Tutankamon nastavlja da zapanjuje ljubitelje egiptologije. Sada je u pitanju poreklo jednog od dva bodeža koji su pronađeni uz faraonovu mumiju: gvozdeno sečivo potiče iz svemira, odnosno pripada jednom od mnogih meteorita koji su pali u egipatskoj pustinji koje je i danas lako naći i sakupiti. Egipćani su takođe znali poreklo pa su zapisali: Na drevnom papirusu je zapisano da je „ nebo poslalo gvožđe“.
Do ovog zaključka došla je grupa naučnika iz Italije i Egipta uz pomoć neinvazivne tehnike hemijskim analizama i fluoroscentnim zračenjem što je potvrdilo sastav čelika od nikla i kobalta.
Još od otkrića njegove grobnice, novembra 1922. počela je debata o prirodi materijala jednog od dva bodeža smeštenih uz telo faraona Tutankamona koji je vladao od 1336. p. n. e. do 1327. p. n. e.
Čelik je u to vreme bio značajniji od zlata. Zlato je, verovalo se, u egipatskoj mitologiji bilo meso, odnosno hrana bogova.
Postojalo je jasno opravdanje zbog otvaranje ovakve debate: „ Egipćani nisu razvili obradu gvožđa i nisu imali rudnike. Stoga je gvožđe bilo više cenjeno od zlata“, objašnjava Fračesko Porceli, profesor fizike na Politehničkom univerzitetu u Torinu. Egipatski muzej smatra se po vrednosti i arheološkim ostacima najvažnijim u svetu posle kairskog muzeja.
Od početka iznenađuje visoki kvalitet ručne obrade sečiva bodeža što oslikava sposobnost proizvodnje gvožđa koje je pronađeno u vreme Tutankamona.
Ovaj bodež je uvek privlačio pažnju istraživača i iako je pokazivao da je bio veoma dragocen predmet: veličine je 35 cm i nije bio zarđao kada je otkriven u zavojima mumije faraona.
Teorija o meteoritu koja je sad potvrđena nije nova. Bilo je eksperata koji su tvrdili neko vreme da je gvožđe sa meteorita dok su drugi smatrali da je gvožđe došlo iz uvoza: iz Anadolije koju još zovemo i Mala Azija gde se gvožđe obrađivalo u vreme Tutankamona u 14. veku p. n. e.
Činjenice su otkrile prostorno poreklo gvozdenog bodeža: 2010. otkriven je krater u centru egipatske pustinje veoma redak na našoj planeti jer uobičajena erozija odbacuje mogućnost da se prikaže mesto udara meteorita
U istraživanju su učestvovali i italijanski istraživači zajedno sa drugima kao i Astronomska opservatorija Torina. „ Kada je krater otkriven razgovarali smo o nikada do sada rešenoj misteriji bodeža koji je pronađen uz mumiju faraona koji je postao zagonetka. Odlučili smo da uradimo analize, a u međuvremenu prešli smo prepreku u vidu odbijanja egipatskih vlasti koji su ljubomorno čuvali ovo artefakt“, objašnjava Frančesko Porceli, a prenose novine „ La Stampa“.
Ovi profesori fizike dali su odgovore na sastav metala koji je došao iz svemira. Detalji studije pojavili su se u članku „ Meteoritics and Planetary Science“. ( http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/maps.12664/full )
Ukratko, završena je kontroverza oko dragocenog bodeža iz sarkofaga faraona Tutankamona koji je pronađen u Dolini kraljeva, koja je eksperte držala u nedoumici.
Ali, druge misterije će i dalje biti otvorene kao i sujeverje koje obeležava Tutankamona, uključujući i kletvu koja će pasti na svakog ko oskrnavi njegov grob.
Berislav Kangrga
Izvor:
http://www.abc.es/cultura/abci-punal-tutankamon-vino-espacio-201605271431_noticia.html?ns_campaign=GS_MS&ns_mchannel=abc_es&ns_source=FB&ns_fee=0&ns_linkname=CM_general – autor Anhel Gomez Fuentes, dopisnik iz Rima ( Angel Gomez Fuentes )
Preporuka za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/tajna-jednog-prstena.html Tajna jednog prstena