M e d i u m a e v u m – (S r e d nj i v e k )
Čak i danas vlada uverenje o srednjem veku kao veku tame i mraka. Ali, to je potpuno pogrešno tumačenje jednog dugog, skoro hiljadugodišnjeg razdoblja koje je nepravedno i bez ikakvog razloga tako okarakterisano. Da li iz ljudske slabosti ili egoizma ali čovek često ume da pogrešno tumači prošlost jer je ne sagleda iz drugog ugla ili zbog svog egoizma jer smatra da je njegovo vreme ili da su njegova dela bolja od prethodnih i njegovih prethodnika i da ne mogu biti prevaziđena.
Možda taj period od hiljadu godina zaslužuje drugi naziv,a ne ovaj koji govori o nekoj sredini u kojoj se ništa nije bitno dešavalo. Možda bi trebao da nosi naziv dugi vek.
A koje su to najvažnije tekovine Dugog, srednjeg veka pošto kažemo da to vremensko razdoblje itekako jeste bitno? – U tom periodu učvršćena je hrišćanska doktrina koja je bitno uticala na život čoveka i na razvoj naučne i umetničke misli, u borbi protiv nadiranja muslimana i iz želje da se razvijaju neka lepa osećanja u vremenu kada je život čoveka određivala doktrina vere javlja se viteški ideal koji neguje lepa osećanja, san o junaštvu i ljubavi i emocije koje čovek nije tek tako mogao pokazivati već ih je iskazivao kroz simboliku reči i boja, što je na neki način bila svetlost u sivilu vremena u kom se živelo teško u vremenu punom sukoba, teškog rada, a o kojem ću u sledećim tekstovima i pisati, javljaju se prve nacionalne države , a samim tim i nacionalna osećanja i povezanost stanovništva, javlja se feudalizam, dolazi do poleta u umetnosti ali i do sukoba, ratova, javljaju se nove tehnike u poljoprivredi i oružje u ratovanju što će dovesti do pada tadašnjeg sistema i dovesti do pojave onog kakvog danas znamo, kuge i gladi, dolazi do razvoja arhitekture, do pojave štamparije, dolazi do razvoja brodogradnje što će doprineti širenju i prihvatanju novih ideja i otkrivanju davno zaboravljenih istina i činjenica.
Ovo razdoblje koje zvanična nauka naziva Srednji vek je period koji je trajao od trenutka pada Zapadnog rimskog carstva, od 476. godine naše ere pa sve do pada Istočnog rimskog carstva ili kako su kasnije tu državu nazvali- Vizantije, 1453. Međutim, Istorija nije samo nauka koja beleži ratove i bitke pa se postavlja pitanje da li je taj datum zaista granica kada se završava ovo razdoblje ali to je posebna tematika. Drugi datum koji se uzima za kraj srednjeg veka je otkriće Novog kontinenta ili sveta- Amerike 1492. Neki smatraju da početak reformacije u Rimokatoličkoj crkvi 1518. predstavlja kraj Srednjeg veka. Smatram da bi možda pojavu Gutenbergove štamparije mogli uzeti za preloman trenutak kada prestaje srednji vek. To je pronalazak koji će doprineti kulturi čitanja i omogućiti nižim slojevima, kasnije, da koristeći knjigu unaprede svoje znanje, a samim tim i život udarajući time temelje modernom svetu kakvog danas poznajemo.
Citiraću rečenicu iz dela švedskog istoričara Mihaela Nurdberga „ Dinamični srednji vek “ u kome on kaže: „ Shvatanje o mračnom, srednjem veku u kome tek zablista po koja zvezda razvili su humanisti i učenjaci renesanse.“ Ne može se srednji vek smatrati mračnim jer postoji vremenski kontinuitet događaja koji su doveli do onog što danas zovemo renesansa i preporod u umetnosti; odnosno, kako kaže latinska poslovica: ex nihilio nihil fit- iz ničega ne nastaje ništa, pa se tako ne može reći da je srednji vek bio vek tame, neznanja i beznađa, a da se tek od vremena renesanse počeo stvarati moderni svet.
Berislav Kangrga.
Čak i danas vlada uverenje o srednjem veku kao veku tame i mraka. Ali, to je potpuno pogrešno tumačenje jednog dugog, skoro hiljadugodišnjeg razdoblja koje je nepravedno i bez ikakvog razloga tako okarakterisano. Da li iz ljudske slabosti ili egoizma ali čovek često ume da pogrešno tumači prošlost jer je ne sagleda iz drugog ugla ili zbog svog egoizma jer smatra da je njegovo vreme ili da su njegova dela bolja od prethodnih i njegovih prethodnika i da ne mogu biti prevaziđena.
Možda taj period od hiljadu godina zaslužuje drugi naziv,a ne ovaj koji govori o nekoj sredini u kojoj se ništa nije bitno dešavalo. Možda bi trebao da nosi naziv dugi vek.
A koje su to najvažnije tekovine Dugog, srednjeg veka pošto kažemo da to vremensko razdoblje itekako jeste bitno? – U tom periodu učvršćena je hrišćanska doktrina koja je bitno uticala na život čoveka i na razvoj naučne i umetničke misli, u borbi protiv nadiranja muslimana i iz želje da se razvijaju neka lepa osećanja u vremenu kada je život čoveka određivala doktrina vere javlja se viteški ideal koji neguje lepa osećanja, san o junaštvu i ljubavi i emocije koje čovek nije tek tako mogao pokazivati već ih je iskazivao kroz simboliku reči i boja, što je na neki način bila svetlost u sivilu vremena u kom se živelo teško u vremenu punom sukoba, teškog rada, a o kojem ću u sledećim tekstovima i pisati, javljaju se prve nacionalne države , a samim tim i nacionalna osećanja i povezanost stanovništva, javlja se feudalizam, dolazi do poleta u umetnosti ali i do sukoba, ratova, javljaju se nove tehnike u poljoprivredi i oružje u ratovanju što će dovesti do pada tadašnjeg sistema i dovesti do pojave onog kakvog danas znamo, kuge i gladi, dolazi do razvoja arhitekture, do pojave štamparije, dolazi do razvoja brodogradnje što će doprineti širenju i prihvatanju novih ideja i otkrivanju davno zaboravljenih istina i činjenica.
Ovo razdoblje koje zvanična nauka naziva Srednji vek je period koji je trajao od trenutka pada Zapadnog rimskog carstva, od 476. godine naše ere pa sve do pada Istočnog rimskog carstva ili kako su kasnije tu državu nazvali- Vizantije, 1453. Međutim, Istorija nije samo nauka koja beleži ratove i bitke pa se postavlja pitanje da li je taj datum zaista granica kada se završava ovo razdoblje ali to je posebna tematika. Drugi datum koji se uzima za kraj srednjeg veka je otkriće Novog kontinenta ili sveta- Amerike 1492. Neki smatraju da početak reformacije u Rimokatoličkoj crkvi 1518. predstavlja kraj Srednjeg veka. Smatram da bi možda pojavu Gutenbergove štamparije mogli uzeti za preloman trenutak kada prestaje srednji vek. To je pronalazak koji će doprineti kulturi čitanja i omogućiti nižim slojevima, kasnije, da koristeći knjigu unaprede svoje znanje, a samim tim i život udarajući time temelje modernom svetu kakvog danas poznajemo.
Citiraću rečenicu iz dela švedskog istoričara Mihaela Nurdberga „ Dinamični srednji vek “ u kome on kaže: „ Shvatanje o mračnom, srednjem veku u kome tek zablista po koja zvezda razvili su humanisti i učenjaci renesanse.“ Ne može se srednji vek smatrati mračnim jer postoji vremenski kontinuitet događaja koji su doveli do onog što danas zovemo renesansa i preporod u umetnosti; odnosno, kako kaže latinska poslovica: ex nihilio nihil fit- iz ničega ne nastaje ništa, pa se tako ne može reći da je srednji vek bio vek tame, neznanja i beznađa, a da se tek od vremena renesanse počeo stvarati moderni svet.
Berislav Kangrga.
