier”- lažnom ženom. Da li je problem bio u samom tekstu ili u tome što je jedna žena uspela da uzburka temelje srednjovekovnog života? Preživela je strahovitno mučenje. Tokom mučenja, inkvizitori su koristili predmet koji se zvao “kruška”. Kruška je instrument koji se tokom mučenja koristio nad ženama. Predmet bi se stavljao u ženski polni organ ili u usnu šupljinu koja bi se silinom zavrtanja širila do maksimuma što je izazivalo stravične bolove što je dovodilo do kidanja kože i tih delova tela.
Inkvizicija je donela odluku i Margaret Poret je spaljena na lomači. Ovaj tekst ću završiti citatom koji će biti sasvim dovoljan da bi u potpuno svi razumeli vreme u kom je živela ova žena i njenu želju da napravi promene. Promene su bile nezaustavljive. Samo je bilo potrebno vreme.
Niko ne može spaliti istinu. – Methilda od Magdeburga (umrla 1294.), srednjovekovna mističarka.
Berislav Kangrga
