Na današnji dan, 26. juna 1950. otpočeo je korejski rat. Trajao je do 1953.
Kada su severnkorejski tenkovi i pešadija prešli 38. paralelu 1950. započeo je korejski rat. Trogodišnji rat je odneo na strani Ujedinjenih nacija i južne Koreje preko 200.000 žrtava.
Devedeset minuta posle otvaranja artiljerijske paljbe koja je započela u 4 sata u nedelju ujutro, severnokorejski tenkovi i pešadija prešli su 38. paralelu da bi stigli na jug prešavši međuprostor preko graničnih brda pod jakom kišom. Većina južnokorejskih vojnih jedinica nisu bile u pripravnosti zbog vikenda i zato što se većina oficira i vojnika odmaralo u Seulu, južnokorejskoj prestonici. Invazija je sa priličnom sigurnošću vođena od Sovjeta uz podršku kineskih komunista koji su očekivali da će to biti kratkotrajni rat posle januarske izjave američkog državnog sekretara, Dina Ahesona, koji je javno izjavio da „SAD ne mogu učestvovati na celoj teritoriji Azije u odbrani od vojnog napada“.
Severnokorejci predvođeni teškim tenkovima zauzeli su grad Kesong da bi prešli reku Imjin. Neki južnokorejski vojnici su se suprostavili svojom samoubilačkom hrabrošću noseći eksploziv na svojim telima bacajući se na neprijateljske tenkove kao ljudske bombe. Ali, sve ih je nadmašila severnokorejska superiornost, brojnost i oprema. Američki ambasador u Seulu je poslao telegram u Vašington i komisiji Ujedinjenih nacija u Koreji obaveštavajući generalnog sekretara da invazija preuzima karakteristike „sveopšteg rata“. Savet bezbednosti se sastao tog nedeljnog poslepodneva- sovjetska delegacija se držala po strani- i prihvatila je američku rezoluciju osuđujući severnokorejski napad zahtevajući momentalni prekid vatre i povlačenje preko granice. Sledećeg dana, 26-og. predsednik Truman je objavio da vlada SAD energično podržava Savet bezbednosti.
U utorak, 27-og. američke vazduhoplovne i pomorske snage su dobile naredbu da pomognu južnokorejskim snagama pod komandom generala Daglasa Mekartura, sedamdesetdvogodišnjeg vrhovnog savezničkog komandanta u Japanu. Savet bezbednosti se susreo to veče, ponovo, bez sovjetskog predstavnika i usvojio je američku rezoluciju savetujući članice Ujedinjenih nacija „ da učestvuju u pomoći Republici Koreji ukoliko je potrebno da suzbiju vojni napad i da obezbede međunarodni mir i sugurnost na tom području.“ Severnokorejci su bili nekoliko milja od Seula i grad je pao 28-og.
General Mekartur je odleteo do Koreje 29-og.u četvrtak, uz pratnju novinara koji su došli da sami izvide situaciju. Njegovoj letelici zvanoj „Sazvežđe“ je zapretio neprijateljski avion koji je bio odbijen uz podršku Mustanga dok je general posmatrao situaciju potpuno neuznemireno kako su rekli novinari. Posle sletanja, odveden je u pozadinu fronta u džipu gde je video veliki broj izbeglica koji su se kretali južno, a među njima i južnokorejske vojnike. Snage Ujedinjenih nacija su u međuvremenu bombardovale Inčon, seulsku luku koju su severnokorejci zauzeli. Predsednik Truman je na konferenciji za novinare izjavio da Ujedinjene nacije nisu u ratu već da preduzimaju „policijsku akciju protiv grupe bandita“.
Te noći su severnokorejci probili južnokorejsku liniju odbrane na reci Han dok su tenkovi prelazili preko terena pod okriljem mraka. U Vašingtonu sledećeg dana, Predsednik je najavio da je ovlastio vazduhoplovne snage SAD da reaguju protiv meta u severnoj Koreji, takođe je naredio pomorsku blokadu cele korejske obale i angažovanje svih američkih jedinica u Koreji. U međuvremenu, stigla je podrška u vidu vojnih jedinica od strane britanske vlade i od vodećih zemalja, članica Komonvelta.
Rat je zadobio ozbiljne karakteristike već u prvoj nedelji kada je polovina južnokorejskih vojnih snaga nestalo. Ujedinjene nacije su poslale preko pet miliona ljudi na korejsku ratnu pozornicu pre nego što se konflikt završio tri godine kasnije. Rat je uključio vojnike iz gomile drugih nacija- Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije i Novog Zelanda, Južne Afrike, Indije, Francuske, Holanđane, Belgije, Luksemburga, Kolumbije, Grčke, Etiopije, Filipina, Tajlanda i Turske da bi koštale Ujedinjene nacije i južnu Koreju više od 200.000 gubitaka pre nego što je obnovljena nezavisnost Republike Koreje.
Preuzeto sa: http://www.historytoday.com/richard-cavendish/korean-war-begins
Napisao: Ričard Kavendiš
Preveo: Berislav Kangrga
