Kristina Pizanska podučava muškarce, Britanska biblioteka, http://en.wikipedia.org/wiki/Christine_de_Pizan#/media/File:Christine_de_Pisan_-_cathedra.jpg

I deo- Uvod          II deo- Ko je Kristina?          III deo- " Knjiga o gradu žena"          IV deo- Prevod teksta " Knjiga o gradu žena"




Uvod


Na jednom kraju Evrope, Jefimija, ( 1349- 1405 ) prva srpska srednjovekovna književnica je obogatila svetsku književnost svojom poezijom. Njena savremenica, na drugom kraju Evrope, Kristina Pizanska je isto tako postala prvak u borbi za ravnopravnost žena među muškarcima. Obe su svojom ženskom mudrošću obogatile istoriju i svetsku kžnjiževnost svojim pisanjem. U vreme kada se nije smelo ni pomisliti, a ni napisati ili izgovoriti, Kristina Pizanska je započela dugu raspravu koja je isto koliko je bila aktuelna u srednjem veku toliko je aktuelna i u mnogim zemljama sadašnjeg doba. Započela je raspravu o ravnopravnosti žena u srednjovekovnom svetu muškaraca.  



Ko je Kristina?  
( Christine de Pisan, engl. 1364- 1430 )

Može se reći da je ona kamen temeljac feminističkog pokreta. Zanimljiv je način kako je ona pokrenula tu borbu kroz pisanje i rasprave. Nije se odmetnula od vladajuće dogme i Crkve. Ona ne traži odgovore izvan srednjovekovnog mizoginog ( ženomrzačkog ) društva. Kristina se upravo obraća tom društvu i instituciji Crkve i Bogu. Postavljajući Bogu sa dubokim poštovanjem pitanja koja su joj okupirala um  ona nije ustala protiv njega. Poslušno i ponizno mu se obraća. Na taj način uspela je da sačuva svoje književno delo koje je dospelo do nas u sadašnjem vremenu od plamena vatre kao i svoj život od institucije inkvizicije.

 

Kristina pokazuje svoju knjigu francuskoj kraljici, Izabeli Bavarskoj, http://en.wikipedia.org/wiki/Christine_de_Pizan#/media/File:Christine_de_Pisan_and_Queen_Isabeau_detail.jpg

Reč o " Knjizi o gradu žena"


U svom delu “ Knjiga o gradu žena” okomila se na ženomrzačke klišee u književnosti. Tvrdila je da su žene ostale najvernije Hristu koji se posle raspeća prvo ukazao jednoj ženi!

Ipak, Kristina se ne može okarakterisati kao radikalna feministkinja jer ona ipak savetuje žene da pokorno slušaju muževe. Ali, isto tako ona ih uči da su isto tako vredne pažnje i da zaslužuju poštovanje kao i muškarci. U jednom pasusu ona govori ne o muškarcima koji stavljaju žene u podređen položaj već o drugim ženama koje im u tome pomažu. O ženama koje svoje ćerke udaljavaju od obrazovanja. “Žensko mišljenje tvoje majke, koja je želela da te zaokupi sa tkanjem i smešnim ženskim stvarima prateći opšte običaje za žene, bila je glavna prepreka da ti postaneš neko ko se razume u nauku.”

Grad žena ili tvrđava o kojoj se govori nije samo u materijalnom svetu zidina koja će pružiti utočište gospama u čijem srcu leže vrline i čast. To je više zidina sazidana od znanja i mudrosti. Ona se oslanja na razum, čestitost i pravdu koji dobijaju žensko značenje i ljudsko obličje sa kojima ona vodi diskusiju. Njena diskusija je utemeljena na snažnim činjenicama i argumentima u borbi za ravnopravnost žena u muškom svetu. To je grad ili zid napravljen i učvršćen od činjenica, argumenata i ženskih vrlina. Taj zid predstavlja pribežište za sve žene koje su ponižene od strane muškaraca. To je grad posvećen svim ženama čije se znanje i trud ne vide smao zato što su žene. Kao što je rekao jedan katonovac ( sledbenik Katonovg učenja ): “ Da nema žena- svet bi izumro.”

O položaju žene u srednjem veku već postoje tekstovi na ovoj stranici. Žena je tek na početku zrelog srednjeg veka mogla da oseti blagu promenu u stavu prema ženama. Od trenutka kada je počela epoha krstaških ratova i kada je počeo da se uzdiže kult Device. Suprotno od stvarnosti gde je žena bila na poslednjem mestu u trubadurskoj poeziji žena je bila na prvom mestu. U trubadurskim lirikama nikada se nije pevalo o neudatim ženama već o udatim. Ljubav je mogla da se doživi izvan braka. Brak nije poznavao ljubav. Brak je bio više socio- ekonomska institucija sklapan iz interesa. Na ljubav se gledalo kao na nešto što može da udalji i muškarca i ženu sa puta koji vodi prema Bogu. Kristina u svom delu govori o obrazovanju i koliko je ono bitno za žene. Žena je u srednjem veku retko mogla da stekne više obrazovanje. Obrazovanje je bilo namenjeno sveštenicima, a žene nisu mogle ući u red sveštenstva. Na kraju, može se postaviti pitanje na koje i danas čekamo odgovor. Ko je Kristina Pizanska? Na koji način je uspela da ovlada stilom pisanja? Na koji način bi jedna neuka žena iz srednjeg veka mogla tako lepo i umno da piše o ovoj ozbiljnoj problematici. Na kraju, koja je to žena mogla ili mala hrabrosti da se suprostavi muškarcima?

Dole možete pročitati moj prevod Kristininog teksta “Knjiga o gradu žena”. Ne zamerite mi ukoliko su se potkrale greške prilikom prevoda. Svaka kritika je dobrodošla.

 

Slika iz Kristinine knjige " Knjiga o gradu žena". http://en.wikipedia.org/wiki/File:Meister_der_%27Cit%C3%A9_des_Dames%27_002.jpg

Prevod teksta 


{1}  Jednog dana, dok sam sedela sama u mojoj radnoj sobi okružena knjigama iz svih mogućih predmeta, u trenutku kada sam se posvetila književnosti, moja uobičajena navika, moj um zaokupiše na duže vreme misli o raznim autorima koje sam proučavala dugo vremena. Podigla sam pogled sa moje knjige rešena da napustim takva suptilna pitanja u miru i da se opustim čitajući neke knjige manjeg obima. Slučajno, čudna knjiga je dospela u moje ruke. Nije jedna od mojih već jedna koja mi je darovana zajedno sa još drugim knjigama. Kada sam je otvorila i videla njen naslov i da je autor Matioles ( Mathieu of Boulogne, engl. XIII vek, francuski pesnik ), nasmešila sam se zato što je ranije nisam videla. Često sam čula da se u njegovim knjigama raspravljalo o poštovanju prema ženama. Pomislila sam, razgledaću onako bez nekog cilja da bih se zabavila. Prošlo je dugo vremena otkad nisam čitala, još od onda kad me je moja dobra majka pozvala da  se osvežim sa nekim jelom pošto je već bilo veče. Nameravajući da pogledam knjigu sledećeg dana, spustila sam je. Sledećeg jutra ponovo sam se smestila u mojoj radnoj sobi kao što sam imala običaj, setila sam se da sam želela da proučim tu knjigu od Matiolesa. Počela sam da je čitam da bih kasnije izašla na kratko. Pošto sadržina nije bila ugodna po meni, za ljude koji ne uživaju u lažima i ni od kakve je koristi u razvoju vrlina i manira, imajući u vidu njen nedostatak kvaliteta, načina komunikacije i teme i pošto sam je pregledala tu i tamo i kada sma pročitala kraj, vratila sam je sa ciljem da posvetim moju pažnju na uzvišenije i korisnije studije. Ali, upravo uz ovu knjigu, iako, činilo se da nije stručna navela me da pomislim u čudu kako se dešava da toliko različitih ljudi- i učenih ljudi među njima- da su bili toliko skloni da izraze na oba načina, u govoru i u njihovim raspravama i pisanjima toliko mnogo zlih uvreda o ženama i njihovim ponašanjima. Ne samo jedan ili dva i ne samo ovaj Matioles ( iako je ova knjiga na lošem glasu ionako je bila namenjena kao satira ) ali, uopšteno, iz rasprava svih filozofa i pesnika i svih govornika- bilo bi potrebno mnogo vremena da navedem njihova imena- činilo se da svi koriste iste reči kao da su izgovorene iz istih usta. Pošto sam duboko razmišljala o ovim stvarima počela sam da ispitujem moj karakter i ponašanje kao obične žene i, slično, posmatrala sam i druge žene u čijem sam društvu često bila, princeza, velikih dama, sa ženama iz srednje i niže klase, koje su mi ljubazno pričale o njihovim najintimnijim mislima, nadajući se da ću biti u mogućnosti da izvedem sud nepristrasno i mirne savesti iako bi svedočenja tih uvaženih muškaraca mogla biti tačna. Do mojih saznanja, nebitno koliko sam dugo sučeljavala sa problematikom i duboko posmatrala problem nisam mogla da nađem način ili da shvatim kako su njihove tvrdnje mogle biti istinite kada bi ih uporedila sa prirodnim ponašanjem i karakterom žena. I dalje iznose žestoke tvrdnje protiv žena- tako uvaženi učeni ljudi koji poseduju toliko duboko i veliko nerazumevanje, a toliko pronicljivi u ostalim stvarima, kako se čini- mogli su da pričaju lažno u mnogim prilikama da jedva mogu naći knjigu o moralu čak i pre nego što bih je pročitala u celosti , ne bih našla nekoliko poglavlja ili delova u kojima se ne napadaju žene bez obzira ko bio autor. Ukratko ovaj razlog me naveo da sama zaključim iako moj um nije primećivao moje sopstvene velike nedostatke i na isti način kod drugih žena zbog jednostavnosti i neznanja bilo je istinski prikladno što je bio slučaj. I tako sam naučila više o predrasudama drugih nego o onome što sam mislila i znala. Bila sam fascinirana ovim načinom razmišljanja toliko dugo vremena što se činilo kao da sam u obamrlosti.

Sa preteranim oduševljenjem, određen broj autora, na koje sam se pozivala, jednog po jednog  padali su mi na um zajedno sa njihovim mišljenjem na ovu temu. I konačno sam odlučila da je Bog stvorio divlja stvorenja onda kada je On stvorio ženu i pitala sam se kako se tako vredan zanatlija, kako kažu, odlučio da stvori takvo gnusno delo  što je, kako su govorili, kao plovilo, kao utočište i prebivalište svakog poroka i zla. Pošto sam razmišljala o ovome velika tuga i žalost su mi zasijale u srcu zato što sam prezrela sebe i ceo ženski rod jer smo po mišljenju čudovišta po prirodi stoga u žalosti izgovaram ove reči:

O Bože, kako može ovo biti istina? Ukoliko nisam skrenula sa puta vere nikad ne smem dovesti u sumnju tvoju beskonačnu mudrost i tvoje najuzvišenije dobročinstvo koje nije u stanju da stvori bilo šta što nije dobro. Nisi li li TI sam stvorio ženu na svoj poseban način i  od tog vremena nisi li joj dao sve one sklonosti koje ih poseduje? Kako je moglo da se desi da si Ti mogao da pogrešiš u bilo čemu? Ipak, pogledaj sve ove optužbe kojim su osuđivane, odluke i zaključke protiv žena. Ne znam kako da shvatim ovu odvratnost? Ukoliko je to tako, pravični Gospode Bože, da toliko gadosti obiluje u ženskom rodu, rečeno je da je potrebno dva ili tri svedoka da pruže kredibilitet, zašto onda imam sumnju da je ovo istina? Jao meni, Bože, zašto mi Ti nisi dopustio da dođem na svet kao muškarac da bi mojim sklonostima bolje mogla da služim Tebi i tako ne bih mogla da zastranim u bilo čemu i bila bih tako savršena kao što se kaže za muškarca da jeste. Ali pošto Tvoja ljubaznost nije pala na mene, oprosti mi moju nemarnost u Tvojoj službi najpravičniji Gospode Bože i da Te  ne rasrdi sluga koji prima manje poklone od svog gospodara koji onda ima manje obaveza u njegovoj službi.

Izgovorila sam ove reči Gospodu velikim delom i tokom dugog vremena kao izaraz tuge i, a po mojoj ludosti smatram sebe najnesrećnijom zato što me je Bog nastanio u ženskom telu u ovom svetu. 

 Priča se nastavlja kroz formu alegorije koju pričaju tri žene ( Gospa Razum, Gospa Čestitost i Gospa Pravda ) koje su došle da daju instrukcije Kristini i da joj pokažu kako da izgradi grad za žene pune vrlina. Gospa Razum objašnjava:

{2}Postoji još jedan veći i čak mnogo više poseban razlog našeg dolaska koji ćeš spoznati iz naših priča: u suštini mi smo došle savladane iz sveta u kome si ti načinila iste greške na koje si pala, tako da od sada dame i sve ohrabrene žene mogu naći pribežište i odbranu protiv raznih napadača, sve one dame koju su odbačene toliko dugo izložene kao polje bez ograde koje nisu pronašle borca da ih podrži i pruži adekvatnu odbranu bez obzira na plemenite ljude od kojih može da se očekuje po sili zakona da ih štiti koji omogućavaju da budu maltretirani iz nemarnosti i apatije. Nije čudo da su ti ljubomorni neprijatelji, ti razuzdani zlikovci koji su ih maltretirali sa različitim oružjima bili pobednici u ratu u kome žene nisu imale odbranu. Gde je tu grad toliko jak koji ne bi mogao biti odmah zauzet ukoliko se ne pruži otpor ili u gorem slučaju, bez obzira koliko je nepravedno koji ne bi bio osvojen samo tvrdoglavošću nekoga bez otopora. I jednostavno, plemenite dame, po ugledu na patnje božije koji zapoveda,  radosni su oni koji su velike napade kako u izgovorenoj reči tako i u pisanoj protiv žena pretrpeli od strane muškaraca koji  se pozivaju na Boga da to čine sa pravom. Sada je došlo vreme da se stvar uzme u svoje ruke i iz tog razloga, mi, tri dame koje vidiš koje su dirnute sažaljenjem, došle smo do tebe da ti najavimo izgradnju posebnog zdanja kao gradskog zida , snažno konstruisanog i dobro utvrđenog koji će biti predodređen i ustanovljen našom pomoću uz naše savete da ga sagradiš tamo gde niko neće boraviti sem slavnih dama vredne hvale dok će zidine grada biti zatvorene za one žene kojima nedostaju vrline.

{3}Moje gospe, prema onome što ste rekle, žene su najplemenitija bića. Ali iako je tako, Ciceron govori da muškarac ne treba da služi ni jednoj ženi i da onaj koji to čini ponižava sebe jer ni jedan čovek ne sme nikad služiti bilo koga nižeg od sebe. Ona odgovara: “ Bez obzira bilo da je muškarac ili žena u kojima počivaju velike vrline je sam-a po sebi uzvišen-a; niti uzvišenost niti pol već u savršenstvu ponašanja i vrlina.  Zasigurno, srecan je Onaj ko služi Devici koji je visoko iznad anđela.” “ Gospe moje,  jedan Katonovac koji je bio sjajan govornik- reče, da nije bilo nikada da je ovaj svet bio bez žena mi bi pričali sa bogovima.” Ona je odgovorila:” Sad možeš da vidiš ludost muškarca koji se smatra mudrim, zato što zahvaljujući ženi čovek vlada sa Bogom. “I ukoliko neko kaže da je muškarac proteran zbog gospe Eve, kažem ti opet da je dobio više kroz Mariju nego što je izgubio kroz Evu kada je čovečanstvo bilo povezano sa božanstvom koje se ne bi nikada desilo da se Evino nedelo nije desilo. Stoga, muškarcu i ženi mora biti drago zbog ovog greha kroz koje je prava čast što smo došli ovde. Za ovu niskost kroz koju je pala ljudska priroda zbog ženskog stvorenja ljudska priroda je ispunjena i uzvišena od strane istog tog bića. I što se tiče razgovora sa bogovima, kao što je ovaj Katonovac rekao, da nije bilo žena, govori mnogo više nego što je svestan za nekoga ko je pagan i među onima ovog verovanja, bogovi su, mislili su, da borave u paklu kao i na nebu. Tako da, demoni koje su oni zvali bogovima pakla, tako da to nije laž ti bogovi  bi pričali sa muškarcima da Marija nije živela. “

Kristina i Gospa Razum razgovaraju o ženskom obrazovanju

{4} Kristina govori: “ Moja gospo, shvatam da je žena ispunila mnogo dobrih stvari i čak ukoliko je zla žena načinila zlo, meni se čini da dobrobit koji je postignut i koji se i dalje postiže zbog dobre žene- delimično mudre i načitane i one koje su načitane u oblasti prirodnih nauka koje sam spomenula gore nadmašuju zlo. Stoga, ja sam zapanjena mišljenjem nekih muškaraca koji tvrde da ne žele da obrazuju svoje ćerke, supruge ili rođake zato što bi njihovi običaju bili uništeni kao rezultat toga.“ Odgovorila je: „ Ovde možeš jasno da vidiš da nisu sva mišljenja muškaraca utemeljena na razumu i zbog toga su ti muškarci u zabludi. Zbog toga, ne sme se pretpostaviti da običaji postaju lošiji iz znanja u oblasti moralnih nauka koje nas podučavaju vrlinama, zaista, nema ni najmanje sumnje da  im moralno obrazovanje pravi štetu i da ih manje čini plemenitim. Kako bilo ko može pomisliti ili kako može da veruje da ko god prati dobro učenje ili doktrinu može biti najgori po njih? Takvo mišljenje ne može biti izraženo niti održivo.  

{5} Govoreći o prohujalim vremenima, bez istraživanja o primerima u antičkoj istoriji, Đovani Andrea ( Giovanni Andrea, engl. 1417- 1475. italijanski renesansni humanista i biskup Alerija ) učeni profesor prava u Bolonji nešto pre šezdeset godina nije bio mišljenja da je loše ako je žena obrazovana. Imao je plemenitu i dobru kćerku koja se zvala Novela koja se izučila pravo do tako naprednog nivoa da je, kada je on bio zaokupljen nekim drugim stvarima, a ne u dokolici, poslao bi u predavaonicu svojim studentima svoju kćerku koja bi sela na njegovu stolicu i predavala. Da bi izbegla da njena lepota dekoncentriše auditorijum svojim prisustvom imala je malu prostirku koja se nalazila ispred nje. Voleo ju je toliko, a da bi proslavio njeno ime, napisao je knjigu o značajnim predavanjima iz prava koje je on nazvao Novella super Decretalium po imenu njegove ćerke.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Treasure_of_the_City_of_Ladies

{6} Stoga, ne dele svi  muškarci ( posebno oni najmudriji ) mišljenje da je loše za žene da budu obrazovane. Ali istina je da mnogi blesavi muškarci tvrde suprotno zato što su nezadovoljni da žena zna više od njih. Tvoj otac koji je bio veliki naučnik i filozof nije verovao da su žene manje vredne ukoliko se razumeju u nauku; radi, kao što znaš, uživao bi veliko zadovoljstvo gledajući tvoju sklonost ka učenju. Žensko mišljenje tvoje majke, koja je želela da te zaokupi sa tkanjem i smešnim ženskim stvarima prateći opšte običaje za žene, bila je glavna prepreka da ti postaneš neko ko se razume u nauku. Ali kao što je gore napomenuto, kaže poslovica da niko ne može pobeći od prirode koja mu je darovana. Tvoja majka ne može zaustaviti u tebi osećanje za nauku koja se u tebi kroz tvoje sklonosti skupljala u malim količinama. Siguran sam da zbog tih stvari ne misliš da si manje vrednija već radije da smatraš to velikim blagom za sebe; i bez sumnje imaš razloga za to.” I Kristina je odgovorila na sve to: “ Zaista, moja gospo, to što govoriš je istina koliko i Gospodnja molitva. “

Gospa Razum objašnjava uzroke mizoginije ( ženomrzačkog društva )

{7}Gospa Razum objašnjava da neki muškarci koji okrivljuju ženu rade to sa dobrim namerama ali dobre namere nisu odgovorne za greške. Drugi ih okrivljuju iz sopstvene zlobe, drugi zbog nemoći njihovih sopstvenih tela, drugi iz čiste ljubomore, drugi i dalje zato što vole da kleveću. Neki, na kraju, želeći željno da pokažu da su čitali mnogo zauzmu onu stranu o kojoj su čitali u knjigama i jednostavno citiraju poznate autore, ponavljajući ono što je rečeno ranije. {8}Oni koji to rade iz sopstvene zlobe, mislim na one muškarce koji su rasipali svoju mladost u razvratu i koji su sebe posvetili promiskuitetu. Veliki broj njihovih avantura su ih pretvorile u usamljenike. Odrastajući u grehu provode svoje vreme podsećajući se i vraćajući se u svoju mladost – tim pre pošto ih priroda sprečava u gašenju njihovih impotentnih želja. Oni čiste svoju žuč tako što omalovažavaju žene misleći da će ih odvratiti od onog uživanja u kome više ne mogu uživati. {9}Oni koji su motivisani slabošću svog tela su bogalji sa ružnim telima i krivim udovima. Njihovi umovi su zli i oštri i nemaju druge namere sem osvete zbog svoje bede zbog impotencije i onda okrivljuje one ( žene ) koje donose radost drugima. {10} Oni koji okrivljuju žene iz ljubomore su nedostojni muškarci koji su upoznavši mnoge žene veće inteligencije ili plemenitijeg srca nego što je njihovo primili su ogorčenost i ozlojeđenost. {11} Što se tiče onih koji su skandal- majstori po prirodi nije za čuđenje da oni kleveću žene kada govore loše o svakome. Ipak, uveravam te da svaki muškarac koji uživa zadovoljstva u omalovažavanju žena ima prezreno srce zato što radi protiv Razuma i protiv Prirode jer nema ptice ili zveri koja po prirodi ne traži svoju drugu polovinu takoreći ženku. Stoga je neprirodno da razuman čovek čini suprotno.

 

Izgled prve stranice iz knjige. https://hist2615.wikispaces.com/Christine+de+Pizan

Kristina i Gospa Razum diskutuju o pronalascima i drugim prednostima žena koje su dale covečanstvu

{12}Ima li većeg čoveka koji je učinio više za čovečanstvo od plemenite kraljice Cerere.... koja je donela varvarskim nomadima koji su se nastanili u šumama bez vere, zakona, kao divlje životinje koji su došli i ispunili gradove u kojima sada žive poštujući zakon? Obezbedila im je bolju hranu od žirova i kraba koji su imali običaj da jedu: pšenica, kukuruz, hrana koja čini telo mnogo lepšim, ten mnogo više blistavim , udove mnogo jačim i okretnim koji su od velikog značaja i više odgovaraju potrebama ljudske rase. Šta ima više vrednije od toga što je zemlja preuređena od zemlje ispunjene korovom, žbunjem, divljim drvećem do njega i videvši to i pretvori divlju pustaru u obradivu zemllju? Ljudska priroda je stoga bila obogaćena ovim ženama koje su ih pretovrile od varvarske divljine do uređenog društva spašavajući te lenje nomade od zaslepljujućeg neznanja i otvarajući im puteve najviših oblika mišljenja i najplemenitijih zanimanja. {13}Izida je isto uradila sa usevima. Ko može pričati o dobru koje je donela čovečanstvu učeći ljude da uzgajaju fino voće i muževe da uzgajaju dobre biljke koje odgovaraju ljudskom izdržavanju. {14} I onda Minerva!... Ljudi su izlazili i nosili kožu, a ona je izumela vunene haljine; ljudi su brinuli o svojim dobrima koje se nalazilo u njihovim rukama i ona je izumela umetnost izgradnje kolica i kočija oslobađajući čovečanstvo tereta; učila je plemenite vitezove kako da svojom rukom naprave pancir tako da njihova tela budu bolje zaštićena u ratu—zgodniji, plemenitiji, mnogo čvršći oklop za razliku od kožnog koji su imali pre toga. {15}Zatim, rekla sam joj: Oh! Moja gospo! Poslušaj ti, shvatila sam više nego iko koliko je veliko neznanje i nezahvalnost svih onih muškaraca koji govore toliko puno zla o ženama! Verovala sam da ako ste imale majku i ako ste iskusile usluge koje žene pružaju muškarcima bilo bi dovoljno da ne nastave sa svojim štetnim jezikom. Ali sada vidim da su ih žene nadmašile sa poklonima i nastavljaju  da budu darežljive sa svojim blagoslovima. Neka umuknu! Neka od sada budu tihi oni sveštenici koji govore loše o ženama. Neka svi njihovi saučesnici i saveznici koji govore loše o ženama u njihovim pisanjima ili pesmama, neka ukrote svoje jezike. Neka padnu nisko u njihovim očima zbog sramote jer su se usudili da lažu toliko mnogo u svojim knjigama kada neko vidi da je istina u suprotnosti od onoga što kažu…{16}I neka vitezovi od kojih mnogi govore loše o ženama drže jezik za zubima jer ženi duguju to što poseduju oklop, veštinu ratovanja kao i veštinu poznavanja oružja na koja su tako ponosni. I uopšteno kad jedan vidi muškarca koji živi na hlebu i stanuje u civilizovanim gradovima podređeni građanskim zakonima, kada obrađuju svoja polja kako može neko s obzirom na toliko dobrih poteza da osuđuje i prezire ženu toliko puta? Za njega su žene—Minerva, Cerera, Izida—koje su  im donele sve te korisne stvari u kojima oni uživaju, ceo njihov život i u čemu uvek uživaju. Da li su te stvari beznačajne? Nisu ni malo moja Gospo i čini mi se da ni filozofija Aristotela—toliko korisna i toliko visoko cenjena i to sa pravom—niti sve druge filozofije koje su postojale toliko doprinele u prednostima  čovečanstvu  kao što su pronalasci koje dugujemo duhu ovih žena.

Izvori: http://history.hanover.edu/courses/excerpts/165pisan.html

http://www.rwfund.org/wp-content/uploads/2014/09/Kristina-de-Pizan-Grad-%C5%BDena.pdf     prevod Suzane Pavlov 

Mihael Nurdberg, Dinamični srednji vek, Beograd, Evoluta, 2011. 285. Prevod: Jelena Loma.

Preveo: Berislav Kangrga