Feudalni sistem: Na vrhu je kralj i ispod njega su njegovi vazali. Kralj dodeljuje feud- baronu (svom vazalu), baron dodeljuje posed svom vazalu (ivitezu), a vitez dodeljuje deo svog poseda svom vazalu (kmetu). Kmet proizvodi hranu i obavlja svoje dužnosti na imanju svog seniora, Vitez nudi zaštitu i vojnu službu svom senioru dok baroni proizvode novac i vitezove.
http://www.historyonthenet.com/medieval_life/feudalism.htm
Zakletva, veza i obaveza. Tako bi u kratkim crtama mogao da se opiše feudalizam. O srednjem veku ne može da se priča, a da se ne spomene feudalni sistem. Nastao je iz želje da se stvori red da bi društvo moglo da funkcioniše. Feudalni sistem je preslikani hijerarhijski sistem koji je vladao na nebeskim visinama i koji je prenet na Zemlju. Prema svetom Anselmu ( Anselm of Centerbury, engl. 1033-1109. ) koji je napisao u svom delu „Cur Deus Homo“, lat. : „ Bog se pojavljuje kao feudalni gospodar koji ima tri kategorije vazala, a to su anđeli, monasi i nevernici i laici.“- vladar, sveštenstvo i plemstvo i seljaci (kmetovi). Jedni se mole za očuvanje i prosperitet države. Drugi čuvaju državu i vode ratove i treći hrane gornje staleže. Anselmo samo konstatuje i objašnjava svet srednjovekovnim pogledom na svet dok antički i paganski Platon o uređenju piše drugačije. „U zajednici u kojoj ne postoje ni bogatstvo ni siromaštvo pojaviće se najplemenitiji ljudi jer se ne javlja nepravda“. U srednjem veku se znalo kome pripada plemenitost. Plemenitost je bila karakteristika imućnih.
Termin „feudalizam“ je skovan u XVII veku i germanskog je porekla. Od termina „FAE“ koji znači „stoka“ i „OD“ koje ima značenje „zemlja“ dobili smo „Feud“. Feud se može jasno dešifrovati kao „imanje“ što u suštini i jeste karakteristika feudalnog sistema.
Kao sistem pojavio se u karolinško doba; u vreme kada se javila želja za uređenjem države.
Kako uopšte definisati i objasniti šta je feudalizam?
Feudalizam je skup veza u kome se velika pažnja poklanja hijerarhijskoj podeli društva i koji okuplja sve članove društva; od dna društvene lestive pa do vrha. To je odnos između seniora i vazala. Ta veza između članova društva se zasniva na beneficiji ili povlasticama koje daje senior svom vazalu uz zakletvu vernosti. Zakletva vernosti je gradivni materijal koji je gradio feudalizam.
U takvom sistemu veza svako je nešto dobijao ali i gubio. Dužnost vazala bi mogla da se definiše temrinima „rečju i delom“ - auxilium et consilium, lat. To je značilo da su vazali prihvatili uslove i da duguju senioru poslušnost rečima ( jer su se zakleli na vernost ), a to će dokazati i delima. Običan čovek koji je proizvodio hranu za sebe i porodicu kao i za društvo obraćao se svom feudalnom gospodaru. Od njega je tražio pomoć i zaštitu. Feudalac je od svog kmeta tražio njegovu slobodu ili deo njegove letine. To znači da kmet nije mogao svojevoljno da npušta posed. Feudalac je dobijao od kralja feud- posed koji je delio na dva dela. Jedan deo sa zamkom pripadao je feudalnom gospodaru. Feudalac je drugi deo davao u zakup kmetovima, a oni su od njega dobijali zaštitu i pomoć ukoliko oni poštuju svoje obaveze: obrađuju zemlju, ne odlaze sa nje i daju deo svoje letine. To je prvi put učinio grof od Šalona, 988. godine.
Stupanje u vazalni odnos je praćeno i posebnom ceremonijom. Vazal bi stavio svoje ruke na ruke svog gospodara ( seniora) i položio bi mu zakletvu vernosti koja je bila zapečećena poljupcem u usta čime dokazuje svoje pripadanje senioru. Na kraju, kao simboličan čin vazal bi dobio svoj feud- posed. Homagium, lat. ili feudalna zakletva je mogla da bude odbačena ukoliko se dokaže da feudalni gospodar ne ispunjava svoje obaveze. Takođe, vazali su mogli stupiti u feudalni odnos sa više seniora što je često komplikovalo već zakomplikovane feudalne odnose. U tom slučaju vazal je polagao „prvenstvenu vernost“ ili Ligius, lat. Time bi on postao homo ligius, lat. što znači da obavlja obaveze prema onom senioru koji ima prioritet. Da bi lakše ovo razumeli pokušaću to da objasnim prostim primerom. Koristiću engleska imena. Džon je vitez i on je u vazalnom odnosu prema svom senioru, grofu Robertu. Grof Robert je vazal svom kralju Henriju. Džon, kao što sam napisao može da položi zakletvu većem broju seniora. Šta bi se desilo ukoliko grof Robert pokrene rat protiv jednog od njegovih seniora? Šta ako je njegov senior, grof Robert takođe vazal drugog grofa,a koji pokrene rat protiv kralja Henrija? Kome onda vazal duguje poslušnost? Naravno, prema onome kao što sam napisao, ko ima prioritet i kome je položio „prvenstvenu vernost“- ligius. To zbači da je vazal imao svoje vazale. Pa je vazal bio i gospodar, a i sam je bio vazal svom drugom gospodaru. Prva dužnost dobrog vazala je da zna da umre za svog gospodara sa mačem u ruci“, napisao je Mark Bloh. Rolon, (Rollo, engl. 846-932) vikinški vojskovođa postao je vojvoda Normandije. Postao je vazal francuskog kralja Karla III Prostog ( Carolus Simplex, latin. 898-922 ). Rolonovi potomci među kojima je i Viljem Osvajač ( William the Conqueror, engl. 1066-1087. engleski kralj ) bili su vazali francuskih kraljeva. Međutim, engleski kraljevi su polagali pravo na francuske posede i krunu. Težak greh je bio da vazal ustane protiv seniora. To je bio jedan od razloga viševekovnih englesko-francuskih ratova. Komplikovani feudalni odnosi. Svako istupanje iz svog hijerarhijskog reda smatralo se grehom i napadom na božiji poredak. Važno je napomenuti da je senior imao veliki uticaj na budućnost običnog čoveka- kmeta. Deca kmetova nisu mogla bez dozvole svog seniora da uče za sveštenika ili da da se venčavaju sa osobom koja pripada drugom feudu. Gospodar bi tada gubio radnu snagu. A postojao je veliki problem zbog velikog procenta smrtnosti kod dece zbog loših životnih uslova. Može se reći da je to vreme kada jača kraljevska vlast i kada se pojavila želja da postoji što bolja i efikasnija kontrola nad društvom putem ovih veza. Često se dešavalo da kralj dodeljuje feud koji je veči od poseda koji je pripadao direktno i lično kralju. To je u budućnosti stvaralo velike probleme u borbi između plemstva i vladara.
Termin „feudalizam“ je skovan u XVII veku i germanskog je porekla. Od termina „FAE“ koji znači „stoka“ i „OD“ koje ima značenje „zemlja“ dobili smo „Feud“. Feud se može jasno dešifrovati kao „imanje“ što u suštini i jeste karakteristika feudalnog sistema.
Kao sistem pojavio se u karolinško doba; u vreme kada se javila želja za uređenjem države.
Kako uopšte definisati i objasniti šta je feudalizam?
Feudalizam je skup veza u kome se velika pažnja poklanja hijerarhijskoj podeli društva i koji okuplja sve članove društva; od dna društvene lestive pa do vrha. To je odnos između seniora i vazala. Ta veza između članova društva se zasniva na beneficiji ili povlasticama koje daje senior svom vazalu uz zakletvu vernosti. Zakletva vernosti je gradivni materijal koji je gradio feudalizam.
U takvom sistemu veza svako je nešto dobijao ali i gubio. Dužnost vazala bi mogla da se definiše temrinima „rečju i delom“ - auxilium et consilium, lat. To je značilo da su vazali prihvatili uslove i da duguju senioru poslušnost rečima ( jer su se zakleli na vernost ), a to će dokazati i delima. Običan čovek koji je proizvodio hranu za sebe i porodicu kao i za društvo obraćao se svom feudalnom gospodaru. Od njega je tražio pomoć i zaštitu. Feudalac je od svog kmeta tražio njegovu slobodu ili deo njegove letine. To znači da kmet nije mogao svojevoljno da npušta posed. Feudalac je dobijao od kralja feud- posed koji je delio na dva dela. Jedan deo sa zamkom pripadao je feudalnom gospodaru. Feudalac je drugi deo davao u zakup kmetovima, a oni su od njega dobijali zaštitu i pomoć ukoliko oni poštuju svoje obaveze: obrađuju zemlju, ne odlaze sa nje i daju deo svoje letine. To je prvi put učinio grof od Šalona, 988. godine.
Stupanje u vazalni odnos je praćeno i posebnom ceremonijom. Vazal bi stavio svoje ruke na ruke svog gospodara ( seniora) i položio bi mu zakletvu vernosti koja je bila zapečećena poljupcem u usta čime dokazuje svoje pripadanje senioru. Na kraju, kao simboličan čin vazal bi dobio svoj feud- posed. Homagium, lat. ili feudalna zakletva je mogla da bude odbačena ukoliko se dokaže da feudalni gospodar ne ispunjava svoje obaveze. Takođe, vazali su mogli stupiti u feudalni odnos sa više seniora što je često komplikovalo već zakomplikovane feudalne odnose. U tom slučaju vazal je polagao „prvenstvenu vernost“ ili Ligius, lat. Time bi on postao homo ligius, lat. što znači da obavlja obaveze prema onom senioru koji ima prioritet. Da bi lakše ovo razumeli pokušaću to da objasnim prostim primerom. Koristiću engleska imena. Džon je vitez i on je u vazalnom odnosu prema svom senioru, grofu Robertu. Grof Robert je vazal svom kralju Henriju. Džon, kao što sam napisao može da položi zakletvu većem broju seniora. Šta bi se desilo ukoliko grof Robert pokrene rat protiv jednog od njegovih seniora? Šta ako je njegov senior, grof Robert takođe vazal drugog grofa,a koji pokrene rat protiv kralja Henrija? Kome onda vazal duguje poslušnost? Naravno, prema onome kao što sam napisao, ko ima prioritet i kome je položio „prvenstvenu vernost“- ligius. To zbači da je vazal imao svoje vazale. Pa je vazal bio i gospodar, a i sam je bio vazal svom drugom gospodaru. Prva dužnost dobrog vazala je da zna da umre za svog gospodara sa mačem u ruci“, napisao je Mark Bloh. Rolon, (Rollo, engl. 846-932) vikinški vojskovođa postao je vojvoda Normandije. Postao je vazal francuskog kralja Karla III Prostog ( Carolus Simplex, latin. 898-922 ). Rolonovi potomci među kojima je i Viljem Osvajač ( William the Conqueror, engl. 1066-1087. engleski kralj ) bili su vazali francuskih kraljeva. Međutim, engleski kraljevi su polagali pravo na francuske posede i krunu. Težak greh je bio da vazal ustane protiv seniora. To je bio jedan od razloga viševekovnih englesko-francuskih ratova. Komplikovani feudalni odnosi. Svako istupanje iz svog hijerarhijskog reda smatralo se grehom i napadom na božiji poredak. Važno je napomenuti da je senior imao veliki uticaj na budućnost običnog čoveka- kmeta. Deca kmetova nisu mogla bez dozvole svog seniora da uče za sveštenika ili da da se venčavaju sa osobom koja pripada drugom feudu. Gospodar bi tada gubio radnu snagu. A postojao je veliki problem zbog velikog procenta smrtnosti kod dece zbog loših životnih uslova. Može se reći da je to vreme kada jača kraljevska vlast i kada se pojavila želja da postoji što bolja i efikasnija kontrola nad društvom putem ovih veza. Često se dešavalo da kralj dodeljuje feud koji je veči od poseda koji je pripadao direktno i lično kralju. To je u budućnosti stvaralo velike probleme u borbi između plemstva i vladara.
Pripadnici tri staleža: sveštenik, vitez i kmet ( s leva na desno)
http://www.medievalwall.com/hrvatski/drustvo/feudalizam/
Onovremeni intelektualci, pre svega Egidije Rimski ( Egidio Colonna, ital. 1243- 1316. nadbiskup Burža, Bourges. ) i Žan de Men (Jean de Meun, franc. 1240- 1305. autor čevenog „Romana o ruži“ ) su imali različite stavove o nastanku i shvatanju srednjovekovnog društva. Egidije je raspravljao o poreklu moći. On smatra da je moć proistekla iz prvobitnog greha. I po njemu vladar služi narodu iako on misli da oni ( narod ) treba da služi njemu.
De Men tvrdi tvrdi da je iz haosa nastalo društvo u kome oni žive. Želja za mirom i želja da se pobedi haos u kome ničiji život i imovina ne vrede ništa. Ljudi su se okupili i izabrali onog koji se nelim isticao i koji je mogao da većini obezbedi mir i sigurnost, a zauzvrat on je od ostalih dobijao sve što mu je potrebno za život.
U tom sistemu vladala je naturalna privreda gde je vazal isplaćivan zemljišnim parcelama umesto novcem. Razvojem robno- novčane privrede načet je feudalni sistem. Drugi udarac predstavlja epoha stogodišnjeg rata kada se u to vreme pojavljuje novo oružje i tehnika ratovanja koja menja tok i sliku istorije ( upotreba baruta ). Odbacivanjem naturalne privrede i uvođenjem robno- novčanih odnosa vladar više nije morao da se oslanja niti da zavisi od plemića koji su bili dužni da mu šalju vojnu pomoć. Novcem koji bi isplaćivao vojsci stvarao je profesionalnu vojsku koja je bila vernija kralju nego vojska koju su sakpuljali njegovi vazali. Upotrebom baruta prestala je i potreba za vojskom onog tipa krajem srednjeg veka što je zahtevalo i nove metode u načinu ratovanja. To je dokrajčilo feudalno plemstvo. Feudalizam je razdvojio ljude. Delio ih je na siromašne i imućne. Ali je u tom haosu bio jedini način da se dođe do reda i stvaranje kakvog- takvog civilizovanog društva.
Berislav Kangrga
Literatura:
G. M. Traveljan, Povijest Engleske, Zagreb, Kultura, 1956. 810. Prevod: Zlatko Gašparević
Mihael Nurdberg, Dinamični srednji vek, Beograd, Evoluta, 2011. 285. Prevod: Jelena Loma
Platon, Zakoni, Beograd, Dereta, 2004. 357. Prevod: Albin Vilhar
Mark Bloh, Feudalno društvo, Zagreb, Golden Marketing, 2001. 507. Prevod: Miroslav Brandt
De Men tvrdi tvrdi da je iz haosa nastalo društvo u kome oni žive. Želja za mirom i želja da se pobedi haos u kome ničiji život i imovina ne vrede ništa. Ljudi su se okupili i izabrali onog koji se nelim isticao i koji je mogao da većini obezbedi mir i sigurnost, a zauzvrat on je od ostalih dobijao sve što mu je potrebno za život.
U tom sistemu vladala je naturalna privreda gde je vazal isplaćivan zemljišnim parcelama umesto novcem. Razvojem robno- novčane privrede načet je feudalni sistem. Drugi udarac predstavlja epoha stogodišnjeg rata kada se u to vreme pojavljuje novo oružje i tehnika ratovanja koja menja tok i sliku istorije ( upotreba baruta ). Odbacivanjem naturalne privrede i uvođenjem robno- novčanih odnosa vladar više nije morao da se oslanja niti da zavisi od plemića koji su bili dužni da mu šalju vojnu pomoć. Novcem koji bi isplaćivao vojsci stvarao je profesionalnu vojsku koja je bila vernija kralju nego vojska koju su sakpuljali njegovi vazali. Upotrebom baruta prestala je i potreba za vojskom onog tipa krajem srednjeg veka što je zahtevalo i nove metode u načinu ratovanja. To je dokrajčilo feudalno plemstvo. Feudalizam je razdvojio ljude. Delio ih je na siromašne i imućne. Ali je u tom haosu bio jedini način da se dođe do reda i stvaranje kakvog- takvog civilizovanog društva.
Berislav Kangrga
Literatura:
G. M. Traveljan, Povijest Engleske, Zagreb, Kultura, 1956. 810. Prevod: Zlatko Gašparević
Mihael Nurdberg, Dinamični srednji vek, Beograd, Evoluta, 2011. 285. Prevod: Jelena Loma
Platon, Zakoni, Beograd, Dereta, 2004. 357. Prevod: Albin Vilhar
Mark Bloh, Feudalno društvo, Zagreb, Golden Marketing, 2001. 507. Prevod: Miroslav Brandt
http://drummajor212.deviantart.com/art/Medieval-Castle-292346685
Srednjovekovni zamak u posedu vojvoda od Anžua.
