Odnos prema ženi u srednjem veku bio je dvojak. Prema tumačenju Biblije, ona je stvorena od muškarčevog rebra. Dakle, bez muškarca ne bi bilo ni žene što je bilo opravdanje za njen podređeni položaj u kome je ona bila niže biće. Evina kćer je okajavala prvobitni greh, zato što je Eva, slika svih žena, nagovorila Adama, muškarca, da se pobuni protiv Boga i njegove volje. Zbog svega toga razvilo se mizogino društvo tj. društvo u kome se gaji prezir prema ženi koja predstavlja sve ljudske slabosti i mane. To je bilo opravdanje za izreku „ Vir est caput mulier“.- Muž je glava ženi.
Pošto su Crkva i religiozni život bili polazna tačka srednjovekovnog života, tu se rodilo i tumačenje da je žena najgora đavolova inkarnacija čiji je cilj da uništi ljudski rod koji je delo Stvoritelja. Prema ovome, žena je bila đavolsko oružje u borbi između tame i svetlosti.
U srednjovekovnom društvu žena je mogla da se okarakteriše kao: devica, supruga ili udovica. Međutim, kao što sam napisao, na ženu se gledalo dvojako. A u zavisnosti od njenog društvenog statusa i položaja ona je imala i različite uloge i funkcije. Među običnim ljudima, žena je bila jednaka sa muškarcem samo u jednom. U fizičkim poslovima. Među aristokratskim staležom žena je imala potpuno drugačiji položaj. Žena je bila zalog mira prilikom sklapanja brakova kada bi bili zavađeni klanovi ili porodice. Žensko telo je stavljano na raspolaganje ali su i u takvim situacijama uživala veća prava od žena iz nižeg staleža.
Na vrhuncu srednjeg veka, sa početkom krstaških pohoda menja se položaj žene u globalnom smislu. Šta je to što je uticalo na promenu svesti i mišljenja o ženi? Da bi se promenio stav prema ženi bilo je potrebno da se promeni svest u glavama ljudi koji su bili na čelu srednjovekovnog društva. Pošto je Crkva prilikom sklapanja braka zahtevala obostrani odnosno dobrovoljni pristanak to je omogućilo da se žena uzdigne na društvenoj lestvici. TO je bio prvi korak u prihvatanju žene. Emotivni osećaj prema ženi se mogao jedino opravdati željom da se stvori zakonito potomstvo. Svaki drugi razlog koji bi isključivao stvaranje potomstva, učilo se, da odaljava čoveka od Boga. Ovim postupkom ženi se davao bolji položaj nasuprot Evi koja je nagovorila čoveka na greh.
Na drugom frontu u borbi da žena dobije bolji položaj, van Crkve i monaških glava bitku je započela jedna značajna, srednjovekovna žena. Kristina Pizanska. Ova žena je započela raspravu o stavu i odnosu prema ženama. Kristina Pizanska je bila književnica i u njen opus spada i „Livres des trois vertus a l’eneiqnement des dames“ odnosno „Tri vrline za obrazovanje dama“. Ovo delo sadrži podatke o tome šta žene iz različitih staleža moraju da znaju. Iako zastupa stav da žena treba da dobije bolji status i položaj ona ne odstupa od ideje da žena mora pokorno da sluša muža. Zato se Kristina Pizanska ne može smatrati začetnicom feminističke ideje.
Prihvatajući poziv majke Crkve i početkom epohe krstaških ratova i dalje se održava misao o tome da žena zaslužuje bolji položaj u društvu. Kakve veze ima krstaški rat sa tom idejom? Tokom epohe krstaških ratova, mnoge ljude plemenitog roda pratile su na toj odiseji i njihove supruge, čak i kraljice. Setimo se slavne Jovanke Orleanke. Žena koja je na kraju srednjeg veka povela borbu i koja je simbol jedne epohe i istorije. Mnogi muškarci su napustili svoje domove i ognjišta i sav teret egzistencije porodice su predali na nejaka ženska pleća. Žene su postajale glave porodice, gospodarice doma, a u visokoj politici postajale su i regentkinje. Čuvale su državu. Ako je žena postajala stub porodice i društva i da radi ono što radi i muškarac da li je opravdano da o njoj vlada mišljenje kao o osobi koja je niže biće?
Žena nije mogla biti obožavana od strane Crkve. Žena nije imala svoje mesto u Crkvi. Sveštenstvo su činili samo muškarci, a žena je bila oličenje greha. S vremenom, počinjale su promene. Promene su u početku bile minorne da bi kao grudva koje se kotrlja niz brdo, od male promene došli do velikog zaokreta u odnosu na ženski rod. Uzdignuta je molitva „Ave Maria“. Dobila je isti status kao molitva „Očenaš“. Bogorodica je postala zaštitnica ljudi pred svojim raspetim sinom. Ona je upućivala molbe u ime ljudi. Katedrala u Parizu posvećena svetom Stefanu preimenovana je u „Notrdam“ tj. katedrala „ Naše Gospe“.
U pauzama između krstaških ratova, u epohi srednjeg veka gde su nežna osećanja smatrana neprikladnim i suviše razmetljivim u odnosu na strogi pogled na život koji je Crkva propisala javlja se i drugačiji odnos između muškarca i žene. Kroz viteške turnire u kojima ljudi vežbaju svoju borbenu gotovost i pripremaju se za novi odlazak da odbrane Hristov grob, rađa se ideja kurtoazne ljubavi. Nežna, erotska i tanana osećanja koja nisu smela tako javno da ugledaju svetlost dana iskazivani su kroz viteške zakletve i borbu za naklonost neke gospe. Da bi se objasnila takva osećanja ona su opisivana kroz srednjovekovni način razmišljanja. Žena je bila u položaju seniora, a muškarac je bio njen vazal koji se dami zavetuje na vernost. Poljubac u usta koji je bio razmenjivan isključivo između muškaraca kao ceremonijalni čin sklapanja feudalne zakletve postao je ljubavni poljubac između muškarca i žene. Iako su prošli vekovi, poznata je priča o filozofu Abelaru i njegovoj dami Eloizi iz XII veka koji su imali zabranjenu ljubav. Protivnici njihove ljubavi su Abelara kastrirali koji se pod pritiskom osećanja stida povukao u manastir. Njegova dama takođe je obukla monašku haljinu. Kao dokaz njihovih emocija koje su prevazilazile granice dopuštenog govore i njihova pisma koja su ramenjivali i koja govore o dugovečnosti njihove ljubavi.
Žena je omalovažavana i obožavana. Mučena i glorifikovana. Obespravljenje, kraljice i ratnice. Iako je doktrina govorila o preziru i odbacivanju, potajno joj se dive i žele.
Berislav Kangrga
Pošto su Crkva i religiozni život bili polazna tačka srednjovekovnog života, tu se rodilo i tumačenje da je žena najgora đavolova inkarnacija čiji je cilj da uništi ljudski rod koji je delo Stvoritelja. Prema ovome, žena je bila đavolsko oružje u borbi između tame i svetlosti.
U srednjovekovnom društvu žena je mogla da se okarakteriše kao: devica, supruga ili udovica. Međutim, kao što sam napisao, na ženu se gledalo dvojako. A u zavisnosti od njenog društvenog statusa i položaja ona je imala i različite uloge i funkcije. Među običnim ljudima, žena je bila jednaka sa muškarcem samo u jednom. U fizičkim poslovima. Među aristokratskim staležom žena je imala potpuno drugačiji položaj. Žena je bila zalog mira prilikom sklapanja brakova kada bi bili zavađeni klanovi ili porodice. Žensko telo je stavljano na raspolaganje ali su i u takvim situacijama uživala veća prava od žena iz nižeg staleža.
Na vrhuncu srednjeg veka, sa početkom krstaških pohoda menja se položaj žene u globalnom smislu. Šta je to što je uticalo na promenu svesti i mišljenja o ženi? Da bi se promenio stav prema ženi bilo je potrebno da se promeni svest u glavama ljudi koji su bili na čelu srednjovekovnog društva. Pošto je Crkva prilikom sklapanja braka zahtevala obostrani odnosno dobrovoljni pristanak to je omogućilo da se žena uzdigne na društvenoj lestvici. TO je bio prvi korak u prihvatanju žene. Emotivni osećaj prema ženi se mogao jedino opravdati željom da se stvori zakonito potomstvo. Svaki drugi razlog koji bi isključivao stvaranje potomstva, učilo se, da odaljava čoveka od Boga. Ovim postupkom ženi se davao bolji položaj nasuprot Evi koja je nagovorila čoveka na greh.
Na drugom frontu u borbi da žena dobije bolji položaj, van Crkve i monaških glava bitku je započela jedna značajna, srednjovekovna žena. Kristina Pizanska. Ova žena je započela raspravu o stavu i odnosu prema ženama. Kristina Pizanska je bila književnica i u njen opus spada i „Livres des trois vertus a l’eneiqnement des dames“ odnosno „Tri vrline za obrazovanje dama“. Ovo delo sadrži podatke o tome šta žene iz različitih staleža moraju da znaju. Iako zastupa stav da žena treba da dobije bolji status i položaj ona ne odstupa od ideje da žena mora pokorno da sluša muža. Zato se Kristina Pizanska ne može smatrati začetnicom feminističke ideje.
Prihvatajući poziv majke Crkve i početkom epohe krstaških ratova i dalje se održava misao o tome da žena zaslužuje bolji položaj u društvu. Kakve veze ima krstaški rat sa tom idejom? Tokom epohe krstaških ratova, mnoge ljude plemenitog roda pratile su na toj odiseji i njihove supruge, čak i kraljice. Setimo se slavne Jovanke Orleanke. Žena koja je na kraju srednjeg veka povela borbu i koja je simbol jedne epohe i istorije. Mnogi muškarci su napustili svoje domove i ognjišta i sav teret egzistencije porodice su predali na nejaka ženska pleća. Žene su postajale glave porodice, gospodarice doma, a u visokoj politici postajale su i regentkinje. Čuvale su državu. Ako je žena postajala stub porodice i društva i da radi ono što radi i muškarac da li je opravdano da o njoj vlada mišljenje kao o osobi koja je niže biće?
Žena nije mogla biti obožavana od strane Crkve. Žena nije imala svoje mesto u Crkvi. Sveštenstvo su činili samo muškarci, a žena je bila oličenje greha. S vremenom, počinjale su promene. Promene su u početku bile minorne da bi kao grudva koje se kotrlja niz brdo, od male promene došli do velikog zaokreta u odnosu na ženski rod. Uzdignuta je molitva „Ave Maria“. Dobila je isti status kao molitva „Očenaš“. Bogorodica je postala zaštitnica ljudi pred svojim raspetim sinom. Ona je upućivala molbe u ime ljudi. Katedrala u Parizu posvećena svetom Stefanu preimenovana je u „Notrdam“ tj. katedrala „ Naše Gospe“.
U pauzama između krstaških ratova, u epohi srednjeg veka gde su nežna osećanja smatrana neprikladnim i suviše razmetljivim u odnosu na strogi pogled na život koji je Crkva propisala javlja se i drugačiji odnos između muškarca i žene. Kroz viteške turnire u kojima ljudi vežbaju svoju borbenu gotovost i pripremaju se za novi odlazak da odbrane Hristov grob, rađa se ideja kurtoazne ljubavi. Nežna, erotska i tanana osećanja koja nisu smela tako javno da ugledaju svetlost dana iskazivani su kroz viteške zakletve i borbu za naklonost neke gospe. Da bi se objasnila takva osećanja ona su opisivana kroz srednjovekovni način razmišljanja. Žena je bila u položaju seniora, a muškarac je bio njen vazal koji se dami zavetuje na vernost. Poljubac u usta koji je bio razmenjivan isključivo između muškaraca kao ceremonijalni čin sklapanja feudalne zakletve postao je ljubavni poljubac između muškarca i žene. Iako su prošli vekovi, poznata je priča o filozofu Abelaru i njegovoj dami Eloizi iz XII veka koji su imali zabranjenu ljubav. Protivnici njihove ljubavi su Abelara kastrirali koji se pod pritiskom osećanja stida povukao u manastir. Njegova dama takođe je obukla monašku haljinu. Kao dokaz njihovih emocija koje su prevazilazile granice dopuštenog govore i njihova pisma koja su ramenjivali i koja govore o dugovečnosti njihove ljubavi.
Žena je omalovažavana i obožavana. Mučena i glorifikovana. Obespravljenje, kraljice i ratnice. Iako je doktrina govorila o preziru i odbacivanju, potajno joj se dive i žele.
Berislav Kangrga
