http://media-cache-ec0.pinimg.com/236x/bf/24/7b/bf247bf634a2efe145c019ff3ab7e7c7.jpg
Iz prošlosti nam je sačuvana priča o jednom događaju. Ne postoji jasan izvor koji bi potvrdio da je ta priča mit ili istina. Reč je o ženskoj osobi koja je navodno sedela na prestolu svetog Petra kao papa, prerušena u muškarca.
Ovo nije prvi slučaj u istoriji da je žena prerušena u muškarca obavljala poslove namenjene isključivo muškarcima. Kada bi krenuli dalje u prošlost saznali bi da je egipatska kraljica Hatšepsut vladala baš kao muškarac; noseći ceremonijalnu bradu odrekla se i ženskog nastavka svog imena. Pored nje, u istoriji se pojavljuje slavna Jovanka Orleanka. Imamo i primer u našoj, modernoj, srpskoj istoriji; radi se o Milunki Savić koja se borila na ratištu u muškoj uniformi za koju su saznali da je žensko tek pošto je ranjena. Dakle, priča ne mora u startu da bude nemoguća i nerealna i samim tim i odbačena.
Isto tako, u istoriji je ostalo sećanje na egipatsku kraljicu Kleopatru VII koja je zavela dvojicu velikih rimskih vojskovođa. Prenosilo se uverenje da je to uspela zahvaljajujući svojoj lepoti. U stvaru, bilo je suprotno. Zahvaljujući izvorima i izveštajima kao i analizi Kleopatrine ličnosti utvrđeno je da nije bila lepotica koliko su pisali o njoj. Dakle, nešto što se smatralo da se desilo ne mora da bude istina. Na kraju, lepota je u očima posmatrača.
Ovo je jedna zanimljiva priča. Na vama će biti da donesete konačan sud i odluku da li je u pitanju mit ili istina.
Prvi problem u vezi ove teme nastaje onog momenta kada ovaj događaj treba smestiti u određeni vremenski period.
Ova priča se prvi put spominje u XIII veku. Ljudi su u srednjem veku imali običaj da stvari koje su se desile često preuveličaju ili čak da izmisle. Zar srednji vek nije prepun priča o vitezovima, njihovim podvizima koji su ravni podvizima antičkih bogova i o zmajevima i morskim čudovištima? Često su to radili da bi stvarima i događajima dali magijsku, čudotvornu crtu.
Neki smatraju da se ova priča dešavala krajem IX veka, a drugi je smeštaju u XI i XII vek. Da bi razumeli ovu priču moramo poznavati i pozadinu dešavanja. Jedino je tako moguće razumeti i istoriju.
Papa koji se povezuje sa tom pričom je papa Ioannes VIII, odnosno Jovan(a) VIII. Ko je bio Jovan VIII? Ovaj papa ili papisa je vršio svoj pontifikat od 872. do 882. Ubijen je sredinom decembra. Njegova uloga je veoma značajna. Uticao je na to da se oslobodi Metodije koji se borio da se crkvena služba obavlja na slovenskim jezicima umesto na latinskom. Takođe je krunisao francuskog kralja Luja II.
Rani, srednji vek je bio prilično buran i trnovit kada je reč o papama i papskoj službi. Naslednici svetog Petra, pape, često su zaboravljale na asketski život. Odavali su se zemaljskim strastima, preljubama i materijalnim bogatstvima. Pogotovo, rani srednji vek je bio ispunjen krvoprolićima i borbama za papski presto. Čak, u tom periodu je izuzetno bio jak uticaj rimskih žena, plemkinja na izbor pape. Bilo je trenutaka kada bi se u vrlo kratkom periodu promenio veliki broj papa na prestolu. To je vreme „pornokratije“ kako je napisala Brenda Ralf Luis u svojoj knjizi „Mračna istorija papa.“
Da li je priča o ženi papi u stvari priča o tom vremenu? O ženi koja je iz senke uticala na papine odluke? Ili je to zaista priča o ženi koja je sedela na papskom prestolu prerušena u muškarca? Ili je to priča koja je kao i mnoge u srednjem veku preuveličana kada su rekli za nekog papu koji je bio slabić u politici i koji nije znao da vodi Crkvu da je u stvari žena. Na taj način su želeli da ga ponize. Da li je papa koji upravlja Crkvom slabo i loše s vremenom, dok se ta priča prenosila s kolena na koleno dodata priča da je žena sedela na papskom prestolu? Ili je možda ta priča povezana sa ciljem da se dokaže da su žene, koje su u crkvenoj hijerarhiji mogle biti samo monahinje, mogle dostići i više? Da li se u ovoj priči radi i o danas aktuelenoj temi o položaju žene u rimokatoličkoj crkvi?
Ovu priču prvi put spominje i zapisuje u XIII veku Žan Pjerije (Jean Pierier) od Mejlija- dominikanski hroničar u svom delu „ Chronica universalis Mettensis“ i ovu priču smešta u 1100. godinu. Istu tu priču zapisuje, ali koja će se ovaj put proširiti i Martin od Opave, dominikanski biskup i hroničar koji je umro 1278. u svom delu „Chronicon Pontificum et Imperatorum.“
Međutim, njihove priče se razlikuju.
Ovo nije prvi slučaj u istoriji da je žena prerušena u muškarca obavljala poslove namenjene isključivo muškarcima. Kada bi krenuli dalje u prošlost saznali bi da je egipatska kraljica Hatšepsut vladala baš kao muškarac; noseći ceremonijalnu bradu odrekla se i ženskog nastavka svog imena. Pored nje, u istoriji se pojavljuje slavna Jovanka Orleanka. Imamo i primer u našoj, modernoj, srpskoj istoriji; radi se o Milunki Savić koja se borila na ratištu u muškoj uniformi za koju su saznali da je žensko tek pošto je ranjena. Dakle, priča ne mora u startu da bude nemoguća i nerealna i samim tim i odbačena.
Isto tako, u istoriji je ostalo sećanje na egipatsku kraljicu Kleopatru VII koja je zavela dvojicu velikih rimskih vojskovođa. Prenosilo se uverenje da je to uspela zahvaljajujući svojoj lepoti. U stvaru, bilo je suprotno. Zahvaljujući izvorima i izveštajima kao i analizi Kleopatrine ličnosti utvrđeno je da nije bila lepotica koliko su pisali o njoj. Dakle, nešto što se smatralo da se desilo ne mora da bude istina. Na kraju, lepota je u očima posmatrača.
Ovo je jedna zanimljiva priča. Na vama će biti da donesete konačan sud i odluku da li je u pitanju mit ili istina.
Prvi problem u vezi ove teme nastaje onog momenta kada ovaj događaj treba smestiti u određeni vremenski period.
Ova priča se prvi put spominje u XIII veku. Ljudi su u srednjem veku imali običaj da stvari koje su se desile često preuveličaju ili čak da izmisle. Zar srednji vek nije prepun priča o vitezovima, njihovim podvizima koji su ravni podvizima antičkih bogova i o zmajevima i morskim čudovištima? Često su to radili da bi stvarima i događajima dali magijsku, čudotvornu crtu.
Neki smatraju da se ova priča dešavala krajem IX veka, a drugi je smeštaju u XI i XII vek. Da bi razumeli ovu priču moramo poznavati i pozadinu dešavanja. Jedino je tako moguće razumeti i istoriju.
Papa koji se povezuje sa tom pričom je papa Ioannes VIII, odnosno Jovan(a) VIII. Ko je bio Jovan VIII? Ovaj papa ili papisa je vršio svoj pontifikat od 872. do 882. Ubijen je sredinom decembra. Njegova uloga je veoma značajna. Uticao je na to da se oslobodi Metodije koji se borio da se crkvena služba obavlja na slovenskim jezicima umesto na latinskom. Takođe je krunisao francuskog kralja Luja II.
Rani, srednji vek je bio prilično buran i trnovit kada je reč o papama i papskoj službi. Naslednici svetog Petra, pape, često su zaboravljale na asketski život. Odavali su se zemaljskim strastima, preljubama i materijalnim bogatstvima. Pogotovo, rani srednji vek je bio ispunjen krvoprolićima i borbama za papski presto. Čak, u tom periodu je izuzetno bio jak uticaj rimskih žena, plemkinja na izbor pape. Bilo je trenutaka kada bi se u vrlo kratkom periodu promenio veliki broj papa na prestolu. To je vreme „pornokratije“ kako je napisala Brenda Ralf Luis u svojoj knjizi „Mračna istorija papa.“
Da li je priča o ženi papi u stvari priča o tom vremenu? O ženi koja je iz senke uticala na papine odluke? Ili je to zaista priča o ženi koja je sedela na papskom prestolu prerušena u muškarca? Ili je to priča koja je kao i mnoge u srednjem veku preuveličana kada su rekli za nekog papu koji je bio slabić u politici i koji nije znao da vodi Crkvu da je u stvari žena. Na taj način su želeli da ga ponize. Da li je papa koji upravlja Crkvom slabo i loše s vremenom, dok se ta priča prenosila s kolena na koleno dodata priča da je žena sedela na papskom prestolu? Ili je možda ta priča povezana sa ciljem da se dokaže da su žene, koje su u crkvenoj hijerarhiji mogle biti samo monahinje, mogle dostići i više? Da li se u ovoj priči radi i o danas aktuelenoj temi o položaju žene u rimokatoličkoj crkvi?
Ovu priču prvi put spominje i zapisuje u XIII veku Žan Pjerije (Jean Pierier) od Mejlija- dominikanski hroničar u svom delu „ Chronica universalis Mettensis“ i ovu priču smešta u 1100. godinu. Istu tu priču zapisuje, ali koja će se ovaj put proširiti i Martin od Opave, dominikanski biskup i hroničar koji je umro 1278. u svom delu „Chronicon Pontificum et Imperatorum.“
Međutim, njihove priče se razlikuju.
