Proročište u Delfima vekovima je bilo središte moći, sjaja i bogatstva; mesto koje su pohodili sa istim strahopoštovanjem i mitski junaci, vladari i obični ljudi. Pravi centar sveta gde su ljudi sa strahom slušali često dvosmislena proročanstva koja su izlazila iz usta sveštenice Pitije koja je na svom tronošcu sedela iznad pukotine koja je vodila duboku u utrobu zemlje i iz koje su dolazila omamljujuća isparenja koja su brisala granicu između prirodnog i natprirodnog.
Zanimljiva je priča koja je sačuvana iz vremena slave proročišta kako je jedan zarez totalno izmenio značenje proročanstva i kako je uticalo na život jednog vojskovođe.
Sveštenica Pitija bila je posrednik između boga Apolona koji je kroz nju otkrivao odgovore smrtnicima i besmrtnim mitskim junacima.
Ljude je u dalekoj prošlosti kao i danas zanimala budućnost i sudbina. Pokušavali na različite načine da otkriju tajnu svojih sudbina koju su znali samo bogovi. Zbog velike slave, proročište u Delfima je steklo veliko bogatstvo i uticaj među sujevernim ljudima starog veka. Možete samo zamisliti kakvu je ulogu imalo svetilište kada su po savet dolazili vladari; kakvu je samo političku ulogu odigralo proročište i kako je uticalo na sudbine grčkih polisa ( gradova država ).
Prema legendi, kralj bogova Zevs pustio je sa dva kraja sveta po jednog orla. Mesto na kome su se susreli- u Delfima- postao je pupak ili središte sveta. Mesto je bilo posvećeno boginji zemlje Gei. Bestija ili neman koja je podsećana na zmiju koja se zvala Piton imala je zadatak da čuva svetilište. Međutim, Aplon, sin kralja bogova Zevsa, ubio je Pitona i mesto pretvorio u svoje proročište.
Priča o borbi protiv zmijolikog čudovišta je priča poznata iz svih mogućih mitova i religija. Apolon kao bog svetlosti, muzike i proricanja ovom bitkom porazio je neman koja predstavlja tamu. Svetlost je pobedilo tamu. To je čuvena priča o Suncu koje svojim zracima rasteruje tamu, a toliko obožavano u svim religijama.
Pobeda Apolona nad Pitonom nije bila samo pobeda svetla nad tamom; Smatralo se da je pupak centar čovečijeg tela. Telom iznad pupka ( pre svega glavom ) vladao je Apolon ( mudrost ). Sve ispod pupka pripadalo je nagonima. Ovo je simbolička pobeda mudrosti nad ljudskim nagonima.
Sve sveštenice u ovom proročištu zvale su se Pitija. Međutim, Pitija nije bilo ime već titula. Staro ime ovog proročišta na grčkom je " Putho" odnosno zmaj Piton.
Prema istoričaru Plutarhu ( rođen 46. n. e. - 126. n. e. ) koji je i sam služio u proročištu i tumačio proročanstva sveštenice Pitije, prva sveštenica zvala se Libisa. Libisa je bila ćerka kralja bogova Zevsa i Lamije.
Sigurno je u ljudima budilo veliko strahopoštovanje dolazak na ovo sveto mesto. Posle obrednog pranja ljudi su prilazili Pitiji koja je na tronošcu sedela, a koji je bio simbol Apolonove prisutnosti, iznad pukotine koja je vodila duboko u zemlju. Prostor oko sveštenice bio je ispunjen omamljujućim isparenjima iz zemlje koju su sveštenicu vodili u trans. U stanje svesti gde se dodiruju čulno i nadčulno, gde Apolon objavljuje Zevsovu volju ljudima. Osećaj transa sveštenica je pojačavala tako što je žvakala lovorov list.
Postavlja se pitanje: da li je lakše prihvatiti sudbinu koju su ti odredili bogovi ili je sve slučajnost ili (ne)sreća? Imam osećaj da je ljudima bilo lakše nekad, a čini mi se i sad, da život prihvataju kao nešto što je neka viša sila već odredila. Svodeći sve na sreću ili slučajnost ljudima ne ostaje puno prostora da nađu opravdanja za svoje greške ili neupsehe.
Pitija je davala kroz stanje transa odgovore koje su tumačili sveštenici. Često su znali da budu neodređeni i na taj način proročanstvo je uvek bilo tačno. U sećanju je ostalo proročanstvo koje je poptuno dvosmisleno ukoliko se promeni mesto zareza.
Jedan vojskovođa zapitao je Pitiju kako će proći u ratu?
" Ibis redibus , numquam peribis in bello, lat. - Ići češ, vratićeš se, nikada nećeš poginuti u ratu
Ibis redibus numquam, peribus in bello, lat. - Ići ćeš nećeš se nikada vratiti, poginućeš u ratu
Od tada je ostala poslovica kada neko govori neodređeno da " Govori kao Pitija". Ali, mitski junaci za razliku od običnih smrtnika odičnbo su razumeli Zevsove poruke kroz Apolonovu sveštenicu. Smrtnicima zbog svoje nesavršenosti to nije polazilo za rukom.
Koliko je proročanstvo u Delfima bilo od velike važnosti govori i podatak da su postojale pitijske igre, druge po važnosti, odmah iza Olimpijskih igara. Pitijske igre održavale su se svake osme godine. Učesnici su se takmičili u muzici i ateltici. Tokom perioda ovih svečanosti vladalo je sveto primirje.
Može se reći da je kroz magiju i religiju i kroz svečanosti kojima su odavale počasti gospodarima Olimpa razvile se veštine poput muzike i atletike. Sveto primirje tokom igara posvećenih bogovima u znak žrtve us tarom veku zamenjeni su Božijim primirjem u srednjem veku tokom velikih hrišćanskih praznika.
Proročište u Delfima je pretrpelo veliki požar i razaranje u VI veku p. n. e. Ova nesreća je ujedinila sve Grke čija je dužnost bila da pomognu obnavljanju hrama.
Pojavom nove religije- hrišćanstva koje nije bilo naklonjeno paganskim religijama i obožavanju više bogova zapečećena je sudbina centra sveta.
399. godine n. e. Rimljani su uništili proročište. Simbol moći, sjaja i misterije ostao je da živi u vremenukao važno svedočanstvo istorije i ljudi.
Berislav Kangrga
Izvori:
http://www.artnit.net/razglednica/item/2591-proro%C4%8Di%C5%A1te-u-delfima.html
http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=10815
http://www.tvorac-grada.com/knjige/mitologija/Pitija.htm
http://forum.arheo-amateri.rs/ostalo/dvosmisleni-odgovori-prorocista/
Preporuka za čitanje:
Istorija kroz epohe http://berislavkangrga.weebly.com/istorija-kroz-epohe.html