I deo- Pod senkom oca II deo- Pad i povratak vlasti III deo-Uspon IV deo- Poslednje godine
Freska iz manastira Mileševa: Stefan Prvovenčani,
http://srpskoblago.rs/stefan-nemanjic-prvovencani/
I deo- Pod senkom oca
Jedna od zanimljivih epizoda iz srpske srednjovekovne istorije je epoha vladavine Stefana Nemanjića ( vladao od 1196- 1202. i od 1203- 1228 ). To je vreme kada se rađala Srbija, koja je vekovima bila pod senkom Romeje. Borila se da nađe mesto između istoka i zapada. Iako je od tada prošlo osam vekova politička tema je i dalje aktuelna. Okolnosti su drugačije ali i dalje traje borba oko prevlasti nad raskršćem puteva na kom se nalazi Srbija. Ovo je istorijska lekcija o rađanju jedne države o borbi za samostalnost kada su istok i zapad priželjkivali vrhovnu vlast.
Pod teretom godina i globalne političke situacije, veliki župan, Nemanja, otac Stefana Nemanje, odlučio je na saboru 1196. da vlast prepusti svom sinu. Imao je trojicu sinova. Ženska deca su se retko spominjala i ona su bila više predmet trgovine ( sklapanjem političkih brakova, što je uobičajeno za srednji vek ). Najstariji sin bio je Vukan, srednji je bio Stefan, a najmlađi je bio Rastko- veliki srpski svetitelj, poznat kao sveti Sava.
Na tom saboru, veliki župan je zanemario važno srednjovekovno pravilo primageniture. To je pravo prvorođenog sina da nasledi oca. Za svog naslednika nije imenovao najstarijeg sina Vukana već srednjeg sina, Stefana. Interesantno je pitanje zbog čega je to uradio? Ali, na trenutak ćemo se vratiti u dalju prošlost.Podsetiću čitaoce da je veliki župan, Nemanja, bio najmlađi od svoje braće, a ipak, uspeo je da se izbori za prvo mesto među njima.
Sigurno da Vukanu, kao najstarijem sinu nije odgovarao ovakav obrt. Šta se to desilo? Veliki župan kao što je bio hrabar borac, bio je i mudar diplomata. Istrgnuo je Srbiju iz stiska Romejskog carstva. Ali, shvatio je da na bojnom polju neće dobiti priznanje. Politički sporovi i diplomatske akcije najbolje su se rešavali sklapanjem političkih brakova. Krajem XII veka, Romeja se nalazila u političkoj krizi. Na romejski presto 1195. seo je vasilevs Aleksije III Anđeo ( Αλέξιος Γ' Άγγελος, grčk. vladao od 1195- 1203 ). Njegova ćerka. Evdokija, bila je snaja velikog župana, a supruga njegovog naslednika, Stefana. Stefan je kao carski zet dobio titulu sevastokratora. Imao je pravo da u svečanim prilikama nosi sjajnu, dvorsku uniformu. Veliki župan je iskoristio odličan momenat. Shvatio je da je u godinama kada treba da napusti zemaljske poslove i da telo i duh posveti i pripremi za duhovni život kao i za trenutak kada treba da stupi pred nebeski sud.
Odličan trenutak za Srbiju. Zemljom će vladati zet romejskog cara, njegov srednji sin Stefan, suprug romejske princeze, Evdokije. I na presto postavi „ zeta kir ( gospodina ) Aleksija, cara grčskago“- zapisano je. Vukan je dobio takođe deo zemlje kojom je upravljao kao „kralj“. Od njega je traženo da poštuje svog mlađeg brata kao vladara, a od Stefana da uvažava svog starijeg brata. Veliki župan je uradio dobru stvar. Svestan okolnosti, godina i trenutka predao je vlast svom mlađem sinu u trenutku kada je bio u prilici da svojim očima još nekoliko godina može da prati situaciju u zemlji. To je vreme kada je Stefan upravljao zemljom pod senkom svog oca.
Tokom tih prvih godina njegove samostalne vladavine u susedstvu Srbije na vlast dolaze dvojica vladara koji imaju teritorijalne pretenzije nad srpskim teritorijama. To su ugarski kralj Imre ( Emerik, vladao od 1196- 1204.) i bugarski car Kalojan (vladao od 1197- 1207 ).
Novi župan, Stefan, obratio se novom papi Inoćentiju III ( Innocentius III, lat. 1198- 1216 ) sa molbom da mu pošalje krunu koja bi njega i Srbiju uzdigla u rang kraljevstva. Šta su ovim pozivom dobijali jedan i drugi? Župan je u to vreme, kada su pape tvrdile da svetovni vladari duguju papama vlast, zatražio od pape krunu želeći da se stavi pod njegovu zaštitu u borbi protiv ratnih ambicija ugraskog kralja Imrea. Smatrao je da bi papa mogao da ubedi kralja da ne ide protiv drugog kralja ( ukoliko bi Stefan bio krunisan ) jer bi dobijajuću krunu iz Rima „ stekao zaštitu od katoličkih vladara“. Zauzvrat, papa je očekivao da Srbija padne pod rimokatolički uticaj i bude istrgnuta iz Romejske sfere uticaja. Na Imreovo insistiranje, Stefan nije dobio kraljevsku krunu. Kralj Imre se okrenuo ka Vukanovoj zemlji, Humu. Osvojio je Hum 1198. To je Vukana, koji svakako nije blagonaklono gledao na vladavinu svog mlađeg brata još više približilo zapadu, pre svega papi Inoćentiju III za kog je tvrdio da su čak u rodbinskim odnosim preko njegove ( Vukanove ) žene . Vukan je smatrao da zaslužuje Srbiju i županski presto.
Nekoliko godina posle prepuštanja vlasti, veliki župan, Nemanja, predstavio se pred Gospodom. Tog momenta, Vukan je zaboravio na obećanje koje je rekao svom ocu da će poštovati njegovu volju i vlast svog mlađeg brata. Zajedno sa kraljem Imreom radio je na svrgavanju svog mlađeg brata, Stefana.
_____________________________________________________________________________________
Jedna od zanimljivih epizoda iz srpske srednjovekovne istorije je epoha vladavine Stefana Nemanjića ( vladao od 1196- 1202. i od 1203- 1228 ). To je vreme kada se rađala Srbija, koja je vekovima bila pod senkom Romeje. Borila se da nađe mesto između istoka i zapada. Iako je od tada prošlo osam vekova politička tema je i dalje aktuelna. Okolnosti su drugačije ali i dalje traje borba oko prevlasti nad raskršćem puteva na kom se nalazi Srbija. Ovo je istorijska lekcija o rađanju jedne države o borbi za samostalnost kada su istok i zapad priželjkivali vrhovnu vlast.
Pod teretom godina i globalne političke situacije, veliki župan, Nemanja, otac Stefana Nemanje, odlučio je na saboru 1196. da vlast prepusti svom sinu. Imao je trojicu sinova. Ženska deca su se retko spominjala i ona su bila više predmet trgovine ( sklapanjem političkih brakova, što je uobičajeno za srednji vek ). Najstariji sin bio je Vukan, srednji je bio Stefan, a najmlađi je bio Rastko- veliki srpski svetitelj, poznat kao sveti Sava.
Na tom saboru, veliki župan je zanemario važno srednjovekovno pravilo primageniture. To je pravo prvorođenog sina da nasledi oca. Za svog naslednika nije imenovao najstarijeg sina Vukana već srednjeg sina, Stefana. Interesantno je pitanje zbog čega je to uradio? Ali, na trenutak ćemo se vratiti u dalju prošlost.Podsetiću čitaoce da je veliki župan, Nemanja, bio najmlađi od svoje braće, a ipak, uspeo je da se izbori za prvo mesto među njima.
Sigurno da Vukanu, kao najstarijem sinu nije odgovarao ovakav obrt. Šta se to desilo? Veliki župan kao što je bio hrabar borac, bio je i mudar diplomata. Istrgnuo je Srbiju iz stiska Romejskog carstva. Ali, shvatio je da na bojnom polju neće dobiti priznanje. Politički sporovi i diplomatske akcije najbolje su se rešavali sklapanjem političkih brakova. Krajem XII veka, Romeja se nalazila u političkoj krizi. Na romejski presto 1195. seo je vasilevs Aleksije III Anđeo ( Αλέξιος Γ' Άγγελος, grčk. vladao od 1195- 1203 ). Njegova ćerka. Evdokija, bila je snaja velikog župana, a supruga njegovog naslednika, Stefana. Stefan je kao carski zet dobio titulu sevastokratora. Imao je pravo da u svečanim prilikama nosi sjajnu, dvorsku uniformu. Veliki župan je iskoristio odličan momenat. Shvatio je da je u godinama kada treba da napusti zemaljske poslove i da telo i duh posveti i pripremi za duhovni život kao i za trenutak kada treba da stupi pred nebeski sud.
Odličan trenutak za Srbiju. Zemljom će vladati zet romejskog cara, njegov srednji sin Stefan, suprug romejske princeze, Evdokije. I na presto postavi „ zeta kir ( gospodina ) Aleksija, cara grčskago“- zapisano je. Vukan je dobio takođe deo zemlje kojom je upravljao kao „kralj“. Od njega je traženo da poštuje svog mlađeg brata kao vladara, a od Stefana da uvažava svog starijeg brata. Veliki župan je uradio dobru stvar. Svestan okolnosti, godina i trenutka predao je vlast svom mlađem sinu u trenutku kada je bio u prilici da svojim očima još nekoliko godina može da prati situaciju u zemlji. To je vreme kada je Stefan upravljao zemljom pod senkom svog oca.
Tokom tih prvih godina njegove samostalne vladavine u susedstvu Srbije na vlast dolaze dvojica vladara koji imaju teritorijalne pretenzije nad srpskim teritorijama. To su ugarski kralj Imre ( Emerik, vladao od 1196- 1204.) i bugarski car Kalojan (vladao od 1197- 1207 ).
Novi župan, Stefan, obratio se novom papi Inoćentiju III ( Innocentius III, lat. 1198- 1216 ) sa molbom da mu pošalje krunu koja bi njega i Srbiju uzdigla u rang kraljevstva. Šta su ovim pozivom dobijali jedan i drugi? Župan je u to vreme, kada su pape tvrdile da svetovni vladari duguju papama vlast, zatražio od pape krunu želeći da se stavi pod njegovu zaštitu u borbi protiv ratnih ambicija ugraskog kralja Imrea. Smatrao je da bi papa mogao da ubedi kralja da ne ide protiv drugog kralja ( ukoliko bi Stefan bio krunisan ) jer bi dobijajuću krunu iz Rima „ stekao zaštitu od katoličkih vladara“. Zauzvrat, papa je očekivao da Srbija padne pod rimokatolički uticaj i bude istrgnuta iz Romejske sfere uticaja. Na Imreovo insistiranje, Stefan nije dobio kraljevsku krunu. Kralj Imre se okrenuo ka Vukanovoj zemlji, Humu. Osvojio je Hum 1198. To je Vukana, koji svakako nije blagonaklono gledao na vladavinu svog mlađeg brata još više približilo zapadu, pre svega papi Inoćentiju III za kog je tvrdio da su čak u rodbinskim odnosim preko njegove ( Vukanove ) žene . Vukan je smatrao da zaslužuje Srbiju i županski presto.
Nekoliko godina posle prepuštanja vlasti, veliki župan, Nemanja, predstavio se pred Gospodom. Tog momenta, Vukan je zaboravio na obećanje koje je rekao svom ocu da će poštovati njegovu volju i vlast svog mlađeg brata. Zajedno sa kraljem Imreom radio je na svrgavanju svog mlađeg brata, Stefana.
_____________________________________________________________________________________
Srpski srednjovekovni grad Maglič,
http://www.walkinginserbia.com/troglav.html
II deo- Pad i povratak vlasti
Župan Stefan, vešt političar kao i njegov otac sigurno je pažljivo posmatrao zbivanja u Romeji i oko Romeje. Početkom XIII veka započeli su pregovori oko krstaškog rata u kome neće biti cilj oslobađanje Hristovog groba od muslimana već sjaj i bogatstvo Romeje. Da li će on kao romejski zet i Srbija postati plen zapada u tom jurišu na slavu, sjaj i bogatsvo Carigrada? Nesrećna princeza Evdokija, majka budućeg kralja Radoslava i ćerke Komnenije proterana je sa srpskog dvora. Da li istina o razvodu braka leži u njenom neverstvu ili je njihov brak prvi stradao u trenutku kada srpska međunarodna politika okreće svoju osu okretanja sa istoka ka zapadu? Proterana srpska princeza Evdokija je pobegla svom deveru, Vukanu, koji je osudio svog brata zbog ovakvog postupanja prema njegovoj snaji. Iz njegove zemlje ona se vratila u Romeju. Nekoliko godina kasnije, u sumrak Romejskog carstva, pred krstaški rat, njen otac je svrgnut sa prestola.
Naredne godine, 1202. uz pomoć ugarskog kralja Imrea, Vukan je svrgnuo sa vlast svog mlađeg brata Stefana. Da li je ovaj čin nasilnog svrgavanja sa vlasti bila i pobuna protiv volje njegovog mrtvog oca?
Svrgnuti Stefan imao je sreće. Već naredne godine ratna sreća je Vukanu okrenula leđa. Romeja nije imala snage da se meša u dinastičke sukobe. U Ugarskoj je izbio građanski rat između kralja Imrea i njegovog brata Andraša ( Andije ), a u samoj Srbiji rasla je opozicija prema novom županu Vukanu. Stefan je iskoristio i upad bugarskog cara Kalojana u Srbiji kao i nezadovoljstvo naroda. Stefan je već 1203. uspeo da povrati županski presto. Naredna godina je bila odlučujuća (1204. ): srušeno je Romejsko carstvo, a ubijen je i ugarski kralj Imre. Župan Stefan nije imao ozbiljnu pretnju po svoju vlast u narednom periodu.
________________________________________________________________________________________________
Župan Stefan, vešt političar kao i njegov otac sigurno je pažljivo posmatrao zbivanja u Romeji i oko Romeje. Početkom XIII veka započeli su pregovori oko krstaškog rata u kome neće biti cilj oslobađanje Hristovog groba od muslimana već sjaj i bogatstvo Romeje. Da li će on kao romejski zet i Srbija postati plen zapada u tom jurišu na slavu, sjaj i bogatsvo Carigrada? Nesrećna princeza Evdokija, majka budućeg kralja Radoslava i ćerke Komnenije proterana je sa srpskog dvora. Da li istina o razvodu braka leži u njenom neverstvu ili je njihov brak prvi stradao u trenutku kada srpska međunarodna politika okreće svoju osu okretanja sa istoka ka zapadu? Proterana srpska princeza Evdokija je pobegla svom deveru, Vukanu, koji je osudio svog brata zbog ovakvog postupanja prema njegovoj snaji. Iz njegove zemlje ona se vratila u Romeju. Nekoliko godina kasnije, u sumrak Romejskog carstva, pred krstaški rat, njen otac je svrgnut sa prestola.
Naredne godine, 1202. uz pomoć ugarskog kralja Imrea, Vukan je svrgnuo sa vlast svog mlađeg brata Stefana. Da li je ovaj čin nasilnog svrgavanja sa vlasti bila i pobuna protiv volje njegovog mrtvog oca?
Svrgnuti Stefan imao je sreće. Već naredne godine ratna sreća je Vukanu okrenula leđa. Romeja nije imala snage da se meša u dinastičke sukobe. U Ugarskoj je izbio građanski rat između kralja Imrea i njegovog brata Andraša ( Andije ), a u samoj Srbiji rasla je opozicija prema novom županu Vukanu. Stefan je iskoristio i upad bugarskog cara Kalojana u Srbiji kao i nezadovoljstvo naroda. Stefan je već 1203. uspeo da povrati županski presto. Naredna godina je bila odlučujuća (1204. ): srušeno je Romejsko carstvo, a ubijen je i ugarski kralj Imre. Župan Stefan nije imao ozbiljnu pretnju po svoju vlast u narednom periodu.
________________________________________________________________________________________________
Pavle Paja Jovanović " Krunisanje Stefana Prvovenčanog", Sv. Sava kruniše brata Stefana,
http://nebeskiprsten9.blogspot.com/2014/03/blog-post_15.html
III deo- Uspon
Postavljalo se pitanje kome se sad okrenuti? Umesto romejskog, osnovano je latinsko carstvo. I na istoki i na zapadu bili su Latini. Pošto je Venecija imala odlučujući uticaj na Balkanu, a svakako je učinila mnogo na rušenju Romeje, trebalo je naći podršku u Veneciji. To bi se najbolje ostvarilo novim brakom između sprskog župana i unuke dužda Enrikea Dandola ( Enrico Dandolo, ital. Henricus Dandulus, lat. 1107-1205. ), Ane. Istoričari postavljaju pitanja kada je došlo do tog braka? Da li je to bilo nekoliko godina pošto je Stefan povratio vlast ili mnogo kasnije, pred kraj svoje vladavine. Iz tog braka, župana Stefana i princeze Ane ( Anna Dandolo, ital. umrla možda oko 1258. a sahranjena u Sopoćanima. ) rodio se budući sprski kralj, Uroš. U međuvremenu dolazi i do smene na bugarskom prestolu. Cara Kalojana nasledio je car Boril ( 1207- 1218 ).
Te godine odigrao se još jedan bitan događaj. U zemlju se vratio najmlađi brat Sava sa misijom da izmiri svoju stariju braću: Vukana i Stefana. Sa sobom je doneo mošti njihovog oca, velikog župana Nemanje, u monaštvu poznatog kao Simeon.
Okupljeni oko, sačuvanih od truleži, moštiju njihovog oca koje je počelo kao znak božije milosti da ispušta sveto miro, prijatnog mirisa, sklopili su mir i posvađana braća zamenila su rat mirom. Sava, arhimandrit je odlazio u diplomatske misije na nagovor svog brata. Uspeo je da nagovori ugarskog kralja Andraša ( vladao od 1205- 1235. ) da ne napada Srbiju.
______________________________________________________________________________________
Postavljalo se pitanje kome se sad okrenuti? Umesto romejskog, osnovano je latinsko carstvo. I na istoki i na zapadu bili su Latini. Pošto je Venecija imala odlučujući uticaj na Balkanu, a svakako je učinila mnogo na rušenju Romeje, trebalo je naći podršku u Veneciji. To bi se najbolje ostvarilo novim brakom između sprskog župana i unuke dužda Enrikea Dandola ( Enrico Dandolo, ital. Henricus Dandulus, lat. 1107-1205. ), Ane. Istoričari postavljaju pitanja kada je došlo do tog braka? Da li je to bilo nekoliko godina pošto je Stefan povratio vlast ili mnogo kasnije, pred kraj svoje vladavine. Iz tog braka, župana Stefana i princeze Ane ( Anna Dandolo, ital. umrla možda oko 1258. a sahranjena u Sopoćanima. ) rodio se budući sprski kralj, Uroš. U međuvremenu dolazi i do smene na bugarskom prestolu. Cara Kalojana nasledio je car Boril ( 1207- 1218 ).
Te godine odigrao se još jedan bitan događaj. U zemlju se vratio najmlađi brat Sava sa misijom da izmiri svoju stariju braću: Vukana i Stefana. Sa sobom je doneo mošti njihovog oca, velikog župana Nemanje, u monaštvu poznatog kao Simeon.
Okupljeni oko, sačuvanih od truleži, moštiju njihovog oca koje je počelo kao znak božije milosti da ispušta sveto miro, prijatnog mirisa, sklopili su mir i posvađana braća zamenila su rat mirom. Sava, arhimandrit je odlazio u diplomatske misije na nagovor svog brata. Uspeo je da nagovori ugarskog kralja Andraša ( vladao od 1205- 1235. ) da ne napada Srbiju.
______________________________________________________________________________________
Manastir Žiča,
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/215214/U-potresu-osteceni-manastiri-Zica-i-Sopocani
IV deo- Poslednje godine
Okolnosti su se promenile, uz latinsko carstvo nastala su dve grčke države: Epir i Nikeja. Obe države sanjale su o restauraciji Romejskog carstva. To je bila stvar prestiža koji će vladar da obnovi carstvo. Epir je halapljivo gledao na srpsku državu koja je nekad pripadala Romeji.
Pre toga, pošto nije više imao prepreke ni na istoku ni na zapadu župan je odlučio je ponovo da zatraži kraljevsku krunu. Ovaj put bio je zet zapada, zet Venecije. Zapad mu je preko supruge, kraljice Ane i njihovog sina bio bliži. Papa Honorije III ( Cencio Saveli, ital. 1216- 1227. ) prihvatio je molbu župana Stefana i poslao mu kraljevsku krunu i legata koji ga je krunisao.
1217. Stefan Nemanjić je poneo venac ( krunu ) kao kralj. Srbija je postala kraljevina. Prvi vladar iz dinastije Nemanjić podario je svojim naslednicima titulu kralja. Kao prvi koji je poneo venac kao kralj dobio je nadimak „ Prvovenčani“. Prvi kralj među Nemanjićima.
Veruje se da je arhimandrit Sava bio nezadovoljan približavanjem njegovog brata, kralja, zapadu i katoličanstvu. On je napustio zemlju. Otišao je na Atos. Započeo je pregovore sa nikejskim carem Teodorom I Laskarisom ( 1204- 1222. ) i carigradskim patrijarhom, Manojlom Sarantenom Haritopulom (1215- 1222 ) čije je sedište preseljeno iz Konstantinopolja ( postao prestonica Latinskog carstva ) u Nikeju.
Dve godine kasnije, ( 1219. ) srpska država je ostavrila ono što predstavlja biser na kraljevskoj kruni. Crkva kao čuvar državnosti i tvrđava protiv spoljnih uticaja dobila je autokefalnost odnosno, samostalnost. Srednjovekovna Srbija je sada imala sve što su imale ozbiljne srednjovekovne države. Državu, vladara- svetitelja i samostalnu crkvu. Arhimandrit Sava je postao prvi arhiepiskop srpske Pravoslavne crkve. Otišao je u Solun ( koji je bio pod latinskom vlašću ) i tu je sastavio „Nomokanon“- Zakonopravilo kao zakonski spomenik kojim uređuje odnose unutar autokefalne crkve. Centar arhiepiskopije postaje manastir Žiča- zadužbina kralja Stefana Prvovenčanog.
Da bi otklonio pretnju iz Epira, svog najstarijeg sina, budućeg kralja, Radoslava oženio je ćerkom epirskog despota, Teodora I, Anom. Kraljeva sestra je bila udata za brata Teodora I Anđela od Epira, Manojlom.
Domentijan i Teodosije, srpski srendjovekovni pisci pišu da je kraljev brat, arhiepiskop Sava po drugi put krunisao svog brata. Da li je to istina ili je bila propaganda da se uveri javnost da kruna nije stigla sa zapada i da Srbija ne duguje zahvalnost papi?
Kralj Stefan Prvovenčani predstavio se baš kao i njegov otac pred Gospodom kao monah Simeon. Sahranjen je u Studenici.
Njegova vladavina je bila izuzetno živa i zanimljiva. Morao je stalno da pliva između istoka i zapada kao mnogi njegovi naslednici i budući vladari Srbije. Svojom veštom i mudrom politikom spojio je istok i zapad. Imao je odličan trenutak da iskoristi vreme i događaje. Zajedno sa njegovim ocem postao je kamen temeljac, stub srednjovekovne države koja se razvijala narednih nekoliko vekova. Svom potomstvu je ostavio kraljevsku krunu i državu sa samostalnom crkvom. Krunisan je sa zapada, a samostalnost crkve dobijena sa istoka. Znao da je da mora da ide u korak sa vremenom i da mora da sarađuje sa susednim zemljama. Umeo je da sebe i svoju zemlju postavi u jednak rang sa drugim zemljama. Pitanje je, da li se ovakva istorijska lekcija može primeniti i na današnje vreme?
Berislav Kangrga
Izvori:
Momir Jović i Kosta Radić, Srpske zemlje i vladari, Kruševac, Društvo za negovanje istorijskih i umetničkih vrednosti, 1990. 181.
Grupa autora, Istorija srpskog naroda- I knjiga, Beograd, Srpska književna zadruga, 1994. 702.
Okolnosti su se promenile, uz latinsko carstvo nastala su dve grčke države: Epir i Nikeja. Obe države sanjale su o restauraciji Romejskog carstva. To je bila stvar prestiža koji će vladar da obnovi carstvo. Epir je halapljivo gledao na srpsku državu koja je nekad pripadala Romeji.
Pre toga, pošto nije više imao prepreke ni na istoku ni na zapadu župan je odlučio je ponovo da zatraži kraljevsku krunu. Ovaj put bio je zet zapada, zet Venecije. Zapad mu je preko supruge, kraljice Ane i njihovog sina bio bliži. Papa Honorije III ( Cencio Saveli, ital. 1216- 1227. ) prihvatio je molbu župana Stefana i poslao mu kraljevsku krunu i legata koji ga je krunisao.
1217. Stefan Nemanjić je poneo venac ( krunu ) kao kralj. Srbija je postala kraljevina. Prvi vladar iz dinastije Nemanjić podario je svojim naslednicima titulu kralja. Kao prvi koji je poneo venac kao kralj dobio je nadimak „ Prvovenčani“. Prvi kralj među Nemanjićima.
Veruje se da je arhimandrit Sava bio nezadovoljan približavanjem njegovog brata, kralja, zapadu i katoličanstvu. On je napustio zemlju. Otišao je na Atos. Započeo je pregovore sa nikejskim carem Teodorom I Laskarisom ( 1204- 1222. ) i carigradskim patrijarhom, Manojlom Sarantenom Haritopulom (1215- 1222 ) čije je sedište preseljeno iz Konstantinopolja ( postao prestonica Latinskog carstva ) u Nikeju.
Dve godine kasnije, ( 1219. ) srpska država je ostavrila ono što predstavlja biser na kraljevskoj kruni. Crkva kao čuvar državnosti i tvrđava protiv spoljnih uticaja dobila je autokefalnost odnosno, samostalnost. Srednjovekovna Srbija je sada imala sve što su imale ozbiljne srednjovekovne države. Državu, vladara- svetitelja i samostalnu crkvu. Arhimandrit Sava je postao prvi arhiepiskop srpske Pravoslavne crkve. Otišao je u Solun ( koji je bio pod latinskom vlašću ) i tu je sastavio „Nomokanon“- Zakonopravilo kao zakonski spomenik kojim uređuje odnose unutar autokefalne crkve. Centar arhiepiskopije postaje manastir Žiča- zadužbina kralja Stefana Prvovenčanog.
Da bi otklonio pretnju iz Epira, svog najstarijeg sina, budućeg kralja, Radoslava oženio je ćerkom epirskog despota, Teodora I, Anom. Kraljeva sestra je bila udata za brata Teodora I Anđela od Epira, Manojlom.
Domentijan i Teodosije, srpski srendjovekovni pisci pišu da je kraljev brat, arhiepiskop Sava po drugi put krunisao svog brata. Da li je to istina ili je bila propaganda da se uveri javnost da kruna nije stigla sa zapada i da Srbija ne duguje zahvalnost papi?
Kralj Stefan Prvovenčani predstavio se baš kao i njegov otac pred Gospodom kao monah Simeon. Sahranjen je u Studenici.
Njegova vladavina je bila izuzetno živa i zanimljiva. Morao je stalno da pliva između istoka i zapada kao mnogi njegovi naslednici i budući vladari Srbije. Svojom veštom i mudrom politikom spojio je istok i zapad. Imao je odličan trenutak da iskoristi vreme i događaje. Zajedno sa njegovim ocem postao je kamen temeljac, stub srednjovekovne države koja se razvijala narednih nekoliko vekova. Svom potomstvu je ostavio kraljevsku krunu i državu sa samostalnom crkvom. Krunisan je sa zapada, a samostalnost crkve dobijena sa istoka. Znao da je da mora da ide u korak sa vremenom i da mora da sarađuje sa susednim zemljama. Umeo je da sebe i svoju zemlju postavi u jednak rang sa drugim zemljama. Pitanje je, da li se ovakva istorijska lekcija može primeniti i na današnje vreme?
Berislav Kangrga
Izvori:
Momir Jović i Kosta Radić, Srpske zemlje i vladari, Kruševac, Društvo za negovanje istorijskih i umetničkih vrednosti, 1990. 181.
Grupa autora, Istorija srpskog naroda- I knjiga, Beograd, Srpska književna zadruga, 1994. 702.
Sarkofag sa moštima kralja Stefana Prvovenčanog u manastiru Studenica,
http://forum.krstarica.com/showthread.php/553060-%D0%93%D0%B4%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8/page2
Manastir Studenica,
http://www.pscpd.org/arhiva_2011.html
