Da li je jedna srednjovekovna devojka bez ratnog iskustva i znanja vojnih veština mogla tako iznenada da povede vojsku u rat protiv neprijatelja? Šta je radila Jovanka tih godinu dana od 1428. kada se pojavila kod Budrikurta pa sve do njene prve vojne pobede i javnog pojavljivanja pred dofenom? Da li je možda za tih godinu dana tajno učila vojne veštine? Da li je moguće da je i sam dofen bio upoznat sa pričom o ovoj ženi i da su se njih dvoje videli i upoznali ranije nego što kaže istorija? Da li je njen dolazak na dvor kraljice Jolande u Šinonu bila samo predstava da uveri dvorane kako ona ima natprirodne sposobnosti uz pomoć kojih je odmah otkrila da je dofen skriven u masi i da dofen nije onaj koji je sedeo i pred kojim su je doveli. Na taj način su želeli da uvere dvorane da se ne radi o nekom prevarantu. Ili su ipak hteli da u toj maloj igri o zameni identiteta otkriju da li je Jovanka zaista osoba sa posebnim sposobnostima? Ako je to sve istina, da je Jovanka za tih godinu dana učila vojne veštine i da je mnogo ranije upoznala dofena i da ga je tako prepoznala na dvoru sa ciljem da dvorani pomisle da je ona ta koju čeka Francuska da bi se podigao moral stanovništva onda je u pitanju odličan marketinški trik proizišao svakako iz mudre glave vredan svake pohvale. Dolaskom na dvor započinje njena uspon koji je trajao kratko ali dovoljno da uzdrna sve oko sebe.
Zasigurno je dolazak jedne žene, kao što kaže proročanstvo, koja će osloboditi Francusku podići moral francuskoj vojsci, narodu i plemstvu. Jer, u taj sukob uplele su se više, natpriordne sile. Jovanka je sa vojskom jurišala noseći zastavu sa likom Boga i rečima „ Isus- Marija“. Sigurno se pitate, da li je zaista ona čula glasove i imala vizije? Jedno ostaje zanimljivo. Ona je ispričala da će biti ranjena i opisala na kom delu tela će biti ranjena i sve je to napisao u pismu dofenov rođak. Pismo je napisano petnaest dana pre opsade La Turela gde se u stvari i desilo Jovankino ranjavanje, na istom onom mestu gde je i opisala. Na svakom od nas, pojedinačno, je pravo da presudimo da li je Jovanka imala neke posebne sposobnosti i moći.
Maja 1429. Francuske trupe su zauzele Orlean i dofen joj je iz zahvalnosti dodelio grb: Mač na kom se nalazi kruna, a sa obe strane su ljiljani.
Jovankin najveći vojni uspeh je bio u bici kod Pateja koji se odigrao sredinom juna 1429. kada su Englezi imali gubitak oko dve hiljade ljudi dok Francuske trupe nisu pretprele štetu. Ovo je zasigurno uverilo Francusku da vojsku vodi devica iz proročanstva i da se ratno kolo sreće okrenulo protiv Engleza.
Mesec dana od te Jovankine najveće pobede, ona je povela dofena u katedralu u Remsu gde je on krunisan za kralja Francuske.
Njen sledeći cilj je bio Pariz. Međutim, prilikom opsade Pariza doživela je prvi veći neuspeh. Opsada je propala, a ona je ponovo ranjena. Bila je primorana, ne svojom voljom da prođe vreme i da se oporavi.
Naredne godine, 1430. krajem maja pala je u zarobljeništvo kod Kompijenja. Zarobili su je burgundski vojnici. To je bio početak kraja. Iz zarobljeništva je pokušala da pobegne skokom iz kule ali je prilikom pada ostala bez svesti i ponovo pala u zarobljeništvo. Najtužnije od svega, njeni najveći dužnici, francuski kralj i kraljeva tašta nisu uradili ništa za njeno otkupljenje iz zarobljeništva. Da li su se plašili njene slave? Ili je politička igra sa ratnog polja prešla na diplomatiju? Da li je Jovanka bila samo žrtveno jagne? Burgundija je prodala Jovanku Englezima za deset hiljada zlatnih franaka. Dovedena je u francuski grad Ruen pod engleskom kontrolom, pred inkviziciju. Optužili su je zbog toga što je kao žena nosila mušku odeću do saradnje sa đavolom, za čarobnjaštvo i magiju.
Osuđena je i spaljena na lomači 30. maja 1431. Njene zadnje reči, zapisano je, bile su:“ Isuse, Isuse, Isuse!“.
Uloga Jovanke Orleanke u završnoj fazi stogodišnjeg rata je ogromna. Francuska koja je bila bukvalno prepolovljena engleskim posedima izašla je oporavljena, snažna i moralno uzdignuta. Njena sudbina je slavna, a opet tužna. Sa njenom žrtvom njeno delo prelazi u legendu i ona postaje besmrtna. Stogodišnji rat se zvanično završio 1453. Francuska koja je dolaskom Jovanke bila ispresecana Engleskim posedima uspela je da osvoji slobodu. Engleskoj je u posedu ostalo samo Kale. Tri godine po završetku stogodišnjeg rata, ispravljena je nepravda prema Jovanki. Proglašena je mučenicom koja je odvedena na lomaču od strane korumpiranog sveštenstva, rečeno je. U XX veku, u istoj crkvi gde joj je suđeno, proglašena je za svetiteljku.
„Krunu vojnog poduhvata ne čini banalni uspeh nego smrt- tek smrt daje pravo značenje nekom vojnom poduhvatu.“- napisao je grof Kristijan fon Kroko u svom delu „O nemačkim mitovima.“
Berislav Kangrga.
Zasigurno je dolazak jedne žene, kao što kaže proročanstvo, koja će osloboditi Francusku podići moral francuskoj vojsci, narodu i plemstvu. Jer, u taj sukob uplele su se više, natpriordne sile. Jovanka je sa vojskom jurišala noseći zastavu sa likom Boga i rečima „ Isus- Marija“. Sigurno se pitate, da li je zaista ona čula glasove i imala vizije? Jedno ostaje zanimljivo. Ona je ispričala da će biti ranjena i opisala na kom delu tela će biti ranjena i sve je to napisao u pismu dofenov rođak. Pismo je napisano petnaest dana pre opsade La Turela gde se u stvari i desilo Jovankino ranjavanje, na istom onom mestu gde je i opisala. Na svakom od nas, pojedinačno, je pravo da presudimo da li je Jovanka imala neke posebne sposobnosti i moći.
Maja 1429. Francuske trupe su zauzele Orlean i dofen joj je iz zahvalnosti dodelio grb: Mač na kom se nalazi kruna, a sa obe strane su ljiljani.
Jovankin najveći vojni uspeh je bio u bici kod Pateja koji se odigrao sredinom juna 1429. kada su Englezi imali gubitak oko dve hiljade ljudi dok Francuske trupe nisu pretprele štetu. Ovo je zasigurno uverilo Francusku da vojsku vodi devica iz proročanstva i da se ratno kolo sreće okrenulo protiv Engleza.
Mesec dana od te Jovankine najveće pobede, ona je povela dofena u katedralu u Remsu gde je on krunisan za kralja Francuske.
Njen sledeći cilj je bio Pariz. Međutim, prilikom opsade Pariza doživela je prvi veći neuspeh. Opsada je propala, a ona je ponovo ranjena. Bila je primorana, ne svojom voljom da prođe vreme i da se oporavi.
Naredne godine, 1430. krajem maja pala je u zarobljeništvo kod Kompijenja. Zarobili su je burgundski vojnici. To je bio početak kraja. Iz zarobljeništva je pokušala da pobegne skokom iz kule ali je prilikom pada ostala bez svesti i ponovo pala u zarobljeništvo. Najtužnije od svega, njeni najveći dužnici, francuski kralj i kraljeva tašta nisu uradili ništa za njeno otkupljenje iz zarobljeništva. Da li su se plašili njene slave? Ili je politička igra sa ratnog polja prešla na diplomatiju? Da li je Jovanka bila samo žrtveno jagne? Burgundija je prodala Jovanku Englezima za deset hiljada zlatnih franaka. Dovedena je u francuski grad Ruen pod engleskom kontrolom, pred inkviziciju. Optužili su je zbog toga što je kao žena nosila mušku odeću do saradnje sa đavolom, za čarobnjaštvo i magiju.
Osuđena je i spaljena na lomači 30. maja 1431. Njene zadnje reči, zapisano je, bile su:“ Isuse, Isuse, Isuse!“.
Uloga Jovanke Orleanke u završnoj fazi stogodišnjeg rata je ogromna. Francuska koja je bila bukvalno prepolovljena engleskim posedima izašla je oporavljena, snažna i moralno uzdignuta. Njena sudbina je slavna, a opet tužna. Sa njenom žrtvom njeno delo prelazi u legendu i ona postaje besmrtna. Stogodišnji rat se zvanično završio 1453. Francuska koja je dolaskom Jovanke bila ispresecana Engleskim posedima uspela je da osvoji slobodu. Engleskoj je u posedu ostalo samo Kale. Tri godine po završetku stogodišnjeg rata, ispravljena je nepravda prema Jovanki. Proglašena je mučenicom koja je odvedena na lomaču od strane korumpiranog sveštenstva, rečeno je. U XX veku, u istoj crkvi gde joj je suđeno, proglašena je za svetiteljku.
„Krunu vojnog poduhvata ne čini banalni uspeh nego smrt- tek smrt daje pravo značenje nekom vojnom poduhvatu.“- napisao je grof Kristijan fon Kroko u svom delu „O nemačkim mitovima.“
Berislav Kangrga.
Politička mapa Francuske pre Jovankinog pojavljivanja. Zelena boja je Francuska, a svetlo ljubičasta je Engleska,a tamno ljubičasta je Burgundija, 1415.
http://pages.uoregon.edu/klio/maps/med/100yearswar/fr-1415.jpg
Dvor u Šinonu gde je Jovanka ugledala dofena Šarla VII.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3b/Grande_salle_ch%C3%A2teau_de_Chinon.JPG
