KELTI (2. deo)
Kao što sam napisao, prapostojbina Kelta je srce Evrope - centralni deo Evrope. Ovaj deo posvetiću verovanju drevnih Kelta i moraćemo zajedno da se vratimo hiljadama godina duboko u prošlost. Moraćemo da se pozabavimo nekim pitanjima iz domena istorije religije. Ta Evropa nije ni malo slična onoj kakva je danas. Stari kontinent je bio krcat šumom, zelenilom. U najstarije doba kako su se razvijali odnosi u društvu tako se razvijala religiozna misao. Svako se sigurno nekad zapitao kako je čovek počeo da veruje i zašto je počeo da veruje?
U tom najstarijem periodu kada čovek nije bio u mogućnosti da objasni sebi neke pojave i dešavanja bio je prinuđen da ih pripiše delovanju moćnih, natprirodnih sila. Te sile su mogle jedino da se umilostive određenim ritualima u određenim trenucima. I, tako je čovek načinio temelj religioznom životu.
U toj prvobitnoj eri čovek je bio okružen izvorima, rekama, jezerima, kamenjem, biljakama i životinjama. Čovek se poistovećivao sa tim svojim okruženjem što dovodi do pojave Totemizma kao nastarijeg oblika religije. Totemizam predstavlja misterioznu vezu između grupe ljudi sa njihovim zamišljenim ili stvarnim praroditeljem, to je mogla biti životinja, biljka...itd. Totemizam se ne pojavljuje samo kod Kelta.
Setimo se priče iz istorije kako je Romula i Rema odgajila vučica. Totem je tvorac. Na osnovu takvog razmišljanja i verovanja Kelti su verovali da određene sile obitavaju u stvarima oko njih; kamenju, rekama, jezerima, drveću, posebno hrastovima koje je za Kelte bilo sveto drvo; u svemu što je činilo njihovo okruženje.
Hrast je bio posvećen vrhovnom keltskom bogu Dagdi. I tada je bio simbol snage i otpornosti. Posrednici između materijalnog i spiritualnog sveta, oni koji su znali tajne bogova i njihove želje, bili su sveštenici – Druidi. Hrast i danas igra veliku ulogu u religioznom životu. Svečanim unošenjem mladog Hrastovog drveta počinje obeležavanje najradosnijeg praznika- Božića. Kod Hrišćana pravoslavne konfesije Hrast se i danas koristi tokom dočekivanja Božića, kada se od njega pravi velika vatra ( bonfire ) na otvorenom prostoru. Vatra bi trebala prema verovanju da utiče na Sunce u vreme kratkodnevnice. Hrastovo drvo daje najjaču toplotu.
Prema predanju Hrast je unet u pećinu u kojoj se rodio Hristos da ugreje dete i Bogorodicu. Drvo predstavlja Hrista koji u čoveku budi plamen ljubavi prema dobru. Lomača ima ulogu teranja zlih sila. U tom najstarijem periodu Kelti su praktikovali prinošenje ljudskih žrtvi natprirodnim silama.
Hramovi Kelta bili su gajevi i šumski proplanci. U prirodi na otvorenom prostoru čovek je najbliže bogu. Tu se susreću ljudsko i božansko.
Imela ili ( Viscum album ) je zimzeleni grm kog su poštovali Kelti. Verovali su da ova biljka ima magične moći. Sekli su je isključivo zlatnim srpom. Verovalo se da može vaskrsnuti mrtve. Imela se opet pojavljuje i u sadašnjosti, opet prilikom praznovanja Božića. Običaj je da se kači iznad ulaznih vrata da bi prizvala goste. Takođe postoji verovanje da kad se dvoje poljube pod imelom da se rađa besmrtna, večna ljubav.
Koje su datume najviše poštovali Kelti, a da se i danas praznuju?
Samhejn ( Samhain ) obeležava kraj žetvene sezone i poljskih radova. To je početak zime i tamnije polovine godine. Datum je povezan sa kratkodnevnicom. Samhejn je padao na prelazu u noći između 31. oktobra i 1. novembra. Te noći bi se otvarale kapije drugog sveta i tada je bilo moguće da živi komuniciraju sa mrtvima. Nije li to povezano sa odumiranjem prirode u poznu jesen?
I danas se tim datumom odaje počast mrtvim dušama. Na zapadu deca prerušena u razne kostime idu od kuće do kuće skupljajući slatkiše.
Beltejn ( Beltane ) je prvi dan maja meseca. Njime se obeležava početak leta, početak sezone rada na poljima, buđenje prirode iz zimskog sna. Povezan je sa dugodnevnicom. Njemu je posvećen ritual plodnosti.
Danas, u svetu 1. maja proslavljamo praznik rada. Odajemo počast radu.
Kasnije, sa razvojem društva, društvenih odnosa i kada Totem, praroditelj postaje Bog pojavljuju se razna keltska božanstva. Glavnu ulogu u magijskim ritualima imaju sveštenici- druidi. Druidi su bili čuvari mudrosti i tradicije. Bili su upoznati sa astrologijom, prirodnim naukama, biljnim lekovima i plemenskim pravom. Drudi nisu ostavljali pisane tragove o svojoj nauci. To su činili iz nekoliko razloga. Prvo, nisu hteli svima da otkrivaju svoje mudrosti, drugo, time su možda vežbali svoju memoriju i prenosili znanje usmenim putem davajući mu još veću mističnost. Druidi su se koristili posebnom vrstom pisma koje je služilo samo u magijske svrhe. To pismo se zove Ogam.
Kao što je istorija pokazala sve ima svoj početak i svoj kraj. Tako i postojanje Kelta. Iako Kelti danas pripadaju istoriji slika o njima i znanje o njima je i dalje živo. Povlačeći se iz Evrope pred drugima došli su u Englesku. To je vreme kad svet paganizma i politeizma zamenjuje novi svet vere u jednog Boga. Jedna civilizacija se gasila pred drugom. Ipak, i dalje živi duh Kelta. Sveti izvori Kelta koji isceljuju postali su sveti izvori kod Hrišćana. Paganske bogove zamenili su sveci, a obredi su preživeli vreme i pomešali se sa novim običajima. Na temelju drevnog hrama sagrađen je novi.
Berislav Kangrga
Kao što sam napisao, prapostojbina Kelta je srce Evrope - centralni deo Evrope. Ovaj deo posvetiću verovanju drevnih Kelta i moraćemo zajedno da se vratimo hiljadama godina duboko u prošlost. Moraćemo da se pozabavimo nekim pitanjima iz domena istorije religije. Ta Evropa nije ni malo slična onoj kakva je danas. Stari kontinent je bio krcat šumom, zelenilom. U najstarije doba kako su se razvijali odnosi u društvu tako se razvijala religiozna misao. Svako se sigurno nekad zapitao kako je čovek počeo da veruje i zašto je počeo da veruje?
U tom najstarijem periodu kada čovek nije bio u mogućnosti da objasni sebi neke pojave i dešavanja bio je prinuđen da ih pripiše delovanju moćnih, natprirodnih sila. Te sile su mogle jedino da se umilostive određenim ritualima u određenim trenucima. I, tako je čovek načinio temelj religioznom životu.
U toj prvobitnoj eri čovek je bio okružen izvorima, rekama, jezerima, kamenjem, biljakama i životinjama. Čovek se poistovećivao sa tim svojim okruženjem što dovodi do pojave Totemizma kao nastarijeg oblika religije. Totemizam predstavlja misterioznu vezu između grupe ljudi sa njihovim zamišljenim ili stvarnim praroditeljem, to je mogla biti životinja, biljka...itd. Totemizam se ne pojavljuje samo kod Kelta.
Setimo se priče iz istorije kako je Romula i Rema odgajila vučica. Totem je tvorac. Na osnovu takvog razmišljanja i verovanja Kelti su verovali da određene sile obitavaju u stvarima oko njih; kamenju, rekama, jezerima, drveću, posebno hrastovima koje je za Kelte bilo sveto drvo; u svemu što je činilo njihovo okruženje.
Hrast je bio posvećen vrhovnom keltskom bogu Dagdi. I tada je bio simbol snage i otpornosti. Posrednici između materijalnog i spiritualnog sveta, oni koji su znali tajne bogova i njihove želje, bili su sveštenici – Druidi. Hrast i danas igra veliku ulogu u religioznom životu. Svečanim unošenjem mladog Hrastovog drveta počinje obeležavanje najradosnijeg praznika- Božića. Kod Hrišćana pravoslavne konfesije Hrast se i danas koristi tokom dočekivanja Božića, kada se od njega pravi velika vatra ( bonfire ) na otvorenom prostoru. Vatra bi trebala prema verovanju da utiče na Sunce u vreme kratkodnevnice. Hrastovo drvo daje najjaču toplotu.
Prema predanju Hrast je unet u pećinu u kojoj se rodio Hristos da ugreje dete i Bogorodicu. Drvo predstavlja Hrista koji u čoveku budi plamen ljubavi prema dobru. Lomača ima ulogu teranja zlih sila. U tom najstarijem periodu Kelti su praktikovali prinošenje ljudskih žrtvi natprirodnim silama.
Hramovi Kelta bili su gajevi i šumski proplanci. U prirodi na otvorenom prostoru čovek je najbliže bogu. Tu se susreću ljudsko i božansko.
Imela ili ( Viscum album ) je zimzeleni grm kog su poštovali Kelti. Verovali su da ova biljka ima magične moći. Sekli su je isključivo zlatnim srpom. Verovalo se da može vaskrsnuti mrtve. Imela se opet pojavljuje i u sadašnjosti, opet prilikom praznovanja Božića. Običaj je da se kači iznad ulaznih vrata da bi prizvala goste. Takođe postoji verovanje da kad se dvoje poljube pod imelom da se rađa besmrtna, večna ljubav.
Koje su datume najviše poštovali Kelti, a da se i danas praznuju?
Samhejn ( Samhain ) obeležava kraj žetvene sezone i poljskih radova. To je početak zime i tamnije polovine godine. Datum je povezan sa kratkodnevnicom. Samhejn je padao na prelazu u noći između 31. oktobra i 1. novembra. Te noći bi se otvarale kapije drugog sveta i tada je bilo moguće da živi komuniciraju sa mrtvima. Nije li to povezano sa odumiranjem prirode u poznu jesen?
I danas se tim datumom odaje počast mrtvim dušama. Na zapadu deca prerušena u razne kostime idu od kuće do kuće skupljajući slatkiše.
Beltejn ( Beltane ) je prvi dan maja meseca. Njime se obeležava početak leta, početak sezone rada na poljima, buđenje prirode iz zimskog sna. Povezan je sa dugodnevnicom. Njemu je posvećen ritual plodnosti.
Danas, u svetu 1. maja proslavljamo praznik rada. Odajemo počast radu.
Kasnije, sa razvojem društva, društvenih odnosa i kada Totem, praroditelj postaje Bog pojavljuju se razna keltska božanstva. Glavnu ulogu u magijskim ritualima imaju sveštenici- druidi. Druidi su bili čuvari mudrosti i tradicije. Bili su upoznati sa astrologijom, prirodnim naukama, biljnim lekovima i plemenskim pravom. Drudi nisu ostavljali pisane tragove o svojoj nauci. To su činili iz nekoliko razloga. Prvo, nisu hteli svima da otkrivaju svoje mudrosti, drugo, time su možda vežbali svoju memoriju i prenosili znanje usmenim putem davajući mu još veću mističnost. Druidi su se koristili posebnom vrstom pisma koje je služilo samo u magijske svrhe. To pismo se zove Ogam.
Kao što je istorija pokazala sve ima svoj početak i svoj kraj. Tako i postojanje Kelta. Iako Kelti danas pripadaju istoriji slika o njima i znanje o njima je i dalje živo. Povlačeći se iz Evrope pred drugima došli su u Englesku. To je vreme kad svet paganizma i politeizma zamenjuje novi svet vere u jednog Boga. Jedna civilizacija se gasila pred drugom. Ipak, i dalje živi duh Kelta. Sveti izvori Kelta koji isceljuju postali su sveti izvori kod Hrišćana. Paganske bogove zamenili su sveci, a obredi su preživeli vreme i pomešali se sa novim običajima. Na temelju drevnog hrama sagrađen je novi.
Berislav Kangrga
