Mnogi često pomisle da je budizam religija baš kao Hrišćanstvo ili Islam. Ali, postoji razlika. Upravo taj „Izam“ u terminu budizam nam daje odgovor.  Da li je budizam religija ili filozofsko učenje? Religija je sistem verovanja zajedno sa svojim sledbenicima u čijem se centru nalazi Bog. Osnivač budističke misli nije bog ali on je izvor iz kog proizilazi njegovo učenje. Samim tim  ima posebno mesto. Može se reći da je budizam skup učenja o načinu kako treba živeti. To je filozofija koja se ne bazira na ono što se sme i na ono što se ne sme. U nekoliko tačaka objašnjava šta je život i kako izbeći životne zamke koje onemogućavaju spiritualnom delu čoveka da dosegne duhovne visine. Budizam ima svoje sledbenike. Dakle, može se reći da je budizam filozofsko učenje sa elementima koji karakterišu religiju.

Sidarta Gautama je postao Buda- prosvetljeni, „onaj koji zna“. Njegovi sledbenici su postali Budisti jer slede njegov put i učenje. Budizam pripada indijskim religijama. Preći ću kasnije na ciljeve budizma ali je zanimljivo značenje imena Sidarta. Sidarta znači „onaj koji je postigao cilj“. Osnivač ovog filozofskog učenja je rođen 563. p.n.e. u mestu Kapilavastu u pod Himalajima u Nepalu. Doživeo je osamdeset godina. Živeo je na severoistoku Indije u oblasti najveće kulturne i duhovne delatnosti. Njegov otac Šudodana nosio je titulu „rađana“- kralja i bio je vođa aristokratske zajednice „Sakja“- silnici. Pripadala su kšatrijskoj odnosno ratničkoj kasti. Sidartina majka, Maja, umrla je nekoliko dana posle njegovog rođenja. Zanimljivo je da je Sidarta kasnije u svom učenju govorio da je ovaj život iluzija. „Maja“ na sanskrtu, „latinskom jeziku drevne Indije“, znači „iluzija“. Majina sestra, Mahapađapati je postala Sidartina maćeha.

Sidarta je bio princ koji je rastao unutar zidina svoje palate. Njegov ograničeni svet nije poznavao za ljudske patnje i nevolje. Kada je napunio šesnaest godina oženio se svojom rođakom Jašudarom sa kojom je dobio sina Rahulu- „prepreka“. Pošto je izašao izvan zidina svoje palate ono što je ugledao zauvek je izmenilo njegove poglede na svet i život. Susreo se sa ljudskom patnjom u obliku jednog starca, bolesnika i mrtvaca. Zatim je susreo usamljenika. I tada se u njemu rodila želja da napusti svoj bogati dom da bi našao odgovore na pitanja o ljudskoj egzistenciji.

O čemu je razmišljao princ rođen u slavi i bogatsvu kada je ugledao bolesnika, starca i pokojnika? Da li život ima smisla ako sve čeka ista sudbina? Da li je svaka briga, nevolja ili želja vredna unutrašnjeg nemira kada se kraj sasvim zna? Zašto su u životu ljudi nejednaki dok su u smrti svi jednaki? Zašto umire jedan kralj isto kao i jedan običan čovek? Obukao je žutu tuniku asketa, napustio palatu i otišao da živi kao asketa, beskućnik.

Na tom putu gde on traga za odgovorima, susreo se sa dvojicom brahmana- sveštenika da bi posle toga došao u kontakt sa petoricom akseta (hindu svetiteljima) sa kojima je proveo šest godina u izgladnelosti i fizičkoj iscrpljenosti. Tada je jeo jedno zrno pirinča ili susama. On nije spoznao istinu niti je dobio odgovore. Između povlašćenih brahmana i fizičke iscrpljenosti i akseze on je izabrao čuveni „srednji put“. Uživao je u bogatstvu i patio u izgladnjivanju. Ni u jednom ekstremu nije našao odgovor. Cilj srednjeg puta je „nirvana- utrnuće“ odnosno oslobođenje od sveta. Šta to uopšte znači? Živimo kao i onda život u kom postoje naše želje, ambicije, ciljevi koji su pokretači ljudskog delovanja. Na putu da ih ostvarimo činimo loše i dobre stvari koje pokreću niz dešavanja. Taj niz se pretvorio u magični krug u kom svako ljudsko biće živi neoslobođeno. Želimo da smo zdravi, da živimo večno, da imamo izobilje bogatstva i sreće. Međutim, ništa od toga nije moguće. Stoga, potrebno je odreći se robovanju našim željama da bi ljudsko biće izašlo iz začaranog kruga i izbeglo zakon karme.

Dok je sedeo u položaju lotosa pod svetom smokvom, „Pipal“ ili „ Bo drvom“, Sidarta je došao do mira i duboke nirvane. Tada je spoznao četiri plemenite istine: prva, sva živa bića pate, druga, uzroci patnje su naše želje i žudnja, treća, postoji način da se prevaziđe patnja i četvrta da je tajna izlečenja u odbacivanju žudnje i želja. U stvari, on je otkrio koren i uzrok problema. Takođe, otkrio je „osmostruki plemeniti put“ . To je način kako pobediti patnju. Ispravnim razumevanjem i namerom, ispravnim govorom, postupcima i načinom življenja. Omostruki put podrazumeva i ispravni napor, svesnost i koncentraciju. U tom stanju nirvane on se setio svojih prethodnih života, paćeničkih iskustava i imao je pogled na sadašnji život i shvatio je da su ljudi sadašnjice ono što su činili u prošlosti u prethodnom životu. Sidarta je pobedio kosmički zakon koji drži sva bića zarobljena u tom magičnom krugu rađanja. Postao je Buda- onaj koji je spoznao istinu.

Isto kao u Hrišćanstvu tako i u vezi Budinog života javljaju se iste priče. Te priče ukazuju na to da većina svetskih religija ima isto ili praporeklo; da su se svete priče prenosile sa kolena na koleno i sa naroda na drugi narod. Kao i Hrista kog je iskušavao đavo i Budu je iskušavao „Mara“ nagovarajući ga da učini samoubistvo. Kasnije je susreo pet asketa, hindu svetitelja kojima je izneo svoje učenje o spasenju koje se zove dharma. Od njegovih učenika i sledbenika treba izdvojiti i njegovog zeta Devadatu koji je pokušao da ga ubije pošto je naterao jednog slona na njega u jednoj uskoj ulici. Buda je snagom svojih misli naterao slona da padne na kolena. Poslednje godine svog života proveo je u manastiru Šravastiju. Njegovo fizičko obitavanje se završilo na reci Hiranjavati u njegovoj osamdesetoj godini. Tada je doživeo poptuno utrnuće. Pre svog poptpunog utrnuća, Buda nije odredio naslednika već je svojim učenicima i sledbenicima rekao da im njihovo učenje bude jedini vođa. Međutim, ljudi oko njega koji nisu dostigli njegov spiritualni nivo to nisu mogli da shvate. Pojavilo se neslaganje oko izlaganja učenja pa su se iz tog jedinstvenog učenja- prabudizma, stvorili pravci ili budističke škole. Posle rascepa na saboru u Pataliputri u IV veku p.n.e. u budizmu su nastala tri pravca: Mahajana, Hinajana i Vađrjana.