Trostruka papska kruna,
http://www.vatican.va/news_services/press/img/ss_scv/insigne/triregno.jpg
Žan Pjerije je napisao da je žena sedela na papskom prestolu i da je prilikom jahanja dobila trudove i rodila da bi zatim bila odvučena sa konja i zajedno sa detetom kamenovana do smrti.
Prema Martinu od Opave priča je drugačija.
On piše da je na papski presto posle pape Lava IV (855.) došao Englez, Džon od Majnca (Johannes Anglicus) koji je u stvari bio žena. Jovana ili Jovanu je iz Engleske doveo njen ljubavnik-monah u Nemačku da bi kasnije otišli za Atinu gde je ona stekla obrazovanje da bi na kraju došla u Rim gde je zahvaljujući svom znanju sela na papski presto. Tokom bogosluženja, ona se porodila pred narodom noseći papsku odoru. Oba autora se slažu u tome da je sahranjena na mestu na kom je umrla. Takođe, Martin od Opave je zapisao da je njen sin postao posle biskup od Ostije. (Koliko je papa imalo vanbračnu decu koja su kasnije dobijala mesto u crkvenoj hijerarhiji?)
Postoji nekoliko zanimljivih stvari. Zašto su baš o tome pisali predstavnici Crkve ako nije bilo istina ili ako je istina? Da li je to trebalo ipak da se sakrije? Drugo, kaže narodna poslovica, da pored onoga što je rečeno treba pogledati i ko je rekao, u ovom slučaju napisao.
Ko su bili Žan Pjerije i Martin od Opave?
Prvi je bio Francuz, a drugi je bio Poljak, u službi više papa koji su poticali iz Francuske i njihov bliski saradnik. Postoji još jedna zanimljivost. Često se dešavalo da na papski presto bude izabrano više osoba. To se dešavalo baš u periodu o kome je govorio Žan Pjerije koji je smestio ovaj događaj u IX vek. Tokom konklave (izbora pape) 844. i 855. godine došlo je do pometnje. Pored pape, njegov protivkandidat koji je od strane drugih ljudi izabran ali koji nikad nije priznat poneo je titulu „antipapa“.
Te 844. aklamacijom je za papu izabran Johannes (Jovan) dok je plemstvo za papu izabralo drugog čoveka koji je ipak seo na papski presto kao Sergije II. Johannes ili Jovan da je seo na papski presto postao bi Jovan VIII dok je pravi Jovan VIII došao na papski presto tek 872. Ovde se sad postavlja pitanje da li se misli na antipapu Jovana, nesuđenog Jovana VIII ili na pravog papu Jovana VIII u ulozi žene koja je bila papa? 855. je došlo ponovo do zbrke kada je Anastasije Bibliotekar izabran za papu. Međutim, on nikad nije priznat i na papski presto dolazi drugi čovek, Benedikt III. Da li je možda u pitanju Anastasije, nesuđeni papa? (Lista antipapa: http://en.wikipedia.org/wiki/Antipope )
Još jedna zanimljivost koja se javlja. Martin od Opave (umro 1278.), napisao sam, bio je Poljak u službi nekoliko papa koji su poticali iz Francuske. Vreme u kom on zapisuje i širi ovu priču je polovina XIII veka. To je vreme kada je Francuskom vladao Filip III, a Engleskom Edvard I. To je vreme sukoba Engleske i Francuske. On navodi Engleza (Johannes Anglicus) koji je u stvari bio žena koja je sela na papski presto. Tokom čitavog srednjeg veka Engleska i Francuska su ratovali. On je bio u službi i bliski saradnik nekoliko papa koji su rođeni u Francuskoj: papa Urban IV (Jacques Pantaleon, 1261-1264.), papa Klement IV (Guy de Foucis, 1265-1268.), papa Inoćentije V ( Pierre de Tarentaise, 1276.) Da li su te pape uz pomoć Martina od Opave pokušali na taj način, šireči tu priču da diskredituju Engleze i Englesku kao zemlja koja podmeće lažnog papu sa ciljem da razori Crkvu? Da li je na Martinovo pisanje uticala francuska mržnja prema Englezima?
Postoji i treća teorija. Navodno,ova priča je nastala čak u Konstantinopolju u vreme raskola crkve 1054. Tada je papa Lav IX bio zaprepašćen činjenicom da na istoku evnusi, koji su kao žene pošto su im odstranjeni testisi, po priči zauzimali mesta u crkvenoj hijerarhiji.
Da li bi ovakvu zbrku, skandal i rasulo iskoristili neprijatelji crkve i papstva? Nikad ni jedan protivnik papstva nije pisao o ovome, već, naprotiv, ovu priču su raširili dominikanski službenici.
Endrju Galovej (Andrew Galloway), koji vodi srednjovekovne studije na Kornel univerzitetu (Cornell university) čini se da je dao jedno logično i razborito objašnjenje: Dominikanci i Franciskanci su često bili u sukobu sa papstvom u XIII i XIV veku, baš u vreme kad je ta priča zapisana i proširena. Sukob je nastao jer je papa tražio od tih redova da se odreknu svojih poseda i bogatstva ili će biti spaljeni na lomači kao jeretici.
Da li su Martin i Žan kao dominikanci na ovaj način hteli da se rugaju papstvu? Englezima? Da naruše ugled Crkve? Da prikažu Crkvu kako je vodi žena koja je često bila oruđe đavola u borbi protiv čoveka? Da li je u pozadini ove priče priča o sukobu svetovne i duhovne vlasti? Ili priča o sukobu papstva sa svojim redovima i borba o moralnim pitanjima? Ne postoje jasni dokazi o postojanju žene koja je sedela na papskom prestolu. Postoji samo zapisana priča u vremenu koje je moglo da utiče na autore priče. Postoji i priča da su pape kasnije podrvgavane posebnom pregledu. Posle izbora seli bi na posebnu stolicu koja je imala rupu (sedia stercoraria) da bi kardinal utvrdio da li novoizabrani papa ima testise. Već u XVI veku, u vreme kada Crkvu potresaju skandali, jeretički pokreti, reformacija, katolički istoričari odbacuju njeno postojanje dok su par vekova ranije sami pisali o njoj. Mit ili istina, zaključite sami.
Berislav Kangrga.
Prema Martinu od Opave priča je drugačija.
On piše da je na papski presto posle pape Lava IV (855.) došao Englez, Džon od Majnca (Johannes Anglicus) koji je u stvari bio žena. Jovana ili Jovanu je iz Engleske doveo njen ljubavnik-monah u Nemačku da bi kasnije otišli za Atinu gde je ona stekla obrazovanje da bi na kraju došla u Rim gde je zahvaljujući svom znanju sela na papski presto. Tokom bogosluženja, ona se porodila pred narodom noseći papsku odoru. Oba autora se slažu u tome da je sahranjena na mestu na kom je umrla. Takođe, Martin od Opave je zapisao da je njen sin postao posle biskup od Ostije. (Koliko je papa imalo vanbračnu decu koja su kasnije dobijala mesto u crkvenoj hijerarhiji?)
Postoji nekoliko zanimljivih stvari. Zašto su baš o tome pisali predstavnici Crkve ako nije bilo istina ili ako je istina? Da li je to trebalo ipak da se sakrije? Drugo, kaže narodna poslovica, da pored onoga što je rečeno treba pogledati i ko je rekao, u ovom slučaju napisao.
Ko su bili Žan Pjerije i Martin od Opave?
Prvi je bio Francuz, a drugi je bio Poljak, u službi više papa koji su poticali iz Francuske i njihov bliski saradnik. Postoji još jedna zanimljivost. Često se dešavalo da na papski presto bude izabrano više osoba. To se dešavalo baš u periodu o kome je govorio Žan Pjerije koji je smestio ovaj događaj u IX vek. Tokom konklave (izbora pape) 844. i 855. godine došlo je do pometnje. Pored pape, njegov protivkandidat koji je od strane drugih ljudi izabran ali koji nikad nije priznat poneo je titulu „antipapa“.
Te 844. aklamacijom je za papu izabran Johannes (Jovan) dok je plemstvo za papu izabralo drugog čoveka koji je ipak seo na papski presto kao Sergije II. Johannes ili Jovan da je seo na papski presto postao bi Jovan VIII dok je pravi Jovan VIII došao na papski presto tek 872. Ovde se sad postavlja pitanje da li se misli na antipapu Jovana, nesuđenog Jovana VIII ili na pravog papu Jovana VIII u ulozi žene koja je bila papa? 855. je došlo ponovo do zbrke kada je Anastasije Bibliotekar izabran za papu. Međutim, on nikad nije priznat i na papski presto dolazi drugi čovek, Benedikt III. Da li je možda u pitanju Anastasije, nesuđeni papa? (Lista antipapa: http://en.wikipedia.org/wiki/Antipope )
Još jedna zanimljivost koja se javlja. Martin od Opave (umro 1278.), napisao sam, bio je Poljak u službi nekoliko papa koji su poticali iz Francuske. Vreme u kom on zapisuje i širi ovu priču je polovina XIII veka. To je vreme kada je Francuskom vladao Filip III, a Engleskom Edvard I. To je vreme sukoba Engleske i Francuske. On navodi Engleza (Johannes Anglicus) koji je u stvari bio žena koja je sela na papski presto. Tokom čitavog srednjeg veka Engleska i Francuska su ratovali. On je bio u službi i bliski saradnik nekoliko papa koji su rođeni u Francuskoj: papa Urban IV (Jacques Pantaleon, 1261-1264.), papa Klement IV (Guy de Foucis, 1265-1268.), papa Inoćentije V ( Pierre de Tarentaise, 1276.) Da li su te pape uz pomoć Martina od Opave pokušali na taj način, šireči tu priču da diskredituju Engleze i Englesku kao zemlja koja podmeće lažnog papu sa ciljem da razori Crkvu? Da li je na Martinovo pisanje uticala francuska mržnja prema Englezima?
Postoji i treća teorija. Navodno,ova priča je nastala čak u Konstantinopolju u vreme raskola crkve 1054. Tada je papa Lav IX bio zaprepašćen činjenicom da na istoku evnusi, koji su kao žene pošto su im odstranjeni testisi, po priči zauzimali mesta u crkvenoj hijerarhiji.
Da li bi ovakvu zbrku, skandal i rasulo iskoristili neprijatelji crkve i papstva? Nikad ni jedan protivnik papstva nije pisao o ovome, već, naprotiv, ovu priču su raširili dominikanski službenici.
Endrju Galovej (Andrew Galloway), koji vodi srednjovekovne studije na Kornel univerzitetu (Cornell university) čini se da je dao jedno logično i razborito objašnjenje: Dominikanci i Franciskanci su često bili u sukobu sa papstvom u XIII i XIV veku, baš u vreme kad je ta priča zapisana i proširena. Sukob je nastao jer je papa tražio od tih redova da se odreknu svojih poseda i bogatstva ili će biti spaljeni na lomači kao jeretici.
Da li su Martin i Žan kao dominikanci na ovaj način hteli da se rugaju papstvu? Englezima? Da naruše ugled Crkve? Da prikažu Crkvu kako je vodi žena koja je često bila oruđe đavola u borbi protiv čoveka? Da li je u pozadini ove priče priča o sukobu svetovne i duhovne vlasti? Ili priča o sukobu papstva sa svojim redovima i borba o moralnim pitanjima? Ne postoje jasni dokazi o postojanju žene koja je sedela na papskom prestolu. Postoji samo zapisana priča u vremenu koje je moglo da utiče na autore priče. Postoji i priča da su pape kasnije podrvgavane posebnom pregledu. Posle izbora seli bi na posebnu stolicu koja je imala rupu (sedia stercoraria) da bi kardinal utvrdio da li novoizabrani papa ima testise. Već u XVI veku, u vreme kada Crkvu potresaju skandali, jeretički pokreti, reformacija, katolički istoričari odbacuju njeno postojanje dok su par vekova ranije sami pisali o njoj. Mit ili istina, zaključite sami.
Berislav Kangrga.
