Ruševine manastira Rivu http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8c/Abbey_Church_at_Rievaulx.jpg

---

Francuski književnik, Fransoa Rene de Šatobrijan je jednom izjavio: „Što je nebo tamnije to zvezde jače svetle“.

Vlada mišljenje da je srednji vek bio vek tame  jer  je došlo do opadanja u oblasti nauke, kulture i umetnosti. Ali, baš kao što kaže ovaj citat u toj tami jače se vide zvezde koje sijaju. Kroz različita vremenska razdoblja pojavljivali su se ljudi koji su svojom inteligencijom menjali društvo oko sebe pa i svet. Pisaću o ženi koja je živela u svetu muškaraca. U tom svetu ona se ženskom inteligencijom izborila za svoje mesto. Pisala je ono što se nije ni smelo pomisliti, a nikako i izgovoriti. Ona je bila ta „zvezda na noćnom nebu“, odnosno svetlost srednjovekovne inteligencije. Zvala se Hildegard fon Bingen ili Sibila od Rajne. Rođena je krajem XI veka, 1098. a umrla je 17. septembra 1179.

Kao što je bio i običaj u srednjovekovnim plemićkim porodicama, Hildegard je kao slabo dete, lošeg zdravlja od svoje biološke majke preuzeta i predata njenoj spiritualnoj majci, Juti. U početku svog duhovnog života živela je u manastiru Disibodenberg, na jugozapadu današnje Nemačke u državi Rajnhald- Palatinat. Pripadala je plemićkoj porodici nižeg ranga. Devojčice tog vremena su ili pripremane za udaju ili za monaški život.

Ta „zvezda srednjovekovne inteligencije“ razvijala je svoj um među zidinama manastira, odvojena od sveta koji je okruživao.

Iako je nosila monaške haljine bila je obdarena i ženskom mudrošću i umela je da se bori za svoje ideje u svetu u kom su vladali muškarci. Kada je preminula njena duhovna majka,Juta, zatražila je od opata manastira u kom je živela da se sa svojim monahinjama preseli u Rupertsberg gde bi ona imala veliku samostalnost i moć odlučivanja. Nije dobila dovolu ali se onda obratila višoj instanci i naravno uspela u svom planu. Opat manastira Disibodenberg nije prihvatao ovu odluku i ona je u tom trenutku pala u postelju, teško bolesna i paralizovana. Objasnila je da se to desilo zbog toga što je Bog bio duboko nesrećan zbog opatove odluke da je ne pusti da se preseli sa drugim monahinjama. Naravno, na kraju je otišla u Rupertsberg da bi kasnije osnovala drugi manastir sa svojim monahinjama u Ejbingenu. Koristila je ista ona sredstva ubeđivanja kojim je sveštenstvo dominiralo nad običnim stanovništvom. Sve je objašnavala kroz božija dela i božiju volju. Ko sme da se suprostavi Bogu i njegovoj volji i da se Hildegard preseli ako to Bog želi? U stvari, pitanje je, da li je ona svoje stanje u koje je zapadala koristila da bi u nekim situacijama dobila ono što je želela?